Student

Novogodišnji razgovori

Dr STEVAN JAKOVLJEVIĆ

Pred komisijom i Univerzitetom stoji mnogo pitanja svakodnevnog života studenata

— StA će Komislja za materijalna pitanja kojoj ste na čelu učniti z., studente Beogradskog imlverziteta tokom 1957 godinej Prožia 1956 РогЦпд, Vm’lo đosta napregnute. Trebalo je dovršiti paviljone u Novom Beogradu, sprovesti kroz sve zgrade centralno grejanje ј nabaviti nameštaj za 1.800 postelja. S đruge strane, sprovesti investioioni plan od 59,000.000 dinara za opravke domova i menze. Izvršno veće Srbije osiguralo je potrebne kreddte, pa su radovi uglavnom završeni i domovi u Novom Beogradu su naseljeni. Sada se u menzama hrarui cko 15.000 studenata, a u domovima je smešteno oko 7.800. lako s uposlovi u ovoj fazi uglavnom završeni, pred Ko-

misijom za materijalna pitanja. a i pred Univerritetom srtoje još mnogobrojni problemi. U domovima stanuje priličan broj studenata, ipak, ostalo je oko 700 studenata nezbrinuto i nužno je, da se i oni na svaki naćin smeste. Ali, jedan isto tako težak problem pritiska mnoge stu dente. To su studemtske mon ze. Godine 1954/55 u studentskim restoranima hranilo se 8000 studenata, 1955/56 oko 13.000 a danas se taj broj popeo do blizu 15.000. A prostorije su međutim ostale iste. U nekim rfcstoranima hrani se do 1.600 studenata ј obed se obavlja u 5—6 smeni. što otežava usluživanje, a i studienti gube vreme ćekajući na red .Pod takvim uslovi-

m<a ne mogu biti ispunjeni u potpunosti ni higijenski uslovi. Sem toga, ishrana ovolikog broja studenata na jednom mestu utiče nepo\x>ljno \ na kvalitet hrane, iako sn novčana sredstva dovoljno obezbeđena. Ovaj zadatak ispostavlja se pred Komisiju i Rektorat u punoj oštrini, i u sledećoj godini шогаји se obezbediti na red. Pod takvi muslovisredstava (ne toliko velika), a i prostorije da bi se neki studenski restorani rastereШ Usto, Komisija i Univerzitet moraju rešiti i pitanje Studentsko-klimatskog lečilišta na Avali. Ovo lečitiiište smešteno je u jednoj baraci, koja je preneta sa pruge Brčko—Banoviči. Kada se jma na umu da je Beogradski univerzitet teško oštećen za vreme rata, da 1945 nije postojao nijedan dom za smeštaj studenata, niti restoran gde bi se hranili, rnora se zaista priznati. đa je za ovih 10 god'ina učinjen ogroman napre dadak da» su svi zainteresovani faktori učinili veliki napor da bi se udovoljilo stu dentima. Danas, na primer.

osnovna sred'stva namenjena studentima prevazilaze sumu od 10 milijardi diinara. Na ovome se neće stati. Učiniće se i još više.U predlogu republičkog budžeta Na rodne republike Srbije za 1957 godinu predviđeno je 81 milion dinara za uređenje postojećih domova i restorana, odnosno za njihovo potpuno osposobljavanje, da bi odgovorili svojoj pravoj nameni. Isto tako, u budžetu se predviđa I suma od 109 miliona dinara za poboljšanje ishrane studonata u 1957 godirui.

