Student

СПОРТ 0 ЈЕДНОМ ВРЛО ОШТРОМ НАПАДУ НА МИХАЛИЋА

За мене је атлетика пре свега естетски проблем, рекао је Ђордано Кумар у разговору са сарадником „Спорта". У истој реченици Кумар се врло презриво изразио о Михалићевом трчању. Не би било пожељно да цитирамо овај текст пун гађеша. Изванредно способни Ђордано Кумар који је допринео развоју југословенске атлетике, који је као што истом напису у „Спорту“ пише створио велиог тркача Лоргера, има право на своје мишљење о суштини атлетике. Али ипак чудно је да се чује тако неодговорно мишљење о атлетичару који је прославио југословенски спорт по целоме свету. Све је ово занимљиво. Најзад смо и у атлетици добили ларпурлартизам. Обожаваше форме. Подређивање садржине лепоти облика. То је питаше необично старо. Питање лепоте као сутитине ствари и јединог услова оправданости постојања нечега. Да ли је само хармонија покрета и савршенство ритма једнога атлетичара једина вредност? Има ли још нечета драгоценог у овом спорту који одушевљава бројне гледаоце? Тачно је да максимално достигнуће у атлетици претставл>а трчање витких дугоногих људи (за сваког атлетског гурмана права је посластица гледати Хочевара кад трчи. Неосиорно је да Хочевар као савршени стилиста претставл>а баш зато једног од највећих јутословенских тркача свих времена). Ајги срећом, у атлетици има и обиље других вредности. Познато је да Отнхајмер не трчи стилски савршено. У његовом кораку пета одлази више ка

тлу, тако да ритам губи еластичност. Упркос томе, Отенхајмер је наш атлетичар који нам је ггружио максимум уживања својом победом над Банистером, највећим тркачем данас. Основно у њиховом сусрету била је б о рб а, а не стилско савршенство. Највећу драж имао је овај сукоб два велика атлетичара због превазилажење својих могућности, била је то победа воље, одлучности, издржљивости. Као што се јасно види, пита-

. н=е стила је код највећих атлетских подвига споредао. Оно није фактор који је ггр«судан. Отуда је заиста у најмању руку неодговорно, а поготову од стране бившег тренера државне репрезентације. кад једног од највећих атлетичара не само у Јутославији, већ и у Европи својом високом стручношћу подупртом изјавом дисквалификује у јавности. Нова сала - нови рекорди

Центар за атлетику на Београдском Универзитету организовао је у току зимског распуста два веома успела такмичења у салама. Почетком фебруара у сали Ин ститута за физичку Културу одржано је квалитетно атлетско првенсвто Београдског универзитета у сали за 1955 годину. Оно је у поређењу са прошлогодишњим оцењно као успелије и масовније. Осим тога на такмичењу је поправљено и неколико досадашњих рекорда. Прваци Универзитта за 1955 годину су: мушкарци: 20 м. трч.: Петровић (Фил. фак.) 3,0 сек. вис: Шепа (Тех. фак.) 175 см. даљ: Кашиковић (ИФК) 630 см. кугла: Гавриловић (Екон. фак.) 13,58 жене 20 м- Лепосавић (Фил. фак.) 3,5 сек. вис: Лепосавић . »125

По завршетку такмичња прет ставник Савеза Спортских Организација Београдског Универзитета гцзедао је победницима дипломе и честитао им на поститнутим резултатима. Друго успело такмичење које је организовао овај центар је пропагандни атлетски митинг који је недавно одржан на Новом Београду у ново отвореној сали, јединој у Београду која има и јаму за скокове. На том митингу постављеиа су два нова Јутословенска рекорда у сали. Стунедт техничког факултета Шепа скочио је у вис 184 см. док је атлетичар Црвене звезде Радовановић скочио у даљ 640 см. Поред н>их постигнуто је и још нетголико одлтгчних резултата. Организација такмичења била је добра, али ипак треба замерити организатору што ово такмичење није довољно рекламирано, што показује онако мали број гледалаца.

