Student

PRO et CONTRA levi rakurs

Крајем децембра премијера филма Ешалон доктора М.

Крајем децембра одржаће се премијера филма „Ешалон доктора М.“ сниманог током овога лета на Космету. Редител. овога филма Митровић познат нам је по документарном филму „ГГризренски мотиви". Њиме је показао познавање начина живота у том крају и шегових особености а и вештину да се ове филмски изразе. „Ешалон доктора М.“ који му је први играни филм показаће како је овладао изградњом љилмске акције. Засада се зна само толи ко да су, већ на основу сценарија, овај филм откупиле сарајевска „Кинема" и љубљанска ~Весна“. Ово je први домаћи филм који на овај начин самог "'■бе финансира уместо да троши дотације заједнице. АНДРИЋЕВ „ЋЕрЂЕЛЕЗ АЛИЈА“ НА ФИЛМУ Југословенско-турска копродукција? ' / ГГриповетка Ива Андрића о несретном босанском Дон Жуану Алија Ђерђелезу адаптирана је за екранизацију. Ристо Тошовић Зуко Џумхур и Живко Милић предали су УФУСУ сценарио „Ђерђелез Алија". Снимање филма he почети у првим данима пролећа. Филм he вероватно бити прављен у копродукцији са једним турским предузећем.

РЕД>IТЕЛ> Жика Митровић даје упутства НЛЂИ ПОДЕРЕГИН носиоцу главне улоге у филму „ЕШАЛОН ДР. М.“

СТУДЕНТИ ФИЛМСКИ АМАТЕРИ У борби за „Оскара“ 1954

На фестивалу аматерског филма Србије 29. XI. 1954 године учествоваће и наши другови, чланови киноклуба „Београд" из Београда и „Славко Воркапић" из Новог Сада. Филмови су махом играни, што је пријатна новост овог фестивала. Аматерски филм, играни нарочито, увек је отварао пут експерименту: аматери се радо баве фантастичним темама, карикатурама и сновима. Велика је штета што техничка средства не дозвољавају реализацију многим неиживљеним орсонвелсовским идејама наших колега. Овако, они се сналазе и опет поотижу лепе резултате: Маркlо

Бабац, студент медицине, у оквиру репортаже „Аранђеловац" направио је филмску анализу рада аршалице којом Је показао изразито експериментални дух. Душко Стефановић студира грађевинску технику и режира филм „ИдеЈа је украдена" из кога доносимо фотос: неспретни фотоаматер Срета тражи чудне углове не би ли добио награду за наЈзанимљивију фотографију; Прва награда је сат, друга награда је сиЈалииа, тређа

кључ... Хоће ли Срета добити коју награду? Филм Душка Стефановића и Зорана Фотића „У-бисто на улици“ коме жири кије био наклон.ен, добио Је прошле године награду публике за најбољи филм. Хоће ли овај њихов нови филм освојити „Оскара” за 1954? Оскар је фигура аналогна холивудској коју добија најбољи аматерски филм године. Само што овај „Оскар" није достојанствена и безизразна фигура, већ лепо израђен лик ДизниЈевог пр>ождрљивог ноЈа аматери све карикира Ју. „После дванаесте пробе" назив је филма исте екипе коЈи приказуЈе догађаЈе у свету после дванаесте пробе атомске бомбе. „Оскару* за 1954 годину надају се и аутори два документарна филмћ о Београду: „Јутро" Витка МоЈсиловиђа, апсолвента кн>ижевности и „Град победник* Александра Петковиђа, студента германистике. На тему „Студентски брак" Лазар Хаџиђ и Бранко Милошевић, студенти права направили су као чланови новосадског клуба, филм о недаћама коЈима се иепромишљено излажу млади нестрпљиви људи који се воле. По графикама Куна, Ван»е радауша и Пива КараматиЈевића. направљен Је филм на тему из НОБ, „Ми памтимо". Монтажом и покретом камере аутори су са успехом оживели сцену сахране мртвога друга. Овај филм направили су Драгољуб Ивков, Живорад Маричић и Boja Ракољап. Ове године спремаЈу се озбиљнији подухвати на експерименталном и пртаном филму. Резултате очекујемо са занимаљем Д. м

Срета Стевановмћ, студент аржитектуре у филму „ИдеЈа је украдена* 1

ПРОШИРЕНИ ПЛЕНУМ САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВЈЕ*

У ep Ао жалсгј и иеудобној (за такву прилику), сали Удружења књижевпика Србије у Београду, одржан је од 10 —13 поеелбра плем/дж Савеза књижевника Југославије.

Мисдико, моменат је (ако није нешто и ззкашњено), сасвим добро изабран. Ситуадија v нашој литератури, мање или више, до директно суцротких сгавовв о садаременој југословенској књиокевности и умјет ности уошнте натиетала је потребу солидније естетско-критичке анализе. Утолико пре, што су искуства и резултати домаћих књижевника (нарочито у посљедње време) од несумњивог значаја за даљи развој наше литературе. Чињенкца да није постојало исцрпне солидно-аргументоване критике и марксистичке анализе

стања уопште, појачавала је утисак конфузије. Пленум није себи поставио у задатак да утврђује практична упутства и рецепте уметницима. И то је врло добро. Намера је била (то је наш утисак), да се у атмосфери међусобне толеранције, јасно дефинишу ставови о литератури и њеним могућностима (у првом реду о на шој), што треба Да омогући конструктивнију, принципијелнију борбу мишљења. То треба да сведе на што мању меру личне мотиве и интересе, каријеризам и недоследности сваке врсте при расправама о књижевности и у

књижевности. То је„ обзкром на досадашње стање, бесумње веома значајна моменат. На пленуму је одржано више реферата на различите и исте теме. Поред осталгас, реферате су имали: Крлежа, Видмар, Е. Шинко, 3. Мишић, Ј. Кос, и др. Ако је у свим рефератима могуће наћи заједничке одлике, онда је то пре свега настојање да се кратко, без сувишног теоретиеања одреде цен трални проблеми и суштина теме. Међутим, реферати су (сем извесних) показали више интересовања за страну литературу. Не може се рећи да то често није било корисно. Само, можда је мало потцењивачког односа према кашој литератури сачувано и у рефератима.

