Student

(Nastavak s© 1 strane) organlzaclje da vaspitno uttCe na Clanstvo, da se l»ori za we ju Cistoću. Pomenuti sastanaK ođbora 1stakao Je potrebu za unošenje više sistema u ideološko-politički rad, koji 1 dalje ostaje najvažnlji zadatak organizacije Saveza studenata. Ove godine potrebno Je da udruženja ispolje veću brigu o stručnom usavršavanju studenata. Uporedo sa ovim, uđruženja su ta koja morajn bitl п toku svih promena uslovljenih primenom novog za kona o društvenom upravijanju Univerzitetom. Stoji činjenica da su odbori koji nisu imali sekretarijat, uspevali pravilnije da organlzuju, a više članova ođbora da nagažuje u radu. Prošlo je već nekoliko gođina od osnivanja naše organizacije, a na proteklom kongresu donete su i neke izmene u statutu Saveza stuđenata, te kao primer ostalim, mogu poslužiti pripreme jeđnog dela uđruženja da izvrše izmene u svojim pravilnicima.

Dušan LJUBOJEVIC

OZBILJNI PROBLEMI

Da li su samo sekrstari krivi

STDBENTBU KLITB BAL KANSKA 4 OTVORBN л CM'VHHtOM OD simoroM od », a n *DBUOM OD Ujl- Vt*AX POLA SATA PRK РОСЖТ* KA SAMO SA ĐACICtM L.ISTOM ILI INDEKSOM. UL.AZ 49 DTK.

(Nastavak sa 1 strane) diti principom ne zamerati se Ijudima itd.), a da komunisli nisu suproetavili svoja pravi Jna shvatanja. Jedan od iznetih problema je i potreba da se izvrši revizija nastavnih ргоgrama. Pokazalo se da komunisti nemaju dovoljno interesa da pokrenu ovo pitanje. Potreba za novim kvalitetnim uždbenicima рк> stavila se doeta ozbiljno, ali i tu nedostaje dobre volje od strane nastavnika. Rad komunista u udruženju Saveza studenata, po izveštaju, nije bio zadovoIjavajući, Udruženje je izvršavalo sve zadatke što ih je Univerzitetski odbor postavljao sa veoma malo 1nicijative i samostalnosti u radu. Kroz izveštaje dotaknut odnos komunista u ođelenju nastavnika koji boluje od mnogih slabosti. Diskusija se, uglavnom ograničila na bespoštednu kritiku rukovodstva, a posebno sekretara, koji po dlskusiji, snosi krivicu za slab rad cele organizacije. Za sve nedostatke nađen je izgovor u slabom rukovođenju. Jedan od diskutanata primetio je da se na sva koj godišnjoj konferenciji crfcdvljuju sekretari i cfe kao po praviiu svi »neslavno« završavaju. Otuda i donekle opravdana bojazan fcomunista od izbora u тоkovodstvo. Diskutanti sa izneU i mr šave rezultate svoga jedno godišnjeg rada. Uspešno organizovana javna đlskusija, koja je obuhvattla veMki broj studenata, je jeđino vrodna рошепа. Zatnteresovanost nekomunista za rad u organizad ji Saveza komunista je vrio mala. To je pokazala i ova konferencija na kojoj nekomunista skoro nije ni bilo. Sta je uzrok tome i kako treba taj problem rešiti o tome niko nlje ndšta rekao. Komunisti DIF-a pored ostalih u ovoj godini treba da se pozabave i ovim pitanjem.

Na farmaceutskom fakultetu, komunisti su bili vrlo aktivni п diskusijt Izneto je mnogo predloga za poboJ rada n njihovoj organizaciji Saveza komunista

Konferenoija Savera kotnonista na Institutu za fizlčku kulturu ostala Je zapažena i po tome što j© sekretar nemilosrdno kritikovan

(Nastavak sa 1 strane) 1 ni upia u 111 semestar bez dva položena pređmeta sa prve godine. Ako nam se odmah ne | Izsđe ususret, ml smo toliko ! sollđarnl da nećemo izaćl na | lepite«. Dekanat Je odblo ova- | kve zahteve 1 tražlo da budu I odObrene ođ organlzaclja U- ; druZenje studenata. Za to vreme organlzuju »telesnu gardu« «Ј1 Je zadatak bio da čutra prllaze na ispite i vrSi ' prltisak na one koji žele da polažu. Tako Je na bioioškom | instdtutu do«lo i do utće kan- , diđata kojl Je hteo da pola?e, te su prisutni asistentkinja Begovlć sa laborantlma morall da intervenliu. zaćas su se pojavile parole (plsao ! ih Je Majcan Boško)! »Dole 1 provokatori«, »HOćemo Janu- | arski гок«. »Niko ne sme na , isplte«. Na vratma Hemiskog instltuta nacrtall su mrtvačku glavu sa potpisom: »Novo groblje Dole' profesori i njlhovi trabantl, egoisti 1 blrokratl«. organlzuju avoju foto službu, pozlvaju pretstavnike štampe. čak 1 majstore da instaliraju zvučnu mrežu za »vellki mlting moćne generacije«. Sve u svemu hteli su da pretatave kako je akcija masovna 1 opravdana. Odbor udruženja (bar ono članova kollko ih Je bilo) nlje se đovoljno snailo u početku. Cak »u l neki Clanovi Odbora gođlne blll prlatalice ove akcijc. Nedovoljna energlččnoat Udruženja studenata StomatoloSkog fakulteta đozvollla J« da vođe ove akcije uzmu maha 1 da Clne mnoge nedozvoljene atvarl. Na kraju poale nekoliko đana, Odbor Je konačno preduzeo oštrlje mere 1 đoneo odluku o zabranl akclje. Vellka zabluda Zelsta, ako neko tvrđl đa je moguće pratltt naatavu flzlologije 1 blohemlje bez položene flzLke 1 bemlje, ooda je to vellka zabluda. Takva praksa poetoJaU Je nekada na Mediclnskom fakultetu 1 ukinuta рге mnogo godina. Da bl student medlclne 111 stomatologlje mogao uspelno završltl drugu godlnu, koja j« đaleko teža 1 obimnija od prve, mora obavezno ući u drugu godinu sa položenim ispitlma

