Student

1Ш momčići i pirgav« seljančice ali na trg se nije moglo, vašari Ste je bilo ograđeno a pred školskim sokakom gde se odvajkada igralo, stojl Dobra duša kao karijatid. Naiđe harmonikaš a.milicioner mu zapretl Naiđe drugi pa i njemu pretnja. I tako sat za satom, veče se poče spuštati e mladinja se još ne razilazi. Dobra du.ša se češka po glevi, uzdahne, vrpolji se. Žao mu. Kad se već 1 mesećina isprrt nebom, on zaturi šajkaču pa onako namćorski otkopća harmoniku dugmetaru što je jedan pegavi mladić nosio. I teko prećutno, kao protivtežu sebi, on đopusti, propueti jedno kolo. Posle je i sam brunđao kao medved neku seljaoku pesmu..» 28 Nisam više kepec. N'isam osnovac. Rokao sam to vaepitaću. Zar izvesne pridike nisu suvišne. kao ispisane sveeke. Za vreme pfaktičnih časova. Rumunčiću je pozlilo. DszU f“ ni nastavnik mu je rekao da folira. Dečko se grćio od bola. Suze. sitne kao omaja, kli*lle su niz njegovo plavo lice. Žarko je hteo đa ga povede u spavaonicu ali se ПЛStavnik usprotivio. . Pa nismo mi vaši nadničan lezerno je dobacio itg Ćuti. mangupe jedan. Ti Ш da me ućil! Ja nisam mahgup ali vi se baš mangupski pbftašate! opet je vrlo prisebno rekao Zafko I Ja sam blo Ijubomoran na njega što je tako otvoren. Lice fdu _ Dosta! Dosta sa tim lajanjem... NajeO 9i se pft &ОП То je bilo euviše. Rumunac je робео đa jeca. OtvoTlH smo Četvore uši. Zarko je naglo UćUtao i itekOliko pošao u susret mladim stablima bresaka koje *Ш> Ralfcmiii. Dobri pajaci su još jednofn bežali u šaVove lisc^. 4 Zarka su iškljućili iz Skole. Kad je polažio, tutnuo šam mU u ruke vel'iku Piohirsku ćokolšdu. On se šeretski našfnft; jao Ispraćate bebu na letovanje... LetOVahje Je dolsla dolazilo ali pomalo gorko. Uveće nikako nisam mogao da I u susednoj sp-avaonicl nekd klirtja bUbao je Ге-5 za proslavu. Bubao je veoma glasnO. Ali Ш1 sU te bile pune nekog toplog Lnata l nekO slatke žeravice. AL TOSII TOLIKO SMRTI? NEVINA NA OBA 6KA PODIGNI POGLED SA GAJKE ... SRBIJO MEĐU PUŠKAMA TEK SLOZENIM U KUPE... Drumom kojl je ргоlazio fnimo геке. skakalo je stado ovaca. Neko je zvižduir.n vačfr. tn пsллт bio ia.

Milosav Mlrkovie

ZRNO PO ZRNO...

Zoran Mišić: »Antologija srpske lirike«, Matlca srpska

Šeetaviti Antologiju ddnas 1 ovde nikako ne znači tražitf hieto ргеко pogače. Već odenuta odećama celoga jednog veka, srpska poezlja znaĆi pobednićki tod 1 na- . eu&no umetničko življenje naže pa je erećni aii đavolski pošao preibirati po njoj i krojit? ođ nje. Zoran Mieić obavio je svoj posao čeetito i određeno. Na ovu antologiju, međutim, navaliće mnogi drvljem / d kamenjen, sumnjom i pakošću u stilu maćevaoca ele pog za svoje promašaje Ш ea profosorskim kažiprstom. Jer, neko je zaboravljen. Nekom je đato pastorsko me sto, nekom eu otvorena sva vrata širom. I biće skloni svl Ijuti i svi smrknuti da zaborave, previđe, golemu zaslugu Mišićevu, zaslugu koja značj izmirenje stotine gođina i modernog, dakle, obogaćenog sluha. Ne ukusa>. Ne zanlmanja. Već samo sluha. Jer. Ćarne Iracionalne vrednosti jezika našeg, stidljivo priznavane, ali držane pod gomilom antologiia kao Zrno graha pod devet Andersonovih jastuka, imaju puni glas u ovoj knjizi. Mišić je već komentarom 0 Branku Radičeviću, tcm stražilovskom momku I Ijubavnlku, bio na izvanred*nom tragu. On je već ođmah osetio žilu kucavicu potcncljalne eprske lirike t posle, ne gubeći «e na str&nputfc&ma, prepllvavši brzake međuratne lifike, đošao do onih dragocenih reči našeg vremena pfeđ kojima ćesto otvramo četvdre uši. Ceeio 1 gordo. . »Sa Brankom počinje vek sl&ve i mućeništva naše boezije Mlađ, hetik 1 ihokosan. bez oslonca trađcije, za puti osfe naivišim metama, hteo dugu da sa svuće. đa pomoErhe fodu i slobodi. da ćodihe Bairoha. đa ?zrazi najtananiia Ćuvštva VEST O »VIDICIMA« Sasnajemo da fe se nrvog Januara iduće podine pplaviti prvi btoj »Vldika« cije Је otsustvo btio Jšrlmelno n knitiirnont žtVtttu Bćograda a naroClto među studentima.

