Student

PORUKA REKTORA NOVIM STUDENTIMA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Naša društvena zajednica ulaže maksimalna sredstva za obezbedjenje univerzitetske nastava

Na početku nove školske godine koristim ovu priliku da našim novim studentima skrenem pažnju na izvesne uslove od kojih zavisi njihov uspešan rad na fakultetima. Ove školske godine Beogradski univerzitet primio je opet preko 10.000 novih studenata. Naša društvena zajednica ulaže maksimalna sredstva za obezbeđenje univerzitetske nastave, a organi upravljanja univerzitetom i fakultetima čine velike napore da se nastavno-školske mogućnosti donekle usklade sa velikim brojem studenata. Međutim, to nije ni prost ni lak zadatak. Naši fakulteti otvorili su širom svoja vrata za sve one koji žele da studiraju. To je značajna tekovina naše socijalističke zajednice, ali ona uslovljava i određene obaveze studenata, da bi sa fakulteta izlazili solidni visokokvalifikovani stručnjaci. Iskustvo je pokazalo da se mnogi novi studenti u početku teško snalaze; da ne shvataju značaj planske sistematske fakultetske nastave i njenu povezanost u toku celog trajanja; da'olako propuštaju časove predavanja i vežbanja; da 'ih ne koriste u potpunosti svojim aktivnim zalaganjem; da ne rađe samostalno naporedo sa tokom obavezne nastave, itd. Usled toga smanjuje se koristan efekat nastave. Ona sve manje' služi м procesu spremanja visokokvalifikovanih stručnjaka a kod takvih studenata formira se pogrešan pojam o neonhodnosti posebnoo »spremanja za ispite«. Na taj način dolazi do kampaniskocr učenja pred ispite, sa povremenim naporima da se »likviđiraju« ispiti. Ovakav metođ rada ne obezbeđuje solidnu fakultetsku spremu, л naša đn’štvena zajednica očekuje sposobne fakultetske visokokvalifikovane stručnjake. Iz navedenih razloga naši novi stuđenti treba stalno da imaju u vidu: 1) da studiranje znači neprekidan rađ od prvog časa nastave; 2) da su predavanja i vežbanja namenjena isključivo sistematskom osposobljavanju studenata; 3) da se ona izvode po utvrđenom nastavnom planu koji usiovljava učešće studenata; 4) da nastavni nlan predvida i samostalno studiranje u-džbenika i čitanie orininalnih rasprava i drugiii stručnih i naučnih publikacija; 5) da se od svakog studenta očekuje i lično zalaganje za dopunu znanja potrebnog za njegovo opšte obrazovanje. Razumljivo je da stud-nti moraju imati vremena i moaućnosti za sopstv«-.r> o knlturno i društveno uzdizanje; “*** i z<=i*7avu, kao i za noreban odmor Skladnorn raspodelom vremena sve se to da postići. U ovakvim nastofanjima naši novi studenti naći će uvek potpdru i nd strane nastavnika i asistenata i od strane stndent?V’h organizacija. '•

1. DUKICIC

Dr. ILIJA ĐURICIC

U PUNOJ PETICI

Dobar i uspeo sastanak pravnika

Bilo je na ovim prvim fakultetskim skupštinama i praznih sala 1 siromašnih ili malobrojnih diskusija. Ali je »petica« bila puna studenata prava i nastavnika, a tu je bilo l administrativno osoblje. Diskutanata je bilo dosta, kako profesora tako i studenata. Sisiem učenja u prvom planu Sa mnogo ozbiljnosti tretirali su ovo pitanje profesori i studentL Pedeset i šest procenata nepoloženih ispita (računajući tu i one s kojih se odustalo) još uvek je veliki problem, iako pretstavlja napredak u poređenju sa prethodnim godinama. Druga strana pitanja kvalitet pokazanog znanja još je, možda, ozbiljnija. A to je baš i najpre rezultat sistema učenja. Njega u najvećoj meri karakteriše još uvek »polaganje ispita«, a ne studiozno izučavanje studiranje u punom smislu reči. Šta je uzrok ovome? Na jednoj strani je u pitanju odgovornost i inetresovanje samih studenata. Mora se kontsatovati, da oni nisu na visini, koja bi obezbeđivala jedan stalan i ozijiljan rad. To na prvom mestu. Ali diskutanti su naveli i druge razloge, koji su isto tako važni, mada drugostepeni: razni socijalni razlozi, a рге njih još sistem nastave. Profesor Jovan Đorđević istakao je, da je opšta atmosfera čitav sistem takav, đa upućuje na sticanje prosečnog znanja. To je đobrim đšlom uzrok izvesnoj apatiji i neođgovornosti stuđenata u radu na seminarima, institutima i stručnim grupama. A to su nesumnjivo pogodne forme i metodi za sticanje i razvijanje jednog šireg znanja, koje studij prava zahteva. O udžbenicima је bilo takođe reči. Ne može se prihvatiti stav, da nastavnik može na ispitu da tražl sve što je govorio na prcdavanjima, kao što je to slučaj sa Međunarodnom javnom pravom. Obaveza je nastavnika da u udžbenicima objave i učine dostupnim studentima svoja predavanja. Za daUi razvoj društvenih nauka Skupština je istakla đa je na огganima Fakulteta zadatak da obezbede objektivne uslove za to. U prvom redu nastavni kadar, koji je neophodan kako za vreme redovne nastave tako i za usavršavanje. Fakultetski savet je raspisao konkurs za nastavnike i svi su izgledi đa će potrebe biti zadovoljene. Za asistentima postoji velika potreba i to se pitanje mora brzo rešavati. Post-diplomski studij. dokicrantski kursevi pretstavtjaju nov način u višem obrazovanju pravmčkih kadrova i

