Student

LEOPOLD RANCE:

Odlomak iz istorije o Srpskoj revoluciji

Đorđe Petrović, prozvan Kara Ш Crni Đorđe rodio se između 1760 i 1770 u kragujevačkoj nahiji u selu Viševcima. Otac mu je bio seljak, po imenu Petronije, koji se s Karađorđem zajedno, još dedetom, preselio više u planinu, u Topolu. Još u prvom pokretu narodnom, koji se digao 1787, onda, kada su se nadali da će upasti Austrijanci, ali pre no što su oni doista udarili, Karađorđe se umešao i to mu je nekako dalo pravac celom životu. Могао je bežati, pa kako nije hteo ostaviti oca među Turcima, preseli se sasvim, i potera i stoku: te tako dođe na Savu. Ali što su se većma vodi primicali, ocu (koji se još s početka voleo predati kao i toliki drugi) bivalo je sve neobičnije, pa je često govorio da se vrate. Još jedan put progovori i to navaljujući sašvim, baš kad se već ispred njega pomaljala Sava; govorio je: mi ćemo se pokoriti, pa će nam oprostiti: nemoj sine u Nemačku, tako ti moj hlebac bio napredan, nemoj! Karađorđe se nije dao umoliti; a i otac je opet svoje bio tvrdo naumlo. Kaže mu; pa idi sam, ja neću ođavde nikud, ostajem! Sta, odgovori Karađorđe, zar da dočekam da ti Turci život polako na mukama cede? Bolje je da te ja na mestu übijem. Potegne iz pištolja, opali na oca i zamoli posle jednog druga,

Rankeovo delo »Die ser bische Reuoolution « izdato je 1828 godine. Glavni izvor mu je bio pričanje i beleške Vuka Karadžića koje je Vuk sakupio od savremenika: Matije Nenadovića, Jakova Nenadovića Sime Markovića, Mladena Milovanovića i Ste fana Zivkovića. Za ovo svoje delo Ranke je ma lo koristio izvore bečkih arhiva, držeći se samo pričanja navedenih savremer,\ka. Delo je na srpski preveo Stojan Novaković 1864 godine.

te ga sasvim übije, da se ne muči. U prvom selu poruči Ijudima: Eno mi oca, pa ga tamo zakopajte i podajte mu daću! Na to im pokloni stoku što je doterao, pa pređe preko Save. Ovo delo beleži početak muŠkih kronkih godma i ono ga je izbacilo iz koloseka običnog života. S frajkorom se vrati u Srbiju kao narednik: ali naskoro ode u planinu u iiajduke, kad su delili neke kolajne pa njemu nije data ni jedna. Mislio je da nije po pravu učinjeno. Zatim se opet pomiri рч svonm nukovnikom Mihaljevićem i pošto bu-

de uglavljen mir, pređe s njim u Austriju nanovo, te postane šumar u manastiru Krušedolu. Nego nije ni s Austrijom neprestano bio žadovoljan; pod Hadži Mustafom se nije imao čega bojati u Srbiji, te se vrati i počne trgovati svinjama. Nasilja dahinska odvukoše ga opet u pokrete, u kojima mu je dopao tako znameniti udeo. Bio je vrlo neobičan čovek. Više puta bi presedeo po čitave dane ni reči ne prozborivši, i sa mo grickajući nokte bez prestanka. Kad su hteli što govoriti s njiime, po kašto je samo obrtao glavu ništa ne odgovorivšL Od vina je postajao razgovoran. Ako se razveselio onda je imao volju i kolo povesti. Nimalo nije mario za sjajnost i veličanstvo: kad je najbolje stajao, i onda je nosio stare svoje plave čakšire, iznošen kratak ćurak i dobro poznatu crnu kapu. Njegova je ćerka išla s kotlovima na vodu kao i ostale seo ske devojke, makar što je u oca bila vladalačka vlast, pa opet za divno čudo, nije bio nemarljiv prema zlatu i njegovoj draži. U Topoli bi svak pomislib od njega, da je seljak. S momcima je iskrČio jedan kraj šume, odveo je vodu na jednu vodenicu; posle je imao običaj s njima zajedno hvatati ribu u Jasenici. Orao je i radio zemlju; svoj ruski orden je pokvario jedared nabijajući obruč na bure. Tek je u boju bio pravi ratnik. Srbi su se odmah hrabrili čim su spazili gde ide on među svojim momcima bilo ga je lako poznati, čovek je bio visok, suvonjav i plećat, na licu mu je bila nekad golema masnica, a bči su mu bile sitne, duboke i svetle. S konja je silazio; јег se najvoleo tući peške. I ako mu je desna ruka bila malo iskrivIjena od neke rane, kađ je bio još u hajđucima, onet je mogao valjano vladati oružjem. Gde se on pokazao, Turci su odmah obrtali leđa; mislili su da nije drugo, nego je snjim pobeda. Kao što smo videli, u mirno je doba nekako bio sklonjen, da sve ide svojim redom i jako je mario za kancelarije i ako nije umeo pisati; puštao je stvari ra do i pozadugo nek idu svojim putem; a kad već jeđan put dođu blizu njega i sama mu je рга