poetskim Jezikcmi nl od koga nmasleđenim, nepripravijenim za izlete kojima Je stremlo«. Dvoumljenja vii© nema. Sve one pcsme koje su etajale u senci, koje au bile susedi i đruga polovina voća, šada su pred nama. crno na belom. u nosmanjenoj svežini. Pravcl su preskoćeni, ikole izbrlsane da bi san bio ozaren 1 kao ргеvashođni ućttelj 1 kao pravl pravcati ućenlk. I nije samo inat ove antologite već i njome moćno dokazana Clnjcn4ca da Brankevi nasleđnici nisu drufforazređnl romßntićari. golubi gaćanl. već onl pesničkl ueamlienici koji eu preživell ratov« proiepžavši sluh. Srvdišnji sja) Ove knVKe lcžl u izbcru na*e meduratne lirike/ tog zMarevog zla ta tek sađa široko viđenog, tek sađa u uvo bol Miloša Cmjansićo.g kolt krvavo niće iz panonskog blata, na ovim Hš’tovima srazmerno se sreće sa divskim priviđenjl-

da Rastka Petrovića, koji »ponekad zanemari svaki, j( zićki, pa i umetnićkl trud« Nadreallžam, nikad umoruft i nikad bez ĆaSe dpojftosti skladno se rascvetao u stihovima Milana Dedinca i Al©ksandra Vuća. Bi!o je zaieta vremć da se ovim zdravim darovima ođa puno. antologiako priznanje. Međutim, tamo gde sc magacioniralo jeđno peenićko bogatstvo prvoga reda, vodopadm jezik i naftonoeni mlaz, rapoćela najveća greška Zorana Mižića. Na mikroneziji dnvićovskih stihova ova antologiia boravi-1» je neđcpu&itovo kratko Pravo je čudo da se baš tog snažnog eavremenika izbor ućnio upadijivo skromnim i brzopletnim Ma.đioničar je upravo popreSio kad j« iz vertikole džep* imac izvući sve ono dlnamično sabiranje stvari i stvarnosli pa makr izazvao zbrku iei I ona bi bila dovolino hcđagoŠka. Mi kažemo da DftviĆa nijeđna antoioeMa (Čni< i kad bi donela trunku nje-

govih stihova) ne može u-činiti ni boljim ni gorim, jer on deluje esencijalno Žim se raspeva i čim jurne u danas, u buduće, u postojeće ne-jlepiše. Ali vred< slušati dugo ono što udara moru o bregove, ono što je puna originalnost, ako je ,ta reč i proevetiteljska kako nam ee tvrđi uvođom ove ontologije. Krug knjige u svom vladalačkom stihu zatvaraju Ha ičkovlč, { M'iodrag PavlOvić, dva pesnika rar,ffovetne peeničke snage. Upornl na-t.pioeečni klasični u ođbrani gra đova i trave. onl su oivičih lepotu, odbranili žeđ za ovakvim zbirkama Tibirovn. Nalzađ .ostavimo sve čari ' koj© se tnko često zovu mar ginat jama. Vratimo ee poezlji, to.j neprekidnoj svežini svcta. tom večnom letovanju. кпје j ked ima senke ka opu-ke tpk s’ožene u kupe. otvarnlu leiinn đobroetivi prostor. Evo antoloaije koja s A može dom voleti.