prv« godlne To nije formalnost plana, ni ma kakav šablpn nastave kako ве to drugovlma stomatolozima čini, već Je to istina potkrepljena dugogodišnjim iskustvom medicinske nastave. Onl bi u tom sluCaju blll safflo balast nastavl na đrugoj godinl., Dakle, nema ni govora đa su njihdvl zahevl za Januarskl rok opravđanl. Pogotovu besmlsleno Je za takav zahtev, kojl traži promenu гока, tražlti геšeftje u roka od 4« časova. Planovl 1 programl stvaraju se gođlnama, pa l za njlhovu pro menu mora protećl izvesrjo vreme, razume se »ко za to postoje übedljivl razlozl 1 ako to Ide organlzovano ргеко Udruženja studenata. Sasvlm Je drugo njihova primedba da Je normalan tok Ftudlja blo’ otežan usleđ vellkog broja studenata. To Je istina. Te su okolnoetl đobro poznate l organlzacijl Udruženja studenata i Skolakim vlastima i narodnim vlastima. NJih treba uzajamno rešavati 1 uzajamno podnosltl teškoče koje iz toga prolzllaze. Clnjenlca je, da Je nastavno i pomoćno nastavno osoblje na instttutlma prve godlne dalo inakaimum zalaganja od sebe da se te teškoće bez posledica prebrođe. Ko su »revolucionarl« Vrlo je karakteristično, da Je ova generacija Još ođ j>očetka godine ispoljila mnoge negativnosti: nedisclplinu, nepoštovanje nastavnika, aljkavost na praktičnom radu, površnoet 1 nemarnost. (svakako da su pojedinci prednjaćlll). Uz to večito oponiranje protiv svake nastavne mere: propltivanja, konsultacija 1 sillčno. Dobar deo njlh su »đošljacl«, večiti studenti kojl su đošll sa nekoiiko semiestra prava, ekonomije Ш druglh fakulteta. Tatov Je naprimer Fltng Viadeta, bivšl stuđent prava lcoji Je u junu Jeđva položio jedan ispit, a u septembarskom roku nije nl izlazio na ispit. Takav Je 1 Majcan Boško kojl Je četlrl godine studlrao medicinu i za osam гоkova nije položio nljeđan 1spit, pa l na prvoj gođinl stomatologlje, nlje uspeo da položl nljedan. Mllenković Pe-

tar poznat u organlzaciji kao demagog koji sebe drsko naziva pobornlkom »Mošine generacije« koga ćete svakodnev no naći na Terazijama Ш Kademegđanu, kome je živbt u kafanl 1 ulicl prečl od ozblljnih studija i škole. Zatlm, Stanković Milorad kojl пеша nijeđan položen ispit, Bellć Sinlša, Milojevlć Zoran, (Clanovi »telesne garde«), TadiĆ Slavoljub, Kostić Dlmitfije, Penerski Vlađlmlr, sve stuđenti bez ijednog 111 samo sa, Jednim ispitom kojl za organizaciju SS nisu pokazall nlkakvo interesovanje, (a kojl su Još 1 gimnazlju Jedva završili). Pa ipak sve lm to nlje smetalo da pokrenu Jednu takvu neozbiljnu akclju. Udruženje studenata Stomartološkog fakulteta, mada prllćno kasno i sporo, predložilo Je Dekanatu da ’ove prepoznate drugove pretstave

Kasedanje lenjosti

pređ disclpllnskl sud škole. O svernu tome danas na fakultetu ne prlča se ozblljno, tako da se dobija utisak da se stvar prepušta samoj sebl. Bila bl ogromna gre Ska l Udruženja Saveza studenata 1 Dekaneta StomatoloSkog fakulteta da prlmer ovlh neozbiljnlb studenaa ne kaznl dostojnom, najoštrijom kaznom. R.V.

