Student

CITAOCI SAMI lIREĐUJU LIST

Nova džez manija

Kada se pre kraćeg vremena pojavlo u Londonu film »RokEn-Rol« Sto u prevodu znači Jedno sasvlm patrijarhalno klatno na starlm ćasovnlcima, došli su do izražaja želje za način Iživljavanja mladića ( devojaka, takozvanih »tinejdžera* kojl su 1 ranlje blll očiglednl ali su samo čekall povod pa da naprave senzaciju. Bil Helej, kompoziitor Rok-EnRola, 1 sam je iznenađen posledicama koje izaziva njegova muzika. Neposredno posle ргеmijere, stotine mladlća i đevojaka, retko koji stariji od 21 111 dve godine, izašli su 1 lcrenuli ulicama Londona u bučnoj gomill kojoj nije smetalo ni opomlnjanje prolazuika ni intervenclja policije ni nadasve bučan saobraćaj. ISll su glavnim ulicama Londona, nosill sa sobom muzlčke instrumente l improvdzirall arije iz populame pesme tresući se, valjajući po zemljl, vičući iz sveg glasa na način kojl neki nazivaju epileptičarski, đrugl ludačkl a svi kojl imaju osećanja mere neukusnim. Izgleda da je najviše rekao o ovoj stvari 1 o ludllu koje je zahvatilo Ix>ndon. sam Nigel Bejvis. jedan od hiljada »tedi bojeva« objašnjavajući doplsnlku Dejll Hteralda pobude 1 stvame razloge za oduševljenje koje Je izazvala ova pesma. Nlgel smatra da je, I pored stvarnog ritma, koji Je u stanju da pokrene i nekoga koji je daleko stariji od 20 godina, Rok-En-Rol uglavnom iskorišćen kao povođ za buku 1 nemire koji su tako dragi tedi bojevlma 1 lutklcama kako se međusobno nazivaju ovl mladdći 1 devojke. Sasvim je slgurno da se nešto izmenllo u ovom svetu. U doba reaktivnlh aviona, očekivanja atomskih eksplozija. mlađu generaclju ne zadovoljavaju distrakcije koje izgleda da su bile sasvlm dovoljne generacijama рге svetskih ratova. Smešno bi bilo govoritl o novoj »izgubljenoj generaciji« ali ova, makar Sto se tiče hlljada i hlijada Roken-rolista, sasvim zaslužuje naziv obesne, bez osećanja mere 1 kriterijuma za ono što se može i za ono Sto se nalazi van domena prihvatljivog u bilo kom pogledu. Tedi bojevi 1 lutkice u devedeset otsto slučajeva zarađuju mesečno 0..0 30 funtl, pošto pri-

padaju uglavnom đruštvenoj klasi sekretarica, prodavačica, šegrta 1 uopšte Ijudi člja ргоfeslja ni u budućnostl ne obeCava mnogo veću zarađu. Kada se uzme u obzlr ova Cinjenlca, 1 jedna druga koju nikada ne smemo đa izgubimo iz viđa, tj. da mlad Čovek mora da traži distrakcdje, onda je sasvim jasno zalto je zabava ovih mladlća 1 devojaka pošla baš tim putem. 30 funti mesečno je taman dovoljno da čovek ne bude gladan 1 đa ne ide u rltama. Bioskop, pozorište, izlazak sa đevojkom su izdaci koje nljedan od njih ne može da podnese. A distrakcija je potrebna... Karakterlstlčno Je ono Sto može da se nađe u jednom od poslednjlh »Arova« (poznati parlskl llst za kulturno pltanje). Govoreći o smrti Dželmsa Dina, velitcog glumca koji je nedavno završio u 22 godinl svoga života. a ipak prethodno stlgao da zarazi obesnu mladež vellklh svetskih oentara morbidnom žeIjom za samoubistvom, kritičar Ага konstatuje da Je Rok-EnRol ipak jedna umerenija supstituclja za totalno degenerisane reakcije koje Je izazivao veliki glumac. Ovo nlkako ne govori o nekom poboljšahju ukusa i morala Rok En-Rolista. Baš zbog toga Sto je tako brzo našla zamenu ova omladina obećava đa će u sledećoj prillci da nađe zabavu koja može u svojoj dekađentnostl da prevazlđe sve Sto Je prethođno dostigla. U najtežoj sltuaciji verovatno se nalaze oni kojl su dužni da se staraju o vaspitanju l ponašanju omladine. instltucija mora da se suočl sa problemom kojl makar prema situacljl koja momentalno vlada izgleda nereSljlv. Nalme, trebalo bi proneaći zabavu koja bi bila đovoljno atraktivna da zamenl one koje Tedi bojevi sami izmišljaju a da se ppitom kreće u feranicama pristojnosti Ш makar u granicama zakonitosti. Sto je možda još najteže,

