Student

„Рozdravite mi Tita i sve Jugoslovene”

Zajedno sa jugoslovenskom folklornom grupom nalazio sam se od 27 februara na festivalu studenata Turske, Grčke i Jugoslavije koji je održan u Ankari. Za vreme boravka u Turskoj imao sam prilike da obiđem niz značajnih ustanova i istoriskih spomenika, kao i da se upoznam sa životom i nekim običajima turskog naroda. HEPUN sat po dolasku u Istanbul, našli smo se u predvorju Aja Sofije. Pogledom se oprostivši od prvog mozaika, susreli smo se sa legendom o zmiji i carevoj kćeri. Da bi sprečio ispunjenje proročanstva саг je zazidao zmiju. Međutim ona je kroz rupu, koja se i danas vidi, pobegla i ujela njegovu kćer. Nasuprot procepu u kamenu postavljene su četiri drvene topovske cevi, koje su trebale da je zadrže. Ulazeći u unutrašnjost Aja Sofije, ulazi se u svct legendi i istinitih događaja. Naše oko nije naviknuto da oceni prostornu veličinu nečega. Ono bi i ovom prilikom ostalo nezahvalno prema 57 m visokoj Aja Sofiji, sa kubetom širokim 35 m, da nije željezne šipke koja se u dužini od 55 m spušta sa plafona i završava ogromnim lusterom. A dole na podu, na sre-

đlnl, nalazl se u jednom kamenu uklesan krst. Graditelji su to mesto odredili kao centar sveta, mesto na kome se svaka zamišljena želja, kasnije ostvaruje. Carigrad često potresaju zemljotresi. I sada se dva minareta napola srušena popravljaju. To su tragovi od рге četiri meseca, a ovo zdanje tolikih razmera, počivajući na 40 stubova, već punih 15 vekova prkosi afektima prirode. Pri samom ulasku upadaju u oči ograđene iskopine temelja druge Aje. Na ovom mestu, рге Sofije postojale su tri Aje. Od prve tiema ni traga, za drugu se zna da se zvala Irina, treća je bila od drveta, dva puta veća od Aja Sofije, в uništena je plamenom. Priča se da se onoga momenta kađa je sultan Felih 111 upao u crkvu, u njoj nalazilo 3200 hrišćana moleći s© da Carigrad ne bude zauzet. Nastao je pokolj, te je po predanju od tih 3200 samo jedan uspeo da se spase. Sultan je toliko silovito sekao mačem, da je prema legendi na jednom stubu otkinuo veliko parče kamena. Navodno je саг Justinijan na I galeriju dolazio kočijama, za šta je bio napravljen specijalan put. Levo od ulaza nalazi se stub do izvesne visine obložen debelim slojem mesinga. Turci su pomoću njega hteli da pomere Aju, kako bi oltar bio okrcnut prema istoku. Ukratko, koliko god ovaj spomenik pretstavljao u arhitektonskom pogledu kuriozitet, još više se ističe bogatstvom legendi i priča, Nema nijednog stuba, kutka ni kamena, a da vam ne bi mogao nešto kazati. Kapali čaršija Počev od stanice i obale Zlatnog Roga, gde vas prate brodske sirene, do ulica zatrpanih tramvajima, autobusima i taksijima, sasvim je nov i nepoznat utisak koji imate kada ulazite u stari trgovački deo grada Kapali čaršija, sa malim asfaltiranim sokačišima, najracionalnije iskorišćenim prostorom, gde se roba jednog trgovca takoreći meša sa robom drugog. puna je belog neonskog osvetljenja. Citava čaršija je pokrivena istočnjačkom kubetastom konstrukcijom. Temelji Sulejmanije ispod mora Sulejmanija je po zamisli turskih graditelja trebala da bude viša i veća bd Aje, da bi je svojom veličinom i bogatstvom zasenila. Međutim, ona je za Citava četiri metra niža, a kupola je uža za dva metra. Interesantno je da su njeni graditelji uspeli da naprave odlične planove, tako da Sulejmanija ispunjava sve zahteve potpuno akustične dvorane. Tvrdi se. da bi se neznatnim menjanjem dimenzija ta akustičnost izgubila. lako se nalazi na uzvišenju kao i jedan deo stare varoši. postoji mišljenje da temelji ove džamije dopiru do ispođ morske površine. Građena je u XVI veku punih 14 godina. U Ataiurkovoj sobi U Ankari su nas autobusi odvezli đo fakulteta gde su svi učesnici Festivala bili smešteni. U sobi nas je šezdeset Grci i mi zajedno.