(Nastavak sa 1 strane) Kolega, izvlnite, nemate U možda olovku? ... Indeka Ako se pravlo važan? Sve što Je vezano za fakultetske sale 1 hodnlke, zanlma brucoбе. Možđa je na to габипао. Ovoga puta bila Je to »povest« o Inđeksu, bolje rećl o dva Indeksa. Student treće godine mediclne piićao je o nekom svom kolegl, koji izgleda sve Isplte po dva puta polaže. Dva. Dosetio se, pa u jeđnom petice, a drugl pun desetki. Sta veliš? Smejali su se brucošl. .. Pa ipak: jedan je namlgnuo svojim kolegama. Priča o Indeksima, a to su još uvek brlžljivo Ćuvane stvarčlce, ne uvek uvijene u hartiju, đa bl se znalo šta Je. Vicevl sc Cuju. I |>osle svega ponovo pltamo: gđe, zapravo počlnju te prlče. U stisku ruku 1 đačkom šapatu na ulicama građova, sa pletenlm seosklm đačklm torbicama 1 kllometrima po kišl 1 prašini; 111 tek sada u utrobama fakultetskih višespratnica? Zašto opada llšće? Proleće bi više ličilo na rađanja u ove dane. Na rađanje zanosa • i ambicija.

В. Jovanović

SVEČANOST RUDARA

Prošle godine ođržana je n Beogradu prvo rudarsko krštenje »SKOK PREKO KOŽE«. Tad su učestvovali samo stariji studenti Rudarskog fakulteta. Među tim, ove godlne u toj svečanosti učestvovaće svi stu denti Rudarskog i Geološkog fakulteta. Osnovan je odbor koji 6e rukovodltl pripremama i or ganlzovanjem ove svečano-i stL

Pripreme su već počele. Održane su već prve audiclje za hor i sastanci sa istaknutim umetnlcima koji će takođe ućestvovati u pri premama. U izvođenju će učestvovati hor studenata »BRANKO KRSMANOVIĆ« Na taj dan, na simboličan način, biće primljene nove generacije studenata ova dva fakulteta u redove inženjera Rudara i Geologa. S. R.

Traži se brucmajor

PRVA INTERFAKULTETSKA KONFERENCIJA MEDICINARA

DOKTORAT?

PrVA Interfakulbetska konferencija Udruženja studenata medicine okuplla Je 2 1 3 avgusta u Beogradu pretstavnlke medicinsklh fakuLteta iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sa rajeva 1 Skoplja. Većl deo konferendje bio Je posvećen dlskusljl oko pitanja treba 11 studentima medicine dodellt tltulu doktora medicine posle dlplomitanja. Analizu ovog problema l izveštaj o tome Sta je đosađa učinjeno, podneo Je pretseđnik Uđruženja medicinira Beo građskog fakulteta Raklć Ljubomir. Konferencija je u zakljuCku ove tačke donela геzoluclju U kojoj se ka*e: »Studentl mediclne »matraju da akademskl naslov doktor ostane i nađalje za sve studente kojl su završlll i koji će übuduće završitl medicinskl studij.« U rezolucijl se potanko iznose motivi za ovakav stav konferencije. Oni sadrže uglavnom: Da Je to tekovina od XV veka ukorenjena u na šem narodu. Da pravi oštru razllku između lekara nađrilekara 1 kvallfikovanih lekara; Da ukiđanje ovog nazlva ne bi popravilo našu zđravstvenu službu, a đa bl otežalo rađ lekara: Da se ovo pltanje mora plnclpijelno геšlti isto za sve one koji su završill istu školu, (tj. da svi imaju isti akademskl naziv, a

ne da bude lekara 1 đoktora koji su svršlli istu školu), јег bi to pogodllo samo generacije koje studlraju u socijalizmu; Da se pitanje akademskih naslova treba rešavatl odvojeno za pojedlne vrste fakulteta prema njihovim speclfičnostima; Da Je naučnl ste pen »doktorat nauka« (medicinskih!) već u Zakonu o univerzitetima Jasno razlučen od akademskih naslova. Ovoj rezoluciji dali su pismene podrške Savet univerziteta u Sarajevu, Savet Medicinskog fakulteta u Sarajevu, rektorat MVS-e u Beogradu, nastavnčko veće MVS-e u Beogradu, Udruženje zdravstvenih rađnika NRH-e. Ove pismene podrške. u vidu zvaničnih rezolucija dostavljeni su Saveznom izvršnom veću i izvr'šnim većima republlka. Sem ovih pismenih pođrški postoje i mnoge usmene podrške staleških i društvenih organizacija. Zatim su delegatl diskutovali u smislu đruge tačke dnevnog reda o interfakultetskoj saradnji. Predviđa se češći kontakt medlclnsklh fakulteta 1 življa sarađnja. Konstatovano Je đa je dosadašnja sarđnja uglavnom bila usmerena u međunarodnoj razmeni studenata, a da übuduće više pažnje treba obratitl međurepubličkoj razmenl praktikanata. Dimitrijc Katalinić

sluclenl