Student

JEDNA KORISNA NOVINA

KLUB STUDENTKINJA MEDICINE

Subota. Cetvrta intema kao i uvelc puna studenata. Nije ni čudo kad se zna da je tu čitaonica, druStveni klub, amfiteatar, prostorije KUD-a 1 USM. АИ danas vidimo mnogo više ženskih lica nego obično. Nešto se sprema, Prosto se to oseća. Interesujem se 1 bez objašnjenja mi pokazuju na druga vrata desno. Citam na vratima: KLUB STUDENTKINJA MEDICINE (radn© vreme od 13—19 časova). Sećam se redova pisanih negde u martu: Osnovan klub etuđentkinja međicine, prvi klub studentklnja u zemlji. Kucam. Jedno toplo »slobodno« dočekuje me sa pesmom radio Beograđa. A onda prvo iznenađenje. Pre nekoliko dana ta prostorija, jednom sam, slučajno zavlrio, bila je skoro bez inventara, a služila je za pripreme predavača iz amfiteatra.

А sada! Mali skroman, ali udoban salon, pun mirisa cveća. Užurbane studentklnje nešto raspravljaju i spremaju. Jedna plavuša ше dočekuje i čuvšl »za Student«, objašnjava mi; dobro ste došli, baš danas, kroz kdji minut, stići će nam gosti i biće na svečan način otvcrene ove naše prostorlje. Počete reči ostaju prekinute dolaskom pretsednice Saveza ženskih društava drugarice Lepe Pijade i sekretara »Savremenog doma« drugarice Ivanović Jellce. Posle izmene pozdrava, dolaze novi. Delegati, studentkinje medicinskog fdkulteta iz Zagreba. Zatim dolazi i prodekan Eoža Đorđević sa Prof. Bogdanovićem. Uz prisustvo pretstavnika USM i članica kluba, uvodnlm govorom Zoranke Sumarac počinje otvaranje. Otvaranie je trajalo vlše časova. Drugarica Lepa Pljade je govorila o radu 1 iskustvima ženskih društava, o lepom primeru studentkinja medicine napominjući spremnost »Savremenog doma« da im u svemu pomogne. Zamolio sam sekretara kluba studentklnja medicine, drugaricu JVJarlju Janković da mi kaže nešto o sad‘>Snjem rađu kluba 1 o perspektivama u ovoj školskoj godinl. U četvrtak 10 ov. m. imali smo predavanje »Inđiski nacionalnl kongres i učešće indiske žene u oslobođilačkom pokretu Indlje« koje je držala Smilja Mesarić. tJ protekloj godlni dall smo niz predavanja i usmenih novina, za koje možemo s pravom reći da su najuspelije na fakultetu. I sađa nameravamo organizovati predavanja i usmene novine, a pored toga i tečajeve: primenjene umetnosti u stanu, savremenog načina ođevanja, kurs кгоjenja, razna predavanja iz kozmetlke, ekonomičnostl i drugih pitanja. Stalni posao našlh sekcija ideološko političke, zdravstvemo - prosvetne, patronatske, veze ga »Savremeim domom« 1 veze sa Crvenim krstom i ekonomskom pomoćl, odvijaju se vrlo dobro. Na njemu je okupljen veliki broj naših koleginica. Naš najhumanijl posao, pored pomaganja svojim bolesnim i nezbrinutim koleginlcama, svakako je i*atronat nad dečjim domom »Petar Drrpšin«. Baš večeras tamo delimo poklone deci uz izvesan program. To vam ne blh mogla opisati jer ta akclja je svakoj od nas najdraža. Ta dcca u nama gleđaju zamenu svojth roditelja. Dođltei Vidite saml. U DOMU »PETAR ПКЛРбШ« Uđaljen od gradske vreve, u t;’' ’m dvorišnom sr raku, dočekao nas je dom otvoiiuih vrata uz iskičcu dobrodošlicu 80 dečjih Upo^na-

