Student

У РАЗГОВОРУ С БУРМАНСКИМ СТУДЕНТИМА

СЛУЖИћЕ БУРМИ

Девет младића и једна дсвојка за дугим правоугаоним столом. Црнпураста обла лица, помало косе Пуне зчгнггце које се муче изговором наших речи. Ста ради Иван? чита Ки Е. Иван говори сробскохрватски... Час тече. На столу буквар и граматика. Синови ослобођене Бурме који he сутра да служе свом, бурманском народу“ кажу кад их упитате. Читати и писати језиком Југословена. То прво. Кази ми ста раде они? Они говоре инглески. .. Брзо и бистро уче ти младићи рекла је наставница. Има их који су за дванаест часова научили читати и писати. им је изговор, саплиhy се кад изговарају: б, з, с, ж, ш... Питања и одговори сс нижу. Час се приближава крају. СТУДЕНТИ У РЕВОЛУЦИЈИ Још у XVI веку Холанђани су покушавали да колонизирају Бурму, али без успеха. То је тек коначно успело Енглезима око 1885 године, након низа војних интервенција. Бурма је постала колонија у саставу индиских поседа британске круне.

Бурманци се нису могли поми-I>ити са колонијалним ропством. Десет година по освајању земље, они отпочињу дугу и напорну борбу за своје ослобођење. После првог светског рата ова борба добија све оштрији карактер. Поврцше реформе нису могле помирити народ. Око 1930 године немири постају све масовнији. У низу округа избија прави партизански рат, познат под именом: „Галон“. Главни но силац ових борби је осиромашено развлашћено сељаштво на чијим заставама је стајало: „Против доминације странаца“, Долази период низа штрајкова. Радници и студенти Рангуна били су језгро око кога се по чео стварати организовани отпор Бурме против окупатора. „Велики број људи који данас

'ј* ctojn на челу ослобођене Бурме з- били су тада студенти“ рекао о- нам је Тинг Тон који нам је з- ггричао о тој борби. „И доцније tx студенти су учествовали у борби. У нашој историји позната је ’a група студената на чијем је челу стајао Аунг Сан, као „Триr- десет хероја“ будуће језгро „Армије независне Бурме“. Дуи го је трајала та борба. Осетиte ли смо и јапанску окупацију. По нашали су се као Немци у ва- шој земљи. Памтимо' њихову и грубост. Данас смо слободни. i. Можемо школовањем доћи до државне службе. службе свсме народу. Раније то нисмо могли. Све више положаје У - земљи држали су Енглези." i. „Хоћемо социјализам рекао - је Ће Тин У. Налазимо се изме i. ђу комунистичке Кине, Индије - и Американаца. То су велике земље. Ми ћемо се придружити Азији. Имамо у Ду-а, он нас r . води у социјализам." О СИСТЕМУ ШКОЛОВАЊА Чудили смо се како су ти сел дамнаестогодишњи младићи до- спели већ на студије? Један од s њих, мало старији, овде продуа жава већ четворогодишње студије медицине. Школовање код њих почиње - од шесте године. Три године о. сновна и десет година средња. На крају матура, па факултег. | Могуће је завршити два разреI да за једну годину. То је свима I њима омогућило да тако брзо I почну са студирањем. Они могу I у петнаестој на факултет! Си I стем студирања је сличан наI шем. Beh према струци. Техника, медицина, за коју имају нај l више интересовање трају шест * па и седам година. Школовање | је бесплатно. Држава им даје | стипендије довољне за живот. Онима који су врло сиромашни и онима који се покажу обдаI рени за поједине науке. Њихове су стипендије мало веће. Мно ги од њих живе у студентским [ домовима. Са поносом у гласу су нам ре I кли да на челу Јтправе која је | врховни орган универзитета I седи У Ну. Интересовали смо се шта сгни студирају у Југославији? Највећи број студира технику и ме дицину. јер Бурма нема довољно лекара и инжењера. Лекари обично долазе из Индије, а ин- ( жењери из Америке и Југославије. „Ми ћемо им се придружити.“ Сретни су што су добили сти- < пендију југословенске владе. i Јер многи су се јавили да сту- ] дирају у Југославији. Они су би ли изабрани. И нису разочарали. „Примили сте нас срдачно. Онако како би ми вас дочекали 1 да сте дошли код нас. Бићемо 1 вредни да што пре дипломира- ; мо. Можда и специјализацију... r дуго је то. Желимо да што пре с будемо од користи Бурми." < „РУКОВАЛА САМ СЕ i С ТИТОМ“ 1 Мала симпатична Бурманка Маји у живописној националној ношњи рекла је да ће сту- jдмрати јаке струје. Међу- сту- n дентима у Бурми има око 30 n /o g девојака. Ослобођењем земљс s омоцућено им је да користе сво- 4 је право равноправности са му- j шкарцима. Иначе, честа јс појава да после удаје више не ра- \у де, остају код куће и воде до- d