Д. ВУЧИНИЋ

ПРЕД ЗИМСКЕ СТУДЕНТСКЕ ИГРЕ

Вишемесечме припреме пред овогодкшње зимске студентске игре приведене су крају. Организациони комитет углавном је обавир све послове, тако да сада на недељу дана пред отварање такмичења, остаЈе дочек учесника и стрепња да претопли фебруар не оголи нашу снежну лепотицу v .. Око стотину учесника У организацио.ном комитету смо сазнали да he на Јахорини такмичити око 100 смучара. Међу њима he бити 16 смучарки. Своје учеснике за овогодишње зимске студемтске игре, пријавиле су студентске организације Швајцарске, Аустрије, Немачке, Италије, САД, Холандије, Финске и Југославије. У конкуренцији жена такмичиће се само Швај царке, Немице, Аустријанке, Италијанке и Југословенке. Иначе, так мичење he се извести потпуно пе олимписком програму (трчање, веле

слалом, слалсљт, смук и штафеш* трчање). И. Н. Олимписка скаћаоница Јахорина је ових дана потпунв припремљена. Око 100 такмичара 11 приличан број посматрача биће солидно смештени у два хотела. Топљење снега и падаше новог изазвало је поновне радове на стазама. Тако су пре два дана завршени радови на „штанфању" стазе, а ма шима 25 фебруара почише сму чарско студентско првенство Јутославије. Најобимнији радови у оквиру при према за овогодишње зимске студентске ихре извршене су на скаканици на Јахорини. Та скакаоница није била споссбна за олимписка такмичења у скоковима, пошто Je имала истек нешто краћи од оилмписких. Реконструкцијом инж. Блоудека, истек скакаонице на Iахорини повећан је на 65 м., што одговара олимниским захтевима. Тако је наша планина са најлепшим сму чарским теренима постала способна за такмичење у свим спортским дисциплмнама. INDISKRETNI RAZGOVORI U KULOARIMA PRAVNOG FAKULTETA

U znaku februarskih ispita

Ovi naši studentski dani, januarsko-februarski, predispitni i kampanjski, zaslužili su da ih makar ovlaš геgistrujemo i u dna im se duboka, puna prednapregnutog i grozničavog učenja zagledamo i nad njima zamislimo. Možda bi trebalo obići i druge fakultete anketirath osluškivati i beležiti, ali mi ćemo se zaustaviti pred monumentalnom žućkastom građevinom na Bulevaru Revolucije 69. Kažu i ne greše ti koji kažu da je u toj građevini smešten fakultet koji ima najidealnije uslove' za studiranje i naučni rad na celom Beogradskom univeztitetu. Pored ispita u amfiteatrima i slušaonlcama, centar 1 žiža svih zbivanja su prostrane, uvek žive prostorlje fakultetske biblolteke i čitaonlca. 14 sati dnevno, bez prekiđa od 7 ujutro do 9 uveče sede pognuti mladići i devojke nad dugim redovima stolova Sa malo opasnosti da padnemo u Jezičkl primitivizam, mogli bi nazvati ovakva mesta »kovačnice kadrova«. Nažalost. novinarskim putevima i sredstvima đalje od tih pognutlh glava, sa napregnutim mislima ne može se otlći. Sta II misle? Nad čime lupaju glavu? Cemu se nađaju? To se samo može Ali zato napolju u, foajeima biflioteka, ргоsto se nameće sav onaj kuloarski folklor koji se rasips u pregrštimaKAD SE PROFESOR LUKIC USHODA Grupice puše, većaju i komentarišu: Ih bre. kad se profesor Lukić ushoda po onoj četirstodvadesetoj petici za vreme ispita iz Teorije, svlm lanjskim brucošima siđe srce u

pete. Ide on tako po sali i samo zapljuskuje pitanjima! Naprimer: »šta je polltička partija?« Grupa Ijuđi zajednlčkih shvatanja sa istim clljem ... čuje se isprekidani odgovor. Pa dobro, uzmimo da mi ovde na ispitu imamo ista shvatanja, a i cilj nam je već isti đa se ispltl polože pa jesmo li mi onda politička partija. Nismo. A zašto nismo. ..? I tako u nedogled! Stari profesor S. kada se suoći na ispitu sa nekim »dekadentom« (to je najnovlji termin za one koji se hvale ds za ispit uće samo deset dana) pomaže, ob.jašnjava. pa pita. pa tek onda izgubi nerve: »Slušajte čoveče ja sam dosta govorio, kažitej vi koju reč, niste valjda kao onaj kandidat ođ pre neki dan što nije znao da piše latinicom Posle nam je taj isti profesor kad smo sa zamolili da nam ispriča još neku: »Ispitnu plkanteriju«, najdobronamernije objasnlc da je zbog šire javnosti korisnije ako takve na* бе interne klizavosti iostami izmedu četiri akađemska ziđa. STRATESKI PLAC jedne APSOLVENTKINJE Malo dalje spominju neku plavu apsolventkinju, koja je na svom poslednjem ispitu, na svako pitanje koje nije znala briznula u plač i tako joj Je ceo ispit prošao u suzama, dok joj ganutl nastavnik nije đao mršavu šestlcu i ujedno 1 điplomu. Pa se onda na obližnjoj tram vajskoj stanicl na glas kikotala sa svojim dečkom spremajućl se da proslavi ovaj svoj strateški podhvat. KLUB JUGOINTRIGA One tri đevojke tamo u ćošku, njih zovu »Klub jugointriga«, all po što su već obaveštene ko si, nećei od njih ništa doznati! Ovi razgovori kada se saberu, čine jednu impozantnu buku i prosto upropašćuju* bubne opne onih fcoji rade u čitaonici. pogotovu ako se grupe »điskutanata« presele u unutrašnie pređvorje bibiioteke Međutim, to se obično redovno

