Student

DEUTSCHE STUDENTEN ZEITUNG

Prvl pn t od postanka Harvard univerzitet*. (Masačuset, SAD) iza bran Je jedan crnac CHffort L. Alexandar za pretsednika studentskog saveza.

STUDENT MIRROR

US studenata prava prlsustvovalo je skupštini u Kvebeku na kojoj su tražili da se reše njlhovl probleml oko promene u ■astavnom planu na Unlverzitetu. Onl traže da studiranje pravnlh nauka traje 3 godine a ne četirl kao đosada. Pređlažu da studenti prava polažu samo praktlfan isplt na kraju treće godlne. Sada međutim, studenti moraju đa po lažu teoretski ispit na kra)u treće godine, a praktićni na kraju četvrte. ★ Svake gođlne Univerzltet Iz Helslnkija stavlja svojim studentlma za putovanja milion finskih maraka na raspoloženje. Međutlm ove godine zbog povećanih potreba suma se kreće do dva 1 po miliona, tako da će Univerzltet dati samo stlpendije za putovanja po zemlji a ne u ino. stranstvu, kao što je dosada bilo.

INTERNATIONAL INFORMATION STUDENT SERVICE

bilten Harvarđskog studentskog udruženja piše: Godišnji irveštaj studentske zđravsteve službe pokazuje da je 3.314 stuđenata Finske koristllo zdravstvenu pomoć u toku prošie godine. Jedna Cetvrtlna od tog broja korlstila je lekarsku negu. Statistika pokazuje da je: 792 studenta bolovalo na organlma za disanje, 532 su imali očna obolenja, 434 kožna obolenja, 334 su obolela na organima za varenje (najčešće zbog rđave ishrane) 354 imaju TBC.

ateneo

QUIMDICI«ALfi OICLI UUViISITAII tOkINtSI EVROPSKI REKTORI U NICI Na Incijativu Francuske, ođr. žan je prošlog meseca u Nlci Kongres rektora evropskih nnlverzlteta na kome su bili prisutnl rektori univerziteta iz Belglje, Francuske, Itallje, Svajvarske 1 Nemačke. Cilj sastanka Je bio đa se prouče mogućnostl za oformljenje jeđnog evropskog ođbora rektora kojl bi se uključio u Savet evropske zajednice. Prema mlšljenju koje je preovladalo na sastanku rektora »stuđentskl ofganl su korisni u lokalnom smislu ali su opasni u naciobalnom smlslu, јег mogu da buđu pokrenutl u demagoške svrhe« Po njima mnoge stuđentske organlzacije uspevaju da đobiju od mlnistarstva Ш mlnlstra ne samo ekonomske već 1 školske kOrtcesije te na taj načln u vrlo veUkoj merl umanjuju ođfovorttost uftivefzlteta. ★ Pfema podAcllnA UNESKO-Л u svefu postoji ргеко 55.000 stlpen* dija koje su ođobrene onim etudentlma i đlplomclma kojl бе u toku 1954 gođine IĆI na specljalizaciju u inostranstvo.

