Student

(Наставак ca 1 стране) жења Космета ca више искуства и снаге учествују у животу својих комуна. Студенти из Приштине, Пећи, Косовске Митровице и Призрена знали су да је просвећивање народа њиховог краја сада најпотребније, а умели су да нађу и доброг савезника у лицу средњошколаца. Здравствена анкета медицинара и научно-популарна предавања су само два исечка из њихове активности. Они нису заборавили ни своје проблеме стипендирање од стране комуна. Са претставницима народне власти и тај проблем су успешно решили. Удружења студената у унутрашњости прихватила су се овог лета једног замашног задатка организовања културног фестивала са спортским играма. У предтакмичењима, фестивалима Србије, Војводине и Космета, као и на завршном фестивалу целе Србије крајем јула и почетком августа учествовало је преко 3.500 студената. Ова цифра, сама за себе показује много. Масовност је први и најзначајнији успех ових манифестација. НЕМИЛОСРДНО БАЦАЊЕ НОВЦА Па ипак, баш ти фестивали показали су и другу страну медаље. На шима су избиле, на светло дана и неке негативности. У нашем листу већ смо писали о инциденту на банкету после фестивала студената Војводине у Зрешанину. Иако једи: ни ексцес те врсте, он је забрињавајући. Морамо да потражимо узрок или бар импулс за шегову појаву. Мегаломанија студената, тежша да се те манифестације културне и фискултурне активности обележе што свечаније, претворила се у помпу која има корена чак у снобизму појединаца који. су, нажалост, победили, јер су нашли подршку на другој страни, код руКоводилаца градова домаћина. Они су хтели да од студентског фестивала створе нешто невиђено и незапамћено, а пошто су мислили да се то дивно и упечатљиво може створити само новцем, нису жалили материјалнз средства. Зар је морало да се за фестивал у Зрењаиину потроши близу 1,700.000 дин.? Пре бисмо рекли није смело. А како су утрошене те грдне паре. Читав Зрењанин је у данима фестивала био искићен заставама. Поред државних застава наше земље, виле су се тамо заставе свкх држава наше планете. А на згради удружеша вијорила се застава састављена од читавог низа боја која је требала да претставља стег удружења из Зрешанина. Узгред напомињемо да су ипак заборавили да истакну партиске заставе. За заставе је утрошено 56.0С0 дипара. Уочи фестивала приређен ј-е ватромет (?). Заиста после овога може да дође са-

мо знак питаша и информација да је за ватромет утрошено 67.000 динара. А онда следи: снимање жур нала 14.000 дин., награде 91.000, макете и дипломе 58.000, венци и цвеhe 13.000. И на крају тај злосрећни банкет 85.000 динара. А новац је дала углавном комуна Зрешанина. Међутим, када је фестивал завршен, када се банкет претворио у оргијање, другови из Зрешанина констатују да је фестивал имао више политичке штете него користи. Они су покушали и да не плате рачуне које су студекти по шиховој изричитој жељи направили. А нису свесни да је до свега тога довео и шихов новац. Па ипак, не можемо да се сложимо *да фестивалу вкше нема места у нашој пракси. Треба радити на томе да они постану само, да не буду једина активност, већ круна свих активности. На следеће фестивале неће се ићи без искуства. Многи су штошта научили. Између осталих и спортски одбор Универзитета који треба мало (бар мало) да се заинтересује за такмичеша, да припреми пропозиције обезбеди, судије и помогне такмичења. А да ли треба фестивале организовати сваке или сваке друге године ствар је за дискусију. Градови приређивачи већ се јављају. Не треба их одбијати, али им треба указати на искутва Зрешанина. Не можемо рећи да је могуће овакве манифестације организовати без новца, али све има меру, треба )е само пронаћи. ВИШЕ ПОМОЋИ НАРОДУ СВОГА KFAJA Фестивали су имали негативан одраз и нД рад самих удружеша. Припреме фестивала су, вал>да зато што је то први, а и на брзину припреман, апсорбовале читаву активност студената. Нарочито је за осуду што је запостављен политички рад и рад на конкретној помоћи народу у стручној помоћи као акције медицинара, ветеринара, агронома економиста итд. Културне приредбе као генералне пробе за фестивал и спортска такмичеша као тренинг за спортске игре, били су на много мезта једини контакт са народом свога краја. Због тога је добро, можда још и сада дискутовати питаше форми радд тих удружеша У неким удружешима нарочито по већим градовима, већ су формирзни клубови студената. Ти клубови су замишљени да буду нешто слично друштвеним клубовима који постоје по факултетима у Бзограду. Но, већ има знакова о тенденцији да ови клубови замене организацију, да стану на место удрухсења. Тиме би се они претворили у политички безбојну ор ганизацију са забавним и, евентуално, културним програмом, а угушили удружења која су политичке организације Савеза студената. Не мислим да бацам анатему на ове клубове, али не би било нимало пожељно сву пажњу посветити њима, iep они треба да буду само једна од форми рада удружења. Поставља се питзње и организационе чврстине удружења. Свакако удружеша по унутрашшости не могу да буду исто што и удружења по факултетима. Е>их треба да одликује већи степен еластичности. али и тамо треба водити рачуна о елементарним стварима: политичкој, идеолошко), моралној и радној квалификацији сваког студента. Удружење су „дефакто“, повезана са организацијама ССРНЈ, а нарочито са Народном омладином. Можда треба погледати да <;е та веза оствари и путем персоналног повезиваша на тај начин што би неки од чланова управних одбора ушли у рукозодства друштвених организација комуне. Само да нас следеће лето не затече неспремне.

