Student

(Nastavak sa prve strane) Praktikant koji ne zna jezik sam sebe osuđuje da radi proste poslove 1 nije u stanju da iz prakse izvuče punu stru čnu korist. A i firma, posle lošeg lskustva s takvim studentima, ne želi u buduće da prima Jugoslovene. Zbog toga će na ispitima u februaru kriterijum biti znatno strožijl nego ranlje. Ovo treba da imaju u vidu svl kanđidatl. Obećanje da će se učiti jezik sve do polaska na praksu do sada nisu mnogo vredela 1 bilo bl nerazumno uzimati ih u obzir. Loše iskustvo sa ovakvim studentima dovelo je do zaključka da je bolje slati manje studenata koji nešto znaju nego veći broj njih kojl će mucatt i razgovarati sa svih deset prstiju. Na praksu se upućuju samo stuđenti poslednje godine studije ili apsolventi (ali ne oni kojl su mnogo godina na fakultetu). koji imaju vrlo dobar i odličan uspeh u studiju. koji su već obavili praksu u zemljl 1 koji su svojim dosadašnjim stavom i đruštvenlm rađom đall garanttje đa će dostojno reprezentovati našu zemlju 1 nišu studentsku omladinu u sredini u kojoj će se na praksi naći. Najčeši je slučaj da stuđenti smatraju za najvažnije ono što 1e kod njih najvlše izraženo. Tako jednl precenjuju znanje stranih jezika, drugi uspeh u stručnom rađu, treći požrtvovan đruštveni rađ. A ovđe je sve važno. Sta vredi slatl studenta koji nije u stanju čestito da se sporazume, ili nekoga ko nema đovoljno znanja da bl mogao prlhvatitt ono što je praksa u stanju đa mu pruži; 111 nekoga ko'će nas tamo sramotiti svojim držanjem. 4. Da 11 ima pojava slabog đržanja pojedinaca u inostranstvu i kakve su prirode? Kako ih Slabosti u bilo kom pogleđu su štetne, ali najviše padaju u oči one koje se tiču slabog držanja pojedinaca. Prakttkantt Imaju oblčno srazmerno visoke plate. Poznato je da su mnogi inđustriski proizvođi u Zapadnoj Evropl jevtinlji, * da je hrana skuplja nego kođ nas. Razumljlvo Је da će studenti zaštedeti 1 kupiti nešto. Ali nekl se pretvaraju u Kir-Janje. u stanju su da simršaju ušled slabe ishrane samo da bi došli nazađ sa što bogatijim prtljagom. , .. Mogao bih mnogo pričatl na ovu

ukažem na potrebu da udruženja Sa-; veza studenata dobro otvore oči pri; odabiranju kandidata 1 da u uži izbor; ne uključuju studente koji će se po-; kazati kao neznalice, pečalbari ili bi-; znismeni. A do sad smo dobijali od; udruženja ocene stručnog i društve-; nog rada kao 1 osobina studenta na-; pisane verovali ili ne u tri reda.; Ne možemo niti hoćemo da se upu-; štamo u neposredni izbor studenata.; To je stvar fakulteta. All ako se vidi; da se na fakultetu o tome ne vodi nl-; kakva briga, onda nam ne preostaje; ništa drugo nego da u interesu kva-; liteta razmene u celini isključimo u; toj godinl takav fakultet iz razmene.; 5. Imate 11 teškoća u radu i: koje su? Posebno poglavlje naših teškoća je» zakašnjavanje naših studenata na ; praksu. Strana preduzeća su tu veo-; ma osetljiva. A i u pravu su. Ona re-; zervišu stan za studenta 1 izvrše dru-; ge pripreme. Kađ se stuđent ne pojavi; na vreme, nastane mala uzbuna: stižu; pitanja telegramom, šalju se (skupi); telegrafski odgovori itđ. Ako firma ne; otkaže prijem takvih stuđenata, onđa; u najmanju ruku, u sledećoj gođlni; ne želi da primi Jugoslovena. U ovoj • godini kasnilo je oko 50V« stuđenata. : Steta od toga je ogromna. Rešili smo ■ da Isključimo iz razmene svakoga za; koga se u toku priprema utvrđi đa će; zakasnitt za početak prakse. : Rok za pređaju sređenog konkurs-; nog materijala bio je 15 đecembar.; Udruženjima su data đetaljna uput-; stva o sprovođenlu konkursa. Dobro; bi bilo đa se stuđenti u svojlm udru-; ženjima zalnteresuju za to kako je rađ; u vezi sa konkursom objavljen 1 da ne; đozvole đa se već u početku greši, što; može doveeti do neželjenih poeleđica; za sve kandldate sa tog fakulteta. ■ 6. Kakvi su planovi Jugoslo-: venskog odbora lAESTE-a za: iduću godinu? Petnaestog januara u Trondheimu; (Norveška) održava se godišnja kon-; ferencija lAESTE-a na kojoj će se iz-; vršltt ugovaranje razmene za 1956 go-; dlnu. Za sada se može reći da name-; ravamo da po obimu razmene ostane- ; mo na nivou iz protekle godine, all da; ćemo nastojatt da poboljšamo kvall-; tet prafcse. •