IVftlosav MtRKOVK

ULUH U BEOGRADU

Nftjrad, posie Citavth deset imdina pn prvi pnt tmarno priliku da sagledamo i ocenimo Jćdan širi Izbor hrvatSkog *ll- 1 vftjarstva koj* n*tn Je, do sade, btlo dostupno aamo fragmentarno preko pojedfnaca Ш rtiahjih grupa; Irnsetak je Savesna irlo*M, all nk n’oj r.lšu ućestvovaM mladi nlti pak VSjkrl. Nažalost, nekolikn najenunentnljih umetnika I ovoga puta ne Irla»u (negfedušić. Krtlnlć, Tartalja I AufttlstlAćićJ Bto je već Izgierte pontnia htavsa 1 kod nas u heograđu, a Sto u svakom siućaju Vođi eiskrtđilovanin urtrußeh'a koo staleßkih orgnniraclja. te efe može oftkrakterisatl 1 kao omalovaiavanje ištlh. Inaf e bflmah, Aa рЖ Р»ЦМ. Sto Је sasvim raßnmiJlvd, dh se saparitl vHlkh raenoVršnost l Sirok dljapaton najkontrastnljlh shvatanja, pa t IrVešha di«proporclja u kvalitftn kojh, mcdutim, Al»e tdtlko blthi «a bi hvarlja onaj opštl niVO ove izložbe. Ipak, 1 poted toga rartl lakšog prćMertS. rtlftgu vft pojertinci grrtrbcti po srOdrlostl Hkovno« Ir.rara Ш va’ertftlćhog porekla Irvora. аЧ aprlori več šarrto kaft eriićntftrltS. то sf haroćitft ortnošl fta BfiktrSklfte sllkare, eattm na ofte koji pe-

laze ««J ekspreslje, Jer ove đve Rrupe su naJmnoitobro]nije, te u prilično] merl stilski određuJa karafttfer gntovo cetftt irio*ћ!, mada su poßlfertnU flhordl tmpreiionizma primetnt kort nekoltcine I thada su ostali. svakl nrt sVft.l nefiin. UneffltJJlvl. Od pe’eđiltsca nfekollkft irtiftna MtintiMn svnKn p'J.njus U prvom rertn interesantna Je sllka LJ. Bablča Лг moga vrta», kojk, Iflko VeMStlfkl trfetlrftftfl, lltlfl u *ehl nePee ort ftflrtresllzmaj vflo sueestivna melnnhoИЈа I vlzlja protnflßertog rtovftHftftl su đo kultnlnaeije I shvaeenl кав Iflitmntiv eele sllke. Jertan mlnrti slikar, Mtltenko Štanflć, rtiožfln hfljvise svoj ) bez rtirektftih rtzora majstor Je Ifttltftftih flmM'epfltfl fflk kflfl Je u pitflnju I eksterijer, Hlagom, prlguSenom svfelloSću оц nam rtočarava IJnde I prertmete ne kao tfealfte ohjekte, vfeč vlSe u stnlslu njlhove supstanctje I ftjlh haft opsiefeovečansuih sitnftola. Zatlm hi rtnSii: s. ftoha], sijrtiran I ujertnačen, valerski rtrtitterfen. Ifc. Prlclk'. tfcmfltskl veran *a seln a tftrtit tpea i sklon pomnlo opnrom krloritu; F. 61rrtuftoVlt ko.il o rH?finftJnVaft.lU Itfejzaffl projifclrrt lb kflo flttftgo brtvo'etie povrMnrt, ali prl tom postiže I određenn atrtiosreru I m’lerilallračljn, Posčhno *e lktlčrt: t. Krtlfftfer, I. Svfettasrtk, B. Dopan, R. saftljlft, Л. Motikn i A. Kinert llričarl u svom nftjftfttnunljem vlrtu, *B6kfthljeni Irtkim emoelonalnlm poter.om kičire t rtiskrfetntm tfek na moiftente naglaSenim rltntom, koji pulslfa kao uftrttretn.la vrertftosl sllkfe. Ek*pre<*(onl*ti, ako ве uko mogu nfttvatl, Jer to n potpnnosti nlsu, prtiaze n SVOm stvartlkStvn večlnoift od Ruo-a (O.