Nekoliko autobusa su uvek čckali sprcmni da nas ođvezu na festivalsku priredbu ili u šetnju, razgledanje grada i okoline. Tako smo jednom prilikom, pošli u posetu Ataturkovim kućama. Za časak prođimo onom koja je i sada rezidencija pretsednika Turske Dželala Bajara. Radna soba i neke druge Ataturkove prostorije stoje nedirnute. Obilazeći ih, naići ćete na razne retkosti: 2 vazne od kojih sam ja bio manji za desetak santimetara, iranski tepih sa biljnim ornamentom, veličine 3x2 m, na kome je 20 žena radilo 4 godine. Mala jednospratna kućica, njegova stara rezidencija omogućila nam je da se upoznamo sa jednom od najintimnijih strana života ovog turskog državnika. Možda baš zato što je mala, izvesne stvari se lako uoče i zapamte. Beli medveđ leži ispred njegovog radnog stola : poklon je ruskog ambasadora. Upoznajući nas sa tim, jedan od naših pratilaca izražava mišljenje: »Onl su uvek figurativni.« Pisano je već o tome... Sala je na nogama iako se već četiri časa tačka za tačkom smenjuje. Poslednja je upravo završena, ali niko i ne pomišlja da izađc iz sale. Aplauz. odobravanje, ne ni to, spontano oduševljenje, atmosfera u kojoj čovek ne može da oceni da li je suviše glasan i ne razmahuje li se suviše rukama. Tako je publika te večeri ocenila završnu tačku jugoslovenske fo!klorne grupe. Ona se u Turskoj ponavljala često, pa i onoga dana, kada je sala primila preko hiljadu sludcaata i studentkinja.

А u Istanbulu, ista slika. Prve večeri Ijudi tek što su se povukli sa pozornice, ni znoj se nije na lic'ma ohladio, bili su opkoljeni novinarima i pitanja su počela. Učestvujući na fcstivalu dajući koncerte, jačali smo prijateljske veze, uspostavljali prisan, neposrcdan kontakt. Samo crtice... Većina fakultetskih zgrada su nova, velika i modema zdanja. Uz fakultet se nalazi dom i restoi’an. Sobe su prostrane, tako da u jednoj užimam primer sa ankarskog Univerziteta spava po 40 Ijuđi. Turski studenti plaćaju stanarinu 2000 dinara mesečno, a dnevna ishrana u menzi staje 180 dinara. • Dva sata po podne. U auli fakulteta živo, muzika, pesma, smeh. Pesma »Otvori mi Sano vrata« prati kolo, ali u njegovoj sredini nešto kao da zapinje, ne ide sasvim po taktu. Sve nas veseli nespretna igra jednog turskog kolege. Übrzo su i drugi pošli njegovim primerom. Kola su se smenjivala. Turski hožbilezik nacionalnu igru igrali smo svi zajedno. • Obično smo se sporazumevali nekim francuskoenglesko-srpakim jezikom, smešnom gestikulac’jom, crtežima i slično. Naučila se i po koja turska reč: mi

»ekrnek«, kad je trebalo zatražiti hleb u menzi, Turci »još jedanpi.it« pri izvođenju programa, a »sutra, sutra« trebalo je u tim razgovorima da zameni prekosutra. Drugarsko veče. Dako se zapaža da su turske studentkinje odvojene i grupisane. I onda kada se plesalo, samo dve, od njih dvadesetak, povelo se za pri-

