Student

У ЗНАКУ ДРУШТВЕНОГ УПРАВЉАЊА

(Наставак са прве стране) но ман>е него када се не познаје објективна ситуација у ксјој се живи. , Борба за научност Борба за научност, како за материјалистичко осваташе, тако и за савременост и за ниво v настави и науци одвијала се на свим факултетима. Да ли је то била интензивна борба која одговара нашим снагама? Не заборавимо да на Универзитету имамо преко 5000 студената-чланова СКЈ и око 400 наставника чланова СКЈ. Ако се осврнемо на обављени рад, видећемо да борба није била довољно интензивна. Она се сводила највише на усмена излагања и дискусије, које су неоспорно користиле, али уском кругу. Приликом расправљаља програма појединих предмета и наука било је успешних излагања, за којс је штета што нису сређена и публикована. Али још увек нисмо постигли да ту борбу водимо кроз научне публикације, кроз штампу. па и кроз Универзитетски „Вјесник" и „Студент". Конструктивна критика, која би рашчистила многа питања из области разних наука, како природних тако и друштвених, ретко се појављивала на страницама наших публикациia. Чак ie био врло мали број приказа универзитетских уџбеника, а чланци који би третирали коикретно стање наставе v ма ком облику и ма где. били су права реткост. Није ли чудноваго да v социјалистичкој Југославији стручни и научни часописи наших друштава. већ афирмирани у светско научној јавности, врло мало публикују чланке и распоаве те врсте. А главну снаrv тамо сачињава?у универзитетски наставнипи. То важи и за приролне и за хуманитарне науке. У ирошлој години је тај недостатак уочен и предузете су извесне мере, али код већине часописа и друштава то cv за сада само лобре намере. Такво уетручавање долази и због политике линије мањег етпора, јер се v третирању таквих гитања лакше греши и теже доносе закључци, а v гвакидашњем практицизму појединих наука или v бежању v давну историју другнх наука, врло скроман рад може се катката сматрати и већим прилогом него што ie гствари. Кала се отстрани назстсни тућ и неправилан став и боље уочи потреба и такве активности, онда ће тстсав р?л престављати ун\т~""*њ\' потреб\марксистл који fe баве ттауко?'. а самим тим то ће бити и лична обавеза појединаца.

г јеким питањима идеЈнополитнчког рада Пред нама ie двојак задатак: за већину комуниста савесно савлађивањс основа марксизма. нарочито кроз праксу наше стварности, за мањи број који ie то углавном савладао, дубље и темељитије изучавање марксистичке науке првенствено v области којом се специјално бави, која их највише интересује и v којој могу наЈ*више постићи. И у рашчишћавању теориских питања и v политичкот' делатности не можемо посматрати све комунисте егалистички. Појединци моrv много учинити и постићи. па од таквих треба и више тражити и узгред им стварати погодне услове аа рад. Не може се и не треба тражити све од свих. И у теорији и v политичком раду треба настојати Да из наше организације израсту појединци који ће у својој средини имати и известан утицај као личности, а не само као стручњаци, него и као политичари и обрнуто. У редовима студената већ се истичу своим радом и способношћу људи кои достојно могу претстављати студенте и студиозно' третирати разна питања, а првенствено политичког карактера. Такви људи позитивно утичу на широке студентске масе. Њима треба пружити подршку од стране организације СК и Савеза студената. Наша пракса је показала да се такви људи У већини и као стручњаци афирмирају међу својим друговима у Савезу студената, Сктатрамо да правилно постуnajv оне организације које воде рачуна о утицају сваког комунисте v средини где ради, о његовом држањм и реаговањм на неправилпости и слабости v његовој умешности да посматра и третира актуелна питања без вештзчког калемљења политичких тема v моменту кала им нема места итд. Политичка активност и јасни ставови по текмђим питањима наше спољне и унутрашње политике, о актуелким питањима нашег лоуштвеног живота, напоу.здзније ie мепрло итешо по.титичке "з*и г н"тости комчниста и њихове борбе у том погледу. "VPRTHTM зфда.з Треба нарочито указат и на по; Iве нетзумевања објективиих тешкоћа кроз које иашз земљ? ппол*зи кз сзом путу v социјализам и v вези с тим неразумевања великих жртава које наша

заједница чини у односу на Универзитет, да би се пружила могућност оволиком броју студената да стиче универзитетску наобразбу. Ове објективне тешкоће нарочито су се повећале дозвољавањем неограниченог уписа на факултете. Као што смо рекли .очигледно је да су тиме отежане могућности нормалног извођења наставе, смештаја студената у домове и ла ђе се јављати нове озбиљне тешкоће и

проблеми. Потребни су велики напори читаве заједнице да се ови проблеми реше. Велике напоре треба да учини и студентска организација, као и школске власти на Универзитету. Али је потребно пре свега много више разумевања и конструктивне сарадње од стране свих студената. Неозбиљни и неодговорни поступци mofv само да штете како решавању постојећих проблема. тако и угледу нашег Универзитета. Дискусија се наставља