takva zabava bi trebalo da bude Ш besplatna ili veoma jevtina. lako veoma dobronamernl 1 sa najboljim željama da se ovakva situacija pronađe ipak smo veoma skeptični u pogleđu realizaclje ovakvog plana. Sta bi moglo da bude podjednako atraktivno kao kada gomila devojaka od 16 do 18 godina u masama od po hiljađu iU dve naleće na Cuvene pevače Rok-En-Rola, cepa košulju Edi FiSeru 1 Cuva parČad kao amajlije, skida cipele Džoni Reju 1 kasnlje ih prodaje po vrednosti fetiša koja dostlže 100 do 200 pa i 300 funtl. Sta bl bilo isto toliko Jevtino kao zaustavljatl saobraćaj po uiicama Londona, tućl policajca I razbljati izloge? I gđe 1e onda rešenje?

Još jedan dirigent koji je došao u London sa Roken-rolom. Kažii đa ovaj sviга čitavim svojim telom. Gornja slika je bila objavIjena u jednom britanskom listu sa potpisom: Kako bi reagovali ako bi u ovoj đevojci prepoznali svoju ćerku?

Proverite svoje znanje Engleskog jezika

Crossword

(Odgovore treba npisati n gleskom inačenjn)

ACBOSS: 1. Prevozno sredstvo (пш.,) •• taman 2. Podesan 3. Osećati 4. Jeđna ostrvska zemlja (skrać.) 5. Izgublti hrast zevršetak 6. Pacov Cudnovat, neobičan kazati (aorist) 7. Pozajmiti nekom pita s voćem 8. Skoro, zamalo 9. Ražanj 10. Inicijali poznatog emerlćkog glumca. DOVVN; 1 .Inicijali francuske pevaćlce šansona. 2. Vrsta goriva 3. Pričvrstltl, privezatl 4. Opaliti (oružje) zamenica (mn.) 6. Zadobit!. eteći suvišan, prekobrojan sklon 6. Kladitl ве tata kratak izlet 7. PresipaU se, curitl vrsta začdna 8. Tmuran, pust 9. Pleeti 10. Dva ista konsonanta.

IZBOR

GANDI I TAGORA

ROMEN ROLAN

(Nastavak iz prošlog broja) Tako bi govorio Gote indiski sledbenik. Izgleda da је time übuduće sve геčeno. Pesnik se povlači iz ekcije koju sma-tra negativnom. On oko sebe tka etvaralačke iluzije. All se Tagora ne pridržava toga. »Sudbina ge je izabrala, kako piše, da rukovodi barkom baš protiv struje! On nije bio samo pesnik; u tom trenutku svoga života on je bio duhovni izaslanik Azije u EvropL Pozvao )e Evropu тк saradnju na svetskom univerzitetu koji je nameravao da otvori u Santindkotanu. »Kakva Ironija sudbine da ja sa ove strane propovedam saradnju Između istočne 1 zapadne kulture, upravo u trenutku kad se s druge strane propoveda nesaradnja!« Nesaradnja ga je direktno uvredila u njegovom delovanju i intelektualnom übeđenju. »Ja verujem u istinsku zajednicu Istoka i Zapada.« Vređala je njegovu izvanrednu inteligenciju koj a se napajala na svim kulturama sveta. »Sva slavna dela čovečanstva su veiika i za mene... B e s k pnačna ličnost č o v e k ov a (kako kažu Upenišade) mote se ostvariti eaiflo u veličanstenom skiađu svih Ijudskih rasa. Moja je molba da Indija pretstavlja saradnju svih naroda sveta, Za nju, jedinstvo je Istina, a nesloga je Мауа (iluzija). Jedinstvo Je ono što obuhvata sve, pa se prema tome, ne može postići putem negacije ... Badašnje nastojanje da se паб duh odvojl od zapadnog značl pokušaj duhovnog samoubistva. Sadašnjl vek je jako pod uticajem Zapada. To Je bilo moguće samo zato Sto je Zapađu pripala neka velika misija u ođr.osu na čoveka. Ml, sa Istoba, ml tnoramo da učimo odatle... Zlo je, besumnje, Sto ml, več odavno. nismo imali veze sa našom sopstvenom kulturom I što zbog toga zapadna kultura nije bila stavljena na svoje pravo mesto. Ali kazati da je zlo da ostanemo в njom u vezl, znači potstlcati najgorl oblik provincijalizma, koji dovodl samo do Intelektualne bede. To je danas svetski problem. Nijedan narod nemože postiči svoj spas, odvajajučl se od drugih. Ili se spasavati zajedno ili zajedno nestati«. Kao što je Gete 1813 odbio da zamrzi francusku civilizaciju, taiko i Tagora ne roože da dozvoli da se leključi zapadna civilizacija, Г da to nije niukom sJučaju osnova Gandijeve mi-

sli, on zna da će joj takav smisao dati uzbuđene strasti indiskog nacionalizma. On strahuje od dolaska tog duhovnog varvarstva: »Studenti pnnose žrtve, ali zašto? Ne za što potpunije vaspu tanje, več za nevaspitanje. Sećam se, đa J6 za vreme prvog pokreta za nezavisnost Indije (S vad e s) došao da me vidi veiikl broj mladih studenata. Hokoše mi, kad bih im naredio da napuste svoje škole i zavode, smesta bi me poslušali. Energično to odblh 1 oni odoše ogorčeno, sumnjajućl u iskrenost moje ijubavi prema majci otadžbinl.« A sada, baš u prolećne dane 1921 godine, kada ie Tagora sa negodovanjem saznao da je u Indiji otpočeo bojkot engle&kog obrazovanja, doživeo je, u samom Londonu, izazivački primer ovog intelektualnog nacionalizma. Za vreme predavanja engleskog profesora Pirsona, koji je bio njegov prijatelj, indiski studenti započeše sa nepristojnim demonstracijama. Tagora je bio pun gneva. U pismu direktoru Santinikotan on osuđuje ovaj duh uskogrude netrpeljivovosti. On zato čini odgovornim pokret za nesaradnju. Gandd odgovara na ove pokrete. Ograđujući se u pogledu moralne vrednosti evropskog književnog vaspitanja, koje nema ništa zajedničko sa vaspitanjem karaktera, a koje optužuje da je oslabilo indisku omladinu, on osuđuje робшјеое bnttal nosti, u veravajući u slobodu svog duha: »Ja ne bih želeo da moja kuča buđe blokirana sa svih strana l da prozori buđu zapušeni. Stalo mi je do toga da đah kulture svih zemalja slobodno ргоvejava kroz moj dom, all neču đa dozvolim da me sobom odnesu, Moja vera nije vera tamnice. U njoj ima mesta 1 za naj manje stvorenje božije. Ona nije prlstupačna drskoj oholosti zasnovanoj na rasi, religiji 1 bojl kože.« To su plemenite reči. One ne stlSavaju Tagorino nespokojstvo. Tagora nipošto ne surrmja u Ganđija. Ali se boja gandista. I već na prvim koracima u Indiji, posle svog dolaska u avgustu 1921, eilno se uzbudio rbog njihovog slepog verovanja u učiteljeve reči. Vidd da je pretnja od duhovnog despotiznva blizu; i u svojoj Savremenoj re-

LJUBOMIR TESIC:

viji, objavljuje 1 oktobra p:avi manifešt; Poziv Isti ne, koji ustaje protiv ovog ropskog mentaliteta. Protest je utoliko upadljiviji što mu prethodi jedno divno priznanje Gandijeve ličnosti. Tagora potsećajući na početke pokreta za oslobođjnje Indije, 1907 — 1908, kaže da su pogledi indiskih politićkih vođa bili knjiški, da su inspirisani uticajem Burkea, Gledstona, Macinija, Garibaldija 1 da su se pokazali nesposobni da ргеvaziđu onaj mali broj Ijuđi koji je govorio engleskL ~D tom trenutku đošao Je Ma hatma Gandi. On Je stajao na pragu kolibe hiljada beskućnika. obučen kao 1 onl. Govorio 1ш Je njihovlm sopstvenlm Jezikom. Tu Je, najzad. blla istina ,a ne navođenje citata iz knjlga. Zato Je ime Mahatma, koje je doblo, njegovo pravo Ime. Ko Je drugl osetio da su bvl IJudi Indije njegovo meso I njegova krv? U dođiru s 1etinom otkriSe se prigušene du Sevne snage. ćlm Je prava IJubav zakucaia na vrata Indije, ona eu se Sirom otvorila, Svako Je kolebanje izćezlo. Istina je poroblla istlnu. : : Cast Mahatml kojd je ućlnlo da Je snaga istine postala vidljlva : : ; I tako, u vreme kada Je Buda na govestio istinu o saosećanju na svlm živim bićima koju je on etekao kao plo<i svog sopstvenog učenja, Indija se probudlla u cvetu svoje muževnosti. NJena se snaga proSlrila u nauci .umetnosti i bogatstvu. Ona Je preplavlla okeane 1 pustinje. Nijedna trgovaćka 111 vojna delatnost ndje nlkada nfSta sllćno postigla : : Jedlno Je Ijubav istlnita. Kada đaje elobođu, ona ве usađuje u nas same."

Ali se ovo odavanje hv*H le iznenada prekida, dolaz) razoćarenje. ..Neki zvucl muzike o ovom vanrednom buđenju Inđija putem ijubavi doplovili su đo ne preko mora ;; ; U iščeUvanju da ću udisati laki povetarac nove slobode, vratlo sam se kući pun rađostl. АИ, ood Sto sam zatekao. prl povratku, obeshrabriio me Je. Mućna atmosfera Je pritiskivala zcmlju, Izgleda kao da nekl spoljnl prLi tisak siU svakoga i sve da govore istim tonom, da se upro« gnu u ista kola. Ono fito sam svuda Cuo jeste da razum 1 kulturu treba stavltl pod kljuć« Potrebno je bilo eamo da M predamo svetoj poslufinosti. ТЈЛ* ko Je, u ime spoljne slobode, uni&titl unutrafinju slobodu вои veka!“ Poznajbmo mi ovu strejr nju i ovaj protest. Oduvek eu onl postojalL Poslednji elobodni duhovl antićkog sveta, koji je propao, izrsH zili su taj protest i strepnju protiv hrišćanskog sveta koji je dolazio. I mi osečaf mo da i u nama raste cfa por protiv tog Ijudskog lasa koji pokreće snaga sle* pe vere, eocijalne ili naciOMi nalne. To je večina р<Л>ипа slobodnog duha protiv уегв| koju je o«i sam stvorio: j ei vara koja za šaćicu iaaa branih znaći ikeogranićeoU slobodu za narode koji je đoćekuju kiicaiijem. td је јоб jedno ropetvo više. Nastaviće ee)

JESBN