Student

jedno prazno mesto. To neđostaje moj cilinder. Sad, mlslim da pozovem moje ijude, đva naoružana stražara što stoje pred kabinetom 1 da im naredim da ođnesu ove odvratne clllnđre, bilo bi neumesno, a ja bih tako želeo da lm oduzmem ta buržoaska reUvizita. Dopadljivo osluškujem moj glas koji mi zvuči ponekad vrlo pametno. Oni slušaju. Kroz njihove bele košulje i besprekorna odela naslućujem udobne kuće u kojima stanuju. njihove elegantne žene, i kćerke. Dobro sam se setio, preko kćerki mogu đobiti odanost nekog od ovih buržuja. Ja sam mlad 1 zgodan, slgurno ću se nekoj dopasti Nikako nisam mogao da se setlm, kako sam ja to došao na čelo ovlm prepredenjacima. Neko me je namestio, ali se vara ako raisll da će me pobedlti. Pređ vratima čuo sam svadu. Minlstft se međusobno značajno pogleđaše. Cujent tuku se sa stražarima. Ja sam se рге znojio, ali nl mlnistfi nisu bili ravnodušnl. Tražim pištolj po džepovima ali se prisećam da ga nisam nl imao. Odjeđnom se otvoriše dvokrilna vrata 1 кго/. njih ulete jedna divna žena. Na grudima joj jedan sinčić a đrugog drži za ruku. »Kraijica«! čujem zaprepašćeno uzviknuše minlstrl i saviše se u blagi naklon. Bio sam uvređen zbog ove poniznosti Moj autoritet je gubio. Ona je sve rezala prezrivim pogledom, a ja, mada sam žeieo đa joj se svldim i želeo da joj izađem u susret, dobio sam jedan ironičan poglcd koji se odnosio na moju pojavu. Ponašala se drsko kao žena kojoj je muž dovukao u kuću кагtašku družinu i napravio nered. Ja 1 ministri stajasmo zabezeknuti. Popela se u gornje prostorije, l dok se pela, naslutio sam ispod njene dugačke haljine božanske oblike njenih bedara. Cilo sam kako gore viče i upućuje mi uajodvratnije psovke. Zatim, poжm - kupivši neke evoje UragoceMoeti, ua koje sam ja čim sam ovdt rtospeo bacio oko pode prema Izlazu. Mlnlstrl su Jo§ uvek stajali u blagom naklonu. Ortjednom se vratila 1 vrisnuia hlsterlčno: »Moj sinčič Je dok sam ja gore bila tzgubio jedu penkalu koja vredi 2,000.000 dinara. Ko Je ukrao, govorite!« »Veličanstvo! ЛИ vellčanstvo«, uzdisali su ministri sa uvređenim dostojanstvom. Nisam znao da su tako bedne i brbljive Kraljice, kao studentske gazdarice. Hteo sam đa Joj kažem đa se u ime revolucionarne vlade udalji iz dvorca, јег ću inače dati da se strelja, ali ona mi u tom momentu priđe 1 zavuče ruku u moj džep. Taj džep mi Je bio pocepan, tako da je njeno veličanstvo napipalo golo meso. Ja sam pocrveneo i hteo da joj se izvlnim, ali ona ođmah zatlm izvuče I* mog đrugog džepa naliv pero od dragog kamena. Stavi mi ga pod nos 1 pljrnu

