Student

P ROSJAK

(NASTAVAK SA 1. STRANE) Sad mi sve to izgleđa sitno i beznačajno, ali tada nije bilo tako: više noćl sam sa Selenom, boginjora Meseca razgovarao nego što sam spavao i iz ovih razgovora shvatio da moram nešto učindti da bih umilostivio bogove. Kad posle nekog vremena opazih jednog prosjaka kako strpljivo čeka da naiđe vnlina, dadoh mu odmah celu sumu, i moj l Kleobulov deo; s duše mi pade ogroman teret pa se udaIjih laka koraka i to tako brzo da onaj čovek, zaprepaŠčen veličinom milostinje, nije stigao ni da mi se zahvali. Morao me je smatrati za čoveka neiskusna i nerazborita. Ovo sam tl ispričao zato da shvatis kako prosjaci žive ne samo od dobrih dela več i od iđavih i da njih može biti ne samo tamo gde ima dobrih Ijudi, već i tamo gde ih nikako nema. .. , Ima, svakako, i onih koji će prosjaku ustunlti deo svoje pošteno stečeno imovine i bez sumnje da su oni dobri jednako darežljivi kao 5 ovi rđavi Ijudi. To je potpuno pravo sto je tako i moralo bi doista izgledati čudno svakome kada bi bilo drukčije. Nevolja je u ovome, Što nije dovoljno da neko bude dobar pa da prosjaka podari kakvom sumom; potrebno je nrethodno imati tu sumu, pa tek onda odlučiti šta da se sa njom učini. Pored sve tvoje dobrote i čestitosti, ostao bi starac praznih saka i trbuha da sc u tvojoj kesi onaj obol mje našao. Doista, ako ne bi imao novaca, mogao bi mu uputiti koju liubaznu reč, ali to više ne bi bio susret između prosjaka i darodavca, siromaha i bogataša, već jzmeđu dva čoveka koji razmenjuju Ijubaznosti. Izgleda da ti msi dao obol zato što si dobar. već si dobar zato što si ga u kesl imao. Zaključak zbilja čudan jer svuda gde su kese prazne ne bi moglo biti dobrih Ijudi, a to nc može biti istina, pre će blti istinito obmuto, da oni, koji pune kesc imaju i novac neštedimice razbacuju nisu sa : mim tim dobri, već samo bogati Ijudi, ili om koji novac ne cene mnogo. .... . Na stranu to što mislim da mi, Atrajam, prvi među Helenima, prvi među prvima, moramo učiniti mnogo više od onog što smo učinili dosad, ako hoćemo da nam grad sa Pirejom bude još veći i da u njemu lepota i mudrost raskošno cvetaju, i to svi, bez izuzetka, kao pri žrobanju za skupštinare, moramo dati svoj doprinos ovome. Veliki noslovi zahtevalu velike Ijuđe? Gledajući ovako Atinjane kako se prosjačenjem sramote, kako pri gozbama preterano u piću i jelu uživaju, kao i u dmcnm strastima, hvata ine boiazan da nikad nećemo uspeti u onome; svakako ne zato što mishtn da onl koji žive razumno i u skladu sa vrlinom ne bi bili u stanju da sami, bez ovih dmgih, ovaj posao obave; nesreća je u tome što tamo gde neko ne koristi može da stetj i čitav posao u pitanju dovede. Zato sam i kazao da svaki Atinjanin mora imati na umu opšte dobro i dati od sebe koliko može. Prosjradma ne dajem novac iz istog razloga, i toga se čvrsto držim i m?slim da ću se i übuduće tako držati. Kad bi svi oostunali ovako prosjaka bi zauvek nestalo i kad bi, uz to, umeh da vladaju sobom i svoje niske strasti obuzdaiu, zadatak bi se rešio bez velikih teškoća i Atina bi bila stecište ne samo Ijudi, nego i bogova. A kako, Kaliia. raditi sa Atiniamma onakvim kakvi jesu? Teši mc jedino to Što se mi,

