Student

Ко može u III semestar

NEKI FAKULTETI JOS NISU DONELI PLAN STA CE\ SIUDENII POLAGATI POSLE PRVE GODINE I DU ĆE GODINE PRIJEMNI ISPITI?

Veliki priliv studenata na Univerzitetu, neredovno polaganje ispita i završavanje studija. bili su povod mnogih diskusija o me rama koje bi mogle normalizovati ovo stanje ј omogućiti pravilno školovanje onim studentfma koji za to imaju volje i smisla. Nastavni kadar je malobrojan, Što је takođe prepreka za postizanje dobrih rezultata kod ovako velikog broja studenata. Na beogradske fakultete upisalo se od školske 1945/46 do 1951/ 1952 godine 57.129 studenata. Od tpga je diplomiralo 15.902. To značj da je svaki četvrti student žavršio fakultet. Broj studenata se povećava. a brpi, onih koii za-, vršavaju studije-šrazmerno ie ifeti. .B,rpj,nastavAika premši btojtf studenata nenormalan. itedan prema dvadeset bip bj dopnstiv odnos. Međutim, ođnos je daleko veći, 1 :116. Frema torpe. štanje ha našeht Unlverzitetu svakalco’ тзпја. р-\/. U tom cilju ie ove škcđske, go< dine uvedena tzv. priprejanna godina priprema studenata za,.re , dovnu nastavu. UkOliko ne poiože propisane ispite, stuđenti neće moći da upišu 111 semestar. Povećan broj predavanja. vežbi i kolokvijuma. đoveli su već do izvesnih rezultata ne veiikih, ali ipak ... Studenti su počeli od prvog da na da uče i na vrerne polažu kolokvijume. Međutim. i pored oštrih mera koje su nastupile s pripremnom gođinom, niie posve ćena dovoljna pažnja stuđentima prve godine Tako naprimer na Prirodno-matematičkom fakultetu Uprava nije donela odluku

koje je predmete potrebno, študsnti da polože. ра da mogu’da nastave studije. a prvi semestar је pčri kraju. Na Ekonomskom fakultetu studentj- čekaju po dva do tri sata predavanje iz jezika. da se ono uopšte ne bi održa’.o. O neodržavanju časa stu denti se ne obaveštavaju, te tako gube dragoceno vreme. Ako se od studenata. traži ozbjljnost i so

lidnost u poslu onda im se treba pružiti mogućnost da postignu do bre rezultat’e. Ovim načinom »brige« o studentima ne može se doći do uspeha. Kako se saznaje. za iduću škol sku godinu se pripremaju nove mere prijemni ispiti. ali još ništa određenije nismo moglj saznati. 5

ОКО PRIPREMNE GODINE NA NAŠEM UNIVERZITETU

LJ. KOLAR

’NA SORfiONI'POSTOJI VRLO' 'fiOBAR SISTEM PRIJEMNIH ISPITA

POBOLJŠAĆE SE KVALITET PRAKSE

n AZGOVOR SA SEKRETAROM JUGOSLOVENSKOG ODBORA lAESTE-a DRUGOM DRAGIŠOM MAKSIMOVICEM

Nemaran odnos prema obavezama povlači gubitak mesia

Ove gođ.ne su pripreme za ■obavljanje- stručne prakse u inostranstvu otpočele prilično rano.' na šta je navelo iskustvo iz prot-klih godina. Rokovi određepi za podnošenje prijava putem već ranije raspisanih konkursa istlču "ovih dana. Smatrali smo stoga da će biti korisno da se ob ratimo sekretaru Jugoslovenskog cdbora lAESTE-a, tela koje organizuje stručnu praksu za stu. dente tehnike poljoprivrede i šumarstva iz cele zemlje i da ga zamolimo da na nekoliko postavljenih pitanja.

