Student

Spoljna politika i međunarodna studentska saradnja

kroz stranu studentsku štampu

JAPANESE OTDDENT NEWS SERVICE JAPAN. Rađl rešavanja stan benog problema studenata, ođluбепо je da se u Kijoto-u pođlgne studentski đom. Na njegovoj izgrađnji utrošiće se oko 10 mlliona jena. Organizacija je obezbedila ovu sumu dobrovoljnim prilozima mnogih građana i lo« kalne prefekture. Mađa izgrađnja ovog doma neće п većoj meri геšlti stanbeno pltanje stuđenata (jer će moći da prlmi samo sedamdeset studenata) ipak se od strane stuđenata i ovo rado prihvata, pošto je stanbeno pitanje vellki socijalni problem. links NEMACKA. Socljaldemokrat ski mesečnlk za teoretska pitanja »Links« posvetio je jedan od svojih poslednjih brojeva temi: štam pa. Na jednom mestu se izmeđn ostalog kaže i ovo: »Mnogi koji pri površnom posmatranju kupnJu vrlo interesantne i bezazlene ilnstracije, previđe tom prilikom često da ti listovi već gođinama za svoj najvažniji zađatak uzimaju ulepšavanje zločina izvršenlh za vreme Trećeg Rajha, a nacistlčke vođe koji su krlvl za celokupnn beđn kako za vreme rata, tako i posle rata, pretstavljaju na najčovečniji i najsimpatičniji načln. A Dok onl 1 đalje objavljnju seriju nastavaka o Hltlern, Geringu, Gebelsu, Sahtu i njlhovlm porodicama, đotle se ne nalazl mesto za tretiranje stvamih problema naše svakidašnjice.« Н ORCA.NE Dt L L'NIOV DES c * A>ots tCOLU PARIZ: D poslednjem brojn list Saveza velikih škola Pariza navodl sleđeće rečl Pretsednlka francnske republike Rene Kotija upučene studentima: »Smatram da država treba đa razmisli o svo fbj politici u odnosu na studente. j Smatram da sađašnji sistem sti- I penđlja ne odgovara vlše potre- ; bama života n velikim unlverzi- 1 tetskim centriraa. Poznato ml je ! čak da je i za jed -u ’ porodicu izđržavanje stuđenata j ozbiljan teret. Takođe znam da ! o svim tim problemima vl imate ; da izložite svoje sugestije u ko- j jima se ogleđa vaše staranje za ! razvoj društva i opšte interese.« ; SSltudent Mirror \ NEMACKA. Studentska sknp I ština Unlverziteta n Hamburgu ; đonela Je sledeću odluku: »Stn- j dentima koji se sunčajn za vre- j me leta na travl ispređ Unlver- ; ziteta, nije dozvoljeno da dono- j se podupirače pošto to zameraju j prolaznici. Cuvar će pokupiti sve ! podupirače koji se übuduće bu- ; du nosili u park.« * INDIJA. Komltet Međunni- ■ verzitetskog odbora Indije. Cej- j lona 1 Burme rešio je da podje- : dnako prlzna paklstanske i inđi- ; ske dlplome. Pored điploma po ■ pređlogu Paklstana rešeno je đa j se izvrši razmena publlkacija I II- : terature između nnlverzitetsklh '• ođbora ove dve zemlje. Ovaj ko- • mltet će se sastajati svake đve * godine.

