Student

SPOLJNA POLITIKA I MEĐUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA

DAN UJEDINJENIH NACIJA

24 OKTOBAR

Prva đecenija života Organizacije Ujedinjenih nacija protekla Je u znaku vrlo burnih političkih promena u svetu, u znaku stalne opasnostl ođ novog rata, 0 Cijim posledicama možda ne bi ni imao ko da priča. Pečat takvog vremena ona 1 nosi na sebi. Nastala kao neophodnost da se mnogobrojne niti koje spajaju narode raznih zemalja ojačaju 1 umnože, „оца Je, ustvari, morala za sve vreme da odbija pokušaje kojl su tšli za rušenjem več steCenog, morala je svlm silama da brani -goll mir. Pri tome je imala veoma maio mogučnostl da se ozblljnlje posvetl vellkim problemima današnjlce razvltku nerazvijenlh zemaija i uopšte ekonomskim odnosima, problemu kolohijalizma, prošlrenju Organizacije na sve onie države Cljl status nlje u pitanju, razvijanju nauCne saradnje koja se prosto nameće u ovo doba raz-

vitka nuklearnih nauka ... Poslednjl događajl u međunarodnim odnosima deluju ohrabrujuće. Poboljšanl izgledl za uCvršćenje mira dalt su Огganizacijl Ujedlnjenih nacija mogućnosti da na svom X ređovnom zasedanju, koje je n toku, ozbiljno diskutuje 1 o takvlm pitanjima, kao što su stvaranje međunarodne agenclje za mimodopsku upotrebu atomske energije, osnivanje fonđa za ekonomsku pomoć nerazvljenim zemIjama i dr. O neposrednim zađacima koji sada stoje pred OUN, dnig Tito u svojoj izjavl povodom desetogodlinjlce potpisivanja Povelje, kaže: *Baš n sađašnjoj međunarodnoj atmosferl popuštanja zategnute situaclje bllo bl od ogromne važnosti da Ujeđinjene naclje dobiju univerzalnl karakter I da suverene države koje su danas van te Organizaclje budu prlmljene u nju, Jer bi to bilo od vellke važnostl ne samo za uklanjanje Jednog značajnog elementa zategnutosti, već i za mnogo bolje funkcionisanje Organizacije UJedinjenih nacija. Uloga koju п Ujedlnjenlm nacijama igra naša zemlja veoma Je zapažena i korisna. Ne samo stoga što smo bill među prvim Clanovima ove Organizaclje, već I zato što smo kros Cltavu proteklu decenlju živo uCestvovall u svlm aktlvnostima koje su đoprlnoslle nCvršćenju mira i JaCanju prijateljskih odnosa Između zemalja. Naš princlpijelan antiblokovski stav i smelo prilaženje problemima, konačno 1 naše žrtve u interesu mira s jedne strane, a podrška i razumijevanje na koje nailazlmo kod većine Clanova' UN, s druge uClnili su da smo ml danas Cvrsto vezani sa OUN-om. U svojoj poruci narodima sveta povodom proslave »Dana Ujedinjenih nacija«« generalni sekretar UN Dag Hdinaršelđ između ostalog kaže; »Ml smo mnogo naučlii od 1945 godine do danas. Upoznali smo ne samo teškoće izgradnje mlroljubivog sveta, već i ono Sto takav svet obećava, a 1 njegovu nužnost. Danas Jasnije priznajemo da Ujedinjene nacije postoje, all ne da nas špasu, već da nam služe u napcrlma koje svl moramo međusobno delitl. I ja smatram da smo spremnijl da prihvatlmo Cinjenicu da smo tek na početku stvaralačke borbe koja će u narednim godinama i dalje pretstavljati. veliki zadatak Ijudskog đuha«. Zbog svega što Ujedinjene nacije znaCe, i Sto će sutra da znaCe, mi se prldružujemo ovim reCima. M. P.

KOČA JPOPOVIC

PRETSEDNISTVO LETOSN.EG SKUPA NAUCNIKA -ATOMISTA U 2ENEVI s leva NA DESNO: PRET3EDNIK svajcarske konferencije petiPEK, GENERALNI SEKRETAR UN DAG HAMARSELD, PRETSEDNIK KONFERENCIJE HOMI BABA I SEKRETAB RAJTMAN.