М. NAGORNJI: I

vičnost bila strahovita i silna. Računajući na svoje ime, brat mu se poprilično izmetao iz reda, a Karađorđe ga je dugo trpeo: ali kađ on silova neku devojku i njezina rodbina stadć na glas vikati, kako se toga radi i na Turke ustalo, Karađorđe se tako naljuti, da je svoga rođencg brata, koga je jako pazio, za to nedelo obesio o vrata kutnja. Materi nije dao plakati za njim, U ostalom je bio vrlo đobričina, lako je verovao, ako mu je ko štogod rđavo za drugim govorio, pa neka je i sam bio uveren o protivnom pre dva tri trenutka; a kad se već rasrdi pa prasne onda ga nisi mogao ničim utišati. Nije hteo ni toliko dangiib'iti da kaže momcima; übijte ga! on je übijao sam i nije žalio nikoga. Makar što je knez Teodosije bio uzrok, te je on došao u dostojanstvo, on ga je opet übio. Posle mu se obično ražalilo, te bi suze udarile i onda je imao običaj reći: Bog übio onoga, koje kriv kavzi. Ali osvetljiv nije bio. Ako je kome jedan put oprostio, posle se nijs nikad više ni sećao onih uvreda. Tako je Karađorđe bio prirodom neobične sile, koja je sve nešto tajno umišljala tamno ose ćajući svoju snagu donde, dokle

је nije trenutak koji raspalio; A onda je radnja postajala za čudo energična kako u zlu tako i u dobru. U njemu ima nečeg srodnoga sa onim narodnim junacima, što se u pesmama pevaju. Ma koliko da je mogao biti u prvom prirodnom stanju opet sad u svetu ima značenja. On je izneo na vidik načelo oslobođenja hrišćanskih naroda pod turskom vladom ispod turske sile i države: i svak je živ unj oči upro.

Portret

Са Стоматолошког факултета

НОВИ ПРАВИЛНИК О СТУДИРАЊУ резултат је сарадње наставника и студената

џ Нови правилник студија и пер'спективни рад на ревизији наста*ве заједничко су дело којим су задбвољни и наставници и студенти Стоматолошког факултета. Оба ова питања у односу на њихово раније постављање решена су далеко боље. Искуство је показало да стари правилник о студирању због претеране строгости, која се у пракси свела на циљ самој себи, није водио довољно рачуна о интересима наставе. Овога пута нађена су слободнија решења У овој области која више одговарају потребама школе. Рађен на основу потпуне анализе постојећих могућности факултета и студената, правилник обезбеђује нормално извођење наставе, а с друге стране због своје веће еластичности оставио је више слободе студентима у раду на студирању и полагању испита. Тако је отпао и последњи приговор противника ревизије старог правилника да ће се већом либерализацијом правилника окрњити квалитет наставе и стицања знања на факултету. Новом правилнику студија је непознат тзв. редослед полагања испита који*је примењиван до ревизије старог правилника. По њему студенти су морали полагати испите по унапред припремљеном реду који није водио довољно рачуна о њиховим могућностима рада. Нови правилник једини редослед предвиђа у томе што се група предклиничних предмета мора полагати пре групе клиничких предмета, што је разумљиво. Њиме је поново уведен јануарски , рок и слободни испитни рокови ' после VI семестра. Да је нови Ј правилник студија решио правил- , но питање студирања на Стоматолошком факултету сведоче и први резултати са испита обављених после његовог завођења. Скоро i дупло више испита положено је ове године v јануару и фебруару, , него претхсдних испитних рокова. Док јс 1952 године дипломи- ; рало 14, а 1953 15 студената i

ccf.io у ова два млсеца наЗив доктора стоматологије стекло је 13 другова. У односу на раније испите порастао је и квалитет одговора, што се огледа у добијеним релативно високим оценама које су просечну оцену на Стомотолошком факултету подигле на око 8. Прелвиђена је и темељнија ревизија наставног градива која ће се извршити после дубљег проучавања. Њом ће се отклонити преопширности из опште медицинских предмета, како би за студирање чисто стоматолошког градива студентима остало више времена. С.