1. Na kakvim poslovima rade naši studenti koji preko lAESTE-a idu na praksu u inostranstvo i kakav je stručni efekat tog rada? Studenti se upućuju na dvo do tromesečnu praksu u inostrana preduzeća. ustanove i institute. Pošto je ceo rad zasnovan na recipročnosti mi obezbeđujemo prijem odgovarajuceg broja inostranlh studenata na praksi u našoj privredi. Izđrtavanje studenata та vreme prakse preuzimaju oni kođ kojih rade. Po statutima lAESTE-a svaki student koji se ukljući u razmenu.mora biti spreman da radi kao običan radnik ako to preduzeće zahteva. Međutim. preduzeće je dužno da obezbeai studentu da pxo.de kroz sva odeljenja

đa је interes naših studenata za praksu u tim zemljama opravdano veliki. Studenti hemije, fizike, fiziko-hemije, zatim arhitekture, otseka telekomunikacije sa elektrotehnike. otseka za aeronautiku na mašinskoj tehnici 1 još nekih, slabo su ili nikako bili zastupljeni u razmeni. U prošlogodišnjoj razmeni studentklnje su bile zastupljene sa svega B’/o, što je daleko ispod, za naše prilike. normalnog broja. Značajno je da smo u protekloj godini po prvi put ostvarili kontakte sa Turskom i Italijom u koje je išao jedan broj studenata na praksu. U poslednje vreme đobijali smo više mesta 1 u nekim od najčuvenijih evropskih fabrika pa je zabeležen vidan napredak u pogleđu kvaliteta prakse. Tpak ostaje još dosta-dg se nčinj u tom pogledu, jer postbji još jedan broj većih. fabrika u Evropi u kojima naši studenti nisu bili.'ma đa one inače primaju strane studente. 3. Koji elemtfnti ulaze u krite. rijum prilikom odabiranja studenata za praksu? v Ove gođine smo dobill više prigovora od stranih firmi na slabo znanje stranih jezika kod naših studenata. (Nastavak na strani 2)

proizvodnje da bi ta'ko stekao što veću štručriu kdrist. No dešAva se da se stuđent pretvori žbogslibe kontrole pređuzeća, u lerištinu kdjoj ‘је teško čak da dođe ria vreme na j!>osao, na kome je samo posmatrač. Ipak većina studenata dobro prolazi na praksi u stručnom pogleđu. ’ . 2. Kakva se iskustva mpgu izvući iz organizovanja prakse u protekloj godini? U toku protekle četiri godrne Jugoslovenski ođbor lAESTE-а je uputio na praksu u inostrana preduzeća preko hiljadu studenata 1 studentklnja. Iz statističkih podataka mogu se uočiti neki problemi u tom pogleđu. Razmena sa Francuskom, Engle- 4 skom 1 Svajcarsko je dosta mala ma