AKTUELNA TEMA

Providne kombinacije

Pre mesec dana Sc'vjctski Savez je ir*utio zapadnim silama note sličncg sadržaja sugerirajući razmatranje plana Opšteg ugovora o kolektivnoj bezbednosti Evrope i eventualnog pristupanja Rusije Atlantsikom paktu. Zasedanje Aziske konferencije u Zenevi, otsustvo zvaničnog odgovora zap>adnih sila i nedvosmislenost njihovog stava potisii su ruski predlog skoro potpuno iz pažnje javnog mnjenja. Međutim, po suštini, problem je nezastariv sve dok u Evropi postoji nervoza i strah od mogućnosti novoga rata. Zato verovatno nije isključena mogućnost da će se i ženevska konferencija u potpuno suženom sastavu, jednog dana naći pred zahtevom za razmatranje ruskih predloga ili razmenom gledišta. Sovjetska nota od 31 marta došla je u vreme priprema Zapada za ženevsku konferenciju kada se celokupna svetska javnost bavila dalekoistočnim problemima. Postoje opravdane pretposiavke da je ova nota pre svega bila sračunata na to da unese zabunu u zapadrvom svetu i skrene pažnju svetske javnosti od gorućih problema Dalekog Istoka, kako bi se Rusi docnije pojavili kao inicijatori za njihovo razmatranje, i da je time imala značaj uspešnog taiktičkog poteza. Rusi su dobili u vremenu, jer su se neometano pripremali za Zenevu, zapadne sile su bile prisiljene da bar najave svoj stav prema pitanjima koja će ponovo jednom doći u razmatranje, ali koja momentalno nisu čvomi problemi mira u svetu, a proučavanjem tih pitanja skrenutg je za kraće vreme pažnia od Azije u kojoj su stekli trenutno najaktuelniji problemi i sukobi. Omiljena ruska taktika, preba-

civanje sa terena na teren, po-i kretanje aziskih pitanja onda kada se govori 0 evrotpskirn i obratno, i ovoga puta je u tom smislu dala nekih rezultata. Međutim, problem evropske bezbednostl bez obzira па formu u kojoj je postavljen i ncovlsno od namera autora note u kojoj je tretiran, ima lli đobija samostalan značaj odvajajući se od uzgrednih pitanja koja ga prate. Za svetsku javnost nikada nije bilo tajna da Rusi žele fijasko, projektu evropske odranbene zajednice. Na Benlinskoj konferenciji Molotov je otvoreno iziavio da Sovjetski savez gleda na EOZ kao projekat agresivnog karaktera uperen protiv Sovjetskog Saveza, јег predviđajući stvaranje nemačkih oružanih formacija u okviru evropske armije isključuje pretpostavku da je opravdanje -evropske armije strah od militarizacije Nemačke. Poznato je da pristalice EOZ upravo u tome, što po projektu evropska armija treba da obuhvati nemačke oružane snage vide najefikasnije sredstvo za obuzdavanje eventualne nemačke agresije. Bez obzira koje od ova dva tumačenja jedno-g istog argumenta ima više logičkog onravdanja činjenica је da projekat EOZ kao pokušaj zbližavanja evropskih nacija, možda na jednoj široj bazi, kao pokušaj likvidiranja ekonomskih i drugih tradicionalnih antagonizama, ima pozitivnih elemenata i u smislu stvaranja kolektivne bezbednosti. Američko prisustvo u Evropi na bazi ugovora o evropskoj ar_ miji, izgleda da je Rusimg najviše smetalo. Molotov je na Berlinekoj konferenciji kao efikasnu zamenu za EOZ predložio Opšti ugovor o kolektivnoj bez-

