Student

Veče prvaka beogradskih pozorišta

U okviru Nedelje studeoata međiicine Klub studentkinja medicine organizovao je Veče prvaka beogradskih pozorišta i pružio studentima retko zadovoljstvo da čuju MHivoja Zivanovića, Mariju Cmobori, Marijana Lovrića, Blaženku Katadinič, Oliveru Marković, Tamaru Магкоvić, Ljubinku Bobić, Mirka Milisavljevića, i Steva Zigcna. Pored ovoga Klub studentkinja medicine ima u planu ekcije zdravstvenog prosvećivanja u Ritopeku, Vel. Moкгош Lugu, Ripnju, Zucama i Guncaitima.

Agnostika - Prva žena lekar

Jedan skroman *i mio mladić. nežan kao devojka, često je umeo da zadivi svoga profesora, Čuvenog atinekog lekara Hijeropuloва, svojim izvanrednim sposopnostima. Ali. kada je završio studije, zbog velikcg uspeha u lekarskoj praiksd, kolege su počele da mu zavide, pa su ga zato optužrle da vrši »nedopuštene mahinacije«, I, pošto tajne ne žive dugo među Ijudima, na sudu je otkriveno da je mladi i talentovani lekar , žena. Saznanje o nevoljama koje mnoge žene preživljavaju. naročito pri porođajima, jer mje bilo babica, a strogi mo .Ini obziri nisu dopuštali intervenciju lekaга, đuboko je dimulo Agnostiku. Bec«m» inteligentna i obrazovana, ona je u svojoj 22 godini rešila da izigra nepravedan atmsikl zakon, koji

je ženama strogo zabranjivao studiranje mediicinskih naukas i da prerjšena ti muškaica sama postane lekar. Za kratko vreme stekla je veliku popularaost i ogroman broj pacijenata medu ženama, kojima je pod zakletvom priznala da je i ona ?ena. Aeropag je u njenom postupku video saшо kršenje zakona i zato je osudio ne samo na novčanu kaznu. nego i na progonstvo iz zemlje... Kada su žene Atine saznale za ovo, tri dana i tri ndći držale su opsednut sudski senat i svojom upornošću prinudile ga na popuštanje. Posle ovoga protiv Agnostike ne samo č je prekinut svaki sudski postupak, nego joj је odcbreno đa slobodno obavlja lekarsku praksu, aii ženama nije bilo dozvoljeno da se bave izučavanjem medicine.

ШТА ЋЕ BAM НАЈБОЉЕ ПРИ СТАЈАТИ

Nije dovoljno izabrati nešto što je moderno i novo. Treba znati pronaći model i detalj ko ji će najbolje odgovarati vašem tipu. Ono što odgovara visokoj i vitkoj osobi, ne može pristajati dobro maloj i debelcj. Odrediti svoj tip i od njega napraviti harmoničnu celinu, to je osnovno ako želite da ukusno izgledate. Tip 1: Dug vrat i gornji deo tela. Ovde su najbolji modeli koji se visokc penju uz vrat. Mali šalovi, visoki okovratnici i okrugli plastroni, koji ć e doprineti vašoj liniji ramena. Mnogo nabora preko grudi i široki pripijeni pojasi skratiće gornji deo tela. Visč'ko postavljeni džepovi proširuju ramena, kao 1 kratki bolero sa tri Cetvrti rukavima. Tip 2: visoka, tanka, uski kukovi, široka ramena. Za ovakve figure odgovaraju: široki okovratnici. veliki džepovi, kratki kaputićl, velike manžetne sa tri ćetvrti rukavima. Suknje uvek široke. Poprečne pruge na puloverima i suknjama. Cipele sa niskcm petom. Tip 3: Mala, punačka, bez namačenog struka, kratkog vrata. Odeća mora biti što jednostav-nija, de teče glatko bez naznaCenih detalja od ramena do ruba. Kratki ravni kaputići, kape bez oboda, cipele sa visokom . petom. Tip 4: Visoka, krupna, širokih kukova. Da počnemo cd glave: kosa ne sme da bude suviše kovrdžava, Preporučljivi su đuboki izrezi se šal okovratnicima kc’jl idu skoro do pojasa. Tričetvrtl rukavi sa velikim manžetnama. Uvek jednostavne tekuće linije окl ramena do ruba. Kaputi ravni bez naznačenog struka. Tip 5: Sasvim mala, vitka ! srazmerno građena. Vaša figura zahteva da je malo dopunite, ali morate pariti da je ne prenatrpate. Zato ako drapirate gornji deo, suknja će biti ravna, i obratno, uz široku 'suknju deo će biti krojen uz telo. Puloveri su naročito za vas. Ako nosite cipele sa niskom petom, pazite dp vam sunkje budu malo duže. Predavanja iz kozmetike i li6ne hitgijene, koje organizuje društvo »Radna žeaiac opštine Skardalija, održava• ju se svakog drugog petka u sali Srednje Ekonomske škole. Sledeće predavanje je 27 o. m. u 18 časova. Рге; davać je Jelka Gidaković.

