Student
Reportaža studenata
U zid zakona
Beograd je pun stuđenata oko 50 hiljada viže nego .što ima stanovnika recimo, Kragujevac. Došli su sa raznih strana. Ostavili su majke, očeve. devojke i počeli imova. Kako su se snašli? Da li greše? Da li festo udaraju glavom o zid zakona? Kako mišljenje imaju sudije za prekršaje o njima? Ali nisu u pitanju samo oni koji su došli sa strane. . . Mi smo se zainteresovali za sve. . . MONOTONIJA GLASA Pred trolejbuskom stanicom broj 11 je gužva Reda nema. Masa sveta se poređala pored trotoara. Svako misli da će trolejbus đa stane pred njim. Evo ga. Stao je iznad same stanice. Laktovi sevaju. Trolejbus je polazio. Jedna žena je pala i lupila glavom o asvalt. Jauknula je. Svet se okupio. Sa vrata dopire jedan krik. Pojavljuie se izbezumljeno žensko lice koje je urlalo: Pa. . . Vi ste ludi! Ne znam! . . . Prolazite. . . Kako ste mogli tako đa pođete!... Dete. jedno dete mi ostalo! Kondukterka nije htela da se pravda. Počela je svoju pesmu; Pođite napred! Ima li još koga bez karte! Dizala je ruku. Pokazivala prstom na nekog i pogledom u kome se ogleđalo krajnje nepoverenje pi*ebrojavala sitan novac. Da bi opet dalje monotonim glasom nastavila; Pođite napred!. . . Trolejbus je stao. Oslobođili smo se monotonije tog ženskog glasa. BRKATI STUDENT Sudija za prekršaje je na prvom spratu, đobacio nam je vratar pri prolazu. Pred vratima jedna starija žena đržala je dete u povoju na grudima, a đrugo je vuklo za suknju i skakutalo od neke detinje nervoze, uzvikujući; Sta li se ovaj zadržao toliko? . . . Nismo mogli da čekamo. Otvorili smo vrata i ušli. Saslušanje je bilo u toku. Sudija. čovek tridesetih godina, zapisničar i daktilografkinja sedeli su s jedne, a jedan brkati mladić s druge strane. Bio je student. To nam je rekao zapisničar. Pa šta da radimo mladiću. . . Da li je moralo da dođe do ovoga? Upita sudija okrivljenog studenta. Brkati mladič se promeškolji, pa gledajući u sudiju dodade otegnuto: Nije! Sta je bio povođ da te on hvata za rukav i kragnu od kaputa. . .? Nastavio je sudija. Ciča je rekao đa će da prekine rad. Ja sam na to negodovao. Nastala je gužva. On je prošao i mene za ruku. . . Tišina. Koliko si čekao? Pola sata. . . Da nije to uzrok tvoje razdraženosti? Znate... Ciča je rekao da će da obustavi rad, ponovi brkati mladić ono što je već гекао. Dobro. Nastala je gužva, Pa kako on baš tebe za ruku da uhvati pored toliko drugih. On je na gužve navikao. On nije lekar, ni apotekar, niti pak prosvetni radnik... Mi smo ušli kad je pretres već počeo. Govori se o nekom redu, gužvi, čiči i o nekom čoveku čije je ime i zanimanje zavijeno plaštom tajanstvenostL Ispitivanje se nastavlja. Da li si služio vojsku? Nisam... Gde si se prijavio? U Cačkul A ovde? Kako... Ne razumem... Prijavio sam se u Cačku... Pa moraš da se prijaviš i ovde! Nisam znao... Ja sam bio 2 godine u jednom preduzeću đaleko od Cačka i niko mi nije rekao da moram da se prijavim, Moraš da se prijaviš... Nemoj da te l radi toga kažnjavam, i da napraviš sebi Izdatak od 10 dana zatvora ili 2 hiljade dinara. Moraš da se prijaviš. To >е 'asno... BILA JE GUZVA Sodija je izašao. Iskoristili smo njegovo otsustvo da naknadno upitamo studenta i da nadoknadimo naše zakašnjenje. U čemu je stvar? upitali smo zainteresovano. Bilo je to u istoj zgradi za formulare za prijave. Postojala su dva reda, jedan u hodniku. a drugi ispred samog šaltera. Salter i hodnik odvajaju vrata koja je s vreшела na vretne