beđnosti u Evropi na baži blletarnlh ugovora između svih evropskih zemalia Па osnovu kojih bi potpisnice blle obavezne da u slučaju agresije sVim га spoložlvlm sređetvima prlteknu u pomoć napađnutoj zemljl. Iđeja nlje nova I njeno oetvarenje je ugovorima u Lokarnu pokazalo svoje slabosti. Britanski premijer Cerčil istupio je pre godin u dana pred parlament sa sličnim predlozima koji su ostali bez odgovora. A Molotov је u Berlinu dobio odgovor j to negativan. Otsutnost SAD iz sistema kolektivne bezbednosti Evrope koju je predviđao rUski pređ'log, učlnilo je ovaj projekat notpuno neprihvatljivim za zapadne sile, a rusku osnovu, »mišljenu sa dosta izgleda na uspešno onemogućavanje ostvarenja EOZ, dovelo je do neprijatne mogućnosti potpunog kraha. Sistem jamnih ugovora je za mnoge evropske zemlje primamljiv predlog za račun koga bi se isplatilo žrtvovati EOZ, tim рге što ona nailazi па nepremostive prenreke u Francusikoj. ali isključivanje najveće zapađne side lz tog sistema jasno govori o ruskim namerama. Sovjetska prevlast u Evropi dobila bi u takvom sistemu svoje ozakonjenje, a SAD bi bile naveđene na put pacifističkog izolacionizma. O Inosi snaga u svetu danas ne đozvoljavaju takvu situaciju. јег bi ona potencionalno bila izvor stalne ratne opasnosti. te su Rusi bili prisiljenj na otstupanje. Svojoj ambiciji onemogućavanja EOZ za koju su opet Amerikanci utrošili ogromne napore, Rusi su žrtvovali nameru otstranjivanja Amerikanaca iz EvroР€, pa su se saglasili da i SAD mogu učestvovati u sistemu evrcpske bezbednosti na bazi njihovih predloga. Istina, za to su tražili jednu uslugu. Sugeriraili su pristupanje Sovjetskog saveza Atlantskom paktu. Ovaj novi rnanevar -}zgledat 'da je već pretrplo neuspeh, jer se savet Atlantskog pakta dosta jasno opredelio protiv ruske sugestije. Međutim, ugovorl o obrazovanju evropske arm’je joS nisU ratifikovani. Zato ru&kl predlozi o kolektivnoj bezbednosti Evrope uskoro mogu ponovo da iskoče U plan razmatranja. Nemoguće je tvrditi da su ovl predlozi IskljuĆivo propagandnog karaktefa, ali je da su ofti više rezuita-t taktike razbiјапја evropskog jedlnstva nego želje za »nažnom Evmpom, osiguranim mirom i obezbeđenim uzajamnim međunarođnim poverenjem. 2. M.

Пред туристичку сезону

Овог лета у Загребу Два семиннара за стране студенте и омладину

Овог лета у јулу и августу ЦК Народне омладиие Југославије и Биро зе међународну размену омладине и студената организују у Загребу два семинара за омладину и студенте из инострансгва. Први семинар ће трајати од 10 —3l Јула и на њему he се обрађивати теме из области које иНтересују младе социјалисте У свету. Поред питања нз три главне теме: 1. Путеви социјализма, 2. Социјализам и проблем неразвиЈених земаља и 3. Мссто омладинских организација у борби за ооцијализам, Дискусија може заћи и у сва друга питања из ове широке области. Потребна литература ће бити обезбеђена. КраЈњи рок пријаве за овај семинар је 10 маЈ. Други семинар се организује у заједници са свеучилишним властима у Загребу, и на њему ће će расправљати о теми „Велики и мали у међународним односима*. На три главна питања у оквиру којих ће се ова тема разрадити: 1. Уједињене нације и сарадња међу народима. 2. ЕконмСка сарадња великих и малих земаља са корефератом Савремена техника и неразвиЈене земље и 3. Просвета и култура као средства ме* ђусобног зближења, учесници ће моћи да подносе кореферате. Време одржавања семинара је од 3 —24 августа. На оба семинара предавачи ће бити истакнути политички, културни и Јавни радници. Вадни језик ће бити енглески, а по потреби француски или немачки. За учеснике семпнара ће бити организовани излети на ПлиТвичка језера, у околини Загреба, затим посете културним установама, разговори са претставницима културног и политичког живота града, а омогућиће će и стз г пање

у контакт и са омла-динСким и студентским оргаШзацијама. Учесници ће бдати смештени у конфорном Дсиму У којем ће се семииар« и одржавати. Трошкови за једног учесника семинара (У-рачунавајући и излете) Износиће: за „Семинар младих социјалиста“ 25 америчких долара, а за семинар „Велики и мали у Међународним односима” 40 америчкИх долара. М. П.