Konfesionalne organizacije

■ Ovo je izvod i* većeg napdsa kojl obrađuje : istorijat, sastav i aktivnost konieslonalnih organizaclja ; u Evropi. Napls Je rađen na osnovu dokumentacionog ■ materijala u Omladlnskom instttutu UNESKO-a kod : Minhena. Konfeeionalndm organizacijama se nazivaju one or| ganizacdje koje u svojim programima 1 statutima Iz; lažu da počivaju na verskim principima. CilJ napisa j nlje bio da razmatra rad 1 delatnost onlh konfeeionalj nih organlzacija koje su to ustvari, dok formalno tvrde | da su manje 111 više svetovne. Pošto se radl o Evropi, napds se ograničava na j protestantske i katoličke organizacije. O muslimanskim ! organizacijama (koje su tu veoma malobrojne) ne po; stojl dovoljna dokumentacija. Jevrejske organizaclje j počlvaju u prlnclpu na naclonalnlm, a ne na verskim prlncipima. Zbog toga i one nlsu uzete u obzir u ; ovome napisu. U Evropl poetoje dva osnovna rellgiozna centra. To je s jeđne strane katollčkl centar Vatikan. s druge strane je to Ekumenski Savet erkava. Taj Savet čije je seđište u Zenevl, ц Svajcarskoj, grupiše oko sebe sve protestantske crkve. Tu su između ostalih luteranci, prezviterljanci, baptisti, metodlsti, angikanci itd. (citiraU smo samo one crkve koje imaju preko 30 millona vemlka). Da vlđlmo sada kako izgleda sa omladlnsklm centrima. S jedne strane imamo Medunarođml blro katoličke omladine koji naravno ima svoje sedlšte u Rimu. To je koordinacioni centar za đve največe katoličike omladinske organizacije: za Svetsku lederaclju mladih Ijuđl i za Svetsku federaciju mladlh đevojaka. Uz svako ime od ove đve federacije, jasno je da još i stojl pridev katoličkih. Međutim, stvar bi Izgledala isuviše proeta kad bi se katollčke organizaclje u svetu svele na te dve. Nalme, poređ pomenutih postoje još 1 četirl vrlo moćne katoličke omladinske organlzacije To su Radnička katolička omladlna, Zemljoradnlčka katolička omladlna, Studentska katolička omladlna i Nezavlsna katolička omladina. Te četiri orgnizacije postoje kao nacionalne organizacije u svakoj zemlji, dok kao međunarodine portoje: Radnlčka omladina, Zemljoradmlčka omlađina koja je stvorena tek prošle godine i Stuđentska omladina koja Inače nosi naziv »Рах Romana«. Sto se tiče protestantskih organlzacija u okvlru Ekumenskog Saveta crkava, postojl posebno Odelenje za omladinu koje nosl naziv Svetska Komisdja hrišćanske omladine. Svetska Komisija hrišćanske omladlne koorđinlra 1 rukovođi sa radom pet velikih organlzacija. To su: Svetska Feđeracija hrišćanskih mladića (YMCA), Svetska Feđeracija hrišćanskih đevojaka (IWCA), Svetska Federaclja hrlšćansklh stuđenata, Svetski Savet za hrtšćansko vaspltanje, 1 Udruženje nedeljnlh škola. Nas će ovde interesovati samo tri prve organlzaclje. Me-

đutlm, ni ovde stvar nlje tako prosta kao Sto Izgleda na prvi pogled, naime, pored tih međunarodnih organlzadja koje, kao Sto ćemo kasnije viđett, imaju vlšemilionsko čtanstvo, svaka potebna crkva, članlca Ekumenskog Saveta crkava ima 1 na naclonalnom nivou 1 na međunarođnom nlvou svoje posebne omladinske organlzaclje, čiji rađ ta ista Svetska Komisija hrišćanske omladine, posredno koordlnira. Ovo što Je dosad izneto, aktlvnost ovih organizacija, blće predmet napisa PROTESTANSTSKE OMLADINSKE ORGANIZACIJE Protestantske organizacije u svom največem broju počivaju na principu verske tolerancije. Radi se naime o tome, đa Clanom jedne protestantske organizacije može postatl bilo kojl hrišćanln, pa 1 nehrlšćanin. Paradoksalno Je, aU taćno, da naprimer Svetska Federaeija hrišćansklh mladlća lli devojaka ima nemaU broj članova među budistima lli drugim rellgijama u Aziji. Svetska federacija hrlšćanskih mladića, Je organizacija koja je osnovana pre tačno 100 gođlna u Parlzu. Jedan od osnivača bio je 1 Anri Dinan, osnivač Crvenog Krsta. Smatra se da je to najstarija međunarodna, a možđa 1 uopšte, omladinska organizacija na svetu. U njenim materljalima se takođe može naći da je ta organizacija izmislila košarku 1 ođbojku. Ona je od samog svog osnivanja zasnivala svoj rađ na opšte humanim, hrišćanskim prlncipima. Od samog svog početka, mađa je oenovana ocl strane protestanata, i da se nalazi pođ patronatom Ekumenakog saveta i svake pojedine protestantske crkve u svakoj zemljl, to je bila interkonfesionalna organizacija. Za razliku od niza drugih konfesionalnlh organizacija sa kojima ćemo se kasnije srestt, to je organzacija koja ima veoma razvljen kultumi a naročlto sportskl život. Poređ toga, to je jeđna od »najmeđunarođnljlh« omladinskih organizacija. Ona đanas ima u svetu 9.660 organlzacljn u 77 zemalja i 3,623.600 Clanova. Međutim, sUka bi blla netačna kada se ne bi odmah podvuklo da od toga 2,625.000 članova I 1.582 organizacaja otpada na same Sjedinjene države Amerike. Međutim, istini za volju, treba reći i lo da Svetska federacija hrišćanskih mladlća uspeva (zahvaljujući u đobroj meri misionarskom radu) đa proSlrl svoj utlcaj i da osnuje organđizacije čaik i u neklm zemljama Afrike, Azije i Austaralije u kojima inače omlađinskih organizacija uopšte 1 nema. Pogrešno bi bilo mislitt da postoji neka veUka sllčnost, sem u osnovnim principima, između organizacija na Jamacđ lli u JužnoafričkoJ uniji, sa onima u SAD, | all to je baš 1 značajno, nalme ta prtlagodljivost Me- : đunarođne Federacije, omogućava da se ona, naročito posle rata polako aU sigumo rasprostire i širi, i đa se ’ broj njenog članstva nalazi u vrlo sigumom porastu. j Jasno Je đa tu treba dodatl i činjenicu da Je posle rata ! počeo novac iz SAD u mnogo većim sumama da pritlče.

