Student

ПЛЕНУМ ЦЕНТРAЛНОГ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА

Потребно je што пpe донети закон о стипендијама

стипендисти. То Је могло да се постигне и без норми једноставним о уговору. Даље. НиЈедно предузеће, нити срез према показанбј цракси ниЈе тражио приликом склапања уговора уверење да Је укинут дечЈи додатак, што је остабљало отворена врата злоупотребама. ' ' " . tf . RAKO ДОДЕЉИВАТИ СТИПЕНДИЈЕ У БУД^ЋНОСТИ ’ ' :.:,У *т У|в>ну.ти дечЈи додатак студентима, пошто је ои даван без обзира на успех у школи. Наместо дечјег додатка давати стипендије везане за имовно стање и у томе изједначити студемте из радничких и сел*ачких породица уз обавезну контролу успеха.

Досадашњи начин доделе стипендија, према уредбама органа власти, показао je низ слабости. Између осталих Једна од осиовних слабости Је и та, штр су се стипендиЈе искључиво третирале само са економске стране, или Још тачније • само с трговачке стране. ■запоставл*ајући њихов друштвено политички карактер. НЕДОСТАТАК ПРОПИСА 1. Недостатак критеријума. Ии предузећа ни комуне нису овом питашу обраћале готово никакву пажњу. Читава контрола редовног успеха у студи Јама сводила се на периодично прикупљање извештаја о резултатима испита, па чак ии то нису практиковали сви срезови. Међутим, имовином стању студената ниЈе уопште обраћана пажша. 2. ВеКи део стипендија ниЈе се додељивао путем конкурса веђ диретким преговорима сауговарача што Је имало за последицу мањи избор студената и слабији квалитет. “ f 3. Велики број стипендија даЈе се без икаквог формалног уговора, што разумљцво повлачи за собом недостатак санкциЈа услед неодговорног Једностраног,. раскидања стипендираlља. Чак су познати. случаЈеви да студенти примаЈу стипендиЈе истовремено од два предузеКа, предузећа и среза итд. 4. Висина стипендије ниЈе ни при ближно фиксирана и даваоци стипендиЈа додељуЈу стипеидије веђе него основна плата одређене категориЈе кад тај стипендист ступи у службу. 5. Привредне организације и комуне немају интереса да стипендирају извесне факултете, као urro Је Ликовна академија и сличних, што доводи до неравноправног полсжаја студената. Оваквом стању у великој мери допринели су и сами коЈи некад преКутно, а некад намерно прикривају приходе које им даЈе заједница. Класични су примери да поЈединци примаЈу и дечЈи додатак и стипендиЈу користеКи празнину у. прописима које су делимично напред изнесене. Међутим,' и поред ■ прописа несређеност Је могла да буде спречена уговррнцм, мерама. Али. комуну не интересуј.е да ли се студент при Јавио Деканату, за стипендиЈу, нити Декаиат интервсује евиденција стипендиста, да &и захтевао остављање извештаЈа од стране предузећа о сваком свом

ИСТАКНУ,ТО ЈЕ У ДИСКУСИЈИ-О . " ПРОВЛЕМИМА, СТУДЕНАТА--

Висина стипендија да се креhe од 3.000 —6.000 динара са изузетком нарочито талентованих студената којима се може повисити и до 8.000 димара. При доДели стипендије обавезно склопити уговор о ‘условима стипендирања. прелазним одредбама уредити, да укупна сума. одређена за дечије додатке, пређе у специ Јалне фондове срезова и предузећа. издавати стипендије у висинИ дечијег додатка који су ra дотле примали, док се не склопе уговори. Посебне случајеве студената који би према успеху на факултетима изгубили стипендију требало би да реше комисије основане при факултетским управама. љ. с.

Друштвено управљање не решава све проблеме

На овом свом састанку пленум ЦО ССЈ је гтрви пут, после доношен>а Општег закона о универзитетима, дискутовао о задацима Савеза студената у решавању школских питаша. Можда је и то један од узрока што су поједине организације СС сматрале да су органи друштвеног управљања на Универзитети ма и факултетима, сами по себи, довољна гаранција да he постозећи проблеми нашег високог школства бити брзо и ефикасно решени, а да Савез студената као организација може да се дезаинтересује за њихово постављање и да престане са а-нгажован.ем на њиховом решавању. Пленум је констатовао, да је погрешна оријентација гледати на новоформиране органе као на институције које могу све и свашта, већ реалмо, као гаранциЈу да he без предрасуда узети У разматраше све оне мере које иду са унапређењем и модернизацијом наставе и повезивањем факултета са социјалистичком праксом, али да начин и брзина таквог решавања у многоме зависи од тога са колико умешности, снаге и упорноети Савез студемата тражи да се о њима расправл.а и доносе закључци. Организације су чита>в проблем решавања школских питања пребацила на студенте чланове Савета, Ови људи без помоћи организације нису могли да покрећу важна и далвкосежна питања. Чланови савета именовани од скупштина. још увек нису ушли у целокупну проблематику Универзитета. Зато Је препоручено свим удружењима, да раде на томе како бн организације као целине деловале, да кроз чест ■ систематски контакт са чланови(Наставак на 4 стр.)

