Student

КУРИОЗИТЕТИ ОКСФОРДА

OКСФОРД је данас град са 150.000 становника, Берклијевом банком, улицама са црвеним поштанским сандучићима, са зеленим светиљкама, са 30.000 радника, са великом фабриком аутомобила. са тридесет километара удаљеним атомским центром Харвеј итд., наиме ОксФ°РД је неоспорно град, иако нас интересује једино Универзитет у њему. Стар као енглеска традиција, просечан као енглески филм, са људима који су често по сваку цену, енглески, оригинални. Оксфорд претставља веома интересантан егземплар за нормалног посматрача који није спреман да падне у екстазу џентлменства чим чује за оне силне стотине година колико већ постоји овај Универзитет. Дакле неколико цртица из шега. Колеџи Колеџ је старији од 300 година. Идеалан колеџ би морао да бележи историју Од 300 милијарди година ако би хтео да искључи могућност сваког приговора. Колеџ стар 300 милијарди година би сигурно био најбољи на свету. Али нажалост такав не постоји због чега би било прилично тешко, иако, наравно, не немогуће, писати о њему. Значи, реч је о онима од 300 година. Најзначајније место у згради је велика сала за ручаваше. Млади џентлмени су обавезни три пута недељнО мрачно озбиљни пуне свести о самоважности, да ручавају ту праћени стотине година старим погледима, већ пре стотину година умрлих становника исте зграде. Можда је то једина обавеза коју ми обично укључујемо под појам дисциплине. Млада господа. иначе уживају апсолутну слободу. То никако не значи да је колеџ за њих у ма којој мери обично свратиште. Колеџ је клуб, скоро свети ред. Он има властите поседе, земље које су заступљене, своје

заклетве, своју традицију. Члан колеџа би у генералије поред места рођења, имена, презимена и националности, са пуно разлога могао да стави и колеџ коме припада. Са своје стране колеџ чини све да би се млада господа осећала као господа» као џентлмени. Сваки господин има своју ватру, своју собу, не баш свога али ипак слугу кога дели са шест других џентлмена, сваки од њих организује дивне коктеле на које позива џентлмене из суседних соба преко слуге, златног послужавника и званичне позивнице. Кад смо већ код слуге. Он је само слуга али је још уз то и енглеска традиција, стара, добра, „добра" није добра реч» стара величанствена Енглеска. Неки наивчина неће поверовати да би све то могао да буде један слуга на шесторицу. Али, зар грофови нису имали слуге? Врата колеџа се затварају између 10 и 12 часова ноћу. Наравно, господи нико неће замерити ако дођу касније. Платиће казну, али нико неће то схватити као прекршај дисциплине. Дисциплина, уколико то нису она три заједничка ручка у недел>и, не постоји. Џентлмен може да гаји пингвине, да пређе у ислам или се бави убијањем, сабирањем* или цртањем специјалне врсте газела. Нико му ништа неће замерити. Он може да спава до четири сата после подне, да цео дан седи затворен у својол соби АЛИ млади џентлмен ако је то> мора да излази увече у осам сати, мора да има неку своју, оригиналну настраност, и никако не сме да буде гњаватор. Пре убица, гангстер или ма шта друго. Гњаватор никако. Купатило... панталоне или неки други клуб Оксфорд има око 180 клубова: клуб јеретика, клуб фанатика- кинески клуб, купатило клуб, клуб марксиста!!, итд. Све је дозвољено. Важно је на неки начин бити блесав. У купатило клуб можете да будете примљени ако сте се окупали у купатилу једног од четири женска колеџа у Оксфорду. Сви чланови овог сваког поштовања достојног Клуба носе црне кравате са извесним сребрним чесмама. Ако видите некога са златном чесмом на кравати, знајте да је то веома поштовани члан који ie на својој експедицији у купатило поиграбио некога. Клуб панталона је под божанском заштитом светог Пантелона. Овде се са екстремном озбиљношћу студира еволуција панталона кроз векове, њихова историта, њихов крој, њихова социјална корист и све незгоде. Судећи на основу ова два примера, могло би се поверовати да у марксистички клуб може да се уђе тек са длаком из Марксове косе или са сведочанством да сте са Енгелсом попили бар три коктела. Деветиаест Билингтона Једанпут годишње деветнаест двадесетогодишњих џентлмена (тралицша потиче од Хановера)< ‘"-ратијих. најрасипнијих и најексгравагантнијих

