Student

PRAKTIČNA NASTAVA UZ POMOĆ PRIVREDE

lz prakse organa društvenog samoupravljanja

»Osnoml probleml sa kojlma se snsreo Savet našeg Geološkog faknlteta so, manje više, opšti probiemi Beogradskog univerziteta; nedostatak Skolskog prostora, nedovoljna novčana sredstva za opremu laboratorija i potreba za još nekim nastavnicima« Tako je počeo dekan Geološkog laknlteta, ing. Dragutin Prosen naš razgovor u radu Saveta. Međutim, dođao je on, možemo reći da su naše mogućnosti za rešavanje, pa 1 rešenje, ovih probiema znatno bolje od mnogib drugih fakulteta.«

Geološki fakultet je »meziinče« našeg Unlverziteta. Ali ovakvo optimističku izjavu dekana ne treba ehvattti tako da Univerzitet »mazi« evoje »mezimče«. Taj optlmizam je proizvod, specifičnosti ovog fakulteta, apeciflčnostl njegovog osnivanja i spe eiflčnosti u šestogodišnj em radu. SPECIPICNOST FAKULTETA ... Osnovan oktobra 1949 godine na tzrlčit zahtev privrede zbog nastalih pohreba za inž«ijerima geologije, on je uvek osećao izrazitu brlgu privrednih rukovodilaca za uslove rada i uspeha na fakultetu. Potrebe su prosto imperativno nalagale čestu vezu fakulteta i privrede. Drugi vid veze sa privredom ogleda se u tome što su svi nastavnici stručnlh predmeta ovog fakulteta došli iz privrede, a nisu napustili rad u institutima 1 laboratorijlma vezanim za privredu, već su 1 dalje tamo radili (a rade 1 danas) pored nastavnog 1 p.aučnog rada na fakultetu. Pa i mlađi naučnl radnlci ovog fakulteta, čak i aeistentl, svaki ne svoj način radi u privredi za privredu. S dmge strane, ovaj fafcultet nlje !mao nikakvih tradicija predratne Skole koje bl u pojedinim momentima I u izvesnim situcijama mogle i negativno da deluju u razvoju

škole pri novim društvenlm uslovlша. Nastavnici, neopterećeni dogmama i predrasudama, poznavaoclproblema i potreba privrede, omogućill su unošenje novog duha х u odnose između nastavnika i studenata. Umesni predlozi studenata su, bez ikakvih teškoća, prihvatanl i sprovođeni u život, a studenti se sa svoje strane trude, đa opravdaju poverenje 1 iskoriste te povoljne uslove kako bi što više znanja poneli sa fakulteta.

»М1 se prosto nlfcađ nismo oeoćali kao škola, kao neka posebna ustanova odwojena od privrede«, kaže dekan Proeen. Ove rečd mciemo shvatiti u tom smislu da na ovom fakuitetu nije bilo onog tipičnog škoiskog sistema rada i upravljanja ni đo donošenja Zakona o unšvenzitetima. Možerao poći toliko daleko 1 reći da je na Geološkom fafcaltetu postojalo đruštveno upravljanje 1 pre njegovog окакопјепја. Sadašnji članovi saveta su i ranije, kao rukovodioci privrede, voddlt brigu e fakultetu, poznavall su njegovu ргоblematiku i pružali mu pomoć preko odgovarajućih ustanova. Njihovo članstvo u Savetu danas znaći samo (Nastavak na 3 str.)

ДИСКУСИЈА НА ТЕХНИЧКОМ

Постоји ли потреба за увођењем прнјемних испита

O негам питањима актуслним за све факултете ТВШ вођена је заједничка дискусија ових дана. Проблем простора и наставе за велики број студената. .Ограниченост школског простора и стежана настава у припремном делу етудија међу првим су про блемима које треба решити. Једним делом то ће се постићи

