Student

Deset godina univerziteta u Republici Putevi su naši

Nc.uena misao između razaranja i ponovne obnove Od trenulka kada je 1838 godine Dositej stvorio svoj licej, Beogradski univerzitet živi svoje prve dane primoran da se u vremenu nešto više od jednog stoleća nađe dva puta između skoro potpunog razaranja i obnove iznova. Te dve kobne godine su 1914 i 1941. Ovako je godinu dana posle oslobođenja iza poslednjeg rata pisano o razaranju naiifne misli i materijalnom razaranju na Univerzitetu u Beogradu: »Šteta posle ovog rata haneta Beogradskom univerzitetu sastojala se uglavnom u uništavanju zgrađa, skupccenih instalacija i instrumenata, sprava, zbirki naučne građe, neobjavIjenih naučnih članaka. rezultata dugogodišnjeg ispitivanja. Matsrijalna šteta se cenila na oko 300 miliona dinara, ali upropašćeni su naučni radovi koje više nija bilo moguće nadoknađiti. Veliki hroj nastavnog osoblja u toku rata je na različite načine nestao. Stuđenti su uredili proslorije Fakultetske proslorije Ekonomsko komercijalne viscke škole nalazile su se u današnjoj zgradi bioskopa »20 oktobar« u Balkanskoj ulici. Studenti ove škole su ofcrmili rađne čete i osposobljavajući odelenja za rad uštedili zajednici oko 15.000 dinara. A jednoga dana EKVS je postala Ekonomski fakultet uzimajući na sebe novu odgovornost, stvaranje naših ekonomskih stručnjaka sa fakultetskom spreraom. Pravnic! da slušaju nenaučna pređavanja Medutim. u isto su se vreme našh i ovakvi ratpisi: »Nastavlja se čišćenje narođnih neprijatelja sa fakulteta«, a jednoga dana se pojavilo i to da studenti prava neće više da slušaju sa katedri nenaučna izlaganja i da zbog toga traže da se profesori dr. Đorđe Mitrović i dr. Milan Radosavljević uklcne sa fakulleta. Sa tri se parole krenulo 1946 godine. Te tri parole su nosile sažeto stav studenata spremnih da se u te dane opšte obnove ne smaraju samo akademskim građanima. »Položite sve ispite do juna«. »Svaki narodni student treba da ide na Prugu«. »Svaki narodni omladinac treba da bude fiskulturnik«. Oko 10.0C9 studenata Beogradskog univerziteta prijavilo se tih dana za rad na omlađinskoj pruzi Samac Sarajevo. Tri parole nisu ostaje relikvije lako je posle prvog razaranja 1914 Beogradski univerzitet pcslao žarište studenskog otiopa ugnjetavanju slobodne misli od strane nepromenjene vladavine, DECENI.TA koju proslavljamo pretstavlja, naročito u fazi, streraljenje štp potpunijoj naučnoj istini. Zato Beogradski univerzitet danas ima ugled visoke naučne ustanove u svetu. u isto vreme držeći i rekord najbrojnijeg Univerziteta. Ovo poslednje pokazujo da su vrata za naučno usavršavanje otvorena svim svršenim raaturantima, da je naučna misao postala dostupna najširim masama, što nije slučaj u mnogim zemljama koje se rmatraju materijalno razvijenim od nas. Međutim, kao posledica tog kontrasta između materijalnog razvitka i broja studenata. javlja se često nemogućnost da se svakom studentu obezbedi uslov za pun naučni rađ. I baš zbog toga one tri paro’e kojima se krenulo posle pcslednjeg razaranja nisu danas reli-kvija, one se pretapaju u nove tri puta po tri parole. lako smo dovoljnc odmakli u svom sigurnom koraku, ne tieba se parola klonuti, jer obnavljanje još uvek traje. B. V.

ŽIVEO 29 NOVEMBAR

Јајсе. Novenibarska noć. Doktor Ivan Ribar otvorio je II zasedanje AVNOJ-a. Pliva s rikom obrušava sa stene noseći u sebi neiscrpnu snagii'svedoka velikog rađanja. »U ime naroda Jugoslavije... Tito!« ' U vatri zanosa dorečeno je je jedno poglavlje krvarenja i započeto drugo, ali ne pcd ma kakvim uslovima. U ime naroda kralju se zabranjuje povratak u zemlju. U ime naroda federativna republika. »Doviđenja, drugovi, na 111 zasedanju u Beogradu!« rekao je sa govornice te novembarske noći Maršal Jugoslavije Josip 8r0z... Tito prihvatila su sva srca i grla.

JUBILARNI RAZGOVORI

DHSET GODINA RADA UNIVERZITETA Ovilt đana se navršava đeset godina posleratnog rada Beogradskog univerziteta. Povodom toga sшо posetili itehe profescre, asistente, i javne radttike i zamolili iU za izfave o doprinosu UHiverziteta đruštvenoin razvitku, tezultatiutc i postignutim u nastavi, podizanju naučnik kadrova, rađu studentskih i nastavničkili organizacija i drugim pitaMjiiua. Do dauas siuo dobili izjave profesora dr. inž. prorektora B eogradskog univerziteta Pante S. Tutuudiića. pretsedniha Uuiverzitetskog saveta Đurice Jojkića, zatnenika rektora VPŠ profesora Atioaraga Jugovića, dekana Poljoprivrednog fakulteta Dragtie Nikolića i docenta Ekonotnskog fakultcta Jovanović Radmile.

Đurica Jojkić: uskladiti dalji razvitak našim mogućnosfima Za deset godina poeleratnog razvitka Univerzitet u Beogradu izrastao je u veoma značajnu nastavno-naučnu ustanovu, koja je dala našoj zemlji veliki broj visoko-obrazovanih kadrova i pružila značajan doprinos razvitku nauke, kao i praktičnu pomoć u razvoju svih oblasti našeg društvenog života. Neposredno pred rat, Univrezitet u Beogradu brojao je 7 fakulteta sa 0.300 studenatg, nastavu je održavalo 556 nastavnika i sarada&SL Danas ц Bg-o-

građu broji 19 fakulteta, gajedno sa fakultetima u Novom Sadu, na njemu studira 43.711 studenata, zajedno sa apsolventima, a nastavu održava 1.878 nastavnika i sarcdnika. Od oslobođenja do сЈапаз diplo'miralo je na UiHverzlU Ju . u Beogradu 15.3.91 studeak Uu’ošsaaa. su. о-

gromna finansiska sredstva za njegov razvitak. Samo ovih nekoliko cifara kakvim brzim tempom se razvijao Univerzitet. Hezultati koji su posti>* gnuti u toku posleratnog razvitka, nesumnjivo su vcoma značajni. Oni se ne mogu p: *. v azjaU — — iNa&Ukvak да stiioiži.

60D. XVIII BR. 24-25 BEOGRAD 26 NOVEMBAR 1955 CENA 10 DIN.