Student

ПОВЛАСТИЦА О КОЈОЈ СЕ МАЛО ЗНА

Студентима 50% попуста за позоришне претставе

• 6,500 студентских карата месечно • 4.000 карата са попустом нема ко да користи • Кривци факултетски одборм н друштвени клубови

Погодило нзс је више не го остале кад су, пре извесног времена, поскупеле цене биоскопскмм и позоришнсим улазгогцама. Многима од нас је, и иначе скроман, студентски џепарац ускратио или веома много смагоио могућност за гледање и најминималнијег броја позоришних претстава и филмова. Увиђајући озбиланост про блема Униоверзитетски одбор Савеза студената се обратио надлежнима са мол бом да се на неки начин изађе студентима у сусрет. Одговор је убрзо стигао: Народно позориште дало је 250 карата месечно за студенте са ттопустом од 50%. Југословенско драмско позориште одваја за студенте 200 улазница уз попуст од 50% за претставе које се одржавају средом и четвртком. Београдска комедија даје студентима месечно 2000 карата са попустом од 30%, а Београдско драмско позо риште има.за студенте 4.000 карата месечно уз попуст од 20%, Познато нам је да приходи ових позоршпта, у односу на расходе, нису ни мало сјајни. И зато смо утолико вишв захвални овим колективима београдских уметшика за разумевање које ‘ су показали изашавши у сусрет нашим молбама. Ради коришћен»а ових студентских карата основан је при Универзитет-

ском одбору сервис за на» бавке и расподелу позоришних улазница, Факултетски одбори узимају кар те одатле и продају студен тима. Међутим," како је утовором са скоро свим позориштима предЈвиђено сервис је дужан подићи улазцице недељом до осам часова. Према томе, факулггетски одбори Miopajy да подносе сервису требовања суботом одмах по изласку репертоара за наредну седмицу. То је на први потлед свакако знатна тешкоћа. Међутим, уз озбиљније залагање дру штвених клубова и факул тетских одбора ово би се врло лако могло отклонити. Само тог залагања не ма. Бројк«! говоре да се од максималног броја улазница месечно користи само је дна четвртина, А зашто? Баш зато што ни друштвени клубови, ни факултетски одбори нису у потребној мери оба вестили своје чланове о томе. Дакле: један део студената још увек плаћа за, ре цимо, једну претставу у Народном позоришту онолико суму за коју би преко сервиса мотао да гледа две, а за студентске могућности то ни у ком случају није неважно. Заиста карактеристичан пример небриге факултетских одбора за своје чластво. Интересује нас само: д о к л е? В . М.

VEĆI BROJ ČASOVA NEGO ŠTO JE POTREBNO

PREOPTEREĆENOST

Koliko časova nedeiino? Poznato je na kakve se objektivne teškoće nailazi u nastojanju da se omogući što normalnije izvođenje nastave. Svim tim teškoćama znamo uzroke i one nas ne Iznenađuju. Za čuđenje su teškoće koje dolaze od Ijudi koji treba da buđu organizatori nastave. Rađi se, naime, o tendencijl jednog dela nastavniLa da za svoj predmet pribave veći broj časova nedeljno nego što je to najneophodnije. Prema obimu građiva koje se predaje, u većini slučajeva, povećani broj časova je i potreban, ali da li je sve

Treba da odrede statuti to što se predaje potrebno inženjeru opšteg tipa kakvog traži naša praiksa, Najbitnrje u celom ovom pitanju je baš obim i sadržaj toga gradiva. Znači, da se ovo pitanje svođenja broja časova na pravu meru svodi najzad na problem planova i programa fakulteta. Nije suvišno napomenuti da se ovde radi još i o nekoj inertnosti onog dela nastavnika na koje se ovaj napis odnosi. Izvesna inertnost Ijudi sa dužim radnim iskustvom prema novim metodama rada je razumIjiva, no ako se ova inert-