Vellka užarena kugla, ođenuta purpurnim plamenom, tone iza dimljivog Lopuda. Njene poslednje odraze raznose bezbrojne kovrdže Jadrana. Na pučini, prkoseći nestašnom moru, miče se ribarski brodić čiji se kostur, kao na slici, ocrtava na magličastoj pozadini neba. Obuzeta veličanstvenim prizorom, koji sa terase dvorca >Rašica« deluje upravo toliko impreslvno đa se ima utisak nečeg nestvarnog, jedna grupica Parižanki, u zanosu dostojnom poštovanja, ne može da odoli prilivu svojlh osećanjasi Que c’est mervelleux!') ' Skljocaju fotoaparati u želji da se sačuva što vernija uspomena na jeđan redak doživljaj. Slabi dah primorskog povetarca, pun mirisa leandera, nežno miluje vretenaste krune čempresa. Plaže, do maločas okupirane Ijudima sa sve četiri strane sveta, ostaju prazne đa bi oživeii Stradun za pasionirane šetače; Splenđid, Mimoza, Argentina 1 ostali barovi 1 lokali za strane turlste i zaljubljene parove; pozornice letnih igara za poštovaoce drame, muzike, folklora ... ★ Njih đve su uvek zajeđno. Jedna studira prava, đruga prirodne nauke (obe u završnoj gođini). Društvene, živahne, zainteresovane za sve što će čuti i videti kod nas ... Uskoro će vreme večeri. Mnogi su već za stolovima. Tu su i one. Prilazim im. Unapred računam na pozitivan odgovor, ali ih opet pitam (uostalom, ništa mi drugo i ne pađa na pamet) kako im se sviđa Dubrovnik, hrana i sllčne tričarije koje sam sebi usadio kao konvencionalnosti. Dubrovnik je uvek »Formiđable«’), a hrana »un peu trop Plmentće.«’) Ali, ništa za to, »čovek se brzo navlkava, a s druge strane, mi baš 1 vollmo da oprobamo vašu nacionalnu kujnu.« istinu govoreći, to me mnogo ne zanima, Jer sam slične opaske već đosta puta čuo. Ne baš malo iznenađenje za mene pretstavlja njihovo pitanje kad se i do koliko časova služe mlse po crkvama kođ nas, Jer ima već više đana kako se nlsu molile bogu. Ne mogu da im pružim traženo obaveštenje Jer ml nije pađalo na pamet da se tnteresujem za takve stvari 1 na moju prlmedbu đa Je rellglja stvar prošlostl 1 đa bar studentlma ne treba drugih bogova sem nauke. dočekuju me pltanjem o tome kako objašnjavam po-

menima, јег smatr.im da je dalja diskusija u tom smislu izlišna.