М. СТОЈАНОВИЋ

(Nastavak sa 1 strane) ba boriti, Јег za školsku 1955 i 195« god. treba obezbedlti što vlše novlh mesta. • Smatramo da je po ovom pitanju Savet га komunalne poslove išao nepravilnom i nezakonitom linijom. Zakonskim propisima predviđeno je da se izbor preduzeća za izvođenje -radova vrši putem licitacije. Savet za komunalne poslove Beograda jednostavno je pozvao na savetovanje velika građevinska preduzeća i podelio radove na Student skom gradu na dva navedena preduzeća koja su preopterećena radovima na raznim stranama. Manja preduzeća koja imaju manju opterećenost nisu uopšte uzimana u obzir. Direktor preduzeća »Venčac« (koje se smatra malim) tvrdi da bi njegov radni kolektiv uspeo da dovrši jedan blok do jula 1955 godine, pod istim uslovima, pa čak i jevtinije. ф Jeđan ođ razloga odugovlačenja pored preopterećenosti poslovima je i ovaj; preduzeće »Gra ditelj« uselilo je svoje radnike u parter bloka 1. Naravno, tom preduzeću je u interesu da što đalje ođugovlači radove, Јег jcdan dobar deo njegovih radnika imaće za duže vreme obezbeđen smeštaj. Po svemu ovome možemo otvo reno reći da se u ovom slučaju studentski interesi zapostavljaju za interesima navedenih preduzeća. Zašto se nije išlo putem licitacije? Zašto baš moraju гаdove izvoditi velika preduzeća, konkretno »Graditelj« i »Novi Beograd« čiji su uslovi u pogledu rokova završetka radova neprihvatljivi. I zašto baš da se sa ovim pitanjem u otsudnom momentu toliko nateže kad postoje mogućnosti za brže rešenje. Te mogućnosti su: ili naći preduzeća pa ma ona bila mala koja nisu prenatrpana radovima. a koja će završiti radove u odgovarajućim rokovima. Ili, dati jedan blok da ga dovršava više preduzeča. Na ova pitanja treba da nam ođgovore drugovi iz Sekretarijat za komunalne poslove. Ti drugovi isto tako trebalo bi da pokažu mnogo više razumevanja prema pitanju smeštaja studenata koje iz godine u gođinu postaje sve ozbiljnije. A. M.

(Nastavak sa 1 strane) sto predlagača liste. Pravo da biraju i budu birani imaju svi redovni studenti, bez obzira da li su članovi Saveza studenata, јег se biraju pretstavnici svih studenata, a ne pretstavnici Saveza studenata. No, ta činjenica nimalo ne umanjuje odgovornost i ulogu naših udruženja i svih njegovuh članova oko izbora naših pretstavnika u pomenutim organima. 21a kakve kandidate se mora za lagati Savez studenata? Рге svega to moraju biit studenti koji dobro uče, јег će oni imati najviše ugleda i moralnog prava da nas pretstavljaju. Ali to treba da budu istovremeno i najbolji drugovi iz redova naše organizacije, koji su svojom aktivnošću postali njeni najpoznatiji i najistaknutiji članovi. Samo iskusni, vredni, ozbiljni i zreli studenti, dobri poznavaoci stanja na svom fakultetu, mogu da nas zastupaju u savetima. To treba da budu drugovi koji su u dosadašnjem radu pokazali da mogu nepristrasno, trezveno, principijelno i sa širih pozicija da sagledavaju probleme naše škole i interese i potrebe nas studenata. Zakon nam je zagarantovao delikatna prava i đužnosti i zato treba da biramo one koji su dorasli ovoj ulozi. Ne pokazuje li sve to kako ovi izbori pretstavljaju ozbiljan politički zadatak Saveza s tudenata? Zato je neophodno pružiti punu podršku sadašnjim školskim vlastima u pripremama izbora i ргеduzeti sve agitacione mere oko obaveštavanja studenata i objašnjenja značaja izbora. A sigumo je da će to biti izbori na kojima će studenti najmasovnije učestvo vati pa tako i ovim putem pokazati koliko su željni da principi zakona o univerzitetima postanu što pre realnost na našim fakultetima.

