Student
STUDENTSKI POKRET U SVETU
Dve struje na univerzitetima u Čileu
Opšti je zadatak de organizacSje i institucije, bile političke, društvene ili ekonomske, jednog društva, održavaju, sa manje Ш viže tačnostL, osnovne karakteristike režima di društva. Držeći se ovog pravila osnovni principi, koji pretstavljaju bazu univerzitetskog školovanja u Cileu održavaju karakteristiku zemlje. Ove karakteristike su sledeće: sloboda nastave i staranje države o univerzitetima i autonomija univerziteta. Prvi princip izražen je u ustavu Cilea koji garantuje slobodu nastave, i postojanje privatnih škola. Drugi princip daje državi obavezu izdržavanja vaspitnih centana, i prave kontrole privatne nastave. Ovaj princip, bar što se univerziteta tiće, praktično i ne postoji, jer malo po malo počele su se diplome privatnih univerziteta priznavati kao punovažne, kao što je slučaj sa diplomama koje izdaje privatni fakultet za pravne 1 društvene nauke, i privatni arhitektonski, građevinski fakulte;t, tako da se studenti ovih škola danas oslobađaju naknadnih ispita pred ppofesorima državnog univerziteta, tj. ustanove pod čiji nadzor potpadaju napred imenovani fakulteti. Autonomija univerziteta znači, i pored toga što je univerzitet u Cileu državni, da on pretstavIja pravno lice i uživa slobodu da sam sobom upravlja u saglfisnosti sa odlukama Univerzitetskog saveta. Univerzitetski savet čine rektor, generalni sekretar, dekani fakulteta i direktori osnovnih i srednjih škola.. Jedina veza koju država ima sa univerzltetom održava se preko ekonomske pomoći koju ona daje univerzitetu preko prava de imenuje pretstavnike izvršne vlasti u univerzitetski savet, kao i prava da imenuje rektora i to izborom jeđnog iz spiska koji predloži plenum nastavničkog saveta. Pravo imenovanja rektora pripada pretsedniku Republike. Nastavnički savet čine svi ргоfesori univerziteta. Saglasno ovom sistemu država preko univerziteta u Cileu drži u svojim rukama zakonsko i ideološko oružje, pomoću koga upravlja univerzitetskom nastavom, prilagođavajući je novim formama razvitka društva. Pa i pored toga država se nažalost, još nije ni jedanput poslužila svojim pravom. Upravo suprotnoT ona počinje da gubi to svoje pravo usled popuštanja privatnim univerzitetima, tim što im se iz dana u dan priznaju nova olakšanja kako na ekonomskom tako i u nastavnom pogledu. U Cileu ima danas šest univerziteta i dva koja se smatraju filijalama univerziteta u Santjagu de Cile U gradu Konsepsionu postoji Univerzitet Konsepeiona, a u Valparaizu tzv. »Uni> verzidad Austral.« Najpoznatiji univerzitet je »Cileanski univerzitet.« kako stoga što je državni tako i zbog broja tipisanih đomaćih i stranih slušalaca. Broj upisanih prelazi 12 hiljada, što ustvari pretstavlte više od polovine svih studemoa u Cileu. On je poznat i po 'aktivnosti koju razvija preko letnjih kursevfi. Univerzitet ima svoj simfoniski orkestar sa odelenjem za ostale grane kulturne delatnosti kao što su eksperimentalno pozorište, pevački hor, balet i školu narodnih i modernih igara I Tehnički univerzitet je državni. lako je relativno mlad, njegova važnost stalno raste i to uglavnom tempom industrijalizacije Cilea. Katolički univierzitet je privatan. Pripada čileanskom kleru. Profesori i studenti ovog univerziteta izrazito su reakcionanii. Tehnički univerzitet »Federiko Santa Marija« u Valparaiizu je za-
