Student

sa studentskih galerija

Pedesetogodišnjica Beogradskog dramskog pozorišta

Kuloarski utisci sa prijema Šta savetuju profesori Zebnje Olivere Marhović OVIH dana je Beogradsko dramsko pozorište proslavilo jedan jubilej koji je u najmanju ruku, najrezervisanije rečeno, izazvao simpatije svih опЛ (kna ih mnogo) koji su dobronamerno, ponekad sa poštovanjem, ponekad sa otvorenim divljenjem pratili napore ovog prevashodno mladog glumačkog ansambla. U foajeu pozoris a na Crvenom Krstu u nedelju рге podne skupili su se, ako ne svi oni koji su učinili jubilej do te mere značajnim makar svi oni koji su direktno povezani sa glumačkim svetom i pozorištima uopšte. U jednoj atmosferi »teatarskih aristokrata« koji se svi poznaju međusobno ,koji čestitaju slavljenicima, koji u elegantnim crnim odelima, pijući liker ili konjak, nonšalantno razgovaraju u pola glasa, razgovaraju o veoma komplikovanim zahtevima. veoma složenim mogucnostima, onoga što se zove glumačka umetnost, o književnosti, o muzici. održala se petogodišnjica. može da se kaze bez rezerve veoma uspelog rada ovoga pozorišta. Ovom рпlikom smo imali prilike đa razgovaramo sa nekoliko od onlh koji su zaslužni za sve veče poštovanje. za sve veću ozbiljnost s kojom se tretira ovo pozorište. koje je još bezmalo pre dve tri godine bilo shvatano isključivo kao kulturna potreba jednog dela našeg grada. je međut m prema svemu onome što smo imali prilike da čujemo na оуој proslavi, Beogradsko dramsko pozorište ustanova koja ni u čemu ne ustupa ostalim pozorišnim kolektivima. U toj atmosferi praznično naelektrisanoi, i crno-galoniranoj punoj uzbuđenih i odmerenih dijaloga. i e dovoljno samo približiti se nekoj grupici i materijal za štampu je gotov. Ali mi ćemo se ovde ograničiti samo na izjave specijalno date za »Stuđent«. .. Stanislav Bajič i Đuza Rađovič. profesori Akademije za pozorišnu umetnost* O slavljenicima je ređ samo lepo govonti, pa, svakako, činjenica je. da je ovo pozorište postiglo značajne rezultate i da je više nego ijedno drugo beogradsko, popunjavalo svoj repertoar delima iz savremenih književnosti, ali ipak i više iz svetskih. tako da ga ne može mimoići stanđardna zamerka upučena večini nasih teatara: nema na sceni dovoljno savremenih domaćih autora ukoliko. tj. naša literatura ima uopšte momentalno kvantetnih savremenih proizvoda пч raspoloženju. Jedna o re sitija orijentacija u tom pravcu. čak sa eventualnim r^ s P sivanjem konkursa za ođgovarajuču domaču dramu učmiia bl ovaj mladi kolektiv još uglednijim i možda bi preciznne obeležila smemice njegovog daljeg napredovanja. Naša Акаdemija se može samo ponositi što je pretežna vecma ovih mladih Ijuđi došla na scenu iz njenih klupa. Eh vi novinari, s neba pa u rebra se malo čika Milivoje Zivanovič. kad smo ga zaustavili bas kad je oblačio kaput za odlazak; Pitate me šta savetujem mladim kolegama iz Beograđskog dramskog?. Ja ču radije da konstatujem odskanđira on nego da savetujem; . Veliki ie teret koji nose. jako su zagrabili i misirm da če ga iznetii . __ Koliko ste i kako uzbuđeni pitamo Oliveru Marković? , - Pa mogla b?h reči đvostruko. i iubilarno i nredpremijerski možda još više u ovom drugom smislu. U nedeiju nastupam u jednoj od najsloženii’h uloga koje su mi dosada poveravane. zapravo u dve uloge, u komadu »Dobri čovek iz Sečuana«’ _ .. . Tgrati čas muškarca Sujta, čas zenu Sente je malo iako, meni bar! Mislim da smo joj iskreno poverovali. U masi zvanica, nije bilo lako naci i uociti slavljenike. Uoravnik Dinulovič bio je isuviše zauzet kao omačin tako da nas je samo potsetio na svoju uvođnu rec. Ne znam zašto. ali ostala mi je iz te uvodne reči na]jasnije u jedna iskrenost: . . . Nismo rekli svoju misao đo kraia. po neki put smo i zamuckivali tražeči što adeokvatniii izraza].. .^ Tačno i esenciialno. Ali eno još jedne slavlienic je Olga Stanisavlievć. sečamo je sa kao Virdzinije iz *biamnog šeš'ra-, ј sekretarica iz »Smrti trgovačkog putnika«, Možđa pođ utiskom jeđnog malopre vođenog. strogoku’oarskog razgovora. sa primesama zajeđljivosti кагактеrlstične za ovakve skupove uopšte. upitao sam tendenc • Sloga pozorišna; harmonija kolektiva, ]e li to bas etvamo? . .. Svakako i vrlo! Vezuje nas jedno više nego р от " đično prijateljstvo. jedan đuh ng kome bi nam mogli p zavideti... Ali zar bi moglo đa bu đe dnikčtje, :mladi l u večini a i novi koji nam đolaze. takođe su opasnih d’ferencija u godinama i zato se slazemo..- _ . Mladi beogradski reditelj sa kojim smo razgov _ . več posle službenog đela našeg zadatka u ]ednoj o m prupica raseianih po prostranom holu. spomenuo ]e a . Beogradsko dramsko pozorište zapravo afirmiralo među beograđskom publikom. tek možda dve godme posle svoga osnivanja, i to onda kađa je prvo u Beogradu osvezilo svo rspertoar komadima više zabavmm nego kvalitetnim. onaj Labišov *S l amni naprimer ili »Smena« i time u osn °\r{ rr>7bilo jedan doktrinarni šablon tuđ shvatanjima nasin ?leđalaca - Sel Mrđ.

ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ

Јпттт једном су извесни морални диверзанти покушали да зауставе лет „Младе културе“, а све због једне очигледно слабе песме Николе Дреновца. Тако је овај скромни звучник књижевног подмлатка добре воље дошао у један безразложан теснац, губећи време за топлије и бистрије послове. О то.т немилој појави, у другом овосезонском броју, пише уводник Славко Вукосављевић. Чланак се каоружао лепим разлозима, али носи иронију према невидљивом неггријатељу, па све то личи на извитоперену игру трагања миша. Али, уредник има храбрости да напусти прогањања сваке врсте и Да се заносом који се темељи на лепим снагама даје поенту обећање; „Али сунце Мало сунце „Младе културе доиста је потребна. Од осталих прилога, уз присенак сумње. привлачи нас бледо-цветни есеј Драгише Витошевића о Гордани Тодоровић, ecei који ie ипак достојан вршњака о коме говори. Ту је млади човек побегао од своје читалачке среће и са једним аматерским трудом ушао у малени. стармали и ментално клијави свет песникиње гимнаоискор срца. Поред тога сувишном бива она сагласност са маломатурском дефиницијом Предрага Палавестре о поезији лутања и поезији заноса. Дугачки чланци Миодрага Шљаковића и Жана Пола Сартра постају пројекције једног насилничког ДУ ха (наравно уза све разлике материје о којој се говори и са променљивом моћи убеђивања). Српски реализам, одавно школски упакован, добио ie од Шијаковића још једну нејаку омотну хартију и једну уштогљеност која не чини част „Младој култури**. Поезија у оба броја избавља младост из мртвих завезака и носи више вере за унзгтрашњи елан и изразни crpoi младих поета. Нова имена Бориса Павловић и Вука Крњевића долазе да благо одмотавају зелени конац доброг почетка. И овог пута са задовољством читалац се задржава на последњој страни KO,ia доноси преводе. Између малих завоја разочарања, „Млада култура** је ипак светионик у који се упиру многе очи.