nerman i м. Detoni). о<) mlartih prijatno Je izncnađen.ie L|. Ivančlč ponaJvlSc rbog vrlo tftnahog psjhoioglzlran.'a I smlsia rtft I* Jetine ho.le Ifevnče čltnvu skalu nfjansi, Apstraklhl su brolno rtobro rasttipllcnl 1 mafla sn njlhove l»rt*ftjfte tnogučnnstl flosta sknčene, nlnkom siučnln ne rteluJu samo đekoratlvno včč naprntlv postlfeu vrto lepe rer.uitate, hez obzlfa rta il se rafll 6 plastlčnostl I annlir.i povrtina (V, Rturtlč 1 i. Bestčk) s Jertnft. ili o senzlbllnlm preoknftacljatfta <fc. Mnrtiča »VfeseiJe tftrtra«, J. v Vani Sta i J, Stnokvina) I člstih bo,)a (V. Svečnjak) s rtfuge кlгвпе. sleneči i* terft. ftnmefe ftartt se Niiftftft o fiftliftil flpstrnktnog, Jer sveka povrtlnn, svakn tflčka I llni.ia asoctrajn nfts na realne prertmete, te r.bog toga ne mofen se shvatlii kfto »nlSta«, Jer Iflko su samo pojmhvl one egzistiraju kan transponovane likovne projektljfc reftlnih objfekatn. Valarl su večlnom zastunlle , 'l mnniltft krttftadirha i Јакпб sfc đa rftoftelti hjihov bdgftj nft rtobrlm trftflMlaifta eii j potnnnn nova shvatan Ja. Vo.jin 80l ič poukžojč stftlsart *а sintetltltaftjfe ft!l »proČlSčftveftJe« 1 ftVotlfenje flgura na onn na.lbltnlje, na sri samu. »Zenski portret« Kofite Angeil Rartovaftlja, nosi u kfeb) ftve rtdlike nenosčertnlh, tntimnift sKuiptnra, v. ttanaus naprotlv konvenrlonalan mado u monumentalnosti njepove »Sferteč* dovojke« ima i/vesnfe plemenitostl. Treha Istačl I naturallstlčke portrcte Mllene l.ah 1 V. Mlčeiljft, virturtftan ali skladan pokrer »rigure« 1 Kožarlća. a takođe I »Ristu Гепе« Kseftljfe Kantocl I »Totro. D. DSamonje. B. 0.