Мало шале

Нема више скидања шешира

Једну племениту одлуку донеле су даие у Хапаранди (где ли иу Је саио то7). Једногласно су решиле да разреше мушкарце обавезе да скидају шешир кад их поздравл>ају, бар док Је велика хладноћа. На ту их Је одлуку навео статистички податак да Јани пол три пута више болује од катра, зубобоље, инфлуенце и кијавице него нежни пол и да то свакако долази отуда што људи скидају ва улици шешир. Лако је замислитн колика радост сад влада међу ћелешима нама сасвим непознате вароши Хапаранде. („Политика” npe 52 године)

ŠTA SE DESILO SA OTERINOM LUSI

U ovom broju odgovaramo na želju Jelene SoaUJković, studentkinje književnosti donoseći napls o Lusi Oterini, crnkinji koja je samo zhog boje kože izgubila pravo na studiranje u SAL). Do skora se Jug Sjeddnjenih Američkih Država protivio rasnoj integraciji govorima i javnim »mešanjem«. Na đalekom Jugu su crnci najbrojniji, a osećanja nadmoćnosti belih najjače zartižena, dogodilo se nasdlje. To se zbilo na Unlverzltetu Taskalazii, Alabama. Glavna ličnost je 26-godišnja studentkinja Lusl Olerina. Posle trogođišnje javne borbe, Lusi je izborila pravo da se kao prvl crnačtcl student updše na Univerzitet. Bio joj je zabranjen pristup u sipavaonicu i trpezariju, aii je predavanja počela da posećuje.

Neprilike su započele već prve noći, kada Je Jedna grupa studenata vikala po gradu i pevala anticmačke pesme. Sledeće noći druga grupa Je uznemiravala crnce koji su se vozili automobilima. Sutradan kada je Lusi pošla na predavanje (to Je bio treći dan što ih pohada) čekala Ju Je grupa ovaj put sastavljena ne samo od studenata. Policija Je stajala ne reagujućl, dok su buntovnici razbijali prozore na kolima u kojima Je bila Lusi. tjspela je da pobegne. Međutim. zabranili su Joj da i dalje pošećuje Univerzitet »radi njene sopstvene bezbednosti«. Jednl sti govorill: »Crncl sami traže neprilike«. Drugi koji su

više razmišljali, nisu htell da učestvuju u svemu ovome. Kada Je Lusi otišla neki nemlr se uvukao u koledž, a sa njim Je došlo vreme da se razmisli o svemu što se dogodilo. Studentsko zakonodavno telo, usvojilo Je rezoluciju, koja osuđuje izvršeno nasllje. Mnogi glasovd su se podigli protiv ovoga, ftao i protiv odluke upravnlka da izbace Lusi. Samo malo ih Je govorilo u korist integracije. Pretsedmk Univei'zlteta tvrdl da su nsisilje izvršill nekd fabrički radnlci a ne studentl. Ali kada Je Nacionalno udruženje za progres obojenih naroda povelo parnicu da prisdll Univerzltet da Lusl ponovo