Francuz kao turist u stalnom je pokretu. Užurban, bučan, radoznao, gonjen nekim unutrašnjim nagonom za novim utiscima i doživljajima, on se teško miri s tim da bude vezan makar i nekoliko dana za jedno mesto. Ako je došao u Dubrovnik na 15 ili 10 dana, njemu će biti dovoljno dandva da ga razgleda i da ga se z.asitl. Posle toga on će mu biti samo otskočna daska za Mostar, Sarajevo, Boku, pa čak i Cetinje i Titograd, Kada grupica njih zasedne u nekom lokalu i svako naruči ponešto, prvo što učine, to je đa svi probaju ono što je jedan naručio, zatim drugi 1 tako redom ... »To je zato što još ne poznajemo vaše specijalitete, znate« objašnjava. ju onl primećujući naš dobroćudni smešak. Inače. većina njih pati od neke antipatije prema disciplini. To oni 1 sami priznaju. Evo šta jedan od njih piše po povratku u Francusku: »Po prirođl mi smo bili nedisciplinovani kao mnogi Francuzi; vrlo često uveče smo dolazill posle večere, alitl si se uvek zauzimao za nas kođ kuvara.« »Kod nas se slabo pridržavaju disclpline« priča mi jeđan koji je ostao bez vereče. »Teoretski, đa. Reda mora bitl. Ali se on u praksi skoro nikad ne poštuje. Znam đa je to moja greška što gubim večeru ako se hoćemo pridržavatl toga ređa, ali ovo Je ipak letovalište, a ne kasarna, đragi moj ... Ja hih i negde đrugđe večerao, ali kad Je čovek student. onda nema novaca, dragi moj,« dokazuje mi on.

Devet sati. Igranka na terasl. 2agor 1 smeh i Šumovi koraka. Oro 1 evo opet škljocanje foto-aparata 1 bleska bllc-lampe. Ispočetka kao živo zainteresovani posmatrači, a zatlm 1 oni ulaze u kolo i, ialco još nevešto, razdragano skaču zajeđno s nama. Atmosfera srđačnog đrugarstva i uzajamnih simpatija raste 1 toplo prožima syans oa Ngto se zaiiva.

(Nastavak sa prve strane) Delegacija, međutim, nije po_ kazala mnogo volje i smisla da ulazi u životne probleme kolo_ nijalnih studenata. U hodnicima Univerziteta u Birmingemu, gđe se održavala V Međunarodna konferencija, delegacija je priredila izložbu onoga što je videla u Africi. To je bila izložba smeha afričkih studentkinja i studenata, izložba cveća, palmi i zelenila koji okružuju, pažljivo odabrane, univerzitetske zgrade. Oko veštog fotoreportera u delegaciji (a to je bio Englez). odabralo je fasade novih univerzitetskih građevina, poslednja slova moderne . arhitekture, bogomdano za propagandu tzv. civilizatorske uloge kolonizatora. Ali cveće i smeh, bezbrižnost i sreća nije, nažalost, objektivna slika života a_ fričkih studenata. Gde su, naprimer, činjenice: da u Nigeriji, koja broji 31 milion stanovnika, ima svega 480 studenata na univerzitetima i 184 na Tehničkom koledžu; da u Zapadnoj Africi postoji samo jedan univerzitet sa oko 500 studenata i to za tri teritorije Keniju, Tanganjiku i Ugandu; da je prva srednja škola u Sudanu otvorena pre kratkog vremena i treba da služi za tri miliona stanovnika; gde su činjenic e o nedostatku osnovnih i srednjih škola; gde je analiza o materijalnim uslovima studiranja, o programu studiranja na nekim fakultetima, gde studenti kolonija ne mogu imati nikakvog kontakta sa istorijom i kulturom svoga naroda, već kao svoju uč e istoriju i kulturu metropola; gde su podaci o sukobu studenata sa kolonijalnim vlastima, o problemu akademskih sloboda i slično. Jugoslovenski delegati su javno rekli ove svoje primedbe. Ovih dana uputila se jedna delegacija Međunarodne studentske konferencije u Aziju. O toj delegaciji koja je pošla početkom decembra, učesnici V