jem se sa upravnikom 1 doživljujem svoje lično zadovoljstvo. Nallazim na Coveka koji redovno prati naš list 1 naše studentske probleme. Zatim prllazimordeci. Naravno, koleginice imaju prednost. Deca ih već poznaju 1 rado im pričaju. Tu su se stvorila 1 trojica dečaka koji iznose svoju zamisao putovanja na mesec. Tek su osnovci all mašta začuđava prisutne 1 onl ostaju u sećanju. Obilaze se spavaonice, ♦ jedan mališan iznosi »teorlju« namešbanja kreveta. Vidlm studentkinje mediclne su zadovljne člstoćom 1 uređnošću. Zatim počinje program. KUD »Mika Mitrović« sa grupom Radiše Stanića (kome je ovo oproštajni nastupj izvodi odličan program. Cuje se zvonki emeh i pljesak, znaci napete đečje pažnje. Po završetku programa svako dete je od studentkinja medicine do-

bilo po jednu knjigu i dečiju radost bonbone, keks i čokolodu. Dan i svečanost se završavaju kolom medicinskl i dece u kome je 1 mala šestogodišnja Gordana radosno tapkaja svojim čarapicama. EPILOG Vraćamo se. Lica medicinarki su szarena posebnim zadovoljstvom. Iznudio sam jednu izjavu: Vldim da je ovoj decl, bez jednog Ш oba roditelja, ovo najlepši dan. Zato sam 1 ja srećna što sam im sa ostaJima pružila tu radost, kaže drugarica Stanka. Pri ddlasku čujem da će u nedelju, 20 o. m. studentkinje sa lekarima izvršiti sistematski lekarski pregied nad svom decom. АИ za sada su one jedine, kako na Beogradskom univerzitetu tako 1 u zemlji. Na njihov rad bi trebalo da se ugledaju i studentkinje ostalih fakulteta. Zaista je čudno zašto, recimo, studentkinje filozofskog fakulteta to već dosada nisu uradile.

L. Mirković

Studentski list

»Stuđetskl llst«. Pod naslovom »Pjesnik neposrednosti« StuL , . , , , detski list donosi napis o Dragutinu Tađljanoviću> povodom 30 gođišnjice pesnikova života, o Tadijanoviću piše dvanaest mladih hrvatskih književnika. ★ Ovih dana održa.ne su godišnje skupštine na svim fakultetima Sveučilišta. U toku prošle godine povećana je saradnja nastavnlka i stuđenata. Međutim, primećeno je i to da »studenti mslo koristc svoja prava prlsustvovanja sednicama Fakultctskog vijeća. kada ono raspravlja o stuedtskim problemima« kako je istakao I. Bojanlć, pretsednik SveučiliSnog odbora SSJ.

tribuna

Tribuna, Prošle nedelje mladl slovenačkl pisci priredi! su knjlževno veče u Sentjakob uiststodentov ljobwanske univm« glcom gigdališču. Porcd ostalih, jadove su Citali: Jože Huđešček, Peter Božič i Gregor Strniža. Od radova koji su čitani te večerl »Tribuna« je u najnovijem broju objavlla pesmu Gregora Strnlše »Jesenja obala«. * Na Pravnom fakultetu ođižana je ovih dana godišnja skupi.ina. Ksttdra je podnela izvc;t- , 1 o radu u protekloj godini. Pored oitalcna skupštini se rasprr,. ijalo o pitanju fakultetskog statuta i organizaclji i sistemu studija