Милојко Друловић

Pretpraznički susret

Sa paviljona su strčali jarboli i svečano se lepršale zastave. Prvomajsko slavlje u Studentskom gradu počelo je uveče, 29 aprila. U predvečerje toga dana masa studenata je nekog očekivala. A kada je iz automobila izišao visok, ргоsed čovek dočekao ga je topao i spcntan aplauz. Rodoljub Colaković je posetio Studentski grad. To je bio događaj za nas studente, pogotovu za one u čije je sobe ušao. On je zaželeo da vidi kako žive studenti. Obišao je prostorije Društvenog kluba, a potom je posetio nekoliko soba. U jednoj apsolventskoj, dekorisanoj slikama Lenjina i Đine upitao je zbunjenog apsolventa. diskretno, na uho:

Kada misliš da diplomiraš? Pravo da kažemo znalo se za posetu i sobe su sve bile u redu. Možda onaj apsolvent nije znao zbog dekoracije, U društvenim prostorijama, u razgovoru sa studeritima, drug Colaković se raspitivao za mnoge probleme iz života doma. Rukovodioci su гаnije znali za posetu' i- pripremili su teze za razgovor. Teze su ostale u džepu, јег razgovor >nikako nije mogao biti - zvaničan. Naš gost je nametnuo prisan i prirodan, prijateljski razgovor. U menzi je za večeru bilo ne'

tako populamo jelo musaka. Drug Colaković je izrazio želju da večera zajedno sa studentima; Seo je sa grupom studenata za stolove koji su bili na redu. On se ppnašao kao naš stari poznanik i dcug, ali ipak je mnoge biIp- sramota zbog prljavih čaršava na stolovlma ... .... Posle poseta, razgovora i večeге drug Colaković, je govorio na svečanoj akademiji. Bioskopska sala bila je puna. Preko 1300 Ijudi očekivalo je početak Burnim aplauzom upućen je pozdrav

RODOLJUB ČOLAKOVIĆ U POSETI STUDENTSKOM GRADU

drugu Colakoviću. Taj aplauz se na momente palio i u toku predavanja. »Drago mi je što su me studenti Beogradskog univerziteta ovako dočekali«, to su bile prve njegove reči pred predavanje... Zajedno sa našim gostom glegram. dali smo kulturno-umetnički рго»Večeras sam video koliko za vas znači sloboda i šta za vas znači to što ste bez kapitalista«, rekao je jedan Nemački student. »Divim se skromnosti vaših rukovbdilžcav dodao je njegov zemljak.' Za njega je bdlo neshvatIjivo; da jedna rukovodeća ličnost' ovako jedhostavno nastupa, Za njih je to bilo čudno, a nama je t» blisko; naše, јег smo na vikli na i to. jer u tome novom živimo već deset godina

А. MERENIK

Нацрт републичког закона о универзитетима

■ МАЛО НОВОГ У ОДНОСУ НА САВЕЗНИ ЗАКОН ■ ГЛАВА О СТУДЕНТИМА МЕЂ У ПОСЛЕДЊИМ ■ ЗАОБИЛАЖЕЊЕ ОДРЕДАБА О РЕИЗБОРНОСТИ НАСТАВНИКА

Универзитетска јавност, а студенти нарочито, са неетрпљењеч су очекизали појаву нацрта републичког Закона о универзитетима. Та заинтересованост за што брже доношење закона долази из два разлога. Прво примена Општег закона о универзитетима доводи до различитих тумачења која су чвсто и супротна основним интенцијама његовим. Сем тога, тај Закон, баш зато што је општи, није могао ни смео да улази у све детаље, а те празнине су досада попуњаване привременим протгисима или се просто чекало на доношење републичког закона и статута, а проблеми су стајали у стању „статус кво“. Други разлог је уско повезан са првим. Да би друштвено управљање као изграђен систем нормално функционисало, потребно је донети факултетске и универзитетске статуте, а тај посао је немогуће докрајчити, без претходног санкционисања републич ког закона у скупштини. Нацрт закона који је израдила једна посебна комисија, а одобрило и дало на јавну дискусију Извршно веће Србије, није оправдало наде које су у њега полагани. Додуше организације СС још нису детаљно дискутовале о овом нацрту, па нам ■је немогуће износити примедбе организације. Због тога ћемо се више задржати на приказу садржине нацрта, а извесне критичке осврте на поједине постав ке нацрта треба тумачити ' као мишљење аутора овог чланка; а не као неки изграђен став оргаНизације. . • ИГНОРАНТСКИ СТАВ ПРЕМА СТУДЕНТИМА За разлику од ОЗУ који садржи свега шест глава и 63 члана, овај нацрт је знатно обимнији садржи 13 глава и 166 чланова. Та обимност је корисна, (Наставак на 4 стр.)

I GOD. XVIII. Вг. 13 11-V-1966 NEDELJNI LIST BEOGBADSKIR STODENATA