iako smo sa svih strana okruženl ruievinama starih građevina, nimalo ne osvrćemo na njih vcč hrabro podižemo nove i novije i tako neprestano. Diva mi, Filebe, ti si govono kao onaj koji je razborit i iskusan u takvim stvarima tako da te je milina bilo slušati. Da se nisi umorio, tražio bih od tebe •da govoriš ioš, jer tvoje reči pune mi pamet, kao što mi tvoj glas milorvučno odzvanja u ušima. Za Atinjane je prava sreća što među sobom Fileba imaju, jer ti si sad toliki posao obavio i lepih stvari tako mnogo rekao da bi jednom Lakoncu sto godina najmajiie trebalo za to. S lepotom tvoga govora može se jedino mudrost i razboritost tvog ponašanja uporediti jer ono mora blti hvale vređno kad ti već misliš na sve i uvek postupaš promišlieno, držeći se strogo pravila do kojih si razmišlianiem došao. Ne kažu uzalud za one koji svak? čas meniaiu pamet, pa danas misli i radi jedno a sutra druspo, đa su noremetili umom. Tvoii su razlnzi toliko nbedliivi aa bi se zbog svoie prevebke darežljlvosti morao kaiati i übuduće se vladati tako što bih opšte dobro imao u pameti da iedna stvar, na koju nisi nikako mislio, ne obuzima moi razum: ako Fileb misli tako valiano đa mu Kaliia ne može ništa zameriti, to ioš ne znači da ?e ono što on kaže istinito; Šta više, da se između Atim'ana ne nađe niko ko bi tvoja oravila ponašania obesnažio, ne bi ooa stoga bila istinitiia i vredniia nimalo. Imaj to na umu čitavo vreme budeš slušao moju besedu o Trazilovoi sudbini. Neki Traril, Milonov sin. usni iedne noći da na Olimo boravi i sluša svoiim ušima kako Zevs, gosnodar bogova i lindi. gosliori da će sve liude, niibovim razgnevlien, skupa sa Z«mliom na ko?o? žive u Tartar sunovratitl, Kad mu se san ova? ponovio više outa. i to uzastonce iz noći u noć, poveruie Traril da 1e u niemu istina sadržana i da su mu bogovi na ovai način otkrili ono što ga u budućnosti kao što to oni često čine. Ovaj san tum«čim nrosto tako što ie Trazil na sve strane oko sebe vifVo kako liudi čine razna nevaliastvs i rdavštinc, ne osvrćuči se na bopove, i mislio da nešto takvo ne može večno da traje, pa je ono, što je daniu mislio, noću. Od toe dana Trazil više nije živeo za danas već za sutra: naoustio je sve poslove koie ?e dotada vredno obavljao: imanie je potnuno zanemario tako da ie vrlo brzo ostao prazne kese; čudio se kako se liuđi brinu i zalažu za beznačajne stvari, ier mu je tada sve izeledalo takvo; govorio im ie za Divovu poruku. zbog čega su mu se svi smej’ali i počeli ga smatrati za čoveka koga su bogovl kaznili odurimaiuči mu razum. Praznoi kesi se prazan trbub onidmžio. Trazil ie i dalie sa Divom ostao u prijatelistvu i opštio sa njim preko snova, ali ne i niegov trbuh koii za Diva niie hteo ni da Čuie ooštn se ova? ne može jesti jer su, kao što znaš, svi bogovi nemoini i netelesni. Sad već možeš pretpostaviti šta se sa niim na dogodilo, poŠto je i on bio od onih koji svoie naeone mogu da suzbiiu; a kako ie za nWa prosiačenje imalo isto toliko smisla kolikn i neknkav posao; umro ie ođ gladi, ne dočnkavši da Div ostvari svoje pretnie i da tako dokaže svima kako ima za priiatelia moćnoga boga.