ml u llce. »Banditl« l ode. Posle toga nikako nisam mogao da dignem pogled na minlstre . . Srećom probudio sam зе. Opet me česma kljuca po mozgu. Moram đa ustanem. Vidim Iz kuhinje gazdarićinu sobu. Ona u krevetu, žuta i trula kao mu* mija a kandilo iznad glave škilji. Ja se te žene bojim. Mršava je. kao avet 1 ima zle oči. Dok je u kuhinji, jednako sa mrtvacima konverzira. Stara je toliko, da joj ni majka koja je skoro umrla, nije pamtila godlne Posle mamine smrtl čuo sam je jedne noćl: »Vi ste majčice otišll dragom hogu za anđele, k mome ocu, u itne oca i sina 1 đuha svetoga, amin. Bićete večni andeli carstva nebeskog. Zovite mene grešnu pod vaše okrllje«. Mene jo strah. Ona stalno moll, dozlva duhove, boga i bogorodicu, u ime oca i sina. đođite anđcli nebeskl. Ja ne verujem u boga, zašto, ne znam, a ona ga stalno doziva. Ova kuća više liči na manastir. Kad joj je umrla majka strah me je btlo da spavam kođ kuće. Cekao sam jedva da je Iznesu iz stana. Sreo sam mrtvački sanđuk na stepcništu, crnl sjajan, stvoren jedino za smrt. Zašto mrtvačkl sanđuk ima tako jezlve geometriske oblike I ja ću jcdnom morati da umrem ... Voz tutnjl kroz noč. Sam sam u kupeu. Prolazimo negđe kroz useke Gorskog Kotara, Voz bczumno jurl ka primorju. U celom vagonu ja sam. Kondukter đođe sa fenjerom pod miškom i tra/.i mi kartu. On je sav krvav i zarastao u brodu. CUdno. lina neverovatno belu košulju i starinsku kravatu od svile u kojoj su sahranili majku moje gazdarice. »Gde putujemo gospodine« pitara ja. »U pakao« reče iskezivši se a očl mu zasijaše. »Nemoguće«, ne verujem u boga ni u pakao«. »VI tako mislite ali nikad niste biii sigurni«. Zaluplo je vrata za sobom tako snažno da ве od ujhovog treska otvori prozor. Svuda samo magla, ne vidim nišla drugo. Proiomio se jauk od plska lokomotive. Zatvorio sam prozor »Dakle u pakao. Koješta, možda se kondukter šali.« Izašao sam u hodnik. Nema nikog u vagonu. Pošao sam prema drugim kolima, otvorio vrata, zakloparall su još snažnije točkovi, magla. Pozadi nije bilo vlše vagona. Potrčao sam na onu stranu gde treba da je lokomotiva ali moj vagon je jurio sant, bez lokomotive. »Kondukter!«, viknuo sam zaprepašćen, »Kondukter!« Nikoga nema. Л vagon bczumno juri. Da iskočim ne pomlšljam Cujem đeč.ji piač u jcdnom kupen. Potrčlm da vidim, I zalsta, umotano u pelene dete Je plakaio sve žešće. »Miii, slatkl, пешој da se piašiš«, tešio sarn ga. Ono ше ozbiljno pogleda 1 reče u besu: »Ostavi me da piačeni«. Pa to je kondukter, u beloj košulji, sa mašnom od crne svile u kojoj je sahranjena majka moje gazdarice. Joj!, jauknuo sam prestravijen i počeo đa bežlm. Hteo sam da iskočim kroz prozor kojj beše zatvoren. Jof nisam definitivno rešio da li to da učinim, kad priđe kondukter • polupa prozor svojim fenjerom i izbacj me. Padao sam kroz maglu u beskraj... u im« oca l sina i duha svetoga, čuo sam mrmljanje nadamnom Pogledao sam. Bila jc to шоја gazdnrica. Ja sam Ležao u prctsobiju, na stakiu provaljenih staklenih vrata..

Vukašin StaniSii

contra abc

Napred, sam si

Cltat: »Sto se tiče »Romeo l Julije« nimalo komplikovanaJJitaćete, kao 1 uvek, odlu lllo ' gih naših mudrih dfuS° va kako taj flim nij f niSta drugo nego vulgarizacija Sekspirove nenJdmašne dramske poeme 9td. Na drugom mestu čuiete, verovatno, od onlh faših retkih drugova kojifta Je, kad Je u pitanju fili). sve toliko beskrajno Jpsno da od silne jasnoće n#vide ništa, uajmanje sebeJ da to žto Je pravlo K*telani, nlje bog-zna šta. ./« (Nin, 3-Х-1955 god.). / Posle ov№. kllkćemo: »alal ti per/e!« Sad —• što svl ostali iJmaju barometarsku osenjivost da osete šta valja,/a šta ne valja, možda i Jiije neka prevelika tra/cdlja naSe filmske krftike. Postoji bar Jedan cpućeni drug —> i, što Jf naroćito ohrabrujuće, I publlka ima poverenjJ u njegov sud (biosko» «Jadran« Je redovno punl PIiITENZIJE MIODRAGA I POPOVICA /lleč pretenzija do sada ј i bila isključiva svojlna ij mskih kritičara. All, sve fsšće se sreće 1 u književfim recepzijama. Međutim, taočetak Je vrlo loš. Evo j kako đva kritičara neođbaratajn ovom rečju zahvalnicoms Pišnćl o romanu »Za jatom« od Mlodraga Popovića, V.P. (Delo, poslednji brojj tvrdi; »... sasvlm retka stranlca ovog roшапа dizaće u našira očlma piščevu snagu na visinu njegovih pfetenzija«. O istoj knjlzl, K. OstoJlć (Nin, 9 oktohar); »Nije to roman veliklh pretenzlja ni stnelih zaleta. CiIjevl M. Popovića su skromni...«