Дипломирали су ... на Медицинском факултету фебруара 1954:

Хоес Маргита, Смиљковнћ Милан, Каничанин Душан, Стефановић Радулка, Вукићевић Предраг, Макснмовић Бранко, Мачукановић Ђорђе, Крстић Љубиша, Манојловић Немања, Барјактаревић Милан, Ковачевић Душанка, Стефановић Ангелина, Поповић Душан, Драганић Вера, Додић Радсван, Паљаковић Петар, Ивков Милан, Вујновић Витомир, Ђорђевић Јован, Савић Миљко, Будимир Радосављевић-Милица, Шуманац Бранислав, Илнћ Милева, Ћирић Оливера, Мићић Јован, Гавриловски Козаловски Јоваи, Г.агић Живадин, Мамула Невенка.

DEMONSTRACIJE STUDENATA U ŠPANIJI

Okršaji na ulicama Madrida

(Nastavak sa prve strane) krenuli dalje. Okupili su se pred zgradom uprave policije smeštene na glavnom trgu Madrida. Po čeli su da uzvikuju parole: Übice! Tražimo slobodu štampe! Generalni direktor uprave p>olicije general Јего izašao jg na balkon sa namerom da utiša ma nifestante. Ali parole kao »ne ka policija iđe po Gibraltar«, ili napolje sa ministrima falange za informacije i propagandu, pravde i unutrašnjih poslova, primorale su generala Јега da se povuče. Manifestanti koji su se i protiv volje organizatora pretvorili u demonstrante, kako se iz vesti raznih agencija vidi, posebno su bili žučni u zahtevima da se povuče Horđana, generalni sekretar Fašističkog saveza studenata koji se u Spaniji zove Sindikat stuđenata univerziteta Policija. očito iznenađena, intervenisala je relativno

malim snagama. Stuđenti su je obasuli kamenjem i ciglama. Ona je odgovorila puščanom i revolverskom paljbom. U tom okršaju ranjeno je 20 studenata i 18 policajaca. Nešto kasnije je dan student pogođen revolverskim metkom pao je mrtav. Stu denti su počeli da se razilaze, da bi se nešto kasnije okupUi

pred radio stanicom i kako javlja informativni bilten OPE, ko ji izdaju španski antifašisti u Parizu, studenti su prodrli u sta nicu i uspeli da prekinu emisiju. Ulicama kojima su đemonstranti prolazili, studenti su iz kioska iznosili list »Ariba« glavni or gan Falange, i spaljivali su ga na licu mesta.

О svim tim događajima falangističke vlasti su dugo ćutale. Svesni da se tako nešto neće moći sakriti, policija je tek trećeg dana izdala zvanično saopšte nje u kome se kaže da su se me đu manifestante uvukli neodgovorni elementi. Jednovremeno, policija priznaje da je uhap šeno 18 lica, i da je počela istraga u nameri da se pronađu i kazne izazivači nemira. Poznavajući današnji socijalni sastav studenata, svi ovi protesti imaju poseban značaj. Najveći broj studenata regrutuje se danas u Spaniji isključivo iz bogatih porodica. Pa i pored toga oni otvoreno izražavaju svoje neraspoloženje prema Franku, Falan gi i Sindikatu studenata Univerziteta. ПОСЕТА СKOПЉУ

Група Б медицинара прве године гостује ових дана у Скопљу. На пут је пошло 65 студената, углавном спортиста и чланова драмске секције; пошто ће се у Скопљу обавити такмичење у футбалу, шаху, одбојци и кошарци. Ради зближења ових колега

исте праксе само разних република, приредиће се заједничко другарско вече. Смештај и организацнју такмичења колеге из Скопља узеле су на себе. Гостовање ће трајати три дана. Д М.

6

sludent