MILETA JEŠIČ

1957 GODINA BIĆE GODINA VELIKOG RADA I REZULTATA

Koja će pitanja ođ posebnojc intereea za stndente biti геšavana od orgrana društvenoff npravljanja u 1957 sođini i šta mislite o nčešćn studenata п tome? Ovo je treća godina koju dočekujemo sa društvenim upravljanjem na Univerzitetu. Više od dive gođane rada. i dosadašnji rezultati,. organa društvenog upravljianja moraju svakako biti pozitivno ocenjeni od svih studenata. Uvek pred Novu godinu sabiramo ono što smo postigli i obično imamo jasne planove šta želimo da postignemo u sledećoj godini. Vaše pitanje je o ovom drugom. Van sumnje je da nema pitanja koje organi diruštvenog upravljanja rešavaju bez interesa za studente. Hteo bih da istaknem da, misleći da delim mišljenje velikog dela studenata, očekujem da će u novoj godini svi orga-n,; društvenog upravljanja više vremena moći da posvete rešavanju konkretnih pitanja iz svakodnevnog života studenata, Tu mislim ne samo na materijalna ili zdravstvena pitanja (stanova, ishrana. stipendije i dr.), već i na pitanje udžbenika, ćitaonica, obezbeđivanje više nego dosada mogućnosti za svestrano vaspitanje (opšte društveno obraczovanje, fizičko obrazovanje) •? za pomaganje žive društveno-političke aktivnosti kakvu mi danas na Univerzitetu kao celini već iroamo. Smemo da se nadamo da će u 1957 godini sv; organi na Univerzitetu i fakultetima kojd treba da se brinu o uslovima života i učenju studenata (i van slušaonica i vežbaonica) naći punu sadržinu svoga rada. Statuti fakulteta su utvrdili nastavne planove. Međutim sam novi plan ne može da reši pitanje produžetka studija ni mnoga druga životna pitanja. Novi programi, saobraženi nastavnom planu, potrebama zajednicć i đanašnjem stepenu razvoja te naučne oblasti, će biti predmet naiživljih disfcusija na univerzitetu i fakultetima u 1957 godini. Naše, studentsko učešće u jzrađi statuta, a posebno pla nova daje nam legitimaciju

kanstruktivnih pomagača. Mi ne treba da precenjujemo značaj pnimedaba. all pnaktično jedino opasna je ona druga krajnost. Več smo se spremall za nove diskusije zato nije nimalo neskrom no kad se nadamo da če stu denti moči i da pomognu da dobijemo programe koji odgovaraju novim nastavnim planovima i našem opštem razvitku. Možda 1 nije potrebno posebno isticanje da su ova oCekivanja jedino tada realistička ukoliko uzimaju kao pretpostavku đa će studenti, kao celina. biti najaktivntji u svojdm zahtevima da se pitanja od njihovog životnog irateresa rešavaju što efikasnije i bolje, počev od Univer zitetskog saveta i univerzitetske uprave, Saveta i Uprava fakulteta pa do Komisija za pojedina pitanja sve zavisno od prirode pitanja. a sa jednakom ozbiljnošu priprema. Mi studentski pretstavnici u raznim ог ganima ćemo morati vtše nego do sađa da u svakoj prilioi imalo na umu da pret stavljamo studemte a kontrola nažega rada od birača. koja treba da bude u novoj godini mnogo konknretni'i a, biće nam samo dobrodošla pomoč. Hoču na kraju da kažem da ono što ie postignuto do sada, i način kako su postav Ijena neka od pitanja koja sam spomenu’o. govod. da će nam 1957 godina biti godina velikog rada, a da se smemo nađati. i velikih rezultata«.

MILAN VUKOS

NUŽNO JE INTEZIVIRATI NASTOJANJA KA DALJEM RAZVIJANJU DEMOKRATIZMA

Kojl Je, p« VaSem mlšljenjn, najvažniji zadatak koji stoji pred Savezom studenata u sledcćoj godini? Iz kompleksa problema koji su od Zinaćaia za Univerzitet i od posebnog interesa za Savez studenata. veoma je teško izdvojitl i istaći po prioritetnost, ili po značaju bilo koji od njih. Očigledno je da Savez studenata, kao jedinstvena огganizadja naših studenata, po svom karakteru i po svo jim oiljevima nužno шога raditi na Sirokom dijapazonu univerzitetskih i student skih problema. To, dalje, znači da Savez studenata treba i mora da se bavi svim pitanjima gde su dnteresi zajednice i studenata u pdtanju. Otuda bi bilo i politički štetna i praktično neizvodljiva orijemtacija na samo jeda-n zadatak dli grupu zadaitaka. Simplicizirano