KULTURA i UMETNOST

tuž na pesma

Danilo Vitorović

Neho je hilo ko zelenaši Kojih nema na jesenjem drveću. Oj zeleni! Tražio sam je po meni da prostrem preko mojih stakala, da hi se još održala. Grlio sam je nehom i mojim zamagljenim prozorima plašio se da gledam po njepim nedrima Neki Ijudi, deca, hili su dirnuti. Kažu da smo pravi brat i sestra. 0 Ijudi, deco K 1 ja sam dete, ali neću se znati više igrati ako mi ovu igračku pokvarite.

pro et contra levi rakues

PURPURNA DOLINA

Mnogđ reklamiranl engleskl film »Purpuma dolina« sal Gregori Pekom i burmanskom glumicom Vin Min Tan u glavnim ulogama spada u onu vrstu filmova k«iji se lako prave, bez teškoća prodaju i još lakše gledfiju U njemu je sve unapred određeno i gledalac niujednomj trenutku neće doći u nedoumicu kako će se.fikn zaVršiti. Autoripna se može zamei'iti što su, iako je to malo oštro rečeno, zloupolrebili ratne događaje da bi pružili mdgučnost glavnim junacima da prvo nađu sebe pa onda jedno drugo. Ništa se skoro ne može zameriti savršeno izrađenoj zanatskoj strani režije koja je na mahove uspela, da izvuče nekoliko detalja, koji zapravo čine jedinu vieđnost ovog filma. To su pre svega scene pađa aviona i doživljaji trojice postradalih avijatičara sve do samoubdstva jednog od njih. Naravno ti najuspeliji delovi Шша samo su okvir jedne ratno-ljubavno-patriotske drame. koja se malo razlikuje ođ * mnogih sličnih i davno viđenih drama. Ono što najviše odbija u ovom filmu to je apsolutni nedostatakTtemperamenta kod reditelja. Poslovična engleska hladnoki-vnost plus savršen zanat dali eu hladni događaj u vreloj Burmi.

zlatni rez

SVET BRANKA OMČIKUSA

Od jedanaestog do dvade- potčinjava i crtež. Тц diset i petog o. m. u galeriji ferencijaciju u svom radu ULUS- a izlaže svoje radove omMku se da ud vmi slikar amateii Branko Om .. čikus. Ujedno o pretstavlja zvonkim sijena-oker zutun i njegov prv® samostalni koloritom. istup pređ beogjradsku pub- Njegovo obeležje stilizovatittu* j,:';. . . nog crteža se probija u portre ,!2 dm . ah S n m °Lr^if aP r tima nov « e g perioda, „Muški slikarstvo Omcifusn posedu- , je iedno specijalno 1 ’ individu- portret«, 1955, svojom postavalno obeležje kako u pogle- kom potseća na iskustva frandu forme obidde radova: cuskog savrenrenog slikara kompoziciju. c ležu, valeri- Bernara Bifija . Por treti stariша, kolontu г tehmčkom ru . kopisu, tako i u idejnom datuma su rađeni cviscim tematici. Na toai polju pre- crtežom i sa više slobode u šiovlađire inlere-jvanje za grad rokim namazima u glavnom ske predele odnosno, objek- hladnijih ја . te kuća, drvd ispnčane na njemu svojnven u potpu- Dva rada tamne game kao nosti subjekti no doživljen da u pogledu kolorita vuku način. jednu teško uočljivu nit sa To sxl najčešća ulja, fasa- trađicijama našeg starog slida suncem obasjanih zgrada, karstva, dok se u »Predelu-12« transp>onovana jezikom koji ne m ože osporiti prisutnost se približuje reeniku geome- Sezanovskog konstruktivizma. triskih elemenata apstraktnog u ortežima olovkom se o“ slikarstva. Upoređivanjem ra gleda suptiinost i prefinjedova njegovog vremenski no nost poleza kombinovanih sa vijeg i nešto stirijeg perioda dopadljivošću jedne шеке može se konstat>vati da je to f e hnike. U nekima od njih jeđna od najsvžijih kompo- se> nieđutim, oseća nedostanenti njegovog stvaralaštva. tak nervnosti i akcenata AkDok svojim rani|im platnima va reli su bledunjavi i siro(»Primorski piideo«, 1952) m ašni bojom. reflektuje veću odanost pre- Qva izložba B ,. anka Qmčima slikanom i tačno- kusa privlači interesantnom sti u crtežu, poznijim o- slikars kom koncepcijom sa : stvarenjima višej insistira na obiljenlt u crtežu, naglašenih i snalizi odnosa ■ ivrŠina i bo- ver tikala i zvučnim kolori■ ja predeo« iom 1955). Njih stilizovano obli-1 kuje čemu po nekad svesno -A- Andre j

BRANKO OMCIKUS: Kompoziclja