Student

SPROVOĐENJE UREDBE O PRIPREMNOJ GODINI

ZA USPESNIJE STUDIRANJE

Predavanja su već svuda uveliko poćela. Studenti prvih godina već su tiključeni u njihov tok Već su zapoćeli njihovi napori koji označavaju ono što se zove svakodnevni rad, da bi pripreшпа godina sa uspehom bila završena. Ne treba nikako zaboraviti da njih očekuje vrlo ozbiIjan posao u predvor ju nauke. O prvim njihovim rezultatima još ne možemo govoritL Ovoga puta biće predmet našeg napisa aktivnost fakultetskih organa na sprovođenju ove odluke. NEKA ISKUSTVA Na mnogim fakultetima slične mere postojale su i ranije. Takav je slučaj sa Pravnim, gde se peti semestar mogao upisati samo sa jednim zaostalim ispitom, a četvrta godina sa položenom drugom. Na Medicinskom studenti su na prvoj godini morali dati fiziku, hemiju i biologiju. Slična mera bio je i pripremni stadij na tehničkim fakultetima. Sve su to u neku ruku bili načini ze sprovođenje pripreme i procenu mogućnosti studiranja na određenom fakultetu. Ali ne može se reći da je to pitanje dosada najuspešnije biio rešavano. Na Sumarskom fakultetu prilikom upisa u peti semestar tražila se položena prva godina. Prošle godine upisali su ga samo 15 studenata, a četvrtu godinu 5. Rezultat je zaista porazan i Zarko Ostojić, pretsednik Uđruženja studenata šumarstva s pravom smatra da će uvođenje pripremne godine sprečiti ovakve pojave. Osnovni razlog bio je taj što su studenti na prvoj godini davali malo ispita, a posle tp nisu uspevali da nadoknađe, pa su negde morali da >stanu«. Studente prve godine još ne smatram svojim studentima kaže nam dekan Stomatološkog fakulteta Ljubomir Đoković. Redovna je pojava da na prvoj godini otpada skoro polovina studenata i pripremna godina samo je odraz potrebe. DOKLE SE DOŠLO Fakultetski organi već su na većini fakulteta odredili šta studenti na prvoj godini treba da savladaju. Na Sumarskom fakultetu moraju dati četiri ispita od postojećih sedam. Matematika, neorganska i organska hemija i botanika svakako će pokazati i spremnost i sposobnost studenata za ovaz fakultet, Na Ekonomskom fakultetu stuđenti su obavezni da daju najpre kolokvijum iz ekonomije i statistike, a da bi mogli upisati drugu godinu pet ispita po izboru od postojećih osam Nameće se pitanje da li je ovo najbolje rešenje. Da li će se kroz samostalno odabiranje ispita od strane studenata moći da odrazi i proceni njihovo interesovanje i neophodan početni uspeh. Dok su n-a Prirodno-matematičkom fakultetu sve katedre već utvrdile šta studenti treba da postignu na prvoj godini, dotle na Filozofskom fakultetu šefovi katedri tek treba da podnesu svoje predloge Bez obzira na toliko važno pitanje prostorija. koje toliko nedosteje ovom fakultetu. ir>ak su konkretne fnere za sprovođenje- odluke o prlpremnoj godini morale već da

budu u toku. Inače, mišljenje je dekana filozofskog fakulteta, da če ovakav početak studiranja u mnogome poboljšati uspeh. ŠTA SE OČEKUJE OĐ PRIPREMNE GODINE , Razgovarali smo o tome sa dekanom Ekonomskog fakulteta. Njegovo je mišljenje da će se kroz ovu meru već u početku moći proceniti koliko sposobnosti i želje imaju studenti da rade ne ekonomskim naukama. Možđa je največi značaj u tome što će već od prvih dana zahtevati jednu određenu rađnu disciplinu, o to će nesumnjivo rezvijati sistematičnost u studiranju. Samim tim ova će mera posredno đoprineti i smenjenju neopravdanih materijalnih davanja (dečji do-

daci, stipendije i drugo) koje su po neki studenti primali, ne izvršavajući svoje obaveze u uče-! nju. I 5 pravom se takođe može očekivati, da će ovo biti jedno od sredstava da se likvidira nenormalno veliki broj apsolvenata na Beogradskom univerzitetu. I OVOGA PUTA STATUTI Moraju se opet porrienuti. Kroz planove i programe nastave rešavaće se i o pripremnoj godini. lako su konkretne mere u toku, ili se moraju hitno preduzimati, ipak će se mesto i značaj pripremne godine u potpunosti moći da sagleda tek kroz statute, te i to pledira za njihovo što hitnije donošenje. Lj, S M.

Slika nedelje

Na slioi; kojc su Filozofskom fakultetu.