govoreći, ne može se postavi<ti pitanje: koji je predmet najvažniji da bi se ravršio fakultet. Svakako, ima lakših i težih predmeta, ali samo sveukupnost potrebnog strućnog obrazovanja daje pravo na diplomu. Transfor mirano na teren rada пабе organizacije ova malo nateg nuta komparacija slično bi se postavljala. Na primer. dalje razvijanje vaspitnopolitičke uloge Saveza stu-

denaita veoma је značajan zadatak u sledećoj godind. Ali zbog njega ne bismo smeli zapostaviti. opet naprimer* probleme reforme univerzitetskog obrazovanja di nastojanja za pobolj&anje materijalno-ekonomskih pro blema studenata. I obratno. Zbog toga želim dstači da Savez studenata mora u sle dećoj godini dalje, ali intein' zivnije razvijati sposobnost kompleksnog rada na svim pitanjima koji su od značaja za razvitak Univerziteta i od interesa za studente. Izvesnu hroničnu jednostranost ili, pak, zapostavljenost pojedinih važnih problema. kao i kampanjski rad, moramo elemi.nisati, jer to zahtevaju prinoipi našeg daIjeg razvitka. Dakle, kao što vidite, reč Je više o metodu našega rada, nego o pojedinim konkretnim zadacima.. Kad smo

već kod metoda. a i nezavisno od toga, želeo bih da istaknem još jedno pitanje. Cini mi se da će biti nužno u sledećoj godini, u skladu sa dosadašnjim razvitkom naše organizacije, intenzivirati nastojanja ka daljem razvijanju deinokratizma u rađu naše organdzacije. Demokratičnost je oduvek bila. snažna poluga našega rada i sigurna zaloga naših uspeha. Zbog toga demokratski karakter i demokratske forme našeg rada treba dalje razvijati I usavršavati i dati im pun sadržaj. Upravni odbori studentskih domova i геstorane, da uzmem samo taj prmer, izvanredn'’ su đemokratska forma upravljanja. Ali malo koristi od toga ako upravni odbori ne održavaju vezu sa svojim biračima Ш, uopšte, ako ne zauzmu ono mesto koje im po značaju pripada. Dozvolite mi da napome-

nem da. smatram da je i diskusija preko »Studenta« o izboru demonstratora na Me dicinskom fakultetu otkrila izvesne nedemokratske postupke komisije koja је taj posao obavljala. U vezi sa tim, Cud,- me da je vaša геdakcija bez komentara objavila ođgovor koji takve postupke opravdava. Ovo, naravno, nisu novogodišnje teme i nisam siguran da ćete biti zadovoljni odgovorom. Osim toga- ovi i sličm pojeđinačni slučajevi možda ne zaslužuju da se na njih baca akcenat u ovakvim prilikama. Ali čini mi se đa je nužan obračun sa njima, ako želimo, a mi itekako želimo, da idemo napred. Na kraju, iskoristio bih ovu priliku da ispred Univerzitetskog odbora Saveza studeuata poželim svim studentima Beogradskog univerziteta mnogo uspeha u Novoj godini.

