Student

Posle zbora Beogradske mladosti

Antobns što vozi đo Trga Republike nije otvorio vrata. Bio je pun. Nasmejana lica sa zadnjeg prozora spremna su da mi savetuju da sačekam sledeči. što sam i ja uostalom prihvatio kao jedinu mogućnost. TeSkom mukom naš crveni »Talljan« krči sebi prolaz. Pred nama je dugački ređ sa сгvenim zastavama i transparetnima. Neka druga grupa je prošla pored nas Ima ) mnogo onih fito su van ova dva reda. prolaznika, ali mi se i čini da sa ovoga mesta svi polaze prema Trgu, > čija je zgrada koja nosi broj 1, crvena stara zgrada iz 1905, crvena fakultetska zgrada pred i

kojom su se gođinama okupljali mladi IJudi Beograda na svojim zborovima. »Ima mnogo toga što se danas nije izmenilo u omladlni na ovim zborovlma od onih zborova odmab posle oslobođenja«. rekli su ot prilike oba govornika ovog predvrečerja, pred večerja koje je slutilo na klšu na što se niko nlje osvrtao. a ni prvo ni drugo nije nikakva slučajnost Na trgovima za vreme mitinga i naročito posle toga, kada zakrči ullce široka »reka koja 4či na sve ostale naše reke«. kako ml ]e slnoć rekao jedan mladić i ja sam. ćini mi se, razumeo šta je hteo da kaže, jer su

mu oči blle svetlo plave, Oba puta (tožtvlju)u mnogi ođ nas ponovljenja osećanja To ponovtjeno osećanje je kod mene uvek osećanje svećanosti. I skoro uvek sam tada dolazio do odgovora, đa je u ovoj zemlji svaki dan ргаznik kada se nađeš sa njenlir Ijuđima. A nlje tcško pronaći njene Ijude, jer u Tltovom kolu sinoć posle mltinga bile su ćvrsto spletene ruke grube i nežne devojaćke i one devojke sa vlsoklm potpeticama, najlonkama » сгоош tašnicom, nije se d”Oumila da zagrli mlađića u košulji bez kravate i usljanlm pantalonama Dani ovakvih zborova praznici su potpuni za

sve kojl su na njima. AU mnogi ođlaze poslo ovoga kućl bez većih rezimea, sem sa duhokim übeđenjem đa je sve ovo potpuno prirodno i da drugačije ne bi moglo da bude. trebalo je, međutim, da ovoga puta nap“em nešto o tome. Iznenadio sam se, kada sam video da nije potrebno napisati mnogo reči. 'avirio sam Još Jednom u svoju beležnicu; tutobus nlje otvorio vrata, sustlžemo kolone -,a zastavama i transparentima. Titovo kolo 1 dve zastave u njemu, reka koja liči na sve :>stale naše геке ...

Bane JOVANOVIC

RAZGOVORI SA STRANIM STUDENTIMA

VODI VAS VELIKI ČOVEK

Evo nekoliko kratkih ra*govora o Titu sa studentima iz Egipta, Indije, Burme i Engleske koji studiraju u Beogradu. Njihove prve pretstave o Titu koje su imali kada su čuli to ime. Dajemo im reč. »VOĐA SLOBODNOG NARODA« Ilija Želčevič Egipat Po na rodncsti Makedonac čiji su se ro ditelji davno naselili u Egiptu. Studira prava u Beogradu. Bilo je to negde 1943 godine. Bio sam još dete, isuviše ma li da bi se interesovao za politiku. Učio sam francuski i čitajnći njihove novine koje su izlazile u Kairu, pročitao sam prvi

Ima velikana čija se imena poštuju kada se izgovore, јег su izraz Ijudske veličine, јег su čovečanstvu dali plodove svoga uma. svcga rađa, svojih ideja, Ijubavi i požrtvovanja. Ali ima imena koja su nešto više. 25 maja naša domovina slaviće rođendan čoveka čije je ime pojam i simbol koji u sebi sadrži više nego što se može izraziti, više nego što može da se sažme u re či. u pretstavi, u jednol slici. Jer je to ime čoveka kroz koga govori jedan ponosan narod Jer je to ime u komc je sažeta istorija jeđnog naroda i njena budućnost, ponos. i herojstvo, IJubav i zanos. Јег je to ime: Tito.