STUDENTSKI SVET MISTERIOZNI pohod u Aziju

DELEGACIJA SA SMISLOM ZA ROMANTIKU Za divno čudo skoro svi Evropljani počeli su, poslednjih godina, da se brinu za život studenata kolonijalnih i zavisnih zemalja. Samo jedan Belgijanac i dva Britanca bili su protiv toga da Peta međunarodna konferencija studentskih organizacija u Birmingemu, u jednoj svojoj rezoluciji kaže koju lepu reč u prilog studenata kolonijalnih zemalja Afrike i Azije. Njih trojica su želeli da ostanu verni idealirria svojih dedova, koji su nekada lili svoju plemenitu krv osvajajući nova kolonijalna područja, izvore moći i bogatstva Imperije. Unuci u Birmingemu nisu branili kolonijalne tradicije tako odlučno i odvažno kako ih uče likovi preteča njihovih na spomenicima londonskih skverova. ■ Ne može se reći da COSEC, ' još u svojim mlađim godinama, '(star je pet i po godina) nije bio ■ haklonjen studentima Afrike i Azije. Pored toga što su te nacionalne urfije pozivane na Međunarodne konferencije, odlučeino je da se dve đelegacije upute u pohode studentima Azij e i Afrike. Ali pobude te Ijubavi prema studentima kolonijalnih zemalja nisu kod svih bile studentski bezazlene i čiste. Jedni su želeli kontakt iz želje za saradnjom, iz iskrene studentske solidarnosti sa teškoćama studentata kolonijalnih zemalja, drugi su govorili ako nećemo mi imati veze sa njima, onda će pasti pod uticaj MSS-a, a neki su možda u mislima svojim želeli da zaplove putevima svojih dedova, da jednog dana ne bi bilo kasno. Prva po redu je bila Afrika. Najviše radoznalosti za odlazak pokazali su Englezi. Prvi predlog delegacije bio je: dva Bri_ tanca, sekretar COSEC-a т- opet Britanac, j dva delegata iz ostalog sveta Jugosloveni su se pobunili: zašto tri delegata da bur du Britanci ■ kad Međunarodna konferencija obuhvata oko 40 nacionalnih studentskih unija, a delegacija treba da pretstavlja Međunarodnu konferenciju. Krajem prošle godine zaplovila je Sredozemljem delegacija u sastavu: jedan Englez, jedan Amerikanac, jedan Norvežanin i jedan Južnoafrikanac. Oni su posetili osam afričkih zemalja: Sudan, Ugandu, Belgiski Kongo, Nigeriju, Zlatnu Obalu, Liberiju, Siera Leone i Senegal. Karakteristično je da su ovo većinom engleske kolonije ili zavisne zemlje od Engleske, izuzev Senegala koji je pod francuskom vlašću, Belgiskog Konga koji je pod belgiskom vlašću i Liberije, koja je slobodna republika. (Наставак на стр. 2)

Proučava se perspektivni plan Beogradskog univerziteta

Stanje nastalo ove godine na Univerzitetu u Beogradu. izazvano prevelikim brojem studenata i nemogućncšću da se za sve njih obezbede potpuni uslovi za naučnu nastavu, ј već zbog drugih nerešenih pitanja, nametnulo ie jedno dubl’e sagledanje u perspektivu razvoja Univerziteta. Kako smo saznali oformljena je u proleće ove godine komisija koja je uzela u razmatranje ovaj, možemo reći, vrlo delikatan i osetljiv žadatak. Komišiju je oformilo rep.ubličko Izvršnb veće. Između ostalih u niu su ušli rektor Beogradsko 2 univerziteta Dr Ilija Đuričić. pretsednik Univerzitetskog saveta Đurica Jojkić, Milka Minić član Saveznog izvršnog veća ј. drugi. Komisija je prikupila obiman matetrijal, statističke podatke i analize i sa svim tim se povukia na Kosmaj. gde je pripremila čitav materijal za diskusju, gdeje to obilje podataka bilo sređeno i proučeno. Tako smo početkom decembra, posle ovog »коетпајskog sastanka «dobili izvesne zaključke o kojima će raspravljati Univerzitetski savet i na osnovu toga Izvršno veće i Narodna skupština dati svoju reč. Od idućih brojeva naša će Redakcija imati mogućnosti da upozna svoje čitaoce s rezultatima ovog iznalaženja puteva za perspektivni razvoj Beogradskog univerziteta.

GOD. XVIII. BROJ 27 ☆ BEOGRAD I DECEMBAR 1955 * IZLAZI SUBOTOM ☆ CENA 10 DINARA

nedeljni list beogradskih studenata

OBAVEŠTENJE Sledeći broj »STUDENTA« izaćiće u četvrtak 29 ov. mes. na povećanom broju strana kao svećani NOVOGODIŠNJI BROJ

U ovom broju: STRANA 3: .CRNI KONTINENT SE BUDI REPORTAŽA: 10 RAZGOVORA SA 10 BRUCOŠA USMENI NASTAAVAK DISKU SIJE: KNJIŽEVNOSTI POLITIKA