dešava, popođne teada nema nadzora i pretstavlja čitav problem. Naprimer, namesti se njih nekoliko pored samih vrata i vode ovako visokoparne razgovore: Evo, ja ću da popijem asfalt (tj. da padne na nos) ako neki ođ nas razume smisao života. Zdrav i čitav si, imaš dobar apetit, devojka te ne laže, solidno se švercuješ na tramvajima i onda bup, dođe jedna petica pa te prosto upropasti i na mrtvo pokoleba . , . Dobro Ijudi, je li to red da ovako larmate, takoreći pođ nosem ovima koji uče. Trebalo bi sve da vas registruju u novinama na crnoj listl. Jedan brka iz grupe odgovara pakosno: Registracija se obavlja kod matičara, a što se tiče novina tako se rieki Mika na Tehničkom, lažno pretstavljao đa je reporter »Studenta« pa ga isključili iz Saveza studenata. BRUCOSKINJA STO FARBA KOSU I čitaonica ima svojih slikovitosti, ali su one sve u znaku šapata, šumova i veliklh torbi, onlh kojl ne iđu na ručak da ne bi izgubili mesto. Pogledaj molim te onu što čita administrativno pravo kaže jedan cvikeraš nervozno ona mlsli da ]€ biblioteka kamping, pa samo što 1 tanjire ne preseli ovamo. Slika bl bila nepotpuna kada ne bi spomenull bfucoškinju sa Severnog bulevara, koja svake neđelje farba kosu u drugu boju. momentalno je riđa i njenu drugaricu u belom đžempefu koja je možda najmlađi

student u Beogradu tek joj Je Vt godina. 1.. . i... šta još .. . naprimer čla nicu upravnog odbora doma studentkinja koj'a je izgleda pretplaćena na mesto broj 409 i na volšeban način uvek dobija mesto čak i kad je najveća gužva (a nije ona jedini »pretplatnik«). Naravno,. greh bi bilo ne spomenuti i one како ih zovu stanovnici leve čitaonice: Jađnike I 1 П deo, koji drežde po čitav sat u redu samo da bi dobili mesto u srednjoj čitaonici, fcao da im tamo lakše sleću inspiraclje za učenje. Mališanka sa Voždovca, je* prepuna revnosti i radi u isto vreme dva seminarska rada »O istrživanju očinstva« i o Saliskom zakonlku. Hoće li izdržati samo do kraja stuđija taj terapo. Instalacije vazdušnog grejanja, monotono šume i oscilacije žlve na termometru ovde uopšte nisu osetne. Do nedavno vrata ne levoj ćitaonicl su bezdušno lupala 1 škripala a ni sada još nisu sasvim opravIjena . . . Truđimo se kollgođ možemo da vam olakšamo studiranje, predmetni katalog je skoro sasvim đovršen . .. kaže upravnica biblioteke ipak se knjige iz magazinskog fonda, a za njih nemamo .sredstava da kupimo više od tridesetak primeraka od sva kog dela. Bibliotekarka Klara ponavlja kao refren: »Nemamo tu knjigu, ni ovu drugu, izdate su, ali daću vam ađresu, - pa idite i tražite, godinu dana je već drži. (Im a mnogo takvih nesavesnih adresa.)

Marinko MRĐANOV

CZĐAJV SA VE 2 STTJOCNATA BEOGRADSKOG ONTVERZTTETA I AKADEMIJA. OREDOJI REDAKCTONI KOLEGIJTJM GLA VNI • ODGOVORNI OREDNIK BORA PAVLOVTC OREDNIBTVC • ADMTNTSTRACTJA ВГООВАП •«tKAN«K< *Л V PEL «1 «• RaCTTN i(M2-T-2TI STAMPA STAMPARSKC PRE DUZECS »OMLADINA«, BUUCVAB 70JV0DS MISICA IS ГЕl* SOJai, USI IZLAZJ SHEDOM, CENA 10 DLNAHA. ГНОМ£S£С«А РНКТР£АГА Ш,- DINARA.