Povođom stogodišnjice rođenja

Porodični život mladog Frojda

Гако Je festo grešio Л itćkatkad feio aprkrdan Za nas oh vlše hL : c HCnost No čltavo podneblje mnenja W, H. Auđen EnglCski psiholog Ernest Džofts dubcki je znelac i o-đ'sni poStoVutac l?'rojd&, prijatelj i bio-gfaf. Evo koncizno preprlčanih Člnjeflica o Frojdovbm detlnjstvu. Сак i u Ovako skraČGnom nižanju činjenica oseća se đa ih je u ortginalnoj verzlji nižala fuka psihoanalitičara, što sSmo pretstavlja tiho I nenametljivo laskanje tvorcu psihoалаЛге: »... Sigmund Frojđ rođen je 6 maja 1836 kao najsV-a-; riji ođ osmoro đeCe u drugom braku njegovog oca, trgoVcž' vdnom, Mćsto njćgovog rođenja jc Frajberg, safla Frtbor u Moravskoj. .Takob Frojd imao je 41-nu gođinu a njegova nova žena 21. I* prvog braka imao je dva sina; Emamicl, starljt, uf-inio ga Je vcć dcdom u vrćme Sistnundovog fođcnja, tako đa Je novođošavši imao sinovca štarijeg ođ sebc. Ovo nije blo jedini rodbinski ođnos koji je malom Sigmundu fcio žagonctnh; njegov drugi polubfat Filip bio je sasvim iste stafostl kao i Sigmurtdova majka. Хако jž, (prcma phihoanalitli-knm uviđanjrt), njegov đrrinji um spario ovo đvoje i poććo »okrivljavali« Fllioa га mG.jćinc trudnoće. Slcdeće novorodcnče. Julijus, stiglo je kada Je Sigmund imno enmo jcchnaest meseci, a umrlo je u ostttom mesecu tivolt. Jeđnom IžVarcc'nim žahvatom biograf-anaHtičftl* DSons prinlsnje Sigmundu da je želeo Julijnsovrt smrt, | da je onda. kad mu se želja ismmila. patio ođ ncpndnošl.iivc krlvicc. Soliđniji jC dokaz đa je Sigmund patio od kandži ijubomore kada је nftvrilVKl dvc Ipo goditje živr*'ft opet. tnofao da dell mnjčinn toplinn i ijufcav. otmga potft sa svojom prvnm sestrom Anom. NJu nlkađ nije ni volco. nill jnj je oprostio. Ncmft sumpje da Je žbog žapefljanih ođnosa užrasta I pola, u svojoj porodirl, Sigmund Ffojd rano postao preokttplrftn sagonetkema pola. No ipak nije sve bilo takvu dft bi mn donosilo neugođrtOsli. Bio je nevovan i kao prvororteni је os*ao mlljenik gvoje mefke <.окпт celog njenog dugog života (dp 1930). Frnjd fe pf«fto: »Covek koji је blo nesumnjlvl mifjenik svojc majke očuvava tokom cclog životfi osećnnjc osvftjftća, onn uverenost u uspeh Uoja čcsto irar.iva stvarnl uspeh. »Мајка je bila trpeljiva: otac je bio taj. a ne ona, koji ga Те grđio žbog mokrenja u krevrt kad je fmco dve gndfne. cvfte je bio strog ali ne 1 oštar, v ema ražlogft da sc vcrnfe dft je fkadft pretln Rfgmundn dft će gn oshkflflti akn mhsturbira. mada ižgleđa da je ta prctnja tadft blla uobičejcra n Fvropi. IpakFfojd je, tđhom svoga eada došno do rakMuČka da svaki čovck pati od strcpnje da će bit) kc^rtrftn, Sigmundov stalni đrug bio Jft njegov sinovac Johan. i (ttaže Džons u neanalliirkoj britanskoj nrlmedhi) »nostoje tndlkncije đa n.flhnve žftjedničke igre nisu uvek bilc polpnnn nevine;« To olsusfvo beraslenosti doplralo je i u igrc ša Johanovoin sesirom Paulinom. i Frojd је (kako Jc Ispriffto doenije) pnmtMjao u mašti o nasltju nađ njom koje bl oočlnlli Johan I on. D njegOvim ranim odnosima intakhut je stav prema oru koji Je blo đovOljno star đa mu buđe đedfl. Rtavfjftjući gfl na pi.tede(itftl prcdaka f udatjniosti, t osfobadaiući ga od »krivnfes *ft mofčine trmlnore, mrli RbrHiobd tmao ,fe m«ln. ili čak nonite pfjp itvu'n svr«nil< žefja di\ »nmenf svoga оел u mhtćirtlm osećonbmh (Ul о pnsfe!.ti), NfepoVft edipovskn oscć«*nfo hiia *ti den?ft ••'*!* hft hr* nilpa To w*i је mnglo vidl Fdioa kod dru> gth moPdft | do Irvesne lefke itždisihPfft togh pofma van njegove Kfnske vrCdnosll. Bio je to šok *в Fro.fda. ksda je u svojoj 41*vmj godlni, podvrgftvnjućl se prvol psiboaoftJižl u Istnrtjl otkrio da Imti neaveana edipovska oicćanja кво 1 ivakf drugi pacijent... « NeimhlcVftjpna Iskrennst biogn*fl.|c, | |o# nljl aapcktl nfttičnlkovog dctinjstva Ižncscnl u*nloj nl.su samo plnd rcaliatlčnc žcllc га knživanjem sponlane Istlnc o dctchi uop Ste. kao ćudlilvnm I nekonlrolisanom etvoru ncgo. u Frojdovnm slučaju prctstavljaju žclju ža udovoljftvftnlcm bsovnoj Frojdovoj đevlzl —• upitniku; »Sta sam to ja?*

Na rubovima časopisa

Na belim koricama Dela 12 ereli smo .četiri pesnika, četiri velike nađe a danas več nešto što iznevetava, odbija. nanosl udarac fiumnje. Ne tako davno. »tlhovi Irene Vrkljan imali su jeđnu elijerovsku harmonl* ju koju fitno smatrah obećanjem svezine i prvenstvenim darom. Balade koje је ona botpis : vala čovek mime dule može priložiti mnogoj Sfitologiji našoj koja bi pošloVala savremonost JuČe tako e danas? Ponavljanje metafora koje se gledaju fJObreko apostrofe od isk'dainih feica, proćerdavanje rečl; ti-Bina, r.eči smrt.

