Student

Авала и Златибор Разговор са управником Студентске поликлинике

Теижо је у Београду наћи амбуланту где се до лекара може доћи једноставно и без миого чекања, а да то и болесницц ггризнају. Једна од ретких је несумтниво Студентска поликлмиика. Али, из самор броја студената на београд ском Универзитету, који прелази цифру од 40.000, ироистичу објективне тешкоће, царочито у погледу превентивних мера лечења-одмора и опоравка. У вези са тим проблемом управник Стулентске поликлинике Др. Чед. Беладиновић истакао је свој оптимизам у псбољшаље садашњег стања. Битних измана неће бити ин У бррју места нц у критеријуму за слање у одмаралишта на Авали и Зла тибору. Међутим, Јгчиниће се миого у побољшању сме штаја, нарочито на Авали, где су студвнти смештени у једној бараци. Вероватно je да ће се укинути досадашња уплаћивања од стране студената (Авала 2200 дин., Златибор 1800 дин.), чиме ће боравак у тим одмара лишхима бити бешлатан!

„Очекујемо и сарадн>у Савеза студената у nRe дузимању мера против оних који својим непристој ним понашањем, кршењрм кућног .реда, уништавањем имовине бацају лошу сенку и срамоте и студентску организацију и углед установе. Такви не смају ни доћи у одмаралиште,” режао је Др. БелациновиЈ!. М. Ј.

Благо »ему, купио Је Веспу. Сада he моћи да иде на сра предавања!

НА ПЕРИФЕРИЈИ ЗЕМУНА РАСТЕ ЈЕДНА НОВА ШКОЛА

Прва је и за сада једттоа те врсте у ЈутославlИји. О н»ој се мало говорило и тжсалоЗа почетак рада, Вшпа педагошка школа за економику домаћинства је имала само собе за смештај и рад студената. Ни ходиици дома нису тада били до®рше«и. Цела зграда школе и дома била је у скелама. Једино су о тосме добро зна.ти њени ортанизатори који су уложили.преко 150 милиона динара, Ректорат и студенти. Оки ау се заједно ухватили у коштац са проблемима и ушешно их решавали.

Протекла година била Је година борбе за стварање услова за нормалан рад. и у томе се углавном успело. Постигнуто је много више него што се у овом временском размаку моЈче очекивати .Средила су се и данас се сређују многа друга пита Јна у вези са настввом, наставним средствима, уџбеницима и осталим проблемима који су неминовии на сваком почетку. И тако Је aeh данас ова институција саставни део осталих високих школа у нашој

земљи чиЈи Је задатаЛ да оспособљаваЈу високо квалификова не друштвене р>аднике. Она зв_ право треба да оспособљава пионире борбе ра правилну и разноврсну исхрапу нашег народа за општи напредвк социјалистичког домаћинства. Другим речима, њени будући струч њаци треба да буду носиоци борбе за бољи животни стандард. На овом степену развитка нашег друштва, неопходан Је наставни кадар који he утицати на повећање стрЈгчности настаае домаћинства и осталих сродних предметв, у учитељско-домаНичким и доугим школама. Ево ту he бити место стручњвка коЈи заврше ову школу. Њих за сада још немамо. А потребни су и разним друштвеним институцијама и организаиијама xoie се баве проблематиком исхране и напретка домаћииства. Ширииа делокруга рада и ва. жност задатака будућих стручњака, коЈи се на овоЈ школи оспособљаваЈу, Јасно се види и из веома разноврсног и доста обимног наставног програма. За две године студирања треба да се положи 1в годишњих и 5 дипломских предмега и на краЈу писмени и практички део ДИIПЛОМСКОГ испита. Осши тога, режим наставе и живота У Дому коЈи служи као установа за извођсње Једног дела практичие наставе из предмета „ДоMahMHCTBo" наметнули су сту дентима Још и разпе друге дужности те сасвим сузило rpaницу слободног времена за дру штвени и културни живот Удружења савеза студената. Својим модернЈШ уређајем, изгледом. присношћу и топлином, као и кухињом, Дом пружа студентима праву домађу атмосферу. А по реду и чистођи коју скоро сами студенти одржавају може служити за

