Student

Hoće li iduće godine biti ograničenja pri upisu na fakultete

Pifedlog sa precštrom barijerom Za prirodnu selekciju ianuarski rok u novoj svetlosti

Pred narna se nalaxe: predtog ! Дта mišljenja koji, dopnnjujući jedni druge. treba da daju konaćan odgovor na piianje: kakve ća irer e biti preduzete iduće godin e (i intžda još za neku narcdnu godinu) kcd upisa novih atudenata i upisa trećeg semestra na fakultetima Beogradskog univerziteta.

Početkom ovc godine odbor za prosvetu Izvršnog veća odredio je komisiju која je razmotrila mogućnosti za normalan rad fakulteta u uslovima slobodnog upisa i pcdnela predlog Univerzitetskoj upravi. Univerzitetska uprava i Univerzitetski odbor Sa veza udruženja studenata dali su svoja misljenja.

Predlog Komisije koja je razmotrila problem upisa dat je u tri tačke, od kojih priviači pažnju druga tačka sa svojom trećom verzijom. Evo tog pred’oga: 1. Da sc zadržj slobodan upis na svim faknltcdma s tim Sto »e upis svršenih učenika srednjih stručnih škola vrši saobrazno

članu 17 Opšteg zakona o univerzitetima, tj. samo na odgovarajućim fakultetima. 2. Novoupisani studenti su dužni da posle završenih predavanja na prvoj godini polože u jun skom i septcmbarskom ispitnom roku ispit« određene programom prve godine; ili odlukom Fakultetske uprave, a ako ne polože, ne mogu nastaviti studije. Treća varijanta ov e tačke glasi: Da bi nastaviii studijs na istom fakultetu, studenti mogi pouovo upisati semestre ргуе godine s tim da ovu godinu studiraju ispočetka (!) bez ikakvih stečenih prava (nište im se sv! ispiti, kolokvijumi, vežbe, grafički radovi i sl). 3. Isuzetno za sledeću godinu zavesti prijemni ispit na Medicinskcm i Stomatološkcm fakultotu, a po ppjfcbi i još na nekim, ra које donosi odluku Izvršno večc na predlog Univerzitetskog sa\ ? eta. Prijemnl ispit b! se polagao iz: fizike, hemije i biolcgij® prema ginmaziskom programu, a upis se vršio prema postignutom uspehu. Ovako dat pređlog Komisije po mi Sljenju Univerzitetske uprave od 19 februara ove godine, doživeo je sasvim neznatne ređakcije odnosno dopune: 1. zadržati slobodan upis: 2. svršeni učenici srednjih stručnih škola da se upisuju samo iz onih škola koje određi Fakultetski savet; 3. novoupisanl studenti da posle završene (Nastavak na 3 str.)

PREMIJERA AKADEMSKOG POZORIŠTA „Čekajući Leftija“ od KKforda Odetsa

У току недеље студената фармације

Пре три године у оквиру фестивала Београдског универзитета почела је традиционална недел>а фармације. Трећа до сада, је у току, пошто је почела 4 априла и трајаће до 10 априла. Програм недеље је овај: Понедељак у тринаест часова отваран»е изложбе из индустриске производше лекова са уметничким фотографијатла из рада и живота студената; рад фото клуба Фар мацеутскот факултета, у коме раде студенти са неколико асистената и професора- Изложба је на Патолошком институту. а обилује одличним проспектима, узорцима многих лекова, шемама процеса производње истих, и врло успелим фотографијама из научног и друштвеног рада. На изложби излажу позната наша ггредузећа за производњу лекова. Излажу „Галеника“ Земун. „Пролек" Београд, „Ескулап“ Беотрад. „Плива" Затреб, „Лек“ Љубл>ана, „Здрављг€“ Лесковац и др. Другога дана недеље преда-

вање са филмом „О индустрији лекова". У среду колективна посета фабрици „Зорка“ Шабац, а у четвртак у 20 чаоова биће читање стручннх радова студената, већином из секције демонстратора. Петак је одређен за колективну посету nođoришту свих студената фармације. У суботу у девет часова he студенти фармације на станици сачекати своје колете из Загреба, који долазе у традиционалну посету. Са н»има he се у току дана одржати спортска такмичења у одбојци, футбалу, стоном тенису, шаху и др- Увече истога дана у 20 часова биће заједничко другарско вече. Задњег дана, у недељу, предвиђен је излет на Авалу заједно са колегама из Загреба. Кад говоримо о овој недељи, која је прошле године била веома Јчдтела, не можемо да не кажемо да је и овогодиштвии ( програм одличан и верујемо да ће успети.