dužbina i nosi ime dobrotvora koji je svoje imanje ostavio zfi tehničko obrazovanje omladine. Ovim univerzitetom upravlja savet sastavljen od Ijudi koji politjčki stoje na principima tzv. ekonomske desnice. Ovaj se univerzitet istakao odličnim pripremanjem svojih studenata, ali, nažalost oni unutar univerziteta nesmeju da razvijaju /svoju društvenu delatnost, jer im to izriCito zabranjuju unutrašnja pravila univerziteta, Univerzitetimd u Konsepsionu i Valdiviji (poslednji je upravo pre mesec dana proslavio ргур godišnjicu svoga postojanja) upravljaju saveti sastavljeni <xl profesora univerziteta, viđenijih građana, industrijalaca i trgovaca. Univerzitet u Konsepsionu izdržava se pored državnih dotaci-
ja i prihodima lutrije grada Konsepsiona. Ovaj univerzitet zauzima vidno mesto u razvoju čileanske kuiture. Nažalost savet ovog univerziteta nije da sledi put novih socijalističkih zbivanja, usled čegh nije mogao ni da udovolji težnjama studenata za reformu univerziteta. Tako je došlo do štrajka studenata. Qvaj štrajk izazvao je ostavku polovine profesora, posle čega je ponovo došlo do štrajka s neodređenim vremenom trajanja, usled čega su univerzitetske vlasti obustavile overavanje semestara. Karakter svakog univerziteta pruža nam i karakteristike studenata a ujedno i fizionomiju studentskih organizacija u njima. i Da počnemo sa privatnim univerzitetima: Katoličkim univerzitetom i univerzitetom »Federiko Santa Marija«. Na katolički univerzitet, usled visokih upisnih taksa i uopšte skupih studija i izrazito klerikalno-reakcionarnog stava, upisuju se samo sinovi aristokrata i buržuja pored jednog neznatnog broja studenata iz srednjih slojeva, i to pretežno onih koji se osećaju nesposobni da razviju bilo kakvu konstruktivnu đelatnost. Na univerzitetu »»Federiko Senta Marija« studenti se biraju prema stručnim sposobnostima. Svi su stipendisti. Njima je zabranjeno da se bave bilo kakvom političkom
aktivnošću. Tu se zanemaruju najosnovnija svojstva živih Ijudi pokušajima da se studenti pretvore u prost mehanizam savreшепе tehnike. Na drugtm univerzitetima, na državnom i tehničkom univerzitetu u Santjagu koji se izdržavaju iz budžeta, upis ovih slušalaca st-alno se ograničava na ekonomski jače studente, tako da omladinac i pored švojih intelektualnih sposobnosti ne može da stupi na univerzitet ukoliko vodi poreklo iz siromašnije porodice. Istina, postoji mogućnost da siromašni student dobije jednu od
malobrojnih stipendlja, međutim, teško je verovati da će takev mladić napustiti svoju porodicu, koja bi njegovim upisom na univerzitet izgubila jednog člana sposobnog za privređivanje. Sve što smo izložili daje nam sliku socijalnog sastava studenata koji potiću uglavnom iz kreolske aristokratije i buržoazije, a jednim delom i iz sitne buržoazije. To znači da obzirom na socijalni sastav studenata nije moguće ulagati velike nade da će čileanski studenti moći u skorijoj budućnosti da preuzmu ulogu pokretača narodnih masa. Tako nešto nemoguće je očekivati kada su u pitanju narodno-omladinske organizacije. Bilo bi pogrešno međutim, potcenjivati pozitivnu ulogu studentskih organizacija onih univerziteta Via kojima lakši pristup imaju i siromašniji studenti i u kojima postoje veće slobode za rad i nesmetani razvoj svestrane aktivnosti studentskih organizacija među ove übrajamo: Federaciju studenata čileanskog univerziteta, Federaciju studenata Državnog tehničkog univerziteta i Fereraciju studenata Konsepsiona. Prve dve federacije uvek su na imutrašnjem i međunarodnom studentskom poIju nastupale s izrazito naprednim stavom. Na univerzitetskom planu obe federacije su se borile za reformu univerziteta, besplatne studije, povećanje suma za poboljšanje uslova rada, povećanje broja i visine stipendija, za pravo da i studenti učestvuju u radu univerzitetskih saveta, za reformu programa studija pojedinih fakulteta i škola. itd. Na nacionilnom planu ove federacije studenata uvek su bile na strani težnji čileanskog naroda, učestvujući na narcđinm skupovime, i javno podržavaju narodni pokret, zalažući se za ispunjenje narodnih zahteva itd. Dokaz za napred rečeno pretstavlja, u prošlosti, štrajk studenata iz 1933 g, bila je to vamica koja je izazvala pad diktature Karlosa Ibanjesa; u sadašnjosti, 30 ranjenih studenata za vreme uličnih demonstracija protiv vanrednih ovlašćenja koje je tražila vlada za suzbijanje širokog radničkog pokreta za poboljšanje uslova života, (Septembar 1955). Federacije studenata ustajale su i u odbranu narodno-naprednih pokreta u svetu i njihove borbe protiv imperijalističke eksploatacije. Tako su studenti izašli na ulice da osude n-apad na Gvatemalu, izvršen na čelu sa plaćeničkim pukovnikom kastiIjom Armasom. Federacije su ustale i protiv smešne uloge Organizacije američkih država, koja je u slučaju Gvatemale ostala »neutralna«. One su isto tako izišle na ulice da izraze simpatije prema jugoslovenskoj ekonomskoj delegaciji koja je pretprošle godine posetila Cile. Ovim stavom Federr.cije studenata Cilea protestvovale su protiv katoličkih studenata koji su demonstrirali protiv dolaska u Cile Jekova Blaževića, koji se nalazio na čelu ekonomske delegacije. lako nismo u stanju da polažemo velike nade u studente Cilea, ipak smo prisiljeni da priznamo da je vrlo pozitivna nktivnost ovih dveju Federacija studenata Cilea. Da bi studenti prestali da budu samo reformatori i mogli da s radnim narodom učestvuju u izgradnji socijalističkog društva biće potrebno izmeniti sadašnju socijalnu strukturu društva i univerziteta u Cileu.
Vesper Andrade
LINKS 1954
STUDENT 1955
Danas
JALOVA PAKOST Nazivajućl ironično pismo druga Tita organizaciji Savtza komunista beogradskog sreza »pastirskun pismom«, »Frans Opservaterc u jednom od poslednjih brojeva izvodi iz njega i »zaključke«. Jugoslovenski komunisti nemaju »nikakvog smisla za odgovornost i disctplinu, primenjuju isključivo »negativnu krittku režima«, pa su zbog toga (naravno svl đuture) »pod uticajem neprijatelja socijalizma«, šovinisti su i lokal-patriote itd., itd. Ali ovo pismo samo prethodi »reorganizaciji Saveza komunista koji od kongresa u novembru 1952 sve više posustaje i dezorijentiše se«(!). Hipertrofirajuči do nemoguceg izvesne slabosti koje se odista tu i tamo javljaju i na koje je drug Tito svojim pismom ukazao kao na potenclalnu opasnost po naš dalji razvitak. vrli autor ovog članka Je ustvarl pokušavao da ugodl jednom krugu poštovanih čitalaca ovoga lista, kojl bi nesumnjivo želeli da stvari u našem Savezu komunlsta stoje onako kao što ih prikazuje »Z.O«. Samo, mi smo stekli dovoljno iskustva i imamo sasvlm dovoljno snage da branimo ono što Je naše, đa bismo ovu sitnu pakost mogli da uzimamo ozbiljno. Možda jedino da steknemo utisak da u »Frans Opservateru« rade Ijudi kojima nije teško da izopačavaju činjenice. JU2NO OD SAHARE NISTA NOVO »Pretstoje teškoće ukoliko se ne odgovori na uporne zahteve Afrlkanaca u pogledu davanja veće slobode i boljih