пример. Све је у њему домаhe. Режим живота, однос студенат\а према државној имовини која им Je поверена, међусобни однос руководства и сту дената све је као у неком домађинству са великим бројем чланова. Тако су Виша педагошка шко

ла у Земуну и њено Удружеље савеза студената врло смелим корацима закорачили у живот нашег школског и друштвеног система. Прва година њиховог nocrojaiba пружа богато искуство и обе Кава велике наде за даљи напредак и Још већи Успех. Ј. Фмлиповић

Opet barijere

Sa<la su Jasnlja mnoga pltanja lz odnoea škole 1 Saveza studenata. Uskladeni su mnogi inđlvidualnl stavovi prema OpStlra. Detaljno je razrađen sistem izbora studentskog pretstavnlka u organe Unlverziteta. Uvedena je katedra za društveno obrazovanje studenata 1 ntz dosadaSnjih problema Je prestalo da postojl. Međutim svl stavovl 1 zahtevl studenata nisu usvojenl a nekl su vešto zaoblđenl i pored mnoglh .diskusija. Ovo se odnosi na naše nastavne planove. I režim studija je u doeta slučajeva zaoštren naročtto posle druge godine. Student će izgublti pravo n a Skolovanje aJco za dve naredne godine ne položl sve ispite. Ovde je »vešto« zaobiđen zakon 1 ograničenja koja su se ođnoslla na prvu godinu rastegnuta su i na drugu. A Sta će bltl ako se bva rastegljtva stvar 1 na JoS koju godlnu? Dokle ovo ide su prlmer onl fakultetl koji su pređvidell barijere 1 mnoge uslove ra upls u semestre posle treće 1 starijih godlna. Mlšljenja smo da ovo nema realnog opravdanja danas kada smo prežlveti taj lavlrlnt barljera bodljlfcavlh Žlca, kada smo Izašll tz katakomba opširnlh nastavnlh planova. Ja nlsam za slobodne rokove Ovo se Još ćesto Cuje, kako Izgleda sve ćešće, na mnogim sastanotma naSih nastavntka. Ovo nije viSe ono kategorično: Ja sam protlv slobodnlh rokova? All nije Cak ni apsttnenclja. Unlverzitetski Savet nema jedlnstven stav po ovom pltanju, već je to ostavljeno fakultetl-

ma, a tamo se sve čeSće govorl 0 apsolutnom ukidanju slobodnlh rokova za sve studente (bar među nastavnlclma). Apsolventskl rokovl su ostall slobodni, all koliko je tu bilo protivljenja, čak se htelo da se od njlh naprave semestralni rokovi odredbom: kad studcnt padne nema pravo đa polaže za trl meseca. Ovo nlje nlmalo ispravno jer nas vraća u nazad. Табпо je da su statuti когак napred u napretku Unlverzlteta ali se studentl moraju JoS izboritl da se prestane Jednom sa »tix>]ansklm ratom« po desetl put itd. Da se pravilno postavi 1 završl u ov6j godinl dlskuslja oko izrade l revlzlie nastavnih programa. Pravljen je ražanj a zec je bk> u Suml. Određena je dužina studlja, broj predmeta l vreme njihovog izvođenja. Вгој predmeta je smanjen, ali... eh, đa nlje ovo all! Nastavna materlja je ostala ista 1 ndje oslobođena mnogih balasta, mnoglh detalja. i umesto da se olakša studentima da bi zavTšill studlje u redovnom roku, njtma je na ovaj način otežana situacija. Ovo Je paradoks, nažalost. Prlmer; Na jednom tehnlCkom fakultetu su spojena tri predmeta u jedan. Бгој Casova novog predmeta *je ravan zblru Casova blvša trl, ostala eu trl profesora a polaže sc kod svakog posebno. Ako student padne kod jednog profesora, sledećl put polaže ponovo kod sva tri. Ako bi ovo ponovno polaganje bilo posle ona t г 1 meseca, onda vldlmo gde smo. Vldlmo koliko JoS treba studentl da se bore za svoje stavove. Zakonu, statutu ( mnoglm zahtevima dat ]e formalan ustupak smanjen je broj predmeta. Buduće dlskuslJe moraju da Imaju za cllj stvaranie stručnjaka opšteg tlpa. Zahlevl 1 dlskuslje u pogleđu programa nastave moraju konkretno ukazivati na ovakve pojave 1 tendenclje. Da se nastava rasteretl speoijallstlCkih dctalja, Jer za to postojl pozdiplomskl studlj Cljl je program baS ovom posvećen. Zalagatl se za savremenost 1 modernlzaciju nastave, za nov mteođ. Ne mogu se nove Clnjenlce ofcivaU u stare kalupe.