маћтгство. Ретко остављају своју националну ноигњу. Да ли пухните нашалили смо се. Бурманци не пуше рекла је. жене никад. Нити пију ни играју окретне игре. Кад је поведена реч о посети друга Тита Бурми, рекли су нам да су сви били позвани Да присуствују његовој промоцији за почасног доктора Бурманског универзитета. Сликали су се са њим,“ Народ у Бурми воли Тита, нарочито ми студенти. Радује нас хпто нас је посетио. Видели смо да је био задовољан и сретан у Рангуну“, „Рзжовала сам се са н>им“ весело нам је саопштила Маји,“ и рекла сам на српском: Добро вече. Он ме питао: Како сте? Хвала добро знала сам да му одговорим.“ Онда је устала и извинула нам се. Станује у једној југословенској породиии и мора да буде кући на време. „Она је то научила да каже

још пре доласка у Југославију“ рекли су нам после. „А и ми смо научили понешто. Читали смо о вашој борби против Турака, о вашим радним акцијама и омладини“.. . МАЛО О СПОРТУ Тин Тон је дотада седео мирно. Чим је чуо да се интересујемо о спорту и прослави Нове Године устао је и почео одмах .да објашхвава „Још у школи имамо гимнастику. Волимо да играмо одбојку и једну врсту фудбала који је наш национални спорт. Лопта за ту игру је. од специјалне врсте дрвета, сли чне трсци, која је мека и лака. У игри учествују четири до шест босоногих младића. Циљ игре је борба за поене. Лопту можемо да ударамо стопалом, коленом, главом, раменом, али је највећи поен када се лоххта удари из оксфорда. То је код нас спорт број један. Можемо

рећи да је тенис трећи. а фудбал друти.“ 15 априла наши гости дочекали су бурманску нову годину у Београду. То је велики празник, траје три дана, цела Бурма га слави. Називају га ,3<>Д€«и фе стивал“. Тада у Бурми владају велике врућине. Обичај је да један другог прскају хладном, мирисном водом. Симболично прање од греха. „Ни странце не поштеђујемо“ рекли су нам дечаци смејући се. Помислили смо: како би то изгледало овде код нас у овом нашем априлу падао је снет...хладном водом! Да ли сте се и у Београду држали свог обичаја? Да, само је овде страшно хладно. Празник смо провели у амбасади прскајући се парф>емом и топлом водом. Одржали смо свој обичај.

Љуба Палигорић Андра Јефтић

ГРУПА БУРМАНСКИХ СТУДЕНАТА ИЗВОДИ ФОЛКЛОР НЕ ИГРЕ

INTERFAKULTETSKO SAVETOVANJE STUDENATA ELEKTROTEHNIKE

Nedostatak udžbenika opšta karakteristika

• Pojedini stručni predmeti predaju se na jednom fakultetu, dok se na drugifna za njih i nezna • Režim studija je na sva tri fakulteta različit • Predloženo je novo šire savetovanje