ekonomskih mogućnosti. Ako bi ша gde došlo do afričke samouprave. koja bi bacila u zabunu skeptike, onda će se to najpre desiti na Zlatnoj Obali,« izjavio je Adlaj Stivenson preko stranica američkog časopisa »Luk« po povratku sa putovanja po Africi. Njegovo je zapažanje da se u svim zemljama Afrike čini makar nešto u smislu zadovoljavanja rastućih zahteva Afrikanaca za ostvarenje svojih ekonomsklh i polltičkih prava izuzev u JužnoJ Africi. Tamo Evropejci, koji su nažalost 1 sredinom XX veka još uvek kolonizatori, »odlučno prlznaju, sa potpunom iskrenošću. da je njihova polltika pravična ne samo pred bogom i već da isto tako i najbolja za Afrikance.« Sve više Ijudi u svetu uviđa da je era kolonijslizma prohujala. Dobro 6e biti da i ovi beli vlastodršci u Africi i drugim kolonijama u svetu Što pre shvate ovu činjenicu. Inače se to jednog dana može gorko osvetiti. ZA KOGA JE EGIPAT? Pre nego što je seo u avion kojim će se preko Zeneve vratiti u Kairo egipatski ministar spoljnih poslova Mahmut Favzi održao je konferenciju za štampu u sedištu UN u Njujorku. Odbivši da komentariše izjavu izraelskog premijera Moše Sareta o mogućnosti »preventivnog rata« protiv Egipta (!), Favzi je između ostalog rekao da je bura oko nabavke oružja veštački izazvana.« Tvrdi se da će to oružje poremetiti mir na Sređnjem Istoku i pomoći Egiptu da napadne Izrael. To ne može bitl Istina... Sta bi Egipat dobio takvlm napadomt Ako bi priznali Egiptu zdrav razum, đržavnici zapada i istoka bi došli do zaključka da ne nameravamo da napadnemo ma koga«. Za smirivanje komplikacija na Bliskcm istoku koje su prouzrokovali u prvom redu interesi velikih zemalja van tog područja, biće potrebni veillcl napori pre svega neposredno zalnteresovanih zemalja. A u takvim situacijama je uvek dobro poći od člnjenica. Ova Favzijeva Izjava, koju je рге neki dan potvrdio i pretsednik egipatške vlađe Naser. može zaista da bude korisna u tom smislu. KO JE SPOSOBNIJI? »Demokratska stranka je sposobniia od repuo.ikanske da osigura vodeću ul-ogu Amerike u razvoju jedinstva i moći koalicije slobodnih nacija« smatra Din Ačeson đemokrata i bivši ministar spoljnih poslova SAD. On je to izložio u čaaopisu »Harper Magazin« živo krltikujući Dalsovu politiku, »koja je blla ill ostavljala utlsak da jeste pretnja da će se pribeći nuklearnom ratu«. Naravno Ačeson tome suprotstvalja dljametralnc suprotnu politlku demokrata. I to se proteže kroz ceo članak koji nesumnjivo pokazuje da u SAD počlnje da hvata maha kampanja pred pretsedničke izbore u drugoj polovini 1956 godine. PERON CE 2IVETI U PARAGVAJU Prema saopštenju »Junajted Presa« brazilljanski listovi đonose izjavu blvšeg argentinskog pretsednika Huana Perona koji je rekao da ne namerava da napusti ovu gostoljubivu zemlju koju je izabrao za svoje utočlšte (tj. Paragvaj). Kao što je poznato nova argentinska vlada je pokušavala da prl nudi Perona na život u Izgnanstvu izvan Severne i Južne Amerike. U svoјој izjavi Peron dodaje da je napustio glavnl građ Paragvaja Asunslon i nastanio se na poljskom Imanju kod Vilarlke po svoiol sopstvenoj želji. On takođe pođvlači da neće iskorišćavati gostoljublje Paragvaja za mešanje u argentinsku politiku. mače Itgleda đa njemu tamo nije nl rđavo. Prema članku kojim Je propračena njegova Izjava on vodi »vrlo jeđnostavan život« baveći se rlbolovom, Jašući, vozeći se na skuteru Ш šetajući
2
SXUD E N T
SPOLJNA POLITIK A I MEOUMARODHA STUPEMTSKA SAAAONJA