zauzeće važno mesto u ':adu fakultetskih organa. Neophodno je što brže donošenjt statuta. Тек će u njemu studenti moći u potpunosit da sag’tdaju šta se od njih traži i očekuje. Takođe da se u potpunosti odredi ; objavi sistem doktoriranja pust-diplomskog studiranja, te da se priđe njihovom ostvarenju. Neki postupcl I broj prisutnih i karater điskusije bili su dokaz ozbilinosti ove skupštine. Ali je bilo postupaka koji su ođudarali i boli oči u ovoj atmosfeiri. Na neka izlaganja koja nisu bila mnogo umesna, dolazilo je olako i sasvim neopravdano možda baš zbog nepromišljenosti prilično bučno odobravanje jednog broja stuenata. Na »mudru« diskusiju jednog studenta o tome, da svi profesori »ne misle isto«, pa se jedared mora učiniti jedno, a drugi put drukčije, sledovao je burno aplauz nekolicine. »Stvari u pravu treba da budu jedan plus jedan = dva...« Tako su valjda mislili i govornik i oni koji su mu ođobravali. A tako oduševljen aplauz nije bio za neke ozbiljne i obrazložene điskusije sistemu studiranja i drugim pitanjima. GODISNJA konferecija sk NA PRAVNOM FAKULTETU U protekloj godini organizacija komunista je dobrim delom aktivizirala svoje članove u raznim oblicima rada na Fakultetu i van njega. To je godišnja konferecija komunista pravnika konstatovala. All ipak ima primera neaktivnošit i na najosnovnijim pitanjima, kao što je redovni dolazak na sastanak i uredno plaćanje članarine. U centru diskusije bilo je pitanje ideološkog rada komunista. U zaključcima skupšitne istaknuta je na

vom mestu potreba znatno večeg učešća komunista u radu seminara i instituta i debatnog kluba. Ideološka borba i diskusije o raznim pitanjima, u većoj ili шапјој meri veftnim za nastavu, oblik su i političke borbe komunista na ovom FaItetu. 5 ovim je najtešnje vezano i pitanje učenja. Dosadašnji rezultati ispita i stručnih grupa u celini ne zad ivoljavaju. Partiske organizacije, a ire svega komunisti pojedinačno, шсгаји se prema tome mnogo odgovc mije odnositi. ? ozdravljajuči konferenciju u ime Grldskog komiteta, drug Milić Вцgairić istakao je važnost uključivaniajkomunista sa Univerziteta u opšt* probleme. Danas to u prvom redu pretstavljaju zaključci sa save f 6vanja ekonomista pod rukovodstvom druga Tita. Zatim za pravnike posebni značaj imaju problemi izgradnje komunalnog sistema i komimisti bi morali njima da se bave pojedinačno i u okviru svoje organizacije. Drug Voja Đurić, član UK, istakao je, da u današnjem stadiju našeg društvenog razvitka sve veći značaj dobijaju društvene nauke. To pred mladu generaciju pravnika a posebno pred komuniste, pored svih objekivnih teškoća (stij>endiranje, starbeni uslovi, sistem nastave)’ koje nesumnjivo postoje ali se i rešavajUj. zahteva likvidiranje svake indolentnosti. Ne može se ničim pravdat: otsustvo individualne aktivnosti, ali зе isto tako zbog stručnog rada ne rnože pravdati neaktivnost komunlsta. U.

Sa sastanaka S.K. K-avnog fakulteta

REKTOR: _ mo2e se. batice. to preskociti samo treba UZETI VECI ZALEV. 9AMO TREBA

GOD. XVII. BROJ 20 BEOGRAD 29 oktobar 1955 IZLAZI SUBOTOM CENA 10 DIN.

nedeljni list beogradskih studenata

U OVOM BROJU: ♦ MRŽNJE I NOV nara Staj t ; ♦ TRAZIM sobu ♦ DISKUSIJA: književnost i politika ♦ INTERVJU SA MILOŠEM MILUTINOVICEM