M. Мирковић

Sa gedišnje izložbe studenata Likovne akademije

Malo parodije

Izađe na hrdo i ohjasni pesmu ovu Iz posnog peska što izrasta eto I odricanjem pogruži miša i pseto I malog medveda strpaj tu i sovu. Pomeni telegraf neka sve čudno zuji I meseca vredni jauk i lobanje Sto duži stihovi hudu hartije je manje Pesmu ne traži u tragu već u oluji.

Borislav Radovič

BISER IZ BISERA

(Nastavah sa prefhodne strane) činl mi se da vldim kako seve devize kaplja а polu prazan krčag. Idem sa šest Kanađana po šetališto. Dobri nekl IJudi. Studenti, delegacija organlzacije za saradnju među univerzitetlma. WUS se zove ta organlzacija. Pričamo o svemu Јег njima nije nlšta jasno. Тебко Je to: kod nas je sve drukčije. Priča ne bi blla potpuna kađa se ne bl pojavila neka visoka, lepa plavuša. Elem, pojavlla se l ona. Vitka Je, lepa Je, preplanula Je, plava Je i mnogo Je lepa. Znate ii za onaj besmlsleni ponos, kada recimo strancu. pokazujete svoj rodni građ, 1 ako ga on bvall Cini vam se da hvall nešto što Je isključivo vaše. Zagledaju onl tu plavušu, 1 menl je milo Sto Jt Jugoslovenka, što Je u Dubrovniku, ponosan а najmanju ruku kao da je moja devojka. Prilaz nam. Dolars for dlnars kaže. Nisu Je razumeli. Ponavlja. - Dolars to change for dinars. (dolare da promenite u dlnare. Govori to t smešl se najšarmantnijlm smeškom iz repertoara. Izem tl moj besmisleni ponos. Kažu da nemaju. Dodavola, kažem а sebi, Izgleda da su sasvim dobro razumeli.

Uvek me Je kopkalo kako 1 šta tnisle meštani o čitavoj toj •gomili ekscentričnih baba, devojaka u kratklm šorcevima, razuzdanim mladićima, starijim Ijudima velikih stomaka 1 sedih dlakavih nogu ispod kratкш pantalona, koji se kao horda pcjave negde polovinora jula da bl iščezll u septembru ili oktobru. Razgovarao sam sa Jednim Cikicom. On ima svoju barku l vozl goste ргеко leta. Baš sam o tome рг>* Cao sa njim. i, pravo da vara karera posle toga razgovora meni se činl da onl ništa ne tnisle o turistim*. Aii posle, kada sam razmišljao o čitavom razgovoru, pala mi Je na pamet jedna užasna ideja: čica rae Je Citavo vreme zafrkavao i iza na izgled ozbiljmn odgovora debelo se smejao Ijubopitljivoj budah. ve rujte, muči me to. I baš zbog toga pokušaću da vam reprodukujem Citav razgovor što je moguce vermje P :l vl saml prosudite. Uveren sam da Ce posle ovog ova ' kvog uvoda svako zaključiti da sam ja bio budaia ) l г svet Je uvek spreman da prihvati smešnije rešenje. Al' i pored ovog iskustva poverlću se vašoj objektivn°vll- Ti sl Iz Dubrovnika. stan - pitam ja. X°n i e vrlo srdačan. lažu da treba takav da bude. A šta mlslite vl? pita on. Pa iz Dubrovnlka. E, Jesam. Onda malo Cutlmo. On vesla a Ja smlšljam đ rU ‘ go, isto tako pametno pitanje.

л