Međunarodne konferencije, a to znači oko 80 nacionalnih ur/ja studenata, ništa nisu mogli više saznati, osim da će delegacija ove godine ići u Aziju. Nikakvog programa boravka nije bilo, iako je o njenom odlasku odlučeno pre dve-tri godine. Za sve uče_ snike V Međunarodne konferencije, međutim, veoma je bilo važno koje zemlje ta delegacija treba da obiđe. Da li će delegacija za Aziju, o čijem programu mi, koje ona pretstavlja, ništa ne znamo, ići na Formozu, a naprimer, neće ići u Kinu; ili, da li će se odlučiti za Južni ili Sevemi Vijetnam, ili za jedan i drugi; kakav je njen program u Indokini, naprimer, gd e postoje studentski pokreti sa različitim političkim orijentacijama; ili u Indiju, gde postoje dve studentske organizacije jedna učla-

njena u MSS, a druga u COSEC, itd. Samim izborom zemalja ta delegacija može da se stavi na stranu ove ili one blokovske politike i na taj način može da obedi čitavu Međunarodnu 'konferenciju, pošto ju ona pretstavIja, da podržava zvaničnu politiku jedne zemlje, ili bloka zemalja. Takve blokovsk e tendencije su inače jake u COSEC-u. Ko je organizator delegacije?! Nadzomi komitet i Tehnički sekretarijat su organizatori. Jugoslovenski delegati su se u Birmingemu protivili da se to ovlašćenje daje Nadzornom ko_ mitetu, pošto on nije, i to ne treba ni da bude, nikakvo rukovodstvo, već mu je zadatak samo da kontroliše Tehnički sekretarijat. Postavljaji smo pitanje, u Birmingemu, zašto se ne zna program boravka delegaci-

je! Međutim, ni sada, pre odlaska delegacije, nijedna nacionalna unija studenata članica COSEC-a nije obaveštena o tome. Oljavešteni smo eamo da je delegaoija otputovala. Ko će tamo biti fotoreporter? Ko će prirediti izložbu, da li će se i tamo delegacija inspirisati smehom, cvećem, jezerima i vodopadima prostrane Azije, pristrasnom politikom koja i studente i ostali svet deli na tabore? Ili će se rukovoditi idealima i zadacima uspostavljanja kontakta i saradnje sa studentima i studentskim organizacijama iz najudaljenijih krajeva sveta, a to su želje većine članova Me_ đunarodne studentške konferencije, kad je u pitanju međunarodna studentska saradnja. Videćemo rezultate boravka te delegacije, ali Savetz studenata Jugoslavije će energično protestovati i unapred se ograđuje od takvog postupka prilikom »lanja delegacije koji je nedemokratski i nekorektan.