обезбеђењем материјалних усло ва, Технолошхи факултет добија зграду идуће године, те he своје садагаше просторије уступити магаинцима. Ова два факултета засада су у том погледу најугроженији. Далл је истакнута могућност, да се за неке часове користе и маше заузете просторије на другим факултетима. (Правном, Економском и Шумарском). На другој страни. даскутовало се и о административним мо гућностима за решење овог питања. Пријемни исггити као једно од средстава, на којима је нарочито инсистрирала наставна комисија Архитектонског фа култета, дба'чени су из више разлога. Онакви какви су били, не дају тгравилку слику о знању студената, критеријзгм је био врло неодређен и, посебно, њима се доводе у врло незгодну ситуацију факултети којима пријемни испити нису потребни. Као најбоља алтернатива при хваћена је слобода уписа, али уз извесне обавезе на крају прве године, које треба да обезбеде даље нормално студирање. Да би настава на првој години задовољила, могу се ув-ести .ттд курса, или паралелни насови, користећи просторије и ван свога факултета. На шта he студенти бити обавезни на крају прве године то би факултети одредили према својим условима. Углавном, дошло би у обзир полагање исггита нз математике или физике, бар још један предмет и све вежбе и графички радови. КАКАВ СТАВ ЗАУЗЕТИ ПРЕМА СВРШЕНИМ ТЕХНИЧАРИМА Ако би се тражило полагање допунскик испита из предмета оггштег образовања, техничари би били у неравноггравном полежају према свршеним *втурантима. Питање је важно, с једне стране, јер је учешће тех(Наставак на 3 отр.

МИСЛИМО ДА латинсни не треба учити

УЧЕНИЦИ СРЕДЊЕ МЕДИЦИ НСКИХ ШКОЛА У НЕРАВНОПРАВНОМ ПОЛОЖАЈУ

У Пројекту наставнсг плана и програма студија на Медицин ском факултету у Београду по кбме се сада дискутује у наставним и студенским клубовима, поред осталих предмета предвиђа се и учење латинског језика два семестра и полагање испита у јунском и сетггембарском испитнсш року за прву годттну и то за оне који пре уписа на овај факултет нису учили и немају оцену из латинског језика у матзфском или сличном сведочанству, као и сви они који су завршили средњу медицинску школу. Овакав пропис у Пројекту уследио је на основу реферата лектора за латински језик Мединиинског факултета Радмиле Поповић у коме лектор тврДн да се латински језик у средљ°ј медицинској пгколи ради исзгвише мало, ман>е него што је потребно за правилно студираЊе на Медишгнском факултеТ7, док се у гимназији радило обимно и наводи методске јединице које су се предавале у средњој медицинској школи, а ноје у гимназији. Ми свршени ученици средње медицинске школе преко Удружења студената медицине. ставили смо ггримедбу на ггропис пројекта који предвића латински језик и реферат лектора

(тај исти лектор предавао је нама латински језик у средњој медицинској школи у Нишу). Удружење студената медицине доставило је Наставној комисији Медицинског факултета. која ради на пројекту наставног плана и програма акт бр. 16 од 23. П. т. г. са приложеним наставним планом и програмом латинског језика за средње медицинске школе и гимназије по којима се предавао и сада предаје латински језик. Удружење је предложило да се пропис који предвиђа учење латинског језика измени с обзиром да се упоређењем програма латинског језика за ове школе долази до закључка (супротног реферату лектора) да се латински језнк у средње медицинској школи (Наставак на 3 стр.

ЛЕП ДРУГАРСКИ ГЕСТ

Секција Савеза студената енглеске груне решила је да пошаље поклоне болесним студентима који се налазе на ленешу у студентском отторавилишту у Мојстрани. Прикупљено је око 15.000 дииара. Новцем ће се опремити пакети и извршити гс—гплата на „Борбу“ и „Политику“. ПРАВНИЦИ ДИСКУТУЈУ 0 СТАТУТУ

