Student

Савремени књижевници о савременој књижевности

ИЗ РВФЕРАТА И ДИСКУСИЈА САВРЕМЕНО И МОДЕРНО У КЊИЖЕВНОСТИ

Судећи по интересовању референта за ову тему, могло се претпостављати да he питан>е разликовања модерног од савременог доспети у центар интересовања овог пленума. Међутим, када су реферати прочитани, оно је природно остало у страни, јер се испоставило да баш референти, као и остали, не виде потребу за овим двама појмовима пониклим из компромиса. Нису спремни да им признају суштинску антиномију и велику потребу. Тако је ово разликовање доживело у извесном смислу деградацију, сужавање на форму и на технолошку страну писања. Новак у свом реферату „О caapes' ттом и модерном у књижевнрсти лосматрајући овај однос са разних аспеката, долази до закључка да у питању и није не какав крупан литерарни проблем, већ питање културно проили филолошко, те „немогуће је замислити савремено дјело које не би било модерно, а исто тако се не може замислити модерно и несавремено дјело." Он затим овај проблем Још даље сужава на форму коЈа Је Једини па опет привидни атрибут модерног, док се остало да обухватити поЈмом савременог (у смислу временска подударадност актуелност, свежина, но-

други Је романтички метод. Стога у овоЈ пишчевоЈ условљености немогуће Је бити аутономан модерниста који не припада ни Једном од ова два метода, уз услов остаЈања у литератури (из ње, пак ваљда из овог зачараног пишчевог круга, могуће Је изаћи например у апстрактно: „У ЈедноЈ увЈетности апстрахираноЈ до апстракциЈе значи неумјетности“). Цела ова вешта логичка игра креће се у rpaницама унапред одређене условљености врло потпуна, али Је довољно доказати нетачност постојања само два књижевна метода, па да ово схватање не задовољи. У највећоЈ 'мери лишено компромиса Је гледиште Боре Павловића. Он се у почетку ослобађа баласта савременог. Савремено Је живети у свом времену, а модерно Је живети у свом времену и бити испред њега или иза њега. У романтизму Је било например модерно бити несавремен у смислу одлажења у прошлост, данас (Једно хероЈскије време) Је модерно бити испред времена (~то на известан начин може бити стал нашег времена, стил савре-

мености." . . .) „Врло смо близу томе да под изразом модеран схватимо Један начин књижевног израза другачиЈег од осталих. постоЈећих. уобичаЈених начина књижевног рада и врста књижевних погледа. ПоЈам се дакако мења, као опозиционалан према академистичком или конзервативном, с тим да оно што Је било некоћ модерно, насупрот новомодерног заузима исти положаЈ као што га Је некада имало конзервативно. У том смислу, као да Је модерност везана уз час, а савременост уз вечност, модерно као да приказуЈе тренуткС', коЈи се губе, савремено пак оно, што је књижевност освоЈила од живота и сачувано предала даље.“ Термин „модернизам" на срећу Је био поштеђен у приличној мери на овом пленуму и употребљаван углавном у смислу кича о модерном. Тек у дискусиЈи Лалић Је говорећи о „модернизму" навео као његове елементе атомизациЈу уметности и неразумљивости. Међутим, он Је о овоЈ поЈави говорио више са гледишта књижевне политике него естетике. ХРОЈИЦА ОД „ШТИРИХ" МЕНАРТ, ЗЛфБЕЦ И КОВјИМ: „Ннсмо дошли да ћутимо."

Међу јавом и међ’ сном

ЕРВИН ШИНКО: ПостоЈи литература и програматска литература (Карикатуре Моме Марковића) вина, моменат настајаша дела и време дела). Херберт Грин је близу оваквог схватања. По њему Је модеран израз техиолошко унапређен.е Бјуик 1954 разликује се од Бјуика 1951 не само по линији форма, ближе и шире, технологија писања често претходи идеЈи и одређуЈе је. Tallleur-ска теорија о модерном и савременом коЈу Је споменуо Менарх, а парафразирао са извесним потсмехом упућеном читавој * збрци Крлежа, где проблем бива решен, како Крлежа мисли на Један задивљуЈући лак начин када се пренесе на поље кројаштва. „ПостоЈе људи коЈи су модерни, а нису шик. Такав је рецимо Васко Попа. Нажалост код нас има доста њих који су шик, а нису савремени". Марин Франичевић поЈму модерног супроставља реалистично мада не као два „антиномична поЈма", већ као два појма која се допуњуЈу: „И као што реалисти могу бити модерни и немодерни, тако и модернисти могу бити реалисти, иако неки од љих заиста баратаЈу са , елементима коЈи су карактеристични за неоромантизам". Реализам не треба гледати као правац „он Је као правац престао да егзистира пре гиест деценија" веК као метод. ПР Франичшићу Један од два мо*аћа--

Бранко са Стражилова опевао је рибарчетов сан. А тај сан био је раскошан на начин детињаст као и читав почетак грађанске лирике код нас. Лаза Костић измислио је реч: плетисанка и њоме обележио све најлепше у своме градиву. Већ Је и деветнаесто столеће, дакле, Језиком пастира и говедара шапутало ту таласну реч. Сан постаје више акција, пространо бивање песниково. Сном се стихови граде и разграђују, шију и параЈу, гоне и прихватају; у снохватици се долази до целинских искушења и до змији подобног свлачења Јаве. Трава није више само метар дневни, већ и колевка снивања. Димензија сна усталасала Је стихове новодошлих: Васка Попе и Миодрага Павловића, стихове који су сневеселили српског читаоца и као маслачак разнели његову заблуду о лирици степеничастој и цементно јасној. Али, то нам дурашно тврди Зоран Мишић, наоружан примерима које ипак пиЈемо као ново вино, саи Је постао агресивни вршњак Јаве у нашем песничком слову по закону развојности Једне поетске расе. Отуда. опет чврсто и раскошно у примеру каже Зоран Мишић, треба дати подршку сваком оном изразу који ђи хитао да сан и Јаву објави у равнопразности акције. Из псовке праведничке изишао, Давичо, и себичност поетску и храброст обележава стихом:“ У оку ми цело средоземље дремље" И доиста, суочен са данима кршевитим или неимарским, данашњем песнику се хоће да у сну пронађе наЈтања влакна осећаЈног, да у сновном распореду личног и предметног расцвета себе.