Ideja koje se polako ostvaruje

STUDENTSKI BIOS K 0 P u zgradi tehničkog fakulteta

Govorili smo o filmu. Jedan student je rekao: Za mene, a mislim i za većinu đrugih studenata, ulaznice u beogradskim bioskopima su skupe. I zato retko idem u bioskop. Ne zato što ne volim film... Razmišljao sam o tome. Studenti i film. Stara tema. A ipak... Zar nije moguće organizovati stuđentske pretstave? Poznato je da studenti svuda uživaju izvestan popust sem na filmu. Da li je film samo sređstvo za trgovinu? Zaboravio sam ovaj razgovor i svoja razmišljanja. Setio sam ih se onda mi je glavni uređnik гекао da napišem nešto o stuđentskom bioskopu koji se osnova u zgradi tehnićkih fakulteta. Ko organizuje prikazivauje filntova? Inicijativu za otvaranje studetskog bioskopa đao je Društveni klub studenata tehničkih fakulteta, a čitav posao oko prikazivanja filmova preuzela je njihova filmska sekcija. Cđe će se prikazivati fihnovi? Prva dva filma koja $u prikazana ove jeseni davana su u amfiteatru 65. Postoje uslovi, ukoliko fakultetska uprava odobri, da se übuđuće filmovi prikazuju u svečanoj sali. Svečana Sala je mnogo veća od amfiteatra ima oko 450 seđišta i pogodnija za ađaptaciju. Univerzitetski odbor obećao je dugoročnu pozajmnicu od 80—100.000 dinara, koliko je potrebno za ađaptaciju sale (kabina, zavese, platno i dr.). Kako obezbeđiti aparaturu? Mađa Beogradski univerzitet raspolaže sa jeđnim kinoprojektom »Iskra«, prvi filmovi prikazuju se sa pozajmljenom aparaturom. Taj kinoprojektor bio je svojina Više saobraćajne škole, a kasnije Mašinskog fakulteta. Nalazio se u bioskopu »Narodni student« na čukarici. »Kako je kinoprojektor iz bioskopa »Narodni student« dospeo u Dom kulture Lekino Brdo ne znamo ni mi sami«, rekao nam je Boban Đorđičković, pretsednik Društvenog kluba. »Mi ćemo tražiti da nam ве projektor vrati. јег je naš«. Filutovi se već prikazuju. Stuđentski bioskop uprkos svim početnim teškoćama radi. Dođuše, još nije utvrđena đefinitivna lista filmova koji će se prikazivati, ali se zna da đolaze »Lili«, . »Ljubimac Nju Orleansa«, »Amerikanac u Parizu« i drugi. To su samo počeci, a za neko vreme, ukoliko sve bude išlo kao što treba, imaćemo prilike da gledamo i premiјегие filmove u pravom stuđeutskom bioskopu, po pristupačnoj ceni od 20 dinara.

Staša MARINKOVIC

СТУДЕНТСКИ ЗБОР

Stuedntskl zbor. U listu studenata Skopsko? uni verziteta pokrenuta те điskusila o osnivanlu kluba mladih pisaca. »Studentskl zbur« u svom najnovijem broju donosi intervju sa kultumim 1 iavnim radnicima Skoplja. »Iđeja treba da se ostvari« rekao je Blaže Koneski, vanredni profesor Filozofskog fakulteta.