М. Mlletić

И даље 800 динара

Зашто је у октобру месе цу храна у студентским мензама била слабија? На то питање добил-и смо одговор од Управе за материјална питања. За сваког студента који се храни у студентској мен зи дотира се месечно по 800 дикара. Међутим, мензе су до септембра потрошиле вкше новаца него што је планирано па се по ставило питање Да ли ћв дотирана сума достати до краја године, јер се претпостављало да he бити већи прилив нових студената, као и да су се цене намирницама нешто повисиле, Управа за материјалка питања, без седнице, што се мора критиковати, донела је одлуку да је боље у октобру смањити дотаци је по једном студенту на 400 динара него да се то учини у децембру. Поставља се оправдано питање да ли се једном детаљнијом енализим могло избећи то смањење или бар у мањој мери, поготову ако се узме у обзир чињеница да није био велкки прилив нових студената. Али, октобар је прошао и важно је да до краја године остаје 800 динара дотације по студенту. Зз идућу годину Управа за материјална шггања испланирала је 108 милиона динара дотације з** студент ске мензе поема 73 милиона ко.тико ће Управа утро nnrnt оне године. Толико је планирано што не значи да he бити толико и одобрено. Међзгтим, постоie сви изгледи да ће сума б;гг м одобрена. 3 5 што је храна и у новембру била нешто слабија од прошлогодишње? Узрок

треба тражити у старим слабостима управа мензи, слабој организацији посло вања, као и да су цене намирницама заиста нешто више. од прошлогодишњих. Љ. Ј.

Приближава се 14 децембар да н који Је ушао у познате датуие револуционарне борбе студената Беоорадског универзитета. На слици: Дом коЈи воси имс 14 децеибра

TEME

Пропала »нулерица«

Ова вегела прича ne почиње оним уобичаЈеним „Вио Је ди> ван маЈски дан кад студент liepa Нетрић ..." нити „Тога Јутра студент Пера Истрин У* стао Је с предосећаЈем .. итд. Hel Корсни за н>ен uoстанак далеко cv лубљи ла 6и се везали за Један обичаи маЈ ск и дан или какво весело Ју тарње расположење главног jy нака. Ирво, он ниЈе био никакав Јунак, био Је обичан академски грађанин са дугогодишњим академским стажом, а друго, дз Је све било у иају било би ДОбро. Дакле, Јунак (ипак, а видеhe се већ зашто и какав jyнак) ове приче Пера Петрић студент Н-ског факултета и .it. ;or јдишњи станар и ду жник Студентског града изиђе Једног хладног новембдрског Јутра из Рокине бербернице и зимогрожљиво увуче под крагну сивог хубертуса своЈу округлу, на нулу ошишану главу. НиЈе био намири сан као обично, прна миришљава коса остала Је на 'Бокином олаЈисаном поду као непожељна успомена. Пера Петрић Је предузимао прве ко рак е за раскид са недавном прошлошћу u у своЈоЈ свеже ошишаноЈ глави, покривеној дубоком црном беретом, правио план рада за Јануарски испитни рок. Да, тако Је то почело. У првп план Је ушло пгишање, што значи нема изласка, а у пру ги свеже и ирним тушем испи сан табак који се у (ол страре Ђииине слике) 'урамљеном стаклу нашао поикован на чи стим вратима собе: НА ЗНАЊЕ Пушим иа лулу Сат сам продао да се извадим из буле Машне сам већ изнаЈмро Повиие не купујем Познанике. пријатеље и уважене колеге вићаи У мензи °Д 12—13 и ол 18—19 часова Сви дођавола, закључао сам ее и спремаи исшгт! С поштовањем Пера Петр'«ћ, студинт Н-ског факултета Пошто Је за свакн случа! поикуцао у соби паоолу* КО ЛЕГА БУДИ КРАТАК!. Пева Петоић Је извадио затурена скрипта, сео за сто, ст?.иио по ред себе чашг воде, попупгио пигарету и. скоро се прекрбапио на учење. Св« 6и било добро и Пера би изашао спремаи на испит