nost preobrazi u otpor zahtevima novog vremena, onda je to za osudu. Radi ilustracije navešćemo neke primere sa Građevinskog fakulteta, mada se isti problem javlja i na drugim fakultetima. Ima slučajeva đa je nastavnik u dogovoru sa studentima pcvećao broj časova za dva puta, s tim da se građivo jednog semestra ispredaje za duplo kraće vreme iz razloga prihvatljivih za studente. I u tome ne bi bilo ničeg neobičnog, da u takvim slučajevima nije »postalo kao pravilo da se gradivo ne završava’ do predviđenog vremena. Praktično, broj časova je udvostručen, Nešto slično ovome Je kad se nastavnik posle predavanja obraća studentima sa izjavom da u vezi sa održanim predavanjem ima još problema koje je potrebpoznaje jedan inženjer. Ukoliko studenti žele, on im može to izložiti na jeđnom vanređnom času. Razume se, studenti prihvataju takav predlog, jer bl u protivnom bili dovedeni u situaciju da odbijaju saradnju sa nastavnikom. U ovom poslednjem primeru naročito treba istaći da se zaobilaze organi uprave fakulteta, koji su najkompetentniji da sude da li

је povećanje broja ćasova zaista potrebno ili nije. I prelazni period od starih na nove nastavne planove i programe korišćen je za povećanje broja časova, Tako po novom planu koji treba tek da stupi na snagu, izvesni predmetl dobijaju veći broj časova nego Što je to bilo ranije, dok se kod drugih taj broj smanjuje, Međutim, kod predmeta kojima je dato važnije mesto, ovo proširenje je odmah sprovedeno, dok je u slučajevima kad treba smanjitl broj časova ostalo po starom. Na nakrradnu intervenciju, to je pre kratkog vremena ispravljeno. Kađa se govori o svođenju broja časova predavanja i vežbanja na pravu meru, treba imati u vidu đa stuđenti kao budući visoko kvalifikovani stručnjaci moraju đa se bave i đrugim oblastima, sem one usko stručne. Za njih je isto tako važan rad na kulturnom, političkom i sportskom poIju i kroz tu prizmu treba gledati na rešavahje ovog pitanja. Zbo£ toga treba pozdraviti odluku nastavne komisije Rektorata da maksimalan broj nedeljnih časova bude sveđen na 34. Naravno, time se neće mnogo postići ako uporedo sa smanjenjem broja Casova ne đođe i đo smanjenja ргоgrama. М. POPOVIC

POSLE DESET ĆASOVA PREDAVANJA I VEŽBI

АКАДЕМИЈА У КАФАНИ

• SOS СА ВИСОКЕ ШКОЛЕ КОЈА РАДИ ПОД НАЈТЕЖИМ УСЛОВИМА У ЗЕМЉИ • ЗАШТО ЈЕ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ОД 200 ПРИМЉЕНО САМО 17 КАНДИДАТА • НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ У ДРУГОМ ПЛАНУ

Док је Карађорђе грмео на Чегру и Мишару и Прота Матеја преговарао у Петрограду и Бечу, дотле су На западу, између осталог, почеле да ничу п школе за примењену уметност. Требало je да прође „само” један век и нешто више па да се надлежни у старој Југославији присете да нешто слично оснују и у Србији. И тако је 1938 године основана у Београду прва средња школа за при мењену уметност. После рата, 1948 године, ова школа се почела пре-

тапати у садашњу Академмју примењене уметности. Неопходно за привреду Данас, ова, нашој провреди неопходна, академија има осам одељења и тиме обухвата скоро све дисциплине примењене уметности. Одељење за унутрашњу архитектуру спрема стручњаке за пројектовање свих елемената амбијента у коме човек живи и ради. Текстилно одељење се бави проблематиком ћилимарства. са посебним освртом на домаће традицмје, проблематиком ткања свих врста тканина и штампања тканина. Одељвње за костим проучава, историски, позоришни и модни костттм. Студенти из сценографског одељења спремају се за пројектанте позоришних инсценација. Керамичко одељење спрема кадрове стручњака, стваралаца Уметничких израђевина из разних врста печенб, сликане и вајане земл>е за украс и практичну употребу. Декоративно сликаргко одељење проучава све технике монументалнот сликарства, одељење за декоративну пластику оспособљава младе људе који имају развијену осетљивост за форму, за будуће креаторе разних форми у камену, дрвету и металу, Студенти одељења за примењену гра фику уче за креаторе свих врста графике: дрворез, бакрорез. бакропис. литографију, акватингу итд. И овде би дошао крај овом налису, кад би наш Наставак ка страни 9