Р. МИШЕВИТг; Стари млинар

PONOVO PRED SUDOM

Mosadik i novinari Opstrukcija bivšeg premijera na sudskom procesu

Od kada Je na vlast u Iranu doSla vlada generala Zahedija, bivši pretsednik dr. Mosadik nalazi se u zatvoru u kasarni oklopnib Jeđinlca. Novi režim već nekollko pnta izvodi pred Vrhovni vojnl sud ovog napaćenog starca nastojeći da ga kompromitnje kao blvšeg šefa države, dlskvalifiknje kao političara i učlni ga bezopasnim po proengle« skl nastrojenu Zaheđijevu upravu. No, kako izgleda, vojni tužioci imaju maio uspeha u Mosadikovom slu' ćaju. Nemajući đovoljno dokaza oni ni posle skoro gOdinu đana nitu uspeli da bivšeg pretsednika vlađe, koji na momente tnžl I same tužloce, okrive i osude. Držanje đr. Mosadika pred sudom vrlo je interesantno. Donoslmo Izvode iz nedavnog laveštaja agenclje rrans-pres o nastavku suđenja Mosadlku. »Ne i ne, neću izaćl iz sobe nitl ću Jesti dogod čitava prva strana irinj skih llstova ne bude posvećena moj me procesu« blo Je odgovor kojl ј Je Mosađlk vlše od sto puta đao vojnom tnžiocn geni’ralu Azmudehu, ke Ji Је u tohn dva Casa pretnjama 1 pre j kllnjanjcm pokušao da navede upori nog starca da dođe u suđsku đvoranu. | Za vreme Jcđnog popođnevnog tn« đenja sukob je eksplodirao. U preklđu suđenja bivši prettcdnlk vlade jo pročitao pfva izđanja večernjlh 11stova, tvrdećl da Je umoran, vratlo 1 se u svoju sobu. Pošto Je legao u po* Steljn Izrazio Je svoje negođovanje što mn Je posvećen samo Jedan stubac. POSle toga ođbio je đa ustane. Istog dana vojni tužilac Azmudeh dozvolio jc novinarima da posete ugođuu sobu u kojoj Mosađlk stanuje u fcasarni Oklopnih Jedinica. tr nastavku suđenja đr. Mosađik je oCeI viđno pokušavao da sam rukovodi svo jim procesom. Govorio je o najraznovrsnijim pltanjlma, potsetio Je đa !Je n tokn đvadeset gođina koje Je | proveo pod prlsmotrom za vrettte vladavine Reza Kana dva puta po. киsал da- A se vOtmje. „„ raiž Postepeno Je padao u vdtifu, ponovo Je istaka« da Je »legaini pretseđnlk viade«, zatiro je izjavlo da Je žo* leo da umre da bi Vlađi »uštedćo sta motu«. Pretseđnik suda nije prekldao optu< ženog đa bl, kako Je ižjavio. »đdka zao đa se sloboda re« pdštuje Caf i u sudnlci. ObraCajući se novtnarima, Mosadt im je pređiožio đa piati ob?a- ijlvanj* ođbrane po tarifi ža reklame. Оснивачка скупштина клуба за мећуиародне везб Обдвештавају сс сви заивтереСовави маставмики. гсистенти и студанти Бебградског универзиtćta да fcć će ? маја у 18,30 часова на Правном факултету у амфиТСатру IV бдржати бснивЛчка скупштина Упиверзитетског кЛуба за МеђунароДне Sešć. Пбзивају се Сви SaHHtepćcoftßни Ла У што већСм броју приСуствују oftoj скуиштини. Оснивачки бдббр

ЕКОНОМИСТИ ПУТУЈУ У БEЧ И ГРЧКУ

АИЕСЕК-ћ OpraииауЈе Mććeua Две екСкурзије својих чЛаиова у инострансЛво. Јвдна груна аПболвбна-Га ЕкбномČKor фМулЛеЛа Одлази на екОкурзију у Беч. На путу ће се ова група Задржати 7 Дана. Друса група, са iv године, одлази ма екокурзију у Грчку Где ће се заДржаДи 10 дана. Цил* ових путовања је упоЗнаB4h>* страних земаља, размена искусдава са студенгима економских факултета и међусобно зближмање. 2

studenl