(планирао тридесет етранида дневно) да Је оваЈ новембар био онаЈ • из бруцошки дана. A-th v не лези враже (како 6и то рекли старн писци) било је . јздно као у руском фрижидеру (што не би рекли стари писци, Јер се онда хладпи фрм жидери нису грампили за топ ле Вартексов« мантиле). Пера Петрин Је целог даиа хукао У своје прозебле руке. шетао no соби док се преслишавао, а из уста су му и*лазили све до увече сами дуги левци водене паре. НиЈе било уобичаЈеиог знојења („почетак Је сва ки тежак”) није могао да загреје столицу”, Јер, брате, Угаљ нису давалн, а парно rpe Јање Још иису увели, ма да су ти Јадни људи испропадали, у последње време су и по hy радгли, „Ех, лето ти 1е право уживање, нихо иишта ие мисли, топло Је и не мораш да се свађаш е „шгмерима” око лоношења угља.” иислио Је Пера. Море, камо cpehe да га сам носим, па макар очи ловадили штрецну га нешто под помодрелим грлом и мисли му одлуташе далеко, далеко, до топле и све уси Јане пећи, са коЈе Је скинута рингла, а одозго стављен Стевии лончић са врућом. па. боже, као он и Стева спремаЈу се да овако увече уз врућу „проче тљаЈу” Јелну наситно динар чип. Ех, срећна времепз изчезла сте давно .. .** Поче Пера од муке Да певупш, кад одЈедаипут КВРЦI и цела каљава. али за коЈи месец и по плану зелена перспектива Студеитског града утону у ве чну помрчину. Идиоти, опет неко има кваран решо или краду осигу раче узвикну добронамерни кандидат и истрча у ходник. У трку се скоро судаои са комшијом из сусепне собе, коЈи Је излетео у као тунел мпачан ходник по истом пита њу. Општи 'квар рекао Је свезнаЈући комшиЈа поверљи во разговарао сам са овима из пентрале. Мрежа Је преоп терећена, греју се људи уз ре шое и електрпчне греЈал»тце, а инсталапнЈе Ce топе. Отићи иемо Једног дапа сви у ваздух. и не само ми. већ и ови лавиљони до нас. Штета би би ла ■ огромна 57 ми.тиона, бра fe. ниЈе шала. Тако, у разговору и ишчеки вању да поново дође светлл. Пера Петрић сврати v комши Јииу собу да поприча!у и попуше по цигарету Тражећи мекаиу површину кревета ра који би се привремено спустио ои, трапав и несналажљив как вог га Je бог дао, удари цева-