Mijenjam se pobut zvuka u prvom krugu tišlne, u oku su jcdne nove nježnosti pretvarem se u smrt trene Vrkljan je nekad govorila snežno. O deiačkim senkama kao niko pre nje govoriia je juče. A danas? .. U Istoj svesoi Gane Tođoroveki u jednom grču prsvi pAStoraiu koja se potnaže jfezičkim vra.golijama ali uргков' evoje opitne vat:e. osta.jp u pepelu nesliržnih reČi. Jovan Hristič ,i Boro Pavlović јоЛ ии dva imena kraj kojih reč nada oostaje manja 6d makova ггпа. Svrh 6 pifcanjžt dah&s dobija kod Svete Lukića široku

analizu. Razmisljania o lednom tako komplikovenom . prohlemU teku živo, a sistematizovano, noseći sobom sve moguće korr*v--"Ht>. i-oj e OđrMutu i uslovliavfl'ju роtrgnutog pitanja. tTzimaj-ići i pisce koii »moraiu« da pi-5u i one koji Ođ pisania žive. ffledajuć? sve to sa soc Ploškog. psihološkog \ etičkog stanovišta. pa zatlm raz matraiući uđeo bopntstva kulture u pisaniu. o ili ioš važniie »umetničke slobode« koju Lukić predo>ma.7e kao pitan.ie umetničke moći odhnsno ncmoći. pa interesantno rftž* matranje uspeha i prnbiian.ie pisca u popularnost. neka uzoredna polemisania sa Lefevrom i đrugim sve to ukazuie na stuđinrnrtst sa kojom ie Lukić ra-5članiivsnju »tog đavolskog posla«. U novoj prozi Miodraea Bulatovića *(3lbdand dUgo« nalazimo neke nove nagoveštaje njegove buduće khjige Jeđna atmosfera pOmaiO роznata iz ra.nije ptfčh *Crnk sa novi mrnomenticna <zatoČenici su saglcdan-; iznutra i obeleženi spolja, požar utiče na psihologiju stanov-

ništva ali samo perlfemc ’er је mnogo težih stradan’a ori tislo kasabu) obogađena ie izvrsnom. isiančanom dećMMn psihclo<?ijom što preistavPa l najveću vrednost najnovijeg Bulatovićevog stvaranja. Maniia fatnog otimania koja ne zna га sk r "''’U'' izlezi м okvira literarnog i navodi na filozofska rarmišljania o Ćovekovoj prirođi Zagrebački Krugov’ su uži. Razdragani nekad pa produhovljeni ka.snije ohi su sada zafltrpšuiući orimt-r irasplinutosti Boslednii broj б —7 pokazu.ie pctpun pa-i. I sada ег ne zna šta 1e sred nmškolski ćasopis: Polet Mi Krugovi Neki prosećni preVodi, nejednaka proza. beleške o zbirkpima pesama i nnll enop švetlnsti ha kakvu sl'kareku izložbu eto sadržaja oveštalo poiedacog. Tomislav Sabljak. već ie izpubio krševitu rečenicu svoiih stihove, i polako se odeva barskim svetom nekog sumnjivPe simbolizma 'n-ož ds i nesimbolizma!) Oo dobrog metala ođlcmieni su sJmo stihov; Petra Rcč'ća. T-dino s<* ni r mu može iipUtiti poruka: doviđenja nado! 4M

Веz naslova

Zemlja je već raspukla, samo vrah* ižlijfeću iz košara i stabla uz ikripu svijajii tijela. I prst je шој u vjeiju i glava moja je pala krvava u meko sijerfc i liči na glavu pia. Sada je vrijeme za zmije, za skakavce, za sove, ја očekujem oblak. I ovaj tViftj je dart ko splaV ha bart maloj. Zemlja je već raspukla iz pukotine njene diže ee grad ko ean.

Miroslav MILINOVIC