prtme na predavanja, viSe od 1030 građana Taskaluze, potstaknulo ovim, organizovalo je Savet belih građana u cllju borbe protiv integracije. Ргкоseći pretnjl članova ovog Saveta, pretsednik Univerziteta Je izjavio da ako sud tako naredl, Lus4 Oterajn će biti ponovo primljena. U meduvremenu dok su se ekstremisti obeju strana boriii za uspeh, Lusi je mogla samo da sedi i čcka. Dok Je ona čekala jedna stara reč sa zloelutnlm značenjem se povratila u američki jez!t<. To je reč »mešanje« koja je na jugu uvek spremnom za borbu postala novi združeni uzvik protlv odluke Vrhovnog suda SAD od 1954 godine po kojoj je segregacija u školama stavljena van zakona. Reč koja je doprineal obnavljanju starog konflikta, između prava država i savezne moći, proistekla je iz dogme kojiu Je prvi predložlo Tomas Džeferson, o koja glasi: »Da države SAD imaju pravo da se brane pulem svoje vrhovne vlasti protlv svake neliberalne _ očtgledne i opasne invazlje u njihova prava od strane savezne vlade. Pošto je .Dieferson predložlo »mešanje«,ono Je nekOliko puta bllo primenjeno u odbrani praca država рге građanskog rata. Sada u pokušaju da se osujetl namera suda, ponovo se pozivaju na Džefersonove rećl. Prlstalice posredovanja predlažu da se donese dspravka žakona koja bi dala saveznoj valdi ogranlčenu moć upravljanja segregaoijom. Južnjacl veruju da će ispravka bitl potvrđena 1 na taj način će vlast Vrhovnog suda nad segregacijom u školama bltd poništena. Negde takođe na Jugu, duboko ukorenjeno nezadovoljstvo 1. na svaku promenu dugo održavanAh društvenih kalupa, шаnifestuje se na drugi način. U Nešvilu-Tenesl Jedna pobesnela rulja sa transiparentlma ušla je ц guvernerqvu kancelarlju, zahtcvajućl naročltu sednlcu zakonodavnog tela, u cilju borbe protiv integracije. Medutim, u retkom nastupu političke hrabrosti guverner ih je izbacio napolje.

GUVERNER FRENK KLIMENT IZ TENESIJA ODUPIRUCI SE PRITISKU, ODBIJA ZAHTEV SEGREGACIONISTA DA SE ZAKONODAVSTVO USPROTIVI NAREDBI VRHOVNOG SUDA. JEDINI JE ON EMAO HRABROSTI DA IZ SVOJE KANCELARIJE IZBACI GRUPU SEGREGACIONISTA. Тебко je ptedvkJetl како će se po Jug završlti poslednja odlučujuća bitka. Prošlog meseea jedan južnjafckl izdavać je nezvanićno Izjavlo: »Bitka Je izgubljena«. ’ 1 Ali ptepirka koja se јоб uvek nastavlja, zabrlnjava ceo napredm svet.

U BERLINGENU NJEN ZET ILISEJ MUR PRUŽA JOJ UTOČIŠTE. ALI N1 TU NIJE POST EĐENA SVAKODNEVNO PRIMA PRETNJE TELEFONO M.

AUTOMOBIL SA NATPISOM; »SPASITE NAŠU DECU OD CRNE KUGE« I ZASTAVOM JUZNE KON'FEDERACIJE.

3 А ПАШЕ СТУДЕНТКИЊЕ

ЧИТАОЦИ САМИ УРЕЂУЈУ ЛИСТ

Издаје Савез студената Београдског Универштета и Ака* демија * УреЈ>уЈе редаицискм колегијум * Глав«и и ндговор ни уредиик Милаи Вукос * уредмиштво и администрациЈа Београд, Балканска 4 IV, Теле фон 23-035 * чековни рачун 1032-Т-227, ПОШ. фах 542 * штамла „Борба”, Дечанска 31 ♦ тромессчна нретплата ISO. динара .