становника овог Универзитета, облаче плаво одело са жутим реверима и ручавају са обавезним шампањцем на крају. Сваки од деветнаест Билингтона плаћа 70.000 франака. За ове паре они имаЈу право да разбију посуђе за време овог ручка у вредности од 200.000 франака. Бикингтони један дан у години ручавају на овај начин. Осталих 364 лове лисице, пуше цигарете, гравиране њиховим иницијалима, купују или продају коње и спремно изјављују да су последњи џентлмени на свету. Наравно, 7000 студената који настањују најстарији Универзитет у Енглеској не разбиЈају посуђе и тешко да убијају лисице. Баве се далеко неџентлменскијим пословима. Уче, возе се на бициклу уместо аутомобилом, носе џемпере место плавог одела са жутем реверима и уопште праве сличне глупости. Али овде није о њима реч. Није реч ни о деветнаест Билингтона. Билингтона има далеко више од деветнаест иако далеко мање од 7000. Искључиво аристократски, више аристократско стециште младих џентлмепа него Универзитет. Оксфорд је последњих година, нарочито после II светског рата претрпео инвазију неаристократских елемената. Аристократска атмосфера делује као опојна дрога. Приличан број синова средње, па чак и радничке класе остаје фасциниран њом, меша се под утицајем духа екстравагантног Оксфорда. Али ипак је таквих веома мало. Плавокрвска атмосфера је данас силом одржавана и неодољиво потсећа на оног слугу за шест господара. Оксфорд се демократизује, иако то Билингтони, склон сам да верујем намерно. неће да примете. „Студент из Оксфорда" је нашао многсбројнијег конкурента који се од шега разликује а који претендује на исто име.

Као портре Доријана Гроја шш неки други Соба је застрта пурпуром. Уза зид се налази престо од посребреног дрвета испод једног влажног гоблена. На њему седи Дезмонд Гинд, син лорда, највећег фабриканта пива у Енглеској. Госте дочекује у леопард панталонама и са амблемом супарниковог пива на грудима. Не налазите ли да лудо личим на потре Доријана Греја са мојим порцуланским очима упитаће вас. Наравно, ове генијалности као и леопардпанталоне и престо, Билингтони обожавају и покушавају да копирају. То се препричава. То постаје легенда. Дезмонд Гинд глача своје ципеле мешавином коњака и беланцета. Не ради он то узалуд. То што имате на ногама права су ремекдела рећи ће му његов чизмар. И наравно, и ципеле Дезмонда Гинда постају легенда. Мишел Дормер има 23 године понаша се као да има 63. Свој боравак у Оксфорду посвећује трећој књизи из историје своје породице. Мишел Дормер не би био нико и ништа кад би ту историју писао* рецимо, пенкалом. Он употребљава гушчије перо да не замара руку, а шаку придржава помоћу љушпице од жада увучене у рукав манжете. Људи из колеџа коме припада Дормер, или Дезмонд Гинд, или ма која друга величина се свађају, праве сцене једни другима, пишу писма дугачка једанаест страна џентлмену у суседној соби и све то као играјући се великих људи и златне младежи. Не бити обичан, никако не бити обичан. Имао сам једног друга. Он није говорио као други људи, већ увек нарочито. Сећам се да је на часовима у гимназији цртао клавирске дирке на клупи и свирао и компоновао за цело време наставе. Носио је џепни сат иако ie код куће имао ручни. Облачио се ужасно чудно. Пустио је браду када то још нико у Београду ните радио. Опште мишљење које је владало о њему било ie да је он блесан. Предлажем му да оде у Оксфорд- по могућности баш у овај колеџ. И он је друговима писао писма дугачка једанаест страна. Ово је најбогатији колеџ у Оксфорду. У њему је Хенри осми правио гозбе. Овај колеџ има приход од преко 100. милиона годишње. Увече у девет часова огромно звоно удара сто и један пут да позове сто и студента колико их је било пре 400 година. Данас их има 400. Када је у Оксфорду по гриничком времену 6 часова, на четири стотине сатова студената овог колеџа ie 6 часова и пет минута. iep се они равнају по нултом мериди.lану који ie пре три стотине година пролазио баш кроз ова.7 колеџ. Пет минута. жути ревери, порцеланске очи. слуга, купатило клуб говори између осталог и о пози неприродној колико и о настојању да се њок испуни живот, И тако живи ова.т Оксфорд- И питам се. да ли he и они да постану традиција? Као и оних три стотине епископа или пва вице краља и шта ти ia знам ко све ните учио v Нама ie одговоо iaсан. Али, питам се шта о томе мисле Билингтони?

Велики Дезмонд Гинд, велике леопард панталоне, у чувеном стаиу са посрсбреним лрестолом. како Је то лепо? Како Је лепо имати тако некога. И, да ли je Дезмонд Гинд и њсгово поншалантпо, по сваку цену аристократски засићепо исивотом лице (Дезмонд Гинд има 21 годину) обожавапо, његове по сваку цену аристократске навике копиране само на Оксфорду. Оксфорд има Дезмонд Гинда Епглеска, краљицу Елизабету.

Ово, наравно, није поп. Овако су обучени сви; они који желе да кажу нешто са катедре Оксфордсног универзитета. и што Је најчудније у огромноЈ всћини случајева ово се не схвата као нужно зло већ као повластица, као нарочиха част.

Спорт је веома популаран у Оксфорду. Веслање је најпопулапнији спорт. И опет долазимо на традицију. Сваке године се одржавају традиционалне веслачке трке између осмераца Оксфорда и Кембриџа. На слици стуленти Оксфорда на тзв. веслачкој галији коЈа служи за вежбање почегника а понекад за стицање ковдмције.

СЛОБОДДн СЕЛЕ Н И Ћ

10

IЖ2