put ime; Tlto. Pitao sam roditeije, ko je taj čovek za koga pišu u novinama da tamo u domovini opkoljava i bije Nemce? To je nai budući vođ. rekli su mi Eto moje prve pretstave o Maršalu Titu. To Je pretstava o v đi naroda koji s e bori za slobcdu. Za vreme Faruka o Jugoslavlji s e malo znalo u Egiptu u prostom narodu, među fela?ima i radnicima. Sada se zna, naročito od kako su naš e veze pojačane. Jugoslavija i Tita. To s e ne razdvaja. Ide jedno sa drugim. Sećam se jednog razgovora koga sam čuo u narodu kada je »Partizan« igrao sa kombinovanim timom iz Egipta Zapam‘io sam ga. jer se vođio o mojoj čo

movini. Neko je rekao pokazujući na igrače: To su Jugcsloveni. Fakva je to zemija? pitaii su oni okolo. Komuftistička. To je dobro. a jesu li oni sa Rusima? Ne U Jugoslaviji je Tito. Eto razgovora. On sam gov >ri dosta. U Jugoslaviju sam dcšao 1953 gcdine. Prvo sam učio jc?ik. ГЛој je otao uvek želeo. Tada sam prvi put viđeo Maršaia na parađi 1 maja. Ođgodio sam put т а Makedoniju da bih ga viđeo- Ra dovao sam sp kada sam čuo da će ići u Egipat. jer on vodi poiitiku mira u svetu A to je svim narodima potrebno. POJAM O TTTi} ТО JF POJAM O NARODU Vidya Bhushan Indija Specijaiizira slikarstvo kođ M. Milunovića u Beogradu. Narod u Indiji kaie mesto Jugosiavija Tito. I oni koji nisu političari i ne interesuju »e za politiku, znaju o vaš">j zemlji preko imena- Maršal Tito. Kan‘.i« narod ni.je znao o JugosJevlji. Sada zna. Interesovanje .ie ogrcmno porasio pesle posete gospode Pandit Ne*'ru vašoj zemlji Ona je da foi sc Jugrslavija сsора л а i *’>» bi je ra?o opet pesetUa. o"da > oele'Ta poseta Mar f a ! t> Т!* 4 * Indiji Pijatelji su mi pisaM o tom velikom doga'“r, , *i та i"d?«ki narod o srdačnosti i odu*cvlje~iu u čitavoj indiii, Dva narcda su ?e zubližila tim putem I postali bliski prijatelji. A nrijateljstvo medu narodima to је • mir u svetu. Nijc mi tesko stvoritj pojam o Titu. Jer sam upoznao vaš narod, koji mene Indijca upravo neverovatno srdačno svugde prima. Јег poznajem svoj narod i °no što njega vezuje za Nehrua. °oznavajući populamost i Иб•mst Nehrua, imam pretstavu o Maršalu Titu, vašem narodnom vođi.

Ja sam umetnik i ne interesuie me p litika Ali gajim poHtovanje prema vašim narcdlma. Zeleo bih da Maršalu Titu poklonim kac stuđent iz Indije j d nu sliku Siiku Mahatma Gan. dija. »JUGOSLAVIJA I TITO SIMBOL SLOBODE« Grupa burmanskih studenata. Simpatični burmanci o kojima smo već pisali nadopunjavali su jedan drugoga. Prvi put smo čuli o Titu 1946 godine kao I o njegovoj Narodnoj armiji. Mi smo bili pod Englezima. Zato je Jugo«lavija i Tito, bila za nas simbol slobode I pre nego što smo ga videli. blo je u Burmi jako popularap. Posle posete ta je popularnost prevazišia sva očekivanja. Mislimo da ga burmanski narcd jako voiL

»IMAM DUBOKU PRETSTAVU O TITU KAO COVEKU« Vivienre Bukđon Engleska. .*.«O stipendista Jugosla enske vladc, studira srpski jezik u Beograđu. Kada sam prvi put čula za Mar Jala lita, bila sam još jako m!ada Tada je on za mene bio %amo ime. Onda je on posetio "nglesku Bio je to veliki doaađaj. Gledala sam fi'msk e no sti o toj poseti. jer tada nisatn biia u Lcndonu Onda sam ustvari dobila prvu i ujedno duboku oretstavu o njemu kao o čoveku, Sećam se dobro. Maršal se sastao sa ser Vinston Cerčilom. Bili su naemejani. U jednom trenutku, Cerčil je ispustio puhar cigare na rever svog kaputa, a Maršal mu Је to srdačno otrcsao. Bio je to Ijudski gest koga sam zapazila i koji me je približio njemu.

Lijuba PaUgorić

TITO I NASER

PRETSEDNIK TITO PREOATE ОШД 40VANJE PRETSEPNIKU U NU