ницом о нешто нрело и тешко на поду што се уз велики тресак изврте на леђа. Ништа, нмшта, комшпја, вадам се да се ниси повредио. Знаш, то Је само грејалица. Сналазим се, као што видиш... Мани, море, а Ја мислио шпорет сам ти претурио. Коашшја Је спретно нашао шибицу и упалио жижу направљену од ималннске кутиЈе у којој Је сагоревао Унрин путер („Знаш, Ја то с доручка уве к помало донесем. нек ce нађе и рскао Је комшнЈа), а онда су дуго причали док ниЈе дошло светло. После тога није било термичке струје однео неко Један осигурач, а оида се испоставило да Је, зли Језици причају, осигурач одне 0 електричари Јер се посвађао са једним колегом, шта има он, мамлаз Један, да се свађа са електрмчаром, викали су, а онда су се свађали коме je потребниЈа термичка струЈа, Док се нису појавили они коЈи су Је имали и захтевали да се престане с галамом в то се отегло дуго Тако Је то трајал© из дана у дан. УЈутро 6и се будио озеблих леђа, дуго радмо гимнастику ради загревања, трчао на доручак, чекао ред, враћао се и проба o да учи, спавао утрнула тела, одлазио на ручак и чскао дуго због застоЈа (нема струје, нема воде, викали 6и), долазио у собу, спавао до вечере, а увече одлазио у биоскоп да се греЈе. А дани су промицали. Он је веђ скинуо своје урамљено упозорење са врата, почео да прима странке и чита новине. Читао би тако новинв увијен у ћебад и мислио да ио првом треба купиги рукавице, а у новинама е.у се поЈавиле већ прве честитке за празник Републике: „Коксара та и та, честита празник... итд.“, „Предузеће за промет огревпим материЈалом честита потрошачима 29 новембар- и слично. А он се мрзнуо, спавао, Јео и увече одлазио у биоскоп. На игранку ниЈе ни мислио, где he овако ошишан, народ да плаши, боже ме прости. Од испита кпшта, док н е отопли. А као празнични поклон студентима почиње да ради котлариица. Испи т Је ионако пропао, опет ће да уђе v форму врућа, на игранке не мора ни да иде, шта ћ е тамо, све Je ис*го, иста музика, исти вицеви, исти парови, иста пезагреЈана сала, а са Стевом ће мотоплом поново да „окрене“ o ве нове Фортуна карте (ЗОв динара на распродаји) само гад ћ е чип да повиси на 5 Дин.

Драгослав РАВЧИЋ

ИМА И ТОГА

Институт за нормалну физиологију постоји на Медициноком факултету већ 20 година а уџбеник физиологије који ]е неопходан студентима друге године. Још није напнсан. Идко Је то Један од наЈтежих предмета на овом факултету. Да би ствар била Још тежа од стране факултетских органа, аабрањено Је корииЛење Биковог уџбеника преведеног са руоког Језика 1939 године коЈи не одговара потребама, а није преведен ниЈедан други уџбеник. Дода Јемо, да Је забран>ено издавање скриггта из ове области иако су студенти хтели оргакизовати њихово умножавање. Одакле сад студенти треба да уне? Сличан случаЈ је и са Патолошком физиологијож Р 1 «злииса је једино у томе што за њу постоЈе скрипта (која не задовољавају) док на оловеначком Језику постоји Жупанчићев уџбеник који се користи у Љубљани и коЈи Je у сваком случају бољи од било каквих окрипта.

Давид Атлагић

ДРАМСКО ВЕЧЕ Друштвени клуб студената Хехнике организовао је успело драмско вече на коме су учествовали чланови ансамбла Београдксог драмског позо ришта. Редитељ Андрић говорио Је о концепцији позоришта и њиховом садашњем програму као и о гостоваљу у Бугарској. После тога су чланови Аисамбла Ксенија Јовановић, Олга Станисављевић, Рената Улмански и популарни Љуба Тадић, приказали фрагменте пз комада „Лов на веш тице** од Артура Милера и из „Наследника“ од Дббрице Ћосића. Након успвлог програма чланови Ансамбла заржали су се неколико часова у разгово ру са сгудентима Технике.

ANKETA IDEOLOŠKE KOMISIJE FILOZOFSKOG FAKULTETA Interesovanje postoji

Nedavno formlrana ideoloika komisija pri komitetu i odboru S3 Filozofskog fakulteta sprovela je jednu anketu među stuđentima. Komisija jo u anketi predložila izvestan broj tema koje obuhvataju masu pitanja Iz različitih oblasti IdeoloŽkog rada. Komisija računa na solidan kadar koji postoji i koji bi načeo razne teme iz ovih oblasti i usmerio diskusiju otiržavajući je na visinl. Anketirano Je 5.956 studenata.

Теше iz oblasti etičkih problema imaju najyjše interesenata. Cifra iznosi 1.900. IdeoloSka komisija smatra da treba razne oblasti obrađivati u okvlru pojedinih klu bova. Tako је formiran inicijativni ođbor za okupljanje studenata u Klub za estetska pitanja, zatim Klub za izučavanje različitih puteva u socijalizam gde bi se udru?Ш studenti Filozofskog, Prav nog i Ekonomskog fakulteta.