Осамдесет отсто студената пољопривреде изгубило стипендије

У сенци параграфа

Члан 5 Уговора o стипен , дијама обавезује сваког студента да положи све ис пите најдаље у наредна два -испитна рока тј. закљу чно са фебруаром наредне школске године. Уколико то не уради, стипендија му се укида. Према томе секретаријат Пољопривредног факултета, после фебруарског испитнот рока извршио је ре визију издан>а стипендија и на основу те ревизије, ста ње приликом исплате стипендија за месец март било је овакво : на I години од В2 стипендиста, стипендију су добили сви јер у том времену они немају ни какве обавезе зрема чл. 5 Уговора о стипендијама; на П години од 57 стипендиста стипендију су дсбили 23 студента или 40,3°/о; на Ш годиии од 29 стипендиста

издато је 5 (17,2°/«; на IV годиии од 12 добили су 2 (16,7%). Што значи да је 80% студената П, Ш и IV године остало без стипенди ја. Овакво стање довело је студенте у врло тежа« положај. Они су незадовољни са одлуком Факултетске управе да се стриктно при држава уговора, јер су сту денти са његовкм одредба ма били упознати онда ка да су потписали утовор а не када је расписан конкуро за стипендије. Многи, у мо менту потггисивања утовора, већ су имали заосталих испита, али пошто је уговор стуттио на снагу одмах, а није прошло ни месец да на до прве ревизије, билоје немогуће одтоворити оба вези коју посавља чл. 5. Већина добрих студената су остали без стипендија, код неких од њих просек

оцеиа је 9,5„ а такви л»уди су могли положити један шги два испита да су рани је били упознати са утовоPCKVI. Одбор Удружења студена та упутио је писмо студентском претставнику у Уни верзитетском савету у ком га упознаје са целим проблемом. Између осталог, од бор предлаже да се у конкретној ситуацији отстутги од уговора, али само за из весно време (до јуна месеца, евентуално до септембре) тиме утовор не би пре трпео никакву корекцију, а многим добрим студентима то би добро дошло због те шког материјалног стан>а, тим пре што би они у одре ђеиом року положили заостале испите.

К 0 N К U R S Z А К OLPORTERE ■STUDENT- DAJE STIPENDIJE 5000 dinara mesečno za četiri dana rada Redakclja »Stuđenta« гаsplsuje Konkurs za izvesUn broj kolportera. Me- .'-.’i , - ■ -' : V-i v ' ‘ г-пптмд yty sečna nagrada Jp dinara ■ ' .’, ’ Џ,:Х ’ ' “ (jUUiINA ЛIЛ 5.00«, a uslovi koje kandi- V , . :.Ш. B • ,с'Ж, 1 *. t-'*«, „ • тзтзот к datl treba da zadovolije ’■ lv дШр tfšj X v ;У„ .ж || f? ;$ ИИ - tmuj 0 sledeći su: v : v* SfKi.v' Hw i"--'' Иг ИШI Ш4 io tv-IO 6 :« 1) Svojstvo stuđenta Jed- -'ЈИДИ' pUIV % ' ±đ-lV l»oo neg od beogradskih fakul- ■ |B ■ ШГ Ш л |^Нр : teta Ш Više pedagoške и-Н Bvl f « e S ■ ;^Кт- ! ССП 3, 2| Obaveza da će od sva- Hl д| | 1 шшт нЈ ж X kog broja »Studenta« ra- Дi% Ш , ■ H , S Bk ■ ■ B I >, sturitl 500 prlmeraka. Uko- ЦИ|лl .Jfk. w b. 9 " v • p f '*'Ш : / \ kolporter / “■ đ \ \ od toga broja, dobijaće po- V ts t”t I I I I seban procenat od svakog I I V I / vlše prodatog prlmerka. Sfe " -V •- % '■'• "Ш \*ф*к < V v / Zalnteresovanl treba da Џ 'SS -.”-, V- ’f I ''ć' 1 ’ .V,'- Ч У J“S£ ,? a i'; l m. ka „ , i ,v e .“ NEDELJNI LIST BEOGRADSKIH STUDENATA dinara sova. > ■ 1 ■■■■швнннннншвнпшшвванннкпннвшнl

, KONKUBS'- KOMIUES 7 dana u Parizu 15 potpuno besplatnih letovanja na moru i druge nagrade Možete dobiti ako učestvujete na naŠem N AGR ADN OM KONKURSU koji počinje od iđućeg broja A VEC 15 MAJA ZNACE se f.o je pobednik. U IDUCEM BROJU OBJAVICEMO PRVO PITANJE I KUPON BROJ 1. STUD ENT izlazi svakog petka ujutru.