Vule STAMBOLIC

UNIVERZITETSKA HRONIKA

INDEX

Anonimna pisma Upravnik Studentskog građa do bija često anonimna pisma. Sva ta pisma kritikuju »nedostatke« upravnog odbora i uprave uz raznorazna vredanja. Imali smo prilike da pročitamo takvo jedno pismo u kome se govori o nekim slabostima u radu menze. »Menza piše nepoznati đrug životni izvor svih nas. Svi se pitamo zašto Je hrana tako slaba. Na to bi mi želeli odgovor, ali ne onaj vaš stari koji 1 vrapci znaju... Za dobijanje ručka рго sečno se utroši u Cekanju po jedan sat dnevno, pa i više!... Vaš zamenik ne Ceka na red kao ml, već uzima ručak preko reda...« Menza Studentskog grada odista ima ozbiljnih slabosti. Ali da upitamo ovoga druga i ostale drugove koji pišu ovakva pisma, da 1| *S.e na ovakav način bori protiv tih slabosti. Ne. Putem pisanja anonimnih plsama »ulepšanih« po grdnim izrazima, mislimo da se neće ništa uspešno postići. Je'dino ispravan i čovečan način za геšenje svih gorućih pitanja Je razgovor sa Clanovima upravnog odbora u kojem bi se na jedan kulturan 1 dobroniameran način postavile sve primedbe, a ako i to ne bi pomoglo, onda studenti megu zahtevati sazivanje skupštine gde bi se najbolje našla sva rešenja. Svim stanarima u Studentskom gradu je stalo da uslovi za žlvot budu što normalnijl, ali se za takve uslove treba borlti na mnogo korlsniji i pogodniji način. Od anonimnih pisama, raz nih diskusija po sobama Stuđeutski grad neće imati mnogo koristi. A. M.

Bez komentara

Na izložhi fotografija Foto kluba »Beograd« u knjigu utisaka jedan student upisao je: »Smilujte se! Dajte narodu aktove!!! Pa zašto plaćamo? Skandal! Pljačka! Sramota najgore vrste! Dik.« M.

Претставници скупштине

На седници од 21 о. м. Народна скупштина народне републике Србије изабрала је, према чл. 34 и 46 Општег закона о универзитетима, чланове универзитетског и факултетских савета Универзитета у Београду. Заиста, довољно је прочитати листу изабраних чланова Универзитетског и факултетских савета, па да будемо више пего задовољни. Док су у Упиверзитетски савет изабрани претставници свих грана стручног, културног и јавног живота, дотле he у факултетским caeeтима радити добар број људи из привреде са струком одговарајућег факултета. Надамо се да се више неће морати, из године у годину, постављати питање: каквог стручњака треба да да oeaj или онај факултет. Исто је u са преопширним наставним програмима, системом рада итд. Привреда ће кроз ceoje претставнике у факултетским caeeтима моћи да каже какви су jof стручњаци потребни. Универзитетски и факултетске савете сачињаваће поред чланова које је изабрала Републичка скупштина, одређен број частавника (које бира наставнички нолектив) v претставници студената (које непо■ средно бирају ceu студенти факул тета). Ускоро ће се обавити м oev избори који ће комплетирати Уни верзитетски и факултетске савете Посебно је важно да је oeo cee обављено већ на почетку школске године, тако да са оправданим onтимизмом можемо очекивати и радикалнију реформу високог школства. IZLOŽBA BEOGRADSKIH FOTOAM A TERA

Ovogodišnja izložba beogradskih fotoamatera malo se razlikuje od prethodnih. Brojni posetioci ističu da ovog puta izlagači nemaju dovoljno mašte i originalnosti. Najprijatniji utisak ostavljaju slike V. Mojsiloviča. Duhovite po ideji, one su urađene sa najviše osećanja za fotografiju.

Od govo rn o st

6

NEZAKONITI H6O V 0 R

ФЕСТИВАЛИ готово Џџт ахтивиост преио лета

sludeni