Sledeća skupština IFMS-a u našoj zemlji

Na Godišnjoj skupštini IFMSA, ‘ međuharodne, strukovne organizacije sbudenata medicine, održanoj od 22—27 sejptcmbra u Amsterdamu, donete ie ođluka đa se organlzacija Skuptihe u sledećoj godinl poveri Jugoslovenskom komitetu. Našem komitetu ie takođe povereno da u lidućoj godini vođi rad jeđnog од komiteta ove organliaćije V Kotniteta га гвгтеnu etuden4^ a “* praktikanata (SKOP>. ш&\ U medut/jjdnom odelenju USM izralavaju f zbog poverenja kof \ Skupština ukazala našem | komitetu i smatraju I \to rezultat kako

đobrog rada u TFMA-u, tako i op- < šteg ugleda koji naša zemlja uži- < va u svetu.' i SASTANAK JUGOSLOVENSKOG , KOMITETA USM , i U Beogradu će se uskoro održa- ; • ii gastanak Jugoslovenskog komt- j 4eta USM. Ovai Komltet >e во вв- i da imao ulogu koordinatora Između medicinskih fakulteta u zemlji u oblasti međunarodnih odnosa Dosadašnja praksa. međutlm, na- j laže potrebu da se ovaj rad centra ■ lizuje, pa će to i biti jedna od glavnih tačaka dnt vnog reda. 1

Dovoljno-ali samo za početak

POSLE PETE MEĐUNARODNE KONFERENCIJE STUDENTSKE ŠTAMPE

Prošlo je več mesec dana od V Međunarodne konferencije student ske Stampe. Dovoljno dug period, da u sećajnu ostanu oni delovi rad r.og programa, koji imaju šanse da svojom aktuelnošču i značajem, uspešno prežive i naredne mesece. NEPOSREDNA SARADNJA STUDENTSKIH LISTOVA Početak razgovora. datih pod gornjim naslovima, nije mnogo obećavao. Ekipa „tehničara” je progurala u radni program raspravu o tehniekom izgledu listova, računajući verovatno. da će taj zalogaj za sititi prisutne pretstavnike student ske štampe. Zadatak je pOveren G. Seifertu, uredniku po mnogo čemu čuvenog „Student MLrrora”. Ovaj je seo za sto, konstatovao da su listovi ~veoma različiti po -načinu uređivanja i formatu”, zaključio ~da je to гаzumljio” i počeo da izvlači iz hrpe publikacija pred njim, jednu po jednu, značajno ocenjujuši: „Viđite, ovo je mala publikacija po formatu, ima dve slike i dva naslova na prVoj strani (ko ne veruje može odmah da vidi), štampana na dobroj hartiji”. Slušaoci su, naravno, bili ođuševljeni gramofonski ili mođernije. magnetofonski ponavljanim izjavama i zabavljali se kako su znali i umeli. A onđa je sledio Citav niz veoma interesantnih govora pretstavnika pojedinih listova ili grupe Иstova iz pojedinih zemalja. o politici uređivanja listova. tematici kojom se bave. saradnjl i sl. Promenila se čitava atmosfera škupa. Uočena je čudna činjenica da ponekad nedostaju i elemerttarne direktn*' veze između studeritskih listova (i u Evropi), publikacije i članci se ne izrrienjuju i uopšte nema nikakve saradnje. Tiше je, ujedno, data i ocena svih tzv. centara ža arhivu i đokumentaciju, formiranih več godinama i zaduženih da organizuju i tehnički omoguće saradriju studentskth listova, Jasno se videlo da se radi o ustanovama koje nisu ni počele da dejstvuju, a pošto se po starom običaju o mrtvaclma nikada ne govori loše, a ovog puta se i uz najbol.fu volju i kurtoaziju nije moglo reći ništa dobro, prešlo se na dogovor o saradnjL Pretstavnici jugoslovenske studentske štampe su se zalpžili za najširu moguću sarađnju studentekih listova, bez političke diskriminacije oslobođeni straha (dobrim delom veštački isforsiranog od sarađnje i sa onima koji itnaju suprotne poglede. Naša preporuka o razmeni publikacija, članaka i organizovanju zajedničkih diskusija, zasnovana na gomjim stavovima, jednoglasno je usvojena. Ne kao predlog Jugoslovena, ne go kao izraz kolektivne želje učesnika konferencije, ova preporuka pretstavlja jedino značajno postignuće V Međunarodne konferencije studentske štampe. „STUDENT MIRROR” NA INDEKU Dva-tri prethođna objašnjenja po svojoj prilici rieće biti suvišna. „Student Mirror” je novinska agen cija za stuđentske vesti, formalno nezavisna, faktički povezana za Međunarođnu stuđentsku konferenciju odnosno COSEC. Tako je u teoriji. U praksi: novinska agencija za plasiranje blokovskih propagandnih vesti (izdržava se američkim novcem, a uređuje je nemačka desnica). faktički nezavisna a formalno povezana sa Međunarodnom stuđentskom konferencijom, odnosno COSEC-om. (piše šta ћоće, a koristi moralni ugleđ MSK). O tom i takvom „Stuđent Mirroru” điskutovalo se čitav dan. Pretstavnici jugoslovenske studentske štampe su istupili sa đokumentovanim izlaganjem koje је ukazivalo na štetnost daljeg odrzavanja bila kakvog rađnog odnosa sa „Student Mirrorom”. W ЧМЧГ t KU; - 9* Jsm trnmerima, đa je „Stuđent Mirror” po Htičkl pristrasna publikacija, ne samo u ođosu na opšte političks strujanja u svetu, nego i u ođnoeu na različite poglede u tzv. ~šlobodnom svetu” da upotrebimc termin koji oni mnogo vole, možds