Више поверен.а у етуденте Апстрактност прве и тежина друге године За или против даотломског рада Потреба за практиннои наставом Сви су били ту. Факултетски савет, наставниди и студенти. Безмало свечаиа атхоефера на овоЈ пр воЈ дискусиЈи о етатуту. У раниЈе објављеном основном предвацрту, предвиђеве с.т мнвге новине, а велики броЈ присутних био Је доказ ннтересоваља. Слободво уписиваое сенеетра а контрола на линији матери Јалних давања Већ три године питаша режима студирања не силазе с дневиог реда овог факултета. Можда је и то доказ, колико је н>их тенгко решити. А, злосрећна књига студената препуна имена, нкје сигурно вајбољи излаз. Нови статут предвиђа слободно уписивање семестра, без икаквих ограничења. Несумњиво, овакав став одражава поверење у онај иајвећи број студената, који се савесЈно односе према студијама. С друге стра не, ово омогућава слободниЈи распоред, испта са прве и другв године, које су најтеже. Бари Јера долази, ипак, на крају: апсолвентски стаж траје годину дана. Само за то време могу се у слободним роковима полагати испити и то искључкво са четврте годи Ше. Кад то истекне тачка. Свршено Је са статусом студената и свм права на полагање исггита и то у редовним кема више никаквих права. Место административних баријера, које су досада постојале после другог и четвртог семеетра, заузеће много делисходнија контрола’ на линији материјалних давања. Дечји додаци. а већим делом и стипендије условљени су одрећеним бројем положених испита. Остале бенефиције студентможе користити само за време четири године студија и Једне године апсолвентског стажа. Треба овде налтоменути, да нема ннкакве разлике у третману ванредних студената. На правном њих има много и не може се рачунати да они иду истим темпом као и редовни. У кајвећем броју случаЈева они не би могли да користе апсолвентске рокове. Стога би њихов положај требало посебЈно размтрити. ПРОБЛЕМИ НАСТАВНОГ ПЛАНА Обимност и тежину прве лве године осећају добро сви студенти (Наставак на 4 стр.

ТУ atmosferi podednjih priprema nastupilo je veče otvaranja Treće međunarodne studentske sportske nedelje. Takmičenje je otvorio predsednik FISU-а Dr. Slajmer. pozivajući takmičare da u fer borbi održe olimpiski duh takmičenja- Učesnike je pozdravio kao domaćin pretsednik Organizacionog komiteta drug Miladin Sakić. (Na 8 strani donosimo izveštaje našeg dopisnika sa Jahorine M. Nikoletića)

Na Jahorini održana konferencija FISU-a

U toku treće Međunarodne rfmske studentske nedelje u saU hoteU »Jahorina« na Jahorlni, odrfanm Je 3,4, i S marta konferencija izvršnog komiteta FISU-а pod pretsednlštvom dr. Slajnera (Luksemburg), pretsednik Izvršnog komiteta FISU-a. U radn konferenelje učestvovall su Clanovi Izvršnog komiteta Miladin Saklć, generalni sekretar FISU-а dr. Snajter (Svajcarska), dr. Ostin (Belgija), Pitinela (Ita Uja) 1 Hermandez (Spanija). Konferencija je u obimnom dnevnom ređu raspravljala o odnoslma FISU-а sa MSS-om, o pripremama za generalnn skupštinn FISU-a koja 6e se ođržati za vreme Međunarodne letnje studentske nedelje, o letnjoj stnđentskoj neđeljl koja će se održati 7—14 avgnsta n San Moricn (Spanija). Saznall smo da će na međnnarodnim studentskim igrama n Sen Moricu učestvovati studentl Svajcarske, Italije, Zapađne NemaCke, Belgije, Holandlje, Luksembnrga, AustrlJe, Venecnele, Japana, Izraela, Рогtugalije i Spanije. Jog nije deflnitlvno učešće stuđenata SAD, BrazlOje. Urngvaja 1 Slrije. Konferenclja Izvršnog koznttota FISU-а održana na Jahorini donola je rezolnciju u kojoj se ističe đa se još ne može donetl đeflnltivan stav FISU-а п odnosima sa MSS-ош pošto članice FISU-а nlsn odgovorUe na anketni npitnik koji se odnosl na pemenute odnose, a rok odgovora Je 1 aprll. Sledeča konferencija Izvriuog komiteta FISU-a održaće se 21 1 22 maja u Parizu.

ТТ hotelu »Jahorinsu održana } e konferencija FISTJ-a

ПРЕДAВАЊЕ ДРУГА ПЕТРА СТАМБОЛИЋА

У петак 3 овог месеца у Салх иародних хероја секретар Цеп* тралног комнтета Савеза комуниста Србије, друг Петар Стамболић одржао је предавање, у облику одговора на питање, о разним идеолошким и политичким питаљима из рада Савеза комуниста. Предавање је одржано у сквиру редовних предаг.ања која организује Ушшерзитехски комитет СКС.

. С GOD. XX BROJ 5 « « П 9. ш. 1955 ira п a D vitalan narod јјЧД. I I L LBB I IјШ u pustinji r -:; || Reportaža iz Izraela nedeljni list beogradskih studenata

} f у Posle Ш međuaarodne studentsko-sportske nedeUe I } Nv • • • Ш • } asi osvojili 8 medalja i