ПОКУШАЈ ИHTEPBJУA ДЕСЕТ МИНУТА ПАУЗЕ

Михаlловић. Лалић: Има талената на о«е стцане Како je у центру пажње пленума било питање правог, вредног, савременог књижевног израза, имао се утисак да су се референти и дискутамти клонили примера, да су, апстрактно заступајући овај или о«ај начин прилажења стварима, пропуштали да наведу ко по њиховом мишљењу претставља нашег, савременог књижевника. Карактеристичан Је био Маријан Јурковић који је у својој (иначе пуној компромгиса) речи у дискусиЈи истакао да Је наша литература дала у последње време известан броЈ здачајних дела, али да их он, пошто су свима позната, неће наводити мада Је било Јасно да се учесници пленума не слажу баш у томе које су праве вредности наше савремене књижевности. Јвдино Је Ели Финци недвосмислено изразио своје уверење да проза Михајла Лалића и Бранка Ћопића лошиЈе изражава наше време но што Је стари српски реализам изражавао своје. Хтели смо зато да изван пленума сазцћмо конкретне примере, лична мишљења, личне симпатиЈе п°" Јединаца. Били смо свесни да Је такво питање чудно и незгодно и да се, као што je то Зоран Мишић учинио, одговор може ускратити, али смо исто тако знали да свако у себи носи неко своЈе ста л н о мишљење коЈе нам може изнети и без ширег образлагања. На то смо управо мислили постављајући питање Бориславу МихаЈловићу. Желећи да се задржи само у оквирима српског књижевног стварања, МихаЈловић Је као

песнике који значе прави савремени израз навео с Једне стране, Васка Попу и Миодрага а с друге, Стевана Раичковића. Он истиче да прва двоЈица, —ако су fбично помишу заједно, имају зна-

чајних разлика. Павловић је више окренут светској литератури, док Је Попа, често у контакту с фолклором, постигао Један оригиналниЈи израз. Што се тиче прозе, Михајловић највише цени Антонија Исаковића и Добрицу Ћосића који обећава романсијера великог формата. Борислав Михајловић се, говорећи о песницима, дотакао већ не-

М. ЛАЛИЋ:

Трвење измсђу група е несрећно

чег што увиђа и Михајло Лалић, човек који има друкчије мишљење о савременом литерарном изражавању. Наиме и о« да има крупних талената и кеђу песницима који се служе устаљеним поетским формама и онима који негуЈУ тзњ „модернистичку" експресију. Али, док Михајловић мисли да непрестано сукобљавање праваца може донети само користи, по Лалићу припадање извесним школама, групацијама може само да спута таленат. Такав је таленат, по њему, Васко Попа међу „модернистима" којима Лалић иначе није наклоњен. С друге стране, цени Душана Костића и Јанка Ђоновића. Праву савремену прозу, којом се он више занима, за њега претставља Бранко Ћопић и, упркос противљењу присутног Јанка Зоновића. „Песма" Оскара Давича. Од хрватских писаца Петар Шегедин и Ранко Маринковић.

Херберт Грин; Сазнали смо ставове алк не и аогументе За време једне од пауза разговарали смо и са младим словенач ким књижевником Хербертом Гри ном, Наше прво питање односило се на то, који су главни проблеми наше к!Бижевности и колико је један пленум погодна форма за њихово решавање, Ја сам мишљења да пленум није најпогоднија форма за решавање ових проблема. Ми овде можемо да сазнамо какав ко има став, али не и да чујемо све аргументе. Проблем модерне књижевно сти чини ми се сувише апсорбује наше дискусије. Ја мислим да би требало пронаћи нове проблеме које би решавала књижевност: проблем новог морала например или како да се сачува човекова личност v данашњем животу. Спе цијално наш југословенски проблем био би формирање јединствене нације у духовном погледу. Ми морамо наћи своје духовно место у Европи. Морамо постати Динарци, а не Балканци, јер је Динара, а не Балкан осовина наше земље. Наша литература требало би да се бави више нашом стварношћу, али на један мање паушалан начин него до сада. Ја стварност схватам врло широко; од жене која кува свој ручак па до иступа књшкевника овде. Баш v погледу форме, наша литература пати од традиционализма, романа, есеја итл. Требало би пронаћи модсрније форме, писати више нешто што је између белетристике и есеја. Када би конкрстнзовали ваше мишљење о модерном изразу који би књижсвници били најближе таквом изразу. Од Ранко Маринковић, Цирил Космач, Андреј Хирт, Ковачић, и рецимо Крлежа од Пана до Керемпуха. Од страних Хемингвеј. У погледу ставова према литератури који су изнети овде, мени је најближе схватање Борислава Михајловића. Ја сам спре ман да потпишем све што је он овде говорио. Од осталих блиско ми је схватање Шинково, мада бих ја више нагласио друштвену фучкцију књижсвности, и Видмарово, мада не бнх био тако оштар према класичном реализму.

Б. МИХАЈЛОВИЋ: Ле постоји криза књижевности

Приближавање

звери u дарове изнесите. Ваш гонилац, господин човен, нуди важ мир. Њега су доста гонили 'иако није звер. Он сада зна како је вама док беоките. Изађите звери, и дарове изнесите.

Владимир СТАНКОВИЋ