baš zato što je u toliikoj suprotnosti sa sadržinom koju pokušava đa eksplicira). Zatim, pokazano je takođe na primerima, da uredništvo „Student Mirrora” koje se veoma odlučno izjašnjava protiv bilo kakvog ograničenja informacija, u praksi, svojevoljno i po vrlo određenom kriterijumu, samo vrši ogranlčavanje izvora informićija, koristeći, pored ostalog, nepotpisane članke, anonimne specijalne izveštaje, pa čak i vesti čijl je izvor neka ambasada, recimo ambasada Federalne Republike Nemačke u Meksiku. Najzad, pokazano je na mnoštvu primera iz jugoslovenskog studentskog života, da redakcija „Student Mirrora” i u slučaju kađa koristi štampu pojedinih zemalja, primenjuje u novinarstvu davno poznati i osuđeni sistem pristrasnog izbora i načina pre'tstavljanja vesti čiji je resmltat po pravilu neobjektivna 1 netačna slika o predmetu o kome se piše. (To je onaj sistem za kojl je još Engels kazao da njegovom primenom može da do kaže, na primer, koristeći bibliju da nerna boga). Konferencija je u điskusiji, Interesantnoj po tome što nije pobila ni jedan od našlh argumenata, već ih u većini slučajeva podržala, odbila jugoslovenski predlog rezolucije. Mnogi su rekli đa moraju đa glasaju na osnovu stavova svojih nacionalnih stuđentskih unija zauzetih u Birmingemu. Izglasana je rezolucija kojom se konferencija izjašnjava protiv jednostrasnosti i pristrasnosti „Student Mirrora”. Stekao se utisak, posle glasanja, da više nema tlikakvih iluzija u pogleđu stvarnog značenja ,Student Mirrora, sa izuzetkOm nekih nemačkih pretstavnika koji nemaju iluzija, ,ДИ imaiu mogućnosti da drže „Studeht Mifrdr” u svojim ru kama i prilagođavaju ga svojoj politici. • A 5 O JEDNOM MARKSU KOJI JE PROTIV JUGOSLAVIJE Reč je o G. Albrechtu Marksu, pretstavniku i pretsedniku nemač-

ке nacionalne studentske unije (VDS). Rečeni- gosfpodin dopustio je sebl nekoliko antijugoslovenskih ispada, suprotnih svakoj oficijelnoj a pogotovu prijateljskoj saradnji studenata. U prvom nastupu zapretio je: ako jugoslovenski pretstavnici Insistiraju na svojoj rezoluciji, onđa će se postaviti na dnevni red diskusija o statusu Saveza stuđenata Jugoslavije. Kada mu je skrenuta pažnja da je junačenje bespređraetno, a njegov predlog besmislen јег ovakve konferencije, čak i kada postoji.potreba, nisu ovlašćene đa điskutuju o statusu bilo koje stuđentske unije prema tome ni nemačke, ni jugoslovenske i kada su pretstavnici nemačke studentske štampe javno ogradili od njega, bio je primoran da se izvini za ono što je гекао. All nije prošao ni jedan dan a G. A. Marks se pojavio sa novim lzjavom: Bolje bi bilo da se ne diskutuje o uslovima života studenata u Jugoslaviji, rekao je, odgovarajući u ime ćutljivog i očevidno zbunjenog G. Seiferta, na primedbe o prikazivanju života studenata u Jugoslaviji u »Student Mirroru«. Sada je bilo svima jasno da G. A. Marks, pritisnut argumentima, sasvim gubi nerve, pa su ga pustili da sam vadi kestenje iz vatre* G. A. Marks kestenje nije izvadio, ali je uspeo da se oprži kao odgovomi pretstavnik VDS-a, Iznoseći svoje stavove on ’je zaboravio da ne govori kao privatna ličnost (koja može da misli što god hoče, pa prema tome, može da mlsli i ono .što misli) nego kao pretstavnik nemaćke nacionalne stuđentske unije, Sada mora fciti spreman za razgovore ва nivou nacionalnih studentskih unija. I da snosi punu ođgovornost pred svojom unijom za istup. Ali, to je briga G. A. Marksa, a ne naša.