Milojko Drulović

Francuski rebus

Rojter je ndavno dao statistlčke podatke o političkim strankama u Francu&koj. Evo kako oni izgledaju: Komunisti: 5,039.000 glasova 1951 103 mesta u Skupštini. Socijaiisti: 2,764.000 glasova 104 01 Narodni republlkanci (kat<£ici) 2 miliona 353.000 glasova 85 mesta. Radikali i njima bliski: 2,194.000 glasova 94 mesta. Nacionalni centar nezavisnih (koji ujedlnjuje četiri dosada odvojene gru pe) imao je 130 mesta u staroj SkupJtini. Nozavisni 1 seljaci su priiikom izbora 1951 godine dobili 2,496.000 glasova, ali novi centar sada obuhvata i degolističke disidente koji su imali 33 mesta u Skupštini koja je raspuštema. Konzervativni centar bi mogao sada dobiti stoga daljeh milion glasova. , Degolisti su u 1951 godini dobili 4 miliona 134.000 glasova i 118 mesta u Skupštlni. Ali oni su prestali da postoje kao stranka. Prvi put su se podelili 1951 godine kada je oko trideset desničara napustilo glavnu grupu. Ostatak je beznadežno podeljen. bez De Golovog aktivnog voćstva. na tendencije od ekstremne desnice do eskrtem ne levice. , , . Ovakvi podaci su svakako zanimljlvl Bada, uoči parlamentarnih izbora u Francuskoj. Samo ako bi se neko oslonio isključivo na njih prilikom prognoziranja rezultata prevario bi se. Jer, kako je nedavno rekao Pine u jednoj izjavi: »U levici ima đesnice, a u desnicl levice do tog stepena da se sada neizbežno moraju praviti tanane razlike između raznih vidova centra, između raznih krajnosti levog 1 đesnog krila.« Interesantno je kakav će smisao za ove finese pokazat4 francuski građanin drugog dana 1956 gođine. NADMETANJE ПЛ UGROZAVANJE »U naflmetanju sa Jugoslavijom za jedno mesto u Savetu bezbednostl UN, izjavio je pre neki dan šef američke delegacije Henri Kabolt Lodž, SAD imaju obavezu da pođržavaju Filiplne.« Prvo. ne nadmeću se SAD sa Jugoslavijom, nego uerrožavaju urava evropsklh zemalja čiji Je Jugoslavija samo kompromisni kandiđat za pomenuto mesto. Drugo. nećemo da ulazimo n to kakve su prirođe obaveze SAD prema Filipinima i da li su one uopšte to 111 možda nešto drugo. Reclmo grubi političkl Interes. NEMACKI duel Fon Brento, Ađenauerov mlnistar spoljnih poslova. zapretio Je da će Bon raskinuti diplomatske odnose sa avakom »zapadnom« zemljom koja pri zna vlađu u Pankovu. U tom smlalu eu već preduzeti koraci kođ egipateke Vlade koja je postavila trgovinsku mislju u Istočnoj Nemačkoj. Cak se pretl 1 mogućnošću đa se Valter Beker _ zapadnonemački ambasador u Kairu, koji se trenutno nalazi u Bonu, uopšte ne vratl u Eglpat. Smlsao ove akcije bonske vlađe sva kako treba tražlti u njenoj težnjl da »ebl obeabedi prlmat u poslovlma koji »e tiču nemačke nacije. All, ako se ne ▼odi računa o dužini gubera, mogu noge đa ozebu. JEDNO NEPOSTENJE Komentarišućl predlog za proširenje UN sa osamnaest novlh članlca. njujorški »DeJU njus« nalazi za potrebno da pogladi niz dlaku Cang Kaj Seka i njegovog pretstavnika u UN dr. Ci Janga, i da ih ohrabri da zadrže evoj stav u ovom pitanju- Komentator završava svoje rezonovanje bezobraznlm re&ima: »AU bez ofczira šta će biti sa pvim kolektivnhn predlogom, ova atmosfera pretatavlja za nas poslednjl đokaz u nizu đrugih o bazičnoj licemerosti, nepoštenju 1 nekorisnostl Ujiđenjenih nacija«(i). Dakle, u вЈЦи; »DjžiJe ЛДООД ‘

U FEBRUARU 1956 GODINE SKUPŠTINA SAVEZA STUDENTSKIH KLUBOVA ZA UJEDINJENE NACIJE JUGOSLAVIJE

Nedavno je održan u Zagrebu sastanak Koordinacionog cdbora studentskih klubova za UN Jugoslavije. U diskusiji o daljem izgrađivanju organizacije, učesnici sastanka su se jednoglasno složili da posebnu brigu treba povesti stvaranju studentskih klubova za UN na višim pedagoškim školama, kao i osnivanje klubova prijatelja UN po ghnnazijama. Proces osnivanja novih organizacija treba da bude završen do februara meseca kada ć e se održati skupština Saveza studentskih klubova za UN Jugoslavije o čemu je doneta odluka na ovom sastanku Koordinacionog odbora.

SPOLJNA POLITIKA I NEĐ U N A,R ODN* STUDCNTSKA SASBADNJA

sтuD e n т Neđeljnl list beogradskih studenata Izdaje Savez stuđenata Beogradskog univerziteta i Akademija. Vređuje redakcionl odbor. Glavni 1 odgovorni urednik MILAN VUKOS Uredništvo i administracija Beograd, Balkanska 4/IV. Telefon 26035. Cekovni račun 1032 —T—227. Stampa Beogradski grafički zavođ, Beograd. Bulevar Vojvode Mišića 17, tei. 50924.

PoboliJoće se kvolitet prakse

STUDENTSKI SVET Misteriozni pohod u Aziju