merom Jugoslovenki. Nije čudo onda što su naše drugarice u slobodno vreme bile opsedane turskim koleginicama i obasipane nizom pitanja. Turske devojke još uvek ne uživaju punu slobodu. Dom studentkinja se u 20 časova zatvara i tada za njih spoljni svet postoji samo u pričama, kao što posle tog vremena ne možete naići na devojku koja bi sama išla ulicama grada. PREPOROD U Ataturkovo vremc učinjeno je mnogo u prlvrednom, ekonomskom i prosvetnom napretku zemlje. АИ i pored toga, u Ijudima se zadržao za feudalizam karakterističan odnos muškarca i žene, a i niz drugih shvatanja. Jedan ođ rukovodilaca Studentske unije гекао nam je da on u vreme posta 5 puta dnevno klanja, јег mu post ne bi vredeo ako to čini 4 puta. Treba znati da je Islam kao državnu veru Ataturk ukinuo. Zakonom je zabranjeno nošenje zara i feredže, a uveden obavezni evropski način odevanja. Prcma razgovorima i nckim utiscima, da se zaključiti da Ataturkovi nslednici nisu dovoljno dosledni u onome što јс ovaj velki turski čovek učinio. Ta nedosleđnost oseća se i u ekonomskoj politici zemlje. Na račun zasioja industriskog razvoja. sitnosopstvenička proizvodnja znatno je oživela. Poljoprivreda je za Tursku veoma značajna gdc je učinjen veliki napredak. Drvena rala i plugove danas zamenjuje 30.000 traktora. Ali da je Turskoj neophodan industriski napredak rudno bogatstvo kao osnova postoji govori činjenica da su radnje preplavljen inostranom robom. Inostranu marku na sebi nosi i muštikla i frižider. Luksuznih predmcta ima veoma mnogo. Neću sve dovoditi u vezu sa životnim standardom i obrazlagati. Evo nekoliko drugih podataka. Prosečna plata se kreće izmedu 120—160 lira 12—16.000 dinara. Trosobni moderan stan košta 300 —400 lira. Normalno je onda mnoštvo tih stanova danas stoji prazno. Radio je dospco u mnoge scljačke kuće. ali se bioskopska u’aznica možc dobili samo za 3 do 6 lira 300—600 dinara. Ulaznicc za običan varijete košta 2,5 lire. Po dalasku u Istambul, radi prcbacivanja stvari preko moreuza, morali smo se odm-’h int'resavati za garderobu folklora i instrumente. Sa šefom sta-

nicc razgovor se preko prcvodioca vodio na francuskom jeziku. Prelstavili smo se kao Jugosloveni koji idu na festival itd. Razgovor je bio gotov. Tada је ovaj čovek, koščatih crta lica, crnih brkova, sk nuvši naočare, ponovo progovorio; »Otk’cn si ti?« Topli znoj izazvan mukom oko sporazumcvanja. smcsta se sledilo na licima našeg druga i drugaricc. No übrzo je usledio odgovor: »Iz Beograda, a otklcn si ti?« Pre 35 godina došao ,ie iz B'jclog Го ја. gd.'c još uvek ima rodbinu, a pošto je završio s už'.eni deo razgovora, mogao je razgovarati našim jezikom. U Turskoj ima dosta naroda koji je iz naše zemlje otišao pre dvadesetak godina. Niko od njih nije zaboravio srpski, ma da se njim teže služi. ❖ »... p>oručio sam bakHve i dobi-) ih-, prča jedan od naših drugova. Desilo se da sc taš toga momenta radi nečega »setih« božje majke. što je bilo dovoljno da poslastičar rađosno upita »nasinac, našinac?!«, a taj »našinac« došao je u Tursku рге 15 godina i eto ovom hašem našincu nije hteo naplatiti baklavu, a poslao ga je i kod drugosa. kojl je na isti način dočekao i počastio halvom I dr. se ovaj naš drug nije pcbojao za zdrr.vstveno stan’e kako sam kaže nastavio bi posećivanjc »na'šinaca«. * ♦ Kupc Zagrebčani, Slovenci i mi iz Beograda. Razgovor nam prekidc otvaranje vrata Covek 30-tih godina, obučen kao i svi torbari, nuđi nam halvu u paketu. Od kako smo prešli tursku granicu saznali smo da je đovolino reći »jok« i svaki trgovac ostaviće vas na miru. Na pulu za Ankaru još nismo imali turski novac, te smo odbili i nastavili razgovor. Međutim mladić kao da je uskliknuo; »Jugoslav. jugoslav... Tito, Ataturk, veliki čovek.< Pričao nam je o sebi, a zatim pružio paket halve. Poklonio nam ga ле. Za tren oka, u njegovoj ruci se našia čaša »Ijute srpske«. Držeći jc u ruci nazđravio je: »Tito Ataturk veliki čovek, pozdravite mi Tita i sve Jugoslovene.« Plše: ujcih baje i' ić

IZ STARE ANKAHE

SULEJMANIJA

ISKORISCEN PROSTOR (Ilustrovao autor)