Dragoljub NAJMAN

MEĐUNARODNA RAZMENA STUDENATA

Impresionirani smo vašim srdačnim i prijateljskim prijemom

U okviru razmene međunarodne organizaclje studenata medicine JFMSA, 1 aprila otputovala je grupa od četlri stuđenata medlcine Beogradskog univerziteta na jeđnomesečnu stručnu praksu u Zapadnl Berlin, a u Beograđ 3 aprila đoputovala su tri stuđenta iz Zapadnog Berllna, a jedan će đoći za раг dana. Dva nemačka stuđenta otlćl će na Jednomesečnu stručnu praksu u Kragujevac, a dva u Suboticu. U razgovoru rekli su nam da Unlverzltet u Zapadnom Berlinu ima oko 12.000 stuđenata, a na Medlcinskom fakultetu ima око 300 studenata. Studlje na Medlclnskom fakultetu traju 11 semestara. Posle IV semestra stuđenti polažu bazične isprtte: anatomija. firiologija, hlstologija i botanika, a posle đesetog semestra stlču pravo na polaganje ostalih pred meta. Hlrurglju, glnekologiju 1 lnternu medlclnu polažu dva puta, tj kod đva različita profesora. Jer se smatra da Jedan profesor ne može da ocenl znanle Jeđnog stuđenta. Za svakl semestar student plaća taksu od 200 maraka. a studenti sti kojih tma priličan broj, a stlpendlra ih država oslobođeni su takse. Inače stlpendlja se kreće od

80 —120 maraka mesečno. Svaki stuđent u toku letnjeg raspusta obavezan je da obavi letnju praksu na nekoj klinici. Stuđentl koji završe Medlcinski fakultet đobljaju zvanje lekara, a oni koji žele da doblju doktorsku tltulu, polažu promociju za koju se posebno plaća taksa ođ 200 maraka. Pltall smo ih za mlšljenje o ovakvoj razmeni studenata 1 o njihovlm prvlm utiscima u Jugoslavljl. Малfred Telschow student međlclne X semestra: »Mi bi se radovali da se ova-kva razmena prošlrl 1 još vlše prođubljuje 1 da vlše jugoslovetnskih studenata đođu kođ nas. Naročlto sam iznenađen vellkom posetom izložbl Hehri Mura koju sam 1 Ja posetio 1 tom prillkom primetlo sam da kod vas poetojl borba mišljenja 1 stekao sam utlsak da vašl Ijudl svoja mlšljenja iznose Javno 1 svl zajedno diskutuju. Prlmlll ete nas vrlo toplo 1 prijateljski. Na svemu smo vam гаhvalnl.« Icse Steinbrecher. student VIII semestra: »М1 nalazimo đa je vrlo lepa ideja razmene stuđenata. a pogotovu vidlmo kako se radi u bolnleama Sto je omogućeno da putulemo i đa drugih zemalja. To Је jedan uspeh