Л. МИРКОВИЂ

GRAĐEVINCI DISKUTUJU O SISTEMU STIPENDIRANJA

РО MANJKANJE MORALA i nedostatak pravnih propisa

Sfipendi/a ne može da bude samo sivar ugovorntn strana Izvesne negativne pojave u sadašnjem sistemu stipendiranja su tema o kojoj se več duže vremena diskutuje među studentima našeg Univerziteta. Ta diskusija je naročito interesantna na nekim, takozvanim »konjunkturnim« fakultetima. Nije, prema tome, ni malo čudno što je o ovom problemu raspravljala i poslednja konferencija studenata Građevinskog fakulteta. Odbor udruženja studenata građevinske tehnike je prethodno. na svom sastanku, a na bazi dobro pripremljenog i dokumentovanog .naterijala, detaljno proanalizirao sve pojave oko stipendiranja. Odbor ie stao na stanovLst<» da niie pOtrebno raspravljati o pozitivnim stranama sadašnjeg sistema stipendiranja, koje su aesumnjive u odnosu па stanje od рге nekoliko godina. ali da, isto tako, ima u tom sistemu i takvih anomalija i negativnosti, i to u tolikoj meri, da је o njima nužno govoriti i boriti se ргоtiv njih, јег mogu da pretvore či tav sistem u svoju suprotnost. TRGOVANJA STIPENDIJAMA, UCENJIVANJE... Stipendiranje od strane komuna i preduzeća ima u osnovi da reši ove probleme: da omogući materijalne uslove studiranja pojedinaca, time da pomogne bržem diplomiranju i rasterećenju Univerziteta, a samim tim i da obezbedi privredi određen broj visokokvalifikovanih stručnih ka drova. Međutim. ima pojava da i po ovim osnovnim pitanjima sti penđija ne odgovara svojoj nameni. Gskudica u stručnim kadrorima i nedostatak svesti kod nekih studenata uslovili su pojavu trgovine stipendijama, ucenjivanje preduzeća i ustanova u unutrašnjosti i td. Istini za volju treba primetiti da su ovome kumovala i veća i bogatija pređuzeća. odnosno bogatiji narodni ođbori. Uvidelo se da kod ovoga ne treba dovoditi u pitanje samo moralna shvatanja studenata, nego i davalaca stipendija, Pa ipak. osnov ni uzrok svega leži u nepreciznosti pravnih propisa koji regulišu sistem stipendiranja. Istaknuto je da ima i takvih pojava da preduzeće nudi stipen(Nastavak na 3 str.)

Uprava za materijalna pitanja studenata Dosada je o materijalnom stanju stuđenata raspravljao mahom ЕЗсоnomski odbor Saveza studenata Univerzlteta 1 Savet za prosvetu i kulturu. Međutim, te ustanove nlsu bile kadre da redovno prate mnoga pitanja 1 probleme. U tom cllju pređloženo je da se oenuje Uprava za materijalna pitanja studenata. Univerzitetska uprava je irgia<u»ia pravilnik za buduču upravu koga treba samo da odobri Unlverritetelci savet. Po pravllnlku uprava će imati puna prava u rešavanju svih materljalnlh problema studenata; o-na će vršiti nadzor i koordiniraće rad ustanova koje ostvaruju zadatke materljalnog obezbeđenja studenata. Uprava će voditi brigu o materijal nim uslovima studenata i za njlhovu kulturnu 1 društvenu delatnost. Dosadašnju brlgu oko smeštaja u domovima, ishrani stuđenata 1 nadzora nad menzama koju je vodlo Ekonomski odbor, preuzeće sada uprava; dosadašnjl rad na zdravstvenoj zaštiti studenata, nadzor nad гаđom Studentske poliklinike, oporavilišta i lećillšta koje Je vodio Savet za prosvetu 1 kulturu grada Beograda 1 NR Srbije preduzeće Uprava. Dosadašnji rad Pozajmnog fonda i Potpomog udruženja pri Ekonomskomskom odboru kontrolisaće uprava. Uprava će vršiti raspodelu i kontrollsanje utroška novčanih sredstava dodeljenih za materijalne potrebe studenata. Ona će Imati svoje pravno liee i biće sastavljena od pretsednlka, pet univerzitetskih nastavnika Ш saradnika i pet studenata. Pretsednlka 1 Clanove uprave odreduje unđverritetska uprava, a Clanove iz redova stuđenata Univerzltetski ođbor. Uprava će imati nekoliko stalnih i privremenih komisija koje će pomagati upravi u radu. Nadzor nađ upravom vršiće Univerzltetska uprava. Ona može poništlt! odluke Uprave koje su protivne zakonu. Uprava će s\'oja finansiska sredstva zasnovati na buđžetu Univerzlteta. Pored togs uprava će đobljatl dotacije 1 pomoć ođ raznih organizacija i ustanova. Ovo bi uglavnom bio glavni sadržaj, cilj J mogućnosti uprave kojl Je sadržan u pravllnlku o organizaciji 1 radu uprave za materijalna pitanja studemata. Uprava treba da poćne sa rađora u Sto kraćem roku, upravo ćim bude izglasan pravilnik od strane Univerzltetske uprave. Glavnl materljalnl zadatak te Uprave Je pitanje 1 način Љ dotiranja studentsklm menzama 1 pojedincima. Đ« K.

1

GOD. XVIII Br, 9. 6-IV-1955 NEDELJNI LIST BEOGRADSRIH STUDENATA