16, 17 i 18.1V.1955 codine održano je u Zagrebu savetovanje studenata elektrotehnike iz Zagreba, Ljubljane i Beograda. Cilj savetovanja je bio sagledavanje problematike na i razmena iskustava u radu organizacije Saveza Studenata. Posle iscrpne diskusije konstatovano je da postoji znatna razlika u nastavnim planovima, programa u izvođenju i nivou nastave u režimu kao i u dužini trajanja studi ja. Dok se pripremni deo studija koji obuhvata prve dve godine u Beogradu i Ljubljani izlaže u dvanaest, odnosno petnaest sažetih predmeta, dotle u Zagrebu ovaj isti deo podeljen je na dvadeset i sedam predmeta. U stručnom delu studija ta razlika je još očitija. Tako se pojedini stručhi predmeti pređaju samo na jednom fakultetu, dok se na drugom za njih i ne zna. Recimo u Zagrebu se na električnoj snazi slušaju predmeti geodezija \ industriske zgrade, a u Ljubljani medicinska elektrotehnika Uočeno је đa u Zagrebu postoji tendiencija rascepkavanja predmeta. do Se u Beogi*adu i Ljubljani naprotiv teži sažimanju. U pripremnom delu u Beogradu i Ljubljani se mehanika sluša i polaže u dva dela. dok u Zagrebu u pet zasebnih delova. Ili u stručnom delu gde se električne mašine u Beogradu i Lju* bvljani slušaju i polažu u dva dela. dotle u Zagrebu ista materija je podeljena u pet delova. Ovakvo rascepkavanje predmeta nužno dovodi do detaljisanja i šubljenja oretstave o celini, što svavako otežava studije. a naro*ito prioremnom đelu. Takođe konstatovano je da je režim stuđija na sva tri univerzitetska centra potpuno različit. Dok s jedne strane u Beogradu poetoji vrk> strog režim (a ten-

dencija je da se još više pooštri) u Ljubljani je izrazito blaži. Pripremni deo studija u Beogradu treba da se završi za pet semestara (po novom nacrtu za četiri semestra), u i u Zagrebu za šest semestara. Pored toga ispiti se u Beogradu i Zagrebu polažu u tri ispitna roka godišnje a u Ljubljani je moguće ispite polagati svakog meseca. Ovolike razlike u režimu studija u pripremnom delu dovode do toga, da veliki broj studenata koji u Beogradu ne mogu da zadovolje uslove za prelaz iz pripremnog u stručni deo odlaze u Ljubljanu, što stvara posebni problem Ljubljanskom fakultettu. Ovakve neravnomemosti u planovima. sistemu nastave i režimu studija, dovode do toga da je prosečno trajanje studija u Ljubljani sedam do sedam i po godina, u Zagrebu (6,7), a u Beogradu 6 do šest i po godina. Karasteristika za sva tri univerzitetska centra je neđostatak udžbenika. naročito na otseku telekomunikacija. Savetovanje je uočilo da zakIjučci i sugestije interfakultetskih konferencija nastavnika elektrotehničkih fakulteta održanih u Zagrebu 1953 godine i Ljubljani 1954 godine nisu u praksi sprovedene. S obzirom na sve navedene teškoće stali smo na stanovište da ovaj problem treba šire zahvatiti. Stoga, shodno Opštem zakonu o univerziteftima, savetovanje je donelo zaključak da se na bazi izmena iskustva saradnji i tražen>a najboljih jedinstvenih re-

šenja koja bi važila za sve istorodne fakultete predložl održavanje šireg savetovanja na kome bi pored nastavnika i studenata uzeli učešća i poznati stručnjaci iz naše privrede, kao i instituta i naučnih ustanova. Ovakvo jedno savetovanje bilo bi potpunO kompetentno da se pozabavi pitanjem stvaranja inžemjera jedinstvenog tipa istog stepena spreme i stručnosti, što pretstavIja opšti interes zajednice. Pored diskusije o školsikim pitanjima, bilo je reči i o radu or ganizacija Saveza studenata. Pokazalo se da su problemi organizacija uglavnom iste prirođe.

Momčilo KRASOVAC Branko MILOSAVUEVIC

- • ••••••••••»••• ■ ■ ■ ■ •_• . P, if% **■**: ■&’■"' “ ■ r* .*.*.*.*.*.*. ■ ■%si. EBSfflGhiMMlh

6

BRO.I 12

Централпи одбор Феријалног савеза Југославије издаје: АДРЕ С А Р за 1955 год. са прегледол прихватних станица, летовалишта и логора, кружних путовања и других акција Феријалног савеза у 1955 години. АДРЕ С А Р садржи изводе из новог рвда вожње, на жељезничком, мор ском и речном саобраћају, ценовник возних цена, даљинаре и др. Укусно опремљен АДРЕ С А Р садржи: фотографије објеката Феријалног савеза, фотографије најзпачајнијих туристичких места, разна упутства, скице и посебан део за белешеке. АДРЕСАР ИЗЛАЗИ ПРВОГ МАЈА