otvarao i puštao po dvoie troje jedan čiča Тај čiča se posle mog dužeg čekanja razdrao. sigumo revoltiran đužinom reda i гекао da će Salter prestati sa radom ako se ne stvori red. Nastala је gužva. Ja sam protestvovao. jer sam dugo čekao za prijavu. bez које nisam mogao da se uselim u dom. Tada je naišao jedan čovek u civilu, za koga ja nikad ne bih mogao da pomislim da je šef ispostave Unutrašnjih poslova. uhvatio me je za rulcu 1 pokušao je da je zavrne. Kako mu to nije uspelo uhvatio me za kragnu od kaputa i pokušao da
me poveđe. Nisam hteo da pođem... On je pozvao milicionera. Pošli smo, Ušli smo u jednu kancelariju, na čijim vra*ima je stajalo: Sef ispostave Unutrašnjih poslova. Bila je to njegova kancelarija. Ko je mogao to i da pomisli... Odmahnuo je rukom i zaglađio brkove. Sudija se vratio sa sičom i pošto je zauzeo svoju pređašnju pozu upitao ga je: Sta misliš ti stari, da li je ovaj kriv? pokazavši prema studentu. Kriv je zato što se suprostavio drugu šefu. On kao i ostali! odgovori čiča. A za nered? Nastavi sudija. Cičina uloga u iznalaženju puta ka istini je bila gotova. Za njim su zaškripala vrata. Dar li se osečaš krivim? obrati se sudija brkatom studentu. Pa... Osečam se kriv, jer nisam pošao na poziv šefa Ispostave Unutrašnjih poslova koga nisam poznavao. Možeš da ideš. Bićeš kažnjen sa 800 dinara. Uskoro ćeš dobiti rešenje. ONI NISU PROBLEM Pretres je bio gotov. Mi smo ostali još malo. Prelistavali smo opšti upitnlk za prekršaje. Koga tu nemal BčsposličarL. Spferi;., Domaćice... Penzioneri... Stuđenti... Da li ima mnogo studenata? Pitali smo. Stuđenata ima malo, a i ono što đođe do nas, dođe zbog nekih sitnijih stvari, kao na primer ovaj današnji, koji je pravio neređ u ređu. Nema ih mnogo zato što u ovoj opštini nema stuđentskog dogma. Prošle godine sam ja imao dom na Voždovcu na svojoj teritoriji... Tada ih je bllo više... .'..Domski studenti kad su sami mimi su. Cim su u grupi, na ulici Ш u tramvaju, oni
su prava napast za prolaznike i saobraćaj: dobacivanjp! Prelistavali smo ovogodišnji upitnik za prekršaje. U ruci nam je ostao još samo posleđnji list. Studenata je zaista malo, a i oni koji su doživeli tu »čast« da i nj’ihova imena budu isipisana u ovoj knjizi, bili su sitni prestupnici: tukao se u zajedničkoj sobi, nije produžio važnost lične karte, nije se prijavio vojnom otseku, kačio se na tramvaj, preprodavao karte pred bioskopom Kozara... Kod mene nema mnogo studenata zato što nema studentskih đomova. Posetite neku opštinu koja ima studentski dom na svojoj teritoriji, kao na primer Savski Venac ili neku drugu. Zao mi je što ne mogu da vas uslužim... Naš razgovor sa sudijom za prekršaje opština Lekino Brdo bio je gotov. Pošli smo... POKRAJ SAVE Od Dušanovca do Terazija, pa Balkanskom ka železničkoj stanici. Opština Savski Venac je u Savskoj broj 5, a i sudija za prekršaje je tamo. Međutim, mi ga nismo zatekli. Uz pomoč sekretarice počeli smo od opšteg upisnika prfckršaje. Ovde ih je bilo više, a stanovnlal br. 1 bill su nafzastupljeniji. Sta ih je dovelo ovđe?... Pogleđi nam klize po stranicama debele knjige koja pretstavlja upisnik za prekršaje:... Bez lične karte, suprostavljaju se organima narodne milicije, zbog omalovažavanja i nepokazivanja lične karte,, zbog nepristojnog ponašanja na javnom mestu, prekršaj javne higijene narušavanje javnog reda i mira, nered u studentskom domu (10 dana zatvora i 2000 dinara), ometanje upotrebe stana, narušavanje noćnog mira...