ИДЕОЛОШКИ ЗАДАЦИ У ПРВОМ ПЛАНУ

Дискусија која се развила на основу извештаја и реферата бавила се претежним делом проблгмима и задацима условљеним провођењем у живот система дру штвеног управљања на Универзитету. Сви учесници у дискусији су истакли да је организација Савеза комуниста објективним условима (непостзјање прецизних законских прописа, тенденције конзервативних снага 'и др.), била приморана да се бави и оним питањима, која би, у нормалним условима, морали да решавају разни школски органи. Речено је да је у том раду, на појединнм факултетима, било погрешака, али су резултати v целини гледано врло позитивни. Свршен је огроман посао око израле наставннх планова започет је рад на наставиим програмима, постављсна је основа која знатно олакшава рад на изради статута фзкултета и Универзнтета. Али не треба превндети ни слабости v методу рада СК, спорије ослобађање старих облика рада које cv из такве ситуације нужно проистекле. Нови закон о Универзитету, речено је даље у означава почетак једног периода укоме ће се настззни проблеми решавати кроз друштвене органе уптвљања уз учешће студентcj(Kx претставника. Међутим, било би погрешно мислити да he сада ићи све само од себе. Исто тако ie погрешно поново стављати на дневни ред дискусију са ситиим критикама појединих одредби зао Униперзитету. Од битне важности је борба за

провођење закона, схватање Закона о универзитету као основног инструмента борбе за социјалистичке односе на Универзитету. Исти став изражен је и према критикама v којима се рад на наставним плановима и правилницима студија, практично, враћа на полазну тачку. У таквим условима улога комуниста наставника и студсната оствариваће се кроз учешће v раду друштвених органа и органа упра ве, путем индивидуалних и групних предлога и организовањем живог рада на идеолошким питањима иаставе. Организације Савеза комуниста ће обратити посебну пажњу разним облицима усмсних и писмених дискусија како ради материјалистичког осветљавања научних проблема, тако и ради одређивања програмске физиономије наставе. Конференција је са посебном пажњсм уочнла проблсме којн произилазе из великог броја нпвоуписаних студената. преоптерећења наставника и недовољне материјалне базе. Невгроватно брз пораст броја студената (v односу на 1937 roдину 372%), пораст по коме је наша земља прва у свету условљава и знатне тешкоће. Од највгће је важности да се саглелз све оно што др\штвена заједнипа даје ради нормалног школовања. Изнети су подаии из којих се види да прехо 60% студената прима материјалнм помоћ v вилу стипсндч а или дечјих додатака. да школсвање сваког студента, зазисно од струке, кошта зајед-

ницу од 400.000 1,000.000 дин., да је само ове године дотирано студентским домовима око 30 милиона динара и др. Са тим и слич ним подацима треба упознати све студенте. Из ших ће они јасно сагледати нереалност захтева појединаца, а нарочито оних код којих свест о правима расте знатно брже него свест о дужностима. Ово ie утолико потребније што се уочавају ‘ примери шпекулантског односа према заједници. Један дискутант је изнео врло илустративан пример са Медицинског факултета. Када је Народни пдбор Краљева расписао конкурс за стипендисте медицпнаре, нико се ни. ! е јавио, а када је v Београду расписан конкурс и то без стипенлија, само са обезбеђеlвем радног места уместо лосет тражених, јавило се педесет! На конференцији је закључено да је један од првих задзтака идеолопгко политичког у опој голини по-то.јећих објехтив них тешкоћа и б~рба за пднос према заједиици. Коифепенција ,ie такође закључила да ie највеће напоре да се искористе сва средства за решзвање материјалних проблема v гр?ш?чама стнарних могућногти лопршетак зграде ка Новом Београду ствооиће лпе хиљаде новнх места за i стаковање, исељавање приватних , стаЈшот из студектских домова 1 око 800 нопих места нтд.). ! У дискусији ie истакнуто да је постигнут знзчајан напредак у r ' рганизовању свестранигг идео| лошко политичког рада. Постигнујта је всћа ширина не само у формама рада, него и укључењу културног, техничког и спорстког образовања студената v систем васпитања. Усвојен је закључак да v идућој години треба наставити тим путем, стављајућп акценат на изучавање наше унутрашње политике. Иначе успешан рад Савеза студената у овој години, знатно већа активност студената у разним облицима рада, показује и озбиљне слабости када се ради о студентима првих година. Неопходшо је ускладити облике рада Савеза студената са интерећом и жељама студената који тек долазе на Уни верзитет и учинити тај рад ггривлачним за све студенте. После завршетка дискусије, коiv смо v сажетом облику донели, илабран је Уииверзитетскн коми, С-авсза комуииста и делегати : за градску конференцију Савеза l комуниста у Београду.

УНИВЕРЗИТЕТСКИ КOМИТЕТ Савеза комуниста

За чланове универзитеског комитета СК изабранл су следећи: Вогдановић Радиша, Вељковић Јовак, ВуЈановић Вучићевић Радић, Гаћиновић КсениЈа, Грковић Благојс, Друловић МилоЈко, Ђурић Boja, Жнлић Ана, Ивановић драгиша, Јопковић Драгић, Јелисавчић Сретен, Костић Света, Лукач Драгинл, Љу боЈевић Душан, Малић Драго, МаЈцеи Драган, Николандић Ћуро, Павловић Бора, радоман Павле, Стијовић Миша, Стамбогић Вукашин, Ценић Милутин и Шарановић Милинхо. На свом првом састанку Уаиверзитетски комитет Je изабрао секретари Јат у следећем саставу: МилоЈко Друловић, Драгиша Ивановић, Вукашин Стамболић, Миша Сти Јовић и Ратко ВуЈановић. За секретара Универзитетског комитета изабран Је МилоЈко Друловић, студент права, досадашњи секретар ЦК Народне омладине Југославије.

* ГОДИШЊА КОНФБРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ББОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИГЕТА *