Student

ČITAOCI SAMI UREĐUJU LIST

Lesli Hаuard AGENT Intelidžens Servisa

Ма de je proSl'" l vi.šo od trinaest godina od каЧо su ne mački lovci oborili nad Biskajskim Zau.o.n putnički avion Lisabon London, u kome se, s»joi dvanaest putnika, na lazio čuveni engieski glurnac Lesa mteresovanje za ovu tragediju nije ni do danas opalo. Događaj je zaista čudan: nikada do tada, a ni potom, Nemci nisu napali avione koji su saobraćali na toj liniji. Objašnjenje je došlo tek ovih dana, izazvavši nov talas interesovanja Lesli Hauard je bio značajan agent Inteliđžens Servisa. Na zahtev više naših čitalaca, u nekoliko nastavaka donećemo prikaz ove nesreće prema podacirha koje je zadnjih nedelja objavila strana štampa.

Rano julro 1 juna 1943. Ru ševine Loriana jer samo je to još ostalo od tog pitoresnog gradića, počinju da se pod zracima izlazećeg sunca pomaljaju iz lake jutarnje enagle. Nebo, azurno bretonsko nebo je bez ijednog oblačka. Dan će biti divan. Malo koji od, sada retkih stanovnlka obraća pažnju na eskadrilu Junkersa 88 što nestaje u plavetnilu, tamo, ka Atlantiku. Navikli su oni već na te vitke belc ptice smrti ukrašene crnim kukastim krstovima sa obližnjeg aerodroma. Eskadrilom komanduje pofučnik Belšted. Broj njegovih pcbeda u vazdušnim borbaша, iako nije bogznakoliko velik, doneo mu je slavu jednog od najvećih asova Luft,vafe. Danas, polovinom 1943, teško se stiče pravo da se na kljunu svog aparata nacrta koji obeležava oboreni Spitfajer ili Hariken. Poručnik Belšted je jutros uzbuđen. On sebe ne amatra vvbicom, on je samo čovek ko ji ratuje. Ne nosi on smrt na svojoj savesti, već pod krilima, u krilima svog aparata. A zadatak koji treba da izvrši ovog jutra, prvcg juna hiIjadu devetstotina četrdeset i treće ujutru, takav je da ga nijedan pilot lovac ne bi izvršio bez odvratnosti: to je

zadatak koji ne krije u sebi ni malo opasnosti. Qn treba da obori, nekoliko stotina kilometara južnije, jedan civilni avion, nesrećnu Dakotu bez odbrane, koja, evo ima vcč pune četiri godine obezbeđuje redovnu, nikad ničim neuznemiravanu vezu između Lisabona i Londona. Međutim, naredba je nared ba, naredba je izdana i to sa vrlo visokog mesta. Poručnik Belšted prestaje da se uzbuđuje. Vojnik mora da izvršava i ono što mu ne izgleda dostojno njega. Uostalom, možda je ovo vrlo značajan zadatok —on ne zna ništa više do da ta Dakota шога biti cborena. Belšted ne zna da je on u toku igre, na poprištu ništa manje krvave, a pogotovu ne značajnije borbe nego li su mnoge od onih na frontu, đa je on dželat u jednoj od, najapsurdnijih epiaoda rata obaveštajnih službi. On ne zna da će ta Dakota, koja nosi ime ptice iz žarkih predela, taj »Ibis« koga če on za koji trenutak videti kako tone u okean kao plamena lopta, da će on odneti u bezdan zajedno sa svojih trinaest putnika i jednu od najfascinantnijih enigmi Dru gog svetskog rata. Ne pretposrtavlja Belšted da će oba-

ranje tog aparata registrovancg pod brojem 777, iako je prvog dana tako svirepog leta, kao Sto beše leio hiljadu devetstotina četrdeset i treće, bilo toliko mrtvih, toliko oborenih aviona, dobiti u štampi viSe prostora od onog što ga zauzima člančić iz dnevnih vesti. Ali Belšted se vara i to se grdno vara. Ovaj »incident« potresa sve Ijude koji se na bilo koji način i bilo gde bore protiv nacista. Ali ipak je uzbuđenje najveće u anglo-saksonskitm zem Ijama: ogromno je i u holivudskim ateljekna, ogromno je i u mračnim kancelarijama Forin Ofisa. Engleska vla da biva interpelirana u Parlamentu. Pa i kasnije mnogo kastije, ono ne iščezava Vinston Cerčil obaranju »Ibisa« posveouje u svojim »Me moarima« skoro čitavu stranu. A danas, trinaest godina od tog faimoznog jutra, nanovo je čitava Engleska, pasionirana onim što se naziva the mistery of fligt 777« misterija leta aviona 777. Neosporno je to zato, što je bit ove drame putnik oko čijeg je imena stvorena legenda. Cije je ime dovoljno još i danas da se pomene, pa da ргеко svakog engleskog lica, pređe senka tuge. Taj putnik se zvao Lesli Hauard.

On nije bio samo sjajan glumac, sam oveoma pozjiat glumac, romantitni heroj iz »Prohujalo sa vihorom«, nedostižni Pismalion sa scene Kovent Gardena. On je nosio u sebi sve ono što je tipčno za Engleze, On je pripadao onoj galeriji engleskih idola u kojoj Engleska nalazi sve svoje vrline i mane, svoje ekstravagancije, svoj humor, svoju otmenost. Uz to ,on je čak i mnogn pre od mnogih svojih sunarod nika koji su morali to da uvl de, uvideo što je ustvari Hitlerova Nemačka. (Nastavak u iđućem broju)

Avion kojim je L. Hauard ođleteo u smrt

L. Hauard i Vivijen Li u nlmu »Protiujalo sa vinorom

ROMEN ROLAN

GANDI I TAGORA

(nastavak iz prošlog broja) Ali Tagorin prekor se izdiže iznad fanatizma gomile, Preko masa Ijudi, opijanih poslušnoću on pogađa Mahatmu. Ma koliko da je Ganđi vslik. zar autoritot koji je stekao, ne prevazilazi snage jednog velikog čoveka? Stvar Indije ne mo že se predati u ruke jednog vođa, Mahatma je Učitelj istine i Ijubavi. I zaista »šta pić koji je u stanju da pokrene našu zemlju ka istini i Ijubavi, nije stvar kcju bi mogao da napravi ma koji zlatar..: Ali. da bi se ostvanila dndLska nezavisnost (Swaiaj, Home i R u 1 e), potrebno je ogromno manje i umešnost. Putevi su teški i zahtevaju vremena Za takav zadatak neophodni su oduševljenje i d 'evni polet. Ali ništa manje studiranje i Ijudska misao. Misleći uvek na taj zadatak ekonomist nvora da razmišlja, radnik da proizvodi, vaspitač da državnik da se snalazi i dovija. Jednom rečju, moralna snaga zemlje mora da se razvija u svim pravcima. Svuda treba očuvati istraživački đuh čitav 1 ničim neometan. Razum se ne sme zastrašiti otvorenim lli prikrivenim pritiekom«. Tagora .dakle, poziva na saradnju sve slob<xioljubiv€ snage Indije. ~U starodrevnim fiumama nafii g u г i (mudraci) prožeU evojioi vizijama, uputili su poziv istraživačima istine . . . Zašto i naa g u ru, koji želi da nas vodi u akciju. ne uputi takode poiiv ?“ All, g u r u Gandi uputio je saroo ovaj jedini poziv, svima i svakome: »Pr e d it e i tk a j te!« „Nije li to poziv novog đoba novom stvaranju. Ako su velike mafiine opasne po duh Zapada, zar male mafiine nisu po nas vcća opasnost?" Ne bi bilo dovoljno da sve snage naroda sarađuju među sobom. One treba da sarađuju sa svim snagrma sveta. »Buđenje Indije je povezano sa buđenjem sveta ... Übuduće oe svaki narod koji se bude zatvorio u samog sebe ići protiv čuha novcg vremena.« A Tagora, koji je proveo nekoliko dana u Evropi, evocira uspomenu na Ijude koje je tamo sreo, na one dobre Evrop-

Ijane koji su oslobodili svo* ju dušu od okova nacionalizma, da bi se posvetili celom čovečanstvu, na onu proganjanu manjinu gradana sveta, civ e s totius orbis koju on übraja među saniasine »među one koji su u svojoj duši ostvarili Ijudsko jedin* stvo...« „А mt, ostali bismo saml da ве zadovoljimo time da deklamujemo mol,,itve o negaciji, da navodimo bcz prestanka pogrcžke drugih, da nastavimo з izgradnjom svojo samostalnostl (Swaraj) na temeljima mržnjo! ... Kad se ptica u zoru probudi, ona nije sva obuzeta traženjera hrane. Njena krila neumorno odgovaraju pozivu neba. Njen glas peva pesme radosnice novoj svetlosti. Novo čovečanstvo uputilo nam je svoj poziv. Neka naš duh odgovon svojim sopstvenim jezikom!... Naša prva dužnost je, da se zorom setimo Onoga kojl je Jedan, koji ne razllkuj e klaselkojl svojira r aznovrsnim snagama brine, kao Sto je to nužno o potrebama avake klase i svih klasa. Molimo Onoga koji daje mudrost d а se ujedinimo u pravedno, međusobno razumevanje! Ova plemenita reč, jedna od nt.juzviŠenijih koju je jedan narod čuo, ovaj suncem obasjani spev, nadvisuje sve Ijuđske okršaje. I jedlna kritika koja bi se шоgla ućiniti jeste da ih suviš nadvisuje. Ona ima ргаvo, ako posmatramo razvitak kroz vekove. Ptica pesnik, ševa velika kao orao, (kako je Hajne гекао za jednog naieg velikog mu zičara), peva na razvalinama vrctrvena. On živi u večnosti. Ali se sadašnjost hitno nameće. Cas koji prolazi, traži za svoje teške patnje, neposredno, makar i nepotpuno, olakšanje malo ma po koju cenu! I sa ovog stanovišta Gandi, koji псспз pssnl'čkog F>oleta Tagorinog, (ili koji se možda toga odrekao da bi kB odh isa 11 w a milosrđa, živeo sa najeiromašnijima), bio јз u F>ovoljncm položaju da odgovori. On to ovoga puta čini sa viš-e žara nego što ga je ranije pokazao u ovoj p’emenitoj borbi. Njegov cdgovor nije zakasnio; on je cbjavIjen, 13 oktobra, u M 1 ad c j I nd i j i, i veoma je uzbudIjiv. Ganda zahvaljuje Ve-lik o j stг a ž i što je upo-

Pol Sezan

zorila Indiju na izveane opasnosti. Slaže se sa Tagorora da je potrebna sloboda rasuđivanja: ~Ne treba nikome dozvoliti da upravlja svojim razumom. Slepa odanost je Cesto štetnija nego prisilna pokornost pod biCera tit lanina. Još ima nade za onoga koji je nasilno r>ostao rob, ali je nema za onoga kojl je postao rob iz ijubavi," Tagora je dobar čuvar ko ji upozorava na približavanje neprijatelja koji se nazivaju: bogomoljstvo, letargija, notrpsljivost, neznanje, neaktivnost. Ali Gandi nik a ko ne priznaje da su Tagorini prigovori opravdani. Mahatma se uvek obraća razumu. I nije tačno Mahatma se uvek obraea razumu. I nije tačno da u Indiji postoji slepa poslušnost. Ako se zemlja odlučila na upotrebu ručnog razboja, to je bilo posle dugog i veoma zrelog razmišljarrja. Tagora govori o strpljenju i zadovoljava se lepim pesmama. Ali radi se o ratu! Neka pesnik ostavi svoju liru! Posle će paveti. Kad je kuća u plamenu, svaki uzima kofu đa gasi požar...« »Kad zbog nestašice hrane um iru onl sa kojima žlvlm, Jed<ini posao kojl treba da radim Jeste da hranlm gladne... Indlja je kuća u plamenu... Indija umire od gladi, јег nema posla kojl bi joj omogućio da nađe hrane. Khulna umire od gladl... Pripojene oblastl preživljavaju glad po četvrti put, o.*isa trpi od hronlćne gladi... Indlja je svaklm danom sve iznurenija. U njenim žllama gotovo i nema vlše krvi. Ako ne pomognamo, ona će propasti... Jedinl oblik pod kojim se bog sme da pojavi pred iKgladnelirn i nezaposlenim narodima, jeste rad i obcćanje da će za svoj rad biti nahranjen. Bog 1e stvorio č<?veka da bi svojlm radom zaradio hranu i гекао da su oni koji jedu, a ne rade lopovi. Mlslimo na mll onc Ijudskih bića fcoji su danas u gorem položaju i životinja, koji su gotovo ua' samrti! RuCni razboi je život za milione onih koji umiru. Glad tera Indiju na ruCnt razboj... Pesnik ž'vi za cutrašnjlcu i hteo bi da i mi takc žlvimo. Našim ushićenim pogiedima on prikazuje lepu sli-

u ptlca koje u ranu zoru pevaju pesme slavopojke 11l uzleću u visine. Te su ptlce nahranjene. One Imaju svoju svakodnevnu hranu 1 uzleću sa odmornim krillma, јег im se krv odmorlla u toku noći. AJI ja sam dožlveo bol da posmatram ptice koje u neđostatku snage nisu više želele nl da slabo zamahnu krilima. Covek ptlca se, pod inđlskim nebom, uzdiže teže nego onda kad izgleda tcao da se odmordo. Za millone bića žlvot je većifa buđnost Ш večita obamrlost... Uverio sam se da je nemoguće üblažltl patnje gladi pesmom ia Kabira... Dajte im rada, da bl imali da jedul... Ali zašto bih ja morao da pređem, pitaju se neki, ja kojl ne moram da гаdim da b'h se prehranio? Zato što jeđem ono Sto mi ne prlpada. Zlvim od пЛјаСке svojih zemljaka. Idite tr&gom za svakim komadom novca kojl vam stiže u džep 1 vldećete da je istina ono što kažem... Treba presti. Neka svako prede! Neka i Tagora prede, kao i ostali! I neka spall strana odela!... To Je danas dužnost. A za sutra bog će se brlnuti. Kao što kaže Glta; »Izvrši pravedno dek»!< Sumorne i tragične reči! Beda sveta se uzdiže ispred umetničkog sanjarenja i dovikuje mu: »Usudi se da me negiraš!« Ko je onaj koji ne shvata veliko Gandijevo uzbuđenje i ko ga ne bi delio s njim! Ipak, u ovom odgovoru, tako ponosnom i bolnom, ima nečega što opravdava Tagorina strahovanja. ReC Sileat poeta, to je đtrog ррziv na disciplinu u borbi. Pokoriti se bez diskusije zakonu Swadeshi, čija je prva, svakodnevna obaveza za sve upotreba ručnog razboja. U Ijudskoj borbi discipli-, na je, nesumnjivo, dužnost. Ali je nesreća što se oni koji su dužni da je primenjuju Gandijevi pomoćnici najčešće ograničeni duhom. Oni stvaraju sebi i drugima ideal od onoga što je samo sredstvo da se taj ideal postigne. Zakon ih zaslepljuje samom svojom ogranićenošću, јег js njima dobro samo onda kad se nalaze na uskom terenu. Za njih Swadeshl postaae zapovest, Ona dobija značaj nečega svetog. (svnšetak u idučem broju)

Pejzaž

ИЗДАЈЕ САВЕЗ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА И АКАДЕМИЈЕ * УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ * ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МУХАРЕМ ПЕРВИТж * УРЕДНИШТВО И АДМИННСТРАЦИЈА БЕОГРАД, БАЛКАНСКА 4/IV, ТЕЛЕФОН 26-035 • ЧЕК. РАЧ. 1032—Т—227, ПОШТ. ФАХ 542 * ШТАМПА „БОРБА*, ДЕЧАНСКА 31 ♦ ТРОМЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА 180 ДИПАРА