DRUGARSTVO Cekajući sudiju povell smo razgovor sa sekretaricom. Rekla nam je: Ima ih... Baš je juče dolazlo jedan... Dr’ug ga je izbacio iz stana. Oženio se. Prvo mu je rekao da će on da nađe neki stan, međut;m nije ispunio obećanje„. . .Izgledao je žalosno. Kaže da već dve noći spava po parkovima i Sftaničnim čekaonicaira. I to je drug! Koji je broj njegovog predmeta? rocesmo verzirano. ‘Nije pisao žalbu, samo je đošao da se izjada. P»tO SU NASI RETKI POSETIOCI« je ušao i sudija. Obasuli smo ga pitanjma. O studentima nema mnogo šta da se kaže.. To su naši retki posetioci. Bilo je nekoliko slučajeva u studentskom đomu »14 decenbar«, jer kad se dobiju paketi više se pi eto buke. Ja ne mogu da se setim svih tih sluCajeva. Nečeg naročitog nema... Osim đa se s vrenena na vreme studenti iz doma napiju, biju i pričaju svašta. ...Ima slučajeva sa večitim studentima đa su se odali pijančenju i postali pravi alkoholičrri, ali njih je malo. ...EiJo je tuča. Bili su kažnjavanl novčano. pu 1 zatvorom. Sve je to radi kafane; piće, društvo, žene. Snaga alkohola deluje na njih ik remete javni red i mir. ...Cesto se studenti tuže i bivaju tuženi zbog Kađa im stanodavci ne đaju vođu, svaStlo i to baš u vreme spremanja ispita. Neka vrsta osvete... Studenti retko nose lične karte. Dolaze mm mnoge đostave. Lična karta je naroč’to važna stvar. Mnogi su stuđenti koji su došli <od nas zbog nenošenja ličnih karti nravdrju da su svoje lične karte ostavili u bibliotaci radi neke kniige. a Univerzitetska biblioteka »Svetozar Marković« se naročito često pominje u našim dosijejima. Ta praksa đovođi stuđente u vrlo nezgodan položaj, Dokle mi ne ispitamo ko je on, odakle je on, šta je on. ili đok ne utvrdimo njegov iđentitet, оа je u zatvoru. Neće ići na predavanja, Međutm, kako neki kažu, Univerzitetska biblioteka ne izđaje knjige na drugi način osim da stuđent ostavi ličnu kartu. ...? Neuredno prijavljivanje i odjavljivanje često ili dovodi do nas. Zatim bilo je slučajeva mkultumog ponašanja Ijubavnika koji izjavljiju Ijubav na očigled prolaznika. Na sudiiinom stolu je bilo još dosta novih predmeta. Koji je studentski nije se znalo. Na kraru našeg razgovora suđija za prekršaje opštine Savski Venac je dodao; Studenti ne pretstavliaju neki problem na ovoilteritoriji, izuzev stanovnici studentskog dama, koji se 9 vremena na vreme javljaju... * V IPAK JE CUTANJE ZLATO Po jepnoj staroj francuskoj poslovnici ćutanje je| pravo zlato. Ako je i jedna istina relativna, one iz poslovica su to svakako, a ova likako nije onaj sofistički izuzetak što potvr-đuje pravilo, na ispitu se recimo ne isplati ćutati. Međutim. izgleda da bi mnogi ođ nas pametnijl učiniii kad bi ćutali na ulici. To bar tvrd* predmeti o kojima rešavaju suđije za prekrlaj. Stvor la se gužva. Ona svakiđašnja, banalna već: neko se napio pa potukao, ili već nešto tako stvar obična za svaki iole veći grad. Po pravilu skoro nikad interesantan sukob. Рзј se sresti i desetak puta na dan. Ali, ikvi događaji ipak razbijaju monotoniju oaih sa ćoškova. A to su. znamo da Ame iku otkriti nećemo kažemo И to uglavnom studenti. Ni jedno takvo »uživanje« oni ne propuštaju. To, jasno. ne bi bilo strašno. nada je ružno. Ali vremenom a po nekad i пе vremenom, od temperamenta zavisi. posmatrači prestaju biti samo posmatrači. Iz gomile se izđvaja i prilazi čoveku u plavom Onaj ko sve najbolje zna. Onaj koii je sve video. Kažu da je to, bez izuzetka skoro student. On ће samo da je grdno verziran u događaje. Or 4 ima i simpatija za jednu od ratujućih str na. I nezvani advokat počinje svoju rei liku. Ako mislite da je manje oratorska, imć ije fantastična od onih nekih advokata u s> dskoj dvorani. varate se. Tek sada Ijuđi sa; laju šta su učinili. Ali svi nen aju isto divljenje za tiradu našeg viteza Pra »de i Istine. (To su oni za koje on пеша simDMija). Oni reaguju. i to na шаnje uzvišen necin. Rezultat; nastaie поу sukoh i u uptsuie se novo ime, Vrlog zaštitnika Istine. Cesto i bez đruštva onih koji počeše. Događaj će dobiti svoj epilog u kancelariji sudije Iza prekršaje. Naravno. ako se tu nije našao ! još koji drveni ađvokat da upotrebimo narotfni izraz za ove junake, koji će đa ponovi I čitavu scenu.
Andra Jevtlć Prvoslav Parezanović
(Snimio Sava Anđelković)
3