Udes Trazilov jc u tome Sto se svog übeđenja slepo držao pa se nijednog trenutka nije zapitao da se kojim slučajem ne vaxa kad misli da zna istinu. Pitam te sad, Filebe: raožeš h biti potpuno siguran da si postupio pravilno prema starcu ne darujući ga, iako si to mogao učdniti kao l j«, bez velike štete po svoju kesu? Svakako. Svoje razloge sam ti već kazao 5 na tebi je da pokažeš kako oni nisu istindti. Jeste, ti si kazao toliko stvari da bi svc to na kakvu veliku galiju jedva stalo a da ona na dno ne ode. I zato te savetujem da sve te tvoje stvari; razloge, principe, pravila, übeđenja, negde dobro smestiš da se ne pokvare ođ duga vremena i da übuduće budeš prema prosjaclma milostiviji. Nije ni najmanje važno mogu 11 ja, Kaliia, u svojoi besedi potopiti tu tvoju galiju dobro natovarenu, jer ako ne mogu, to još ne znači da je ona majstorski napravljena i osposobljena za sva mora i.sve bure. , , Dobro. A znači li tvoja beseda ovo, da sam ja takođe lud kao što ie Trazil bio, pošto se u svoju razboritost uzdam u istoi meri u kojoi je ovaj verovao u svoie snove? _ Ludim ga đoista moram smatrati kad ie za tajanstvene kraieve buđućnosti uzeo vodiča tako nepouzđana. Nikako, Filebe! Hoću da kažem samo to da od Atlniana suviše zahtevaš i da si sftm pim, kao štale Augiieve, nekakvib savršenstava i vrlina i to u toj meri đa se boiim da to neće izaći na đobro. Prijatelistvo koje prema tebi osećam zahteva od mene da ti ispričam još i Haritinu sudbinu, pa ti sam izvuci potrebne zaključke i prosudi da li sam pamctno zborio. Pre ieđno sto godina glas se Heladom pro* nese đa Tebanac Fileciter svoioi kćeri, prelepoi Hariti, prema koioi ie Jelena Menelaieva obična suknia, muža traži. Iz čitave prostranc Helade potekoše prosioci, sve sami valiani rauževi od valianog roda i Fileciterovoi kući pritokoše. Međutim, čim bi koii od niih Haritu ugledao zintio bi ođ čuda i drbtavih kolena se odmah kući svoioj vraćao, su, kako se priča, na nosnlikama morali odnositi ier svi oni. pošto su bili samo Hudi, po kakvu manu imahu: neko ie sobom bio krasan, ali od malog roda, dntfH ie bio od velikocr roda ali ne i mudar, treći je bio mudar ab ne i brzonocr. četvrti ie dobro rukovao kooliem, »li ne i lukom. Tnko se Hariti nie vredan i dostoian muž ne nade nikako, fer ona ie bila bez ikakve mane! Vitkopoiasa i siainomasna, mudroliia 5 nasmešiiiva, volooka i srnonoga, orabogruda i srebrofflasa Harita imala je venac za koga nije bilo jdave! Jeđni nrosioci otekoše ali druiri nc đotekoše, jer n’ko više niie bteo da proba tamo gde su se toliki drugi ooekli. Njena nesreća je u tome što n?ie bila ođ ovoga sveta. i dok se tolike druge udaše i svoiu rarbibritni nađoše. od nje gore i u svemu ružniie, Hariti pres-’hnu cveće i presvisnu od tuge, prazna venca i sama u nostelii. Nadaimo da će joj na dni«om svetu b*H bolje i da će se tamo za nju đido več naćil Neka budel živela nrosečnost! Kabia, »ričekai čas da otrčim do kamene Nc brini, biću brz kao Ahil! dodad* Fileb na kraju. MILAN KOVACEVIC