IJudskom nastojanju za medusobno upoznavanje. Nalazim da Je loše Sto ne znam vaš Jezik, a postiđeni smo što viđlmo da vellki broj vaših studenata dobro govore nemaćkl Jezik. Inače, impresionlranl smo vašim srdačnim 1 prijateljskim prljemom.« Helmut Blemath, studeht VIII semestra: »Ja bih se samo piiključio izjavama mojih kolega i izrazlo zahvalnost za tako srdaćan 1 prijateljskl prijem 1 puno truđa koji ste pokazali prilikom našeg doćeka«. M. S. V.

Kovačnica u Bandungu

ŽIVO UČESĆE U RADU WUS-A

Pre nekoliko đana ođržana je godišnja skupština Nacionainog komiteta VUS-a (Saveta unlverzitetske službe). Iz izveštaja koji je tom prilikom podnet, viđi se da je učešće našeg Nacionalnog komlteta u raznim oblicima aktivnosti VUS-a u protekloj godinl bilo veoma živo. U prvom planu VUS-ove delatnosti je ostvarivanje programa materijalne pomoći studentskim organizacijama u ! nrranje razvijenim zemljama. Ona se pruža pre svega u vid’u medicinskih instrumenata 1 drugog mafterljala potrebnog stuđentsklm poliklinikama. Nacionalni komitet stoji na stanovlštu da se direktno ne može uticati , na menjanje ovog sistema, all da stanje u odnosu na nas možemo popraviti pre svega tešnjlm povezivanjem i saradnjom sa svim članovima VUS-a a posebno publlkovanjem dei latnosti VBS-a u našoj zemlji. Na ! menjanje ovakvog sistema budžetiranja naš Nacionalni komitet je utlcao i prlmerom: uložio je u prošloj godini u budžet sumu od 500 šv. franaka bez vezlvanja za zemlju. Naš doprinos međunarodnom budžetu međutim nije se sveo samo na ovu sumu. On je stvamo blo pet puta veći, ako se računa pomoć koju smo u lekovlma pružili komitetima VUS-a u Indoneziji i Burml. I INICIJATIVA ZA RAZMENU LEKARA I TESKO OBOLELIH STUDENATA Odmah po stvaranju naclonalnog komiteta VUS-a kod nas se đošlo da | ideju da bi razmena lekara Iz studetskih poliklinitoa bila veoma toorij sna za unapređenje zdravstvene za; štite studenata. U tom smislu su upućena i pisma komitetima VUS-a u Francuskoj 1 Svajcarskoj. Odgovor, međutim, još nlje stigao. Zato je nedavni boravak jednog od profesionalnih setoretara VUS-a iz Zeneve u našoj zemlji istoorišćen i za to da se iznese ovaj predlog. Po povratku u 2enevu on je uputio cirkulamo pismo većem broju komiteta u evropskim zemljama. Predlogu za razmenu lekara đođat je još i predlog o razmeni teško obolelih studenata koJima su potrebna specijalistička lečenja. Sa plana opšte đelatnosti Naclonalnog komiteta VUS-a u protekloj godinl, treba još istaći ostvareni kon takt sa komitetom SAD sa kojim je postlgnut sporazum đa nam isporuči jeđnu količinu hrane. Početkom februara je već stlgla pošlljka od 500 standarđnlh paketa koja je raspodeIjena po unlverzltetsklm centrima. U Junu treba da stlgne brodom na Rijeku veća kollčina hrane (oko 200 tona) za stuđentska oporavilišta, menze (mleko, buter, ulje itd.) u ukupnoj vrednostl od oko 60 miliona dinara. Iz programa organlzacije »CARE«, a preko VUS-a nabavili smo već Jedan broj stručnih knjiga prema naruđžbinama sa pojedinih univerziteta u zemlji, a za te svrhe imamo na raspoloženju još Jednu prilično veliku sumu novca. M. P.