Bora Pavlović

KROZ STRANU STUDENTSKU ŠTAMPU

# CANTAHsti studenata Kenteberlja <Novl Zeland); STIPENDIJE ZA STRANE STUDENTE Novozelandska unija stuđenata odluCila ]e da uloži sve svoje snage da se sprovede u prakst skoraSnji vlađln pređlog o obezbeđenju putnib trnškova га strane studente kojl dolaze na pra Usu i studije u Novi Zeland. ★ NA FEDERtMA SOFA G. Kingsberi Je optužlo lzvc*l;b l -'l.i studenata da đaju previše ođuške ::vo jim »strastlma srca« na sofama 1 foteijama u drnStvenim prostorijama.. nlh je zamoiio đa se uzdržavaju od ovaKve prakse u zgradi Unije.

Pred uoivercitetekim savetom Kenteberlskog unlverzlteta nalazl se predlog da se ponovo uvede obavezno nošenje unlverzitetskih toga ха studente I nastavno osoblje koje je bilo uktnuto iz finansiskih razloga za vreme krize trldesetih gođina. Izgieda da je ovaj predlD« BMtM Ш ftuilvUume jcduog i studenata pa Je Hst »Canta« organtcovao diskusljn. Koliko Sc 1* ove dlskusije đa zaUljučitl večina Je protiv nošenja toga a Jedan od uCesnika kažet »NoSenje , toga nlje stvar nkjboljeg ukusa, ali mi, slim da će korlstiti da nas Cak i n i mraku zapaze na vellkoj đaljlni. Ono Sto

ше zabrinjava је da li će studenti tolinike nositl toge ispod ili Iznad svojlll radnih mantila.« ★ MEĐUNARObNI ODXOSI Primećeno je đa su delegatl novo.-t lanđske stuđentske unlje bili izabrrui! proSle godine na brzinu, tako da nisu na vreme mogll da dođu u kontakt sa odgovornim rukovodioclma Unij.e 1 saznaju sve detalje o političkoj linljl organizacije, tako da su na konferenciji hili u stanju da ovu politiku iziože samo и najopštijim linijama. OdUireno ]e da sc ove godine unapred I detaljno forniuliše politika ove Unlje,. бак I рге izbora delegata.

PONOVO UVODENJE UKIVERZITETSKIH TOOA

BEZ KOMENTARA

„Spanlja Je zvanično podnela molbu piijem u članstvo UJedlnjenlh nacij Ovu molbu predao Je u seđištu UN posmatrač Spanlje u Ujedlnjenlm nacijama. Sef đelegaclje SAD izjavio Je novlnarims đa če njegova zemlja pođržatt španski zahtev. Spanskom molbom lista /.emalja koje čekaju na prijem popela se na 22. Spaniji je đ> '•ada uskračivan prijem u Clanstvo UN, tako Je ona uključena u okvire specljalnih agenclja UN. 1045 go* đlne Generalna skupština potvrdila je odluku osnivačke konfercnclje UN đa se u članstvo Ujedinjenlh Nacija ne mogu primati zcmije u kojima je uspost*.vlJena vlast uz pomoć slla osovine. jkurziv паб. n) » o nepflmanju Spanije u' čiahstvo UN postlgnut Је sporazum 1945 gođiae na »PotsdamskoJ konferencljl.« OvoJ vestl, koju prenose „Neđeljne novostl UN” zalsta nlje potreban nikakav komentar. P.

2