MALI EKONOMSKI KOMENTAR

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA I ZADRUGE

Poznata je činjenica da poljoprlvredna proizvodnja Jugoslavije u svome apsolutnom oblmu nije mnogo na* predovala u odnosu na predratnl nivo, a da su potraznja i potrosnja poijaprlvrednih proizvoda daleko većt геgo pre rata. Raziozi delimične stagnactje poljoprivrede su dvojaki. Naporl za razvijanje industrlje nlsu dozvoljavaii ulaganje većth sredstava u poijoprivredu, pa je snabdevenost rada 1 primena agrotehničkib mera sporo napredovala. S druge strane, snažan tempo industriske izgrađnje naglo je menjao socijalnu strukturu stanovništva. Nepoljoprivredno stanovnlštvo skoro se udvostručilo, dok je poljoprivredno samo neznatno porasfo. Pored toga, privredni napredak 1 društveno-političke promene dovele su do povećanja potrošje prebranbenih artikala. Rezultat je jasan. Zaostajanje poIjoprivrede u odnosu na ceiokupni prlvredni razvoj pretstavlja tešku disproporciju. Jugoslavija je postala velfki uvoznik prehranbenlh proizvođa, što znatno opterećuje naš piatnl bilans. Teškoće ne unutrašnjem tržlštu su manje-više permanentne. Nedovoljna ponuda imala je direktan izraz u nestabilnosti cena prehranbenlh prolzvoda sa tendenctjom porasta. Da bi se svemu tome stalo na put, potrebno je povećatl poljoprivrednu proizvodnju i zaustaviti lli bar usporiti, mcnjanje socijalne strukture na račun seoskog stanovništva. U toni pogleđu preduzot Je dosada niz mera 1 oje treba da stimuliraju indlvidualnog proizvođača na podizanje poljoprivredne prolzvodnje, a naročlto prolzvodnje žitarica 1 masnoća. Pre kratkog vremena pristupilo se sredivanju prometa poljoprivrednlh proizvoda, iz koga treba da budu IskljuČeni nakupci, kao suvlšan i štetan posredni faktor. Sve to u nekoliko pretstavlja uvod za još radikalnije mere. Poljoprivredna proizvodnja e može đa se znatno poveća, Sto je jedna od tcraeljnlh pretpostavki za postepeno dizanje životnog standarda, bez bolje tehničke opremljenosti rada i prlmene napređnth agrotehničkih metoda. Zato se predviđa da se već sledeće godtne putem kredita, zajmova 1 samostalnih uloga povećaju poljoprivredne investlcije. One će omogućlti povećane nabavke mašina, veštačkih đubrlva, opreme oglednlh poljopritfrednlh centara, kvalitetnog semena itd. U tom pogledu prvenstveno će blti angažovana finansiska sredstva srezova. Da bi »e ovo omogućilo, znatna sredstva će bitl investirana u Industriju poIjoprivrednih mašina 1 veštačkih đubriva. Smanjivanjem obima građevinskih radova 1 podizanjem novlh industriskih objekata usporiće se odllv seoskog stanovništva u gradove. Međutim, problem podizanja poljoprivredne proizvodnje ne iscrpljuje se u ovome. Obezbeditl mašine. veštačko đubrlvo itd.lakši Je deo posla. Povećanje poljoprivredne prolzvodnje đirektno se sučeljava sa svpjlnskim odnosima na selu koji ga u današnjim uslovima, blago rečeno, otežavaju. Јег poljoprlvredne mašine nlsu rentabilno na mallm imanjima. a sitni sopstvenlk nije ekonomskl sposaban da unapređuje svoju spoizvodnju (nitl ima pctrebno iskustvo), Kod nas se u smistu buđuće ekonomske poiltike. koja na selu treba da omogući snažan zahvat u podizanju proizvodnih snaga. razvijanie zadrugarstva postavlja kao najaktuelnijl problem. Nlje геб samo o zađruzi kao vlasniku svih prolzvodnih sredstava njenih članova. nego o zadruzi u najširem smislu reči, kao organizarionoj jedinici koja okuplja privređnu snagu pojedlnaca i daje Im za uzvrat svoje usluge upotrebu mehanizacije. nabavku semena, đubriva. zaštltnih sredstava. prijem 1 prodaju ргоirvoda, snabdevanje potrebama domaćiv>«tva Itđ. Ništa se ne bi nostiglo ill bl se po«t.ialo veoma malo, ako bi sredstva koja će u poljoprlvređu naređnlh go-