Говорећи о песницима међуратним, песницима превратницима, Зоран Мишић, дидактички крепко упућује и ове речи: „Суочен са правичним нужностима тренутка, они су се убрзо нашли тамо одакле су и пошли: распети између акције и сна, између револуционарног и безразложног чина, између жеље и савести. Од два гесла: Марксовог (променити свет) и Рембоовог (ripbменити живот) требало Је најпре остварити прво." А дискусија KOjeii ли се царству приволела? Није поетски вршити издају сна, али није уметкички и вршити једнострану опсаду шим.

ПОМОЋ ЧОВЕКУ

И појавом и учинком своЈим поезија је превасходно делатност морала. Част творачкој слободи, али усавршеном делу треба додати Још једну моћ усавршаваша: да разноврсно служи човеку. да носи поруку активистичке човечности. О томе трезвено и читалачки проверено говори Марко Ристић, Један од заслужних превратника наше међуратне књижевности, али и повратник ролановскоЈ тези доброчинства. „ФункциЈа Је књижевности да сања и да буде будна, да се сећа и да заборавља, и исто тако да буде борбени поклич као и успаванка, успаванка коЈа уморном детету што у сваком човеку до смрти живи, сањивом детету тихо пева о азурноЈ сутрашшиди."

Ели Финци и О. Б. ЈВја Вдедару.

sa studentskih galerija

ДОЖИВЉАЈ „Краљево " у извођењу студената Академије за позоришну уметност

Естрадно извођење овог експресионистичког, несценичног дела наЈбољи Је начин шеговог извођења на позорници обележеноЈ ма каквим па и фантастичним, декором, „Краљево” би изгубило много од свог смисла и снаге, а и сам стил приказивања био би велико питање. Овако Је та гигантско-гротескна скица дата углавном кроз текст (коме Је писац посветио наЈвећу пажњу) и наЈосновниЈу, неопходну мизансцену где сваки покрет треба да има много пута веће значење но обично Отуда се и У дочаравању ове животињске помаме страсти и физио лошких потреба могла допустити, и очекивала се, извесна уздржаност. Она има свог оправдања у томе што се у оваквом извођењу више но у ма ком другом, само назначуЈе шта се догађа. Ако глум ци хоће да нам претставе анимална бића која у данима славља и парења, немаЈући шта да мрдаЈу у своЈоЈ души, мораЈу да врше бучну физичку дктивност, не значи да и они сами треба да изводе излишне (и често Једнообразне) телесне покрете и гласовна напрезања. Такав се утисак имао иа почетку претставе. Контакта с публиком ниЈе било. Неко Је био крив извођачи или „незагреЈани" гледаоци. ПрипадаЈући последњима, био сам пристрасан. Што Је време даље одмицало, оваЈ први утисак се губио. Црним прекривена позорница, захваљуЈући између осталог спретним решењима нарациЈе (пожар) и укусно стилизованим кретњама (Јанез и догађаЈ око њега), бљескала Је обиљем боЈа тога вашарског калеидоскопа. Миња Дедић дао Је дока-6а о свом исправном схватању и осећању стила. Занимљиво Је да Је женски део класе у целтгаи бољи од мушког у коме има неколико изразитих дилетаната и слабих подражавалаца. И поред цикања у почетку које je више личило иа нервозно одгагање треме, студенткиње су скупно

остаариле неколико успелих детаља, док су као појединди заслужне за многобројна места вредна сећања. Треба потсетити на дијалог двеју блудница које су Д. Ђурашковић и љ. Билуш играле душом. Не знам да ли је претерано у патетичној поЈави Вилушеве видети будућу значаЈну трагеткињу. Сугестивношћу се истичу и Мира Алексић и Аница Цвијановић. Изгледа да у мушком делу ансамбла улоге нису биле наЈсрећниЈе подељене и да би се то, бар уиеколико, у евентуалним следећим следећим претставама (а требало би да их .буде) могло исправити. Никола Моравчевић нема глас којим треба описивати ускомешаност и хистеричну Језовитост поЈединих тренут#а. Јовап Јанићијевић је у трима малим епизодама показао такву изворну Једноставну снагу израза да Је права штета што Је, на овоЈ свечаноЈ претстави, Улогу Херкулеса ко.Ја тражи баш те особине, имао уместо њега Сло бодан Слободановић. Захвалну ролу Јанеза донео Је IX. ХХеришић коректно иако мало Једнолично, али би свакако било занимљиво видети и алтернациЈу. Д. МеЈића чија упечатљива гла совне могућности и ретко осећање за меру падају у очи и поред незнатног текста који Је добио. ★ Ова претстава први сценски приказ „Краљева" уопште, коЈа впужи на част студентима IV годшјо АкадемиЈе за поооришну уметиосг и њиховом професору, ниЈв oaoso школски успех, већ ижа много ии ри значаЈ: она указуЈе на акизфност и потребу упознзвања >©■ л*ашим и иностраким драмскши дслима високих поетских вредвоеви чије Је извођење на позсгрницагшемогуће или отежано. Таква делд су бројна и ово Је Један звдвавган начин њиховог дожттљавагаа.

В. ДимитриЈсвић