iz genealogije morala

Sto viSe povećava svoju moć, zajednica sve manje značaja pridaje prestupima svojih članova, jer joj oni ne izgledaju ni onako opasni po opstanak celine, ni štetni kao ranije: prestupnika sve više tolerišu i retko ga „uznemiravaju“; opšti gnev ne deluje kao nekada, slobođno protiv njega, šta više, on počinje brižno profesionalno da biva stićen od tog gneva, a naročito je zaštićen od onih koji su neposredno oštećeni. Kompromis sa pravedničkom srdžbom onih koji su najneposrednije ugroženi prestupom; napor da se slučaj zataška i da J>e izbegne vrenje, kakav veći ili čak opšti revolt; traženje odgovarajućih načina da se stvari urede; ali pre svega dobročiniteljska volja uvek spremna da uzme u obzir kako svaki prekršaj može biti okajan, i shodno tome da odvoji (razluči), bar koliko bilo, prestupnika od njegove krivice, to su crte koje jasnije karakterišu krivično pravo u kasnijim fazama njegovog razvitka. Ako se individualna moć i svest u jednoj zajednici povećaju, krivično pravo će uvek omekšati (postati blaže); čim se pokaže neko slablienje ili kakva ozbiljniia opasnost, odmah će se pojaviti storžije forme kazne. ~Poverilac“ je čovečniji uvek u onoj srazmeri u kojoi je bogatiji; na kraju krajeva čak se i njegovo bogatstvo meri njegovim mogućnostima da podnese gubitke bez ozbiljnijih posledica. Nije teško shvatiti jedno društvo koje je do te mere svesno svoje moči da kao znak najvišeg luksuza smatra to što ostavlja nekažnjenim onog koji ga je oštetio. „Sta me se konačno tiču moji paraziti? moglo bi ono da kaže. „Neka žive i neka napreduju; dovoljno sam snažno da bi me oni zabrinjavali“... Pravda koja polazi od gesla: ~sve može biti nadoknađeno, sve treba da buđe nadoknađeno“, jeste pravda koja završava time što zatvara oči i pušta da pobegne onaj koji ne može da plati svoje dugove, ona završava, kao i svaka izvanredna stvar na ovom svetu, uništenjem same sebe. Ta autodestrukcjja pravde, (poznato je kojim se lepim imenom kiti zove se milosrđe) ostaje, kao što se misli, privilegija najmoćnijih, ili još bolje „onaj svet“ pravde. F. NICE (GENEALOGIJA MORALA, DRUGA RASPRAVA, 10) (PREVEO I. M.)

BAJKA

A možda su vQe 1 otptrtovale ostavivši nas same, sa našlm đečjhn bubnjevima! Ali više se niko ne zanima pticama, ni kukavičjim jajima. Noč je hladna u šumi, među stablima. A od kuče smo još daleko. Mesec u čamovu dasku uranja. Iza panjeva vire zečije uši, i kolevka koja se dugo sama njihala, utonula je u slatku mahovinu... A ono što bobice šapuću slušaju još samo izdužene site mokrc iznad kojih preleću koščate noge roda. Daj da onda što pre pohvatamo mesečeve zrake i. oko kore, gde su urezane naše neči i imena ispletemo bele mreže...

NOĆ U ŠUMI

Pevajte jeđnostavno o šumi, 0 drveću, o stolicama i leglima, 1 ne ostavljajte po strani ni panjeve ni gljive, Jer paučina osvaja čestar po čestar i slaže ga u svoj ogromni trbuh, kao što buba slaže svoj dud gutajući list po list. Noć je odista đošla: 0 klenovim granama vise krvavi srpovi, Zveri kruže kod lisičjih duplji 1 u čaurama još spavaju čupavi dečaci. Pa opet bi pero zašumilo I guščiji bi loj plivao po vodi, Ali su na kamenom prestolu Zrikavci već poseli i sastavili svoje gusle. A to što iz žira i jajastih šišarki izleću ptdce čini samo da se radujete Jer ptice su još čuda I noć je odista takva da se samo pevati može o r.joj... PETAR CVETKDVIĆ

Strana 6.

STUDENT

1968/8