dina biti ulagana, jačala samo prlvatni sektor. Individualni proizvođačl bi povećali svoju ekonomsku snagu, all ukupno povećanje prolzvodnje nl blizu ne bi odgovaralo uloženim sredstvlma. Uostalom, razvoj prolzvodnlh snaga na selu nije sam sebi cllj, ncgo pored dlrektne koristi proizvođacu mora da donese poboljšanje za zajedntcu, koja ulaže sredstva. i jaćanje društvenog sektora u poljoprivredi. Prema tome, unapređivanje poljoprivrede odvijaće se prvenstveno putem snaženja i osposobljavanja zem Ijoradničkih zadruga, socljalističkih privrednih preduzeća, mašinskih stanlca, uslužnog pogona raznog tlpa, CIJA SU OSNOVNA SREDSTVA U BVOJINI ZAJEDNICE, što isključuie mogućnost da se zadruge pretvore u neku vrstu prlvatno-kolektlvnog vlasnika. Kada zadruga zaista bude mogla da pruži individualnom proizvođaču prednosti svojih usluga barijere svojinskih ođnosa moraće da popuste. U tom pogieđu prvl koraci mogu da budu učinjeni prlmenom mehanizacije, a iirenjemifunkcija zadruge na ostale elemente poljoprlvredne proizvodnje, postepeno će se sprovoditi teze naše politike oa selu. Povećanje ргоizvođnje može da se postigne samo primenom mehanlzaclje l agrotehničklh mera posred--tvQm zadruga što fiireMno vodi preobražaju sela i jačanju socilalističkib proizvodnlh

Z, MICIC

Рlаn rada društvenog kluba Tehničkih fakulteta

Iduće nedelje Ponedeljak. 21 u 19 časova т ’teramo veče studenata tehnike uz učešće književnika. Film Grad iluzija (20 dinara). Utorak, 22 u 19,20 časova Predavanje »Začeće abortus« fllm Grad iluzija. Posle predavanja reporter Kola govoriće o filmu. Sreda. 23 u 20 časova Predavanje o Šopenu, Duian Kostić. Cetvrtak, 24 u 20 časova Skola Torez, španske igre. Petak, 25 u 20 časova Usmene novine Udruženja novinara SrbijeSubota. 26 u 15 časova poseta * u 19 časova zabavno U prr?' ’b ct komcmci. ma ir! ?i,a го. ratog francuskog slikara Utrila.

INDEX

„EGZISTENCIJALISTI" Naša Pozori Sna akademija ne samo u pozori'šnim krugovima,, već u ćitavoj našoj javnosti, uži« va jedan zavidan glas. Dala je našim poz-orištima titavu plejadu glumaca 1 režisera, koji su svojim radom Ispunili očekivanja. Međutim; na Pozorišnoj akademiji danas ima studenata koji, u izvesnom smislu, ugled Akađemije ne samo da ne dižu, već umanjuju. Naprimer, jedna grupa studenata te Akadamije tu skoro je išla u Novi Sad. Kada su svršili cno zbog čega su putovali, rasturili su se po gradu tražeči zabave. Otišli su u kafane, konačno, i u bar. U tcme nema ničega ružnog, čak ni čudnog,.. Ali. u novosadskom baru su ee studenti napili, psovali međusobno. Igrali. Ali kako! Cesto se kaže kao u baru- Eto, kao u baru je i bilo te večeri, pa 1 malo gore. recimo one dve stuđenkinje koje su više nego li nepristojno igrale, na čuđenje ogromn 0 svih kojih se tu nađoše. Kasnije, na jednoj konferenciji Saveza studenata pokrenuše neki, koji ne nalaze jedmu sreću u ovakvom pcnašanju. ovo veče u novosadskom baru. Međutim, Jedan od glavnih aktera novosadske »senzacije« samo je kažnjen. Na toj konferenciji čulo ве da i stanari koji stanuju u zgradi Akademije bogzna koliko nisu oduševljeni svojim susedima* Kažu. da uveče ne mogu stepeništem da prođu od parova. Ljube se tako studenti po stepenicama, a posle građani. obični, nezlcnamerni, to prepričavaju i priče se kotrljaju po Beogradu... Na toj konferenciji pomenuše i to da neke studentkinje sa Akademije, u želji da posle studiranja ostanu u becgradskim pozorištima, ne biraju sredstva da to cetvare. Ostaje ovo kao đokaz đa smo oreviše to'.ersn ri. i onda kada ?e ta t le—'nr'.ia ničim opravdati ne može.

MILOSJEFTIC

UNIVERZITETSKA HRONIKA