Delegacija redakcije »Student« posetila d-r Ivana Ribara

Delegacija redakcije »Student« posetila je Dr. Ivana Hibara i čestitala mu Novu godinu uime lista čiji je osnivač bio njegov sin Ivo Lola Ribar. Tom prilikom je Dr. Ribar jzrazio želju da preko stubaca »Studenta« uputi nekoliko reči našim studentima: Vrlo rado pri nastupaju- A ćoj 1957 godini pozdravljam ■ sve naše omladince i omladinke sa željom da i dalje u čeličnom zdravlju razvijaju sve ' svoje sposobnosti za izvršenje svih zadataka koji će se postaviti pred omladinu u izgradnji socijalizma u našoj zemlji. Da više nego dosad naročito među mladim generacijama potstiču uspomene na onu omladinu koja se spremala za veliku borbu u Narodno-oslobodilačkom ratu koja je uložila naročiti napor u ilegalnom velikom radu i borbi otkad je drug Tito došao na položaj geno-

rainog sekretara CK KPJ. Mislim da kad ne bi bilo ovc cmladine koja se spremnla za ovu borbu da ne bi mnogi i mnogi zadaci bili tako izvršeni kao što su bjli. Uzmimo samo /а primer kadar omladine koji je dao ne samo omladinske rukovodioce nego i niz rukovodilaca koji su učestvovali u stvaranju prvih organa 'naše narodne ‘vlasti. Sećam se da su omladinci odmah nakon oslobođenja jednog mesta bili izloženi svim mogućim iskušcnjima, a naročito avionskim bombama, koje su pra-

štale i ne hojeći se svega l brabrili Ijude koji će zajetii sn n'ima uspo&taviti narcdn ? vlast koja bi nrekinula svaku vezu sa v i ;ću stare Jugcslavije. Danas ukoliko nisu mrtii i ti mladi Ijudi su na vclikim položa ima i treha da ih sc sećamo i da čitamo ono što su pisali o toj borbi. Naglašuvam da ta,l oscćaj treba po jačati naročito spram mrtvib drugova, više nego dosad. To bi nam dalo mnogo i mrog' > potstreka /а izvršenje i ispu njen.le onih zađataka koji nas čekaju. Zeleći vam draga omladino, sve najlepse, pozdravIjam vas i kao otac moje poginule dece, a posebno sc* kretara SKOJ-a, mog nezaboravnog sina Lole.

MILOJKO DROLOVIČ- ČIČA

Idejni rad i političko obrazovanje studenata u prvom planu

Koji sn po vafiem mišljenjn najvažnijl zadacl komnnista na IJniverzitctu u 1957 godini? Naj više pažnje u sledećoj godini komunisti našeg Univerziteta dbratiće idejnom radu i poldtičkom obrazovanju studenata. Današnjii nemimi duh vremena u kome žlvimo, gde se često iznenada pred začuđenim svetom odigravaju epohalni događaji, traže od svih nas, od komunista pre svega, da razumeju da se pravilno кге ću u savremenom svetu i da našnjim društvenim odnositna. U sikladu sa celokupruicn progresivnlm prevratom. koje je doživelo naše d'ruštvo, mnogi pogledi i mišljenja u oblasti nauke i fiiiozofije doživeli su promene. ali vekovna borba između materijalizma i ideadizma još traje i reflektuje se u specizahteva od komunista našeg Univerzitetu. Zadaiak je komunista 1 svih naprednih Ijudi da se bore protiv nenaučnostl I idealizma u bilo коше obliku, da unapređuju i poboljšavaju programe, nastavu- udžbenike da se staraju više o vaspitanju Ijudi koji izlaze sa našeg Univerziteta. Raznolikost idejnih pogleda 1 strujanja u savremenom socijalističkom svetu zahteva od komunista našeg Univerziteta i od svih intelektualaca sa naprednim socijalističkim shvatanjima da prate razvitak radničkog pokreta i njegove misli, da izučavaju i bolje poznaju iskustva 1 teškoće na koje nailazi razvitak naše zemlje, kabi nas i sutra bili usred te borbe pravilne odnose i čistu socijalističku misao.

KOLEKTIVU STAMPARIJE »BORBA« I EKIPI METERA »SPORT«-a REDAKCUA »STUDENT« 2ELI SRECNU NOVU 1957 GODINU >1Ј|||1111111111111!1111111Ш1111111111111111111111111П111111111111111111111111111111Ш1111111ШШ111111Ш1Ш11111111Ш111Ш1111Ш111111111Ш1111110