Afirmacija jedne novine

Radi se o početku. O onom 2 osećanju novog studenta, kad c prestane da bude »čovek iz klu- « pe«, gimnazijalac. ’ To je veoma j važan datum: upoznavanje, prilagođavanje. I Mladići i devojke dođu iz gim- ] nazije misleći o slobodi akadem- j skog građanina. Onda počnu predavanja, neko se sa nekim upozna zbog sklonosti ka poznanstvima, neko zbog naklonosti druge vrste. Najviše poznanstava sklapano je na brucoškim večerima. Te veferi su imale famozno ime i bile organizovane na brzu ruku. Na,iugpelije. ako su mogle da domame Ckalju i Rafa. Bilo je mnogo igranja, lutrije, šaljive pošte i "drugih vidova »zabave prosečnog čoveka« Raša Popov je u jednom od prošlogodišnjih brojeva »Studenta« ovako video brucošk« veče : Monolog Devojke која se zanima; Onda sambu igrali ja i Bane. a tango ја i Andra, Bane ie pritiskao Milicu i posle nisam htela da igram s njim. A visoki mladić sa leptir mašnom sa četvrte godine nije hteo da mi priđe iako sam ga gledala i niko ni ј је hteo da priđe, pa smo otišli I Ijuti«. Bilo ie još mnogo vike. od brucoških večeri stvoren је рго, blem, pali su mnogi prekori i ; predlozi za tzv. novim formama. Kulturni odbor Saveza studenata Univerziteta pripremio je reformu tog prvog upoznavanja i studenata sa društvenim životom na fakultetima. Drug Mandić mi 1 је rekao; »Mo»mo da odbacimo j brucoške večeri, ier su izanđale, I nesavremene. Treba naći nešto ! prikladniie i dostojnije tog tako važnog čina.« Onda smo doživeli da vidimo ostvarenje ove zamisli. Kultumo umetničko društvo »Zikica Jovanovič—брапас« na Novom Beogradu priredilo je drugarsko veče studenata prvjh godina. Došlo je to kao samoinidjativa bogato ostvarena. Dan studenata prvih godina Ceo đan. nedelja, bio ie posvećen studentima prve godine. U deset sati ujutru počeo je razgovor sa novim studentima, Pričalo se o njihovim obavezama prema Studentskom gradu. o učestvovanju u društvenom \ političkom životu na fakultetima, o najboljem rasporedu vremena u skladu sa udaljenošću Novog Beograda, o metodu rada na pojedinim fakultetima. Bilo је interesantnih saznanja za one koji otpočinju nov život. A uveče je bila nezapamćena gužva pred menzom. I ovder postoii svuda raširena bolest ne dostatak kultume zabave. Јег, Novi Beograd ie ustvari provincija sa jednim bioskopom. dvetri sale za igranje, koncertnom salom Doma kulture (Cangalović je izjavio da је to najakustičnija sala u Beogradu) u којој gostuju narodnj pevači i Veselo veče. A ooznata je inertnost jednog velikog dela studenata. Ima i j takvih koji nisu, za trj godine 1 studiranja, videli pozorište izu-

Uspelo brucoško veče na Novom Beogradu

zev Komediju. I u takvoj situaciji pojavili su se ukusne plakate studenata Akademije primenjenih umetnosti. Program ove drugarske večeri bio je pripremljen. Počev od solidnog zvučnika do izvođača. sve je bilo na dobroj visini. Ног (Nastavak na četvrtoj strani)

Komentar Ružan odnos

Prvi čas na fakultetu. Bezbroj uspomena je svima vezano za taj događaj. O tome se pišu opširna pisma roditeljima. opisuje se sve do najmanjeg detalja. Toliko dugo se u srcu nosila želja da še prisustvuje univerzitetskom času, da se dojučerašnji gimnazijalac oseti studentom. da prodre u taj naslućivani život akademca, u svet nauke. Kakva sreća ako se dogodi da prvi čas drži šef katedre, kao što se desilo na jednoj grupi Filozofskog fakulteta. Prvi čas i prvi susret sa čovekom koji će te četiri godtine uvoditi u nauku. Stidljivo se sedne u klupe, oči se zažagre i očekuju Njega profesora Univerziteta i šefa katedre. I pojavio se On Mrzovoljno ulazi i s vrata ugleda jednog studenta sa zapaljenom cigaretom: » Napolje! dreknu profesor. Mangupčino, jesam li rekao da se u razredu ne puši.« I počinje čas, mrzovoljniji nego što je bio do tada. I kule zidane u mašti novoga studenta ruše se kao pokošena t trava. A tu skoro, na Prirodno-matematičkom fakultetu, jedan profesor oterao je sa ispita studenta (kome je dao Sesticu) rečima: Marš napalje! Naravno, student nije trebao da puši u slušaonici. Možda je i *ovaj drugi pokazao nespretnost i zbunjenost. Sve je to tačno. Ali... Treba priz\ati, ipak ovo nije lep odnos. Bez pbzira na sve. Možemo isto tako nabrajati i mnogo više postupaka za koje se može upotrebiti i teža reč od »nije lep odnos «. Ili. . studenti su to. Ovo nije opravdanje za studenta. Ali nije ni za profesore. U oba slučaja se radi o starim i uvaženim profesorima, istaknutim naučnicima ,koji imaju veoma dug period rada sa studentima. Treba to poštovati i mnoge stvari razumeti, koje inače ne bi mdgTe biti razumljive. Zbog toga neću imena navoditi. Samp, ako budu kojim slučajem ovo čitali, neka bar priznaju, u sebi, da crvo bar-nije pedagoški.

КотеПШт.

} GOD. XVII. BROJ 21 BEOG R A D 5 novembar 1955 TZLAZI SUBOTOM CENA 10 DIN.

nedeljni list beogradskih sludenata

UOVOM BROJU; rtim Kad savest zataji Književnost - razaranje Politika - sažimanje Mogio je biti i gore