Student
TAKO REĆI NEZVANIČNO
GOST REDAKCIJE: IOVAN HADII-KOSTIĆ
• JA CU DA KAŽEM SAMO VAŠE IME, A VI NASTAVITE. DAKLE, JOVAN-HADŽI KOSTIC ...
... rođen 13. maja 1933. oko dva po podne. Neposredno posle toga, već 9. juna 1956. Qko pola deset postao novinar. O tome je sanjao još kao dete, ali nije baš tako zamišljao. Mislio je da pravi novinar treba daima kiosk i stalne mušterije. Kiosk još nema, ali bar ima stalne mušterije. šta još može da se doda uz tako škrte podatke kaošto je jedno ime i jedno prezime iz dva dela? Evo nekolikouobičajeniih epiteta za Jovana-Hadzi Kositića, pa upotrebitekoji vam drago: opasan, otrovan, zezator, vicmaher, satiričar, površan, intrigant, savest društva, cakator, beleškar, (nepotrebnoprecrtati)...
• Da 11 je TAKO RECI NEZ VANICNO poznato po Jovanu Hadži-Kostiću, Ш Je JHN poznat po TRN-u? To je tipičan primer uzajamnog guranja. Da тије bilo TRN-a, niko ne bi znao Jovana Hadži-Kostića, ali da nije bilc Jovana Hadži-Kostića, niko ne bi znao za TRN. Danas čovek ne može sam da uspe. Svi rade p° učinku, kao ona dva Bosanca iz vica: »Po učinku, ejvala! Učnvm ја tebi, učiniš ti meni.« Inače, TRN-u je pomogao svojevremeno i novi Pravopis. Da hi je njega bilo, »tako reći« bi se i dalje pisalo sastavljeno («takoreći«) ; pa ne bi bilo nd TRN-a. Bio bi TN. Ako, dakle, novom Pravopisu nisu procvetale ruže, Jovann Hadži-Kostiću procvetao je TRN. • Kažu da Ijudi umiru od smeha dok čitaju »Tako reći nezvanično«. Da li ste čitaoce osiguraii kod OZ-a? Ako već mora da se umre,
bolje da se umre od smeha, neao od dosade. Samo, nemojte, mladiću, da preterujete. Ja nisam übica! Na protiv, mogu da vam dokažem da mortalitet iz godine u godinu opada. Možda mnogi Ijudi i ne Čitaju moju rubriku, jer, za razliku od mortaliteta, nepismenost raste. Ako to zaista stoji u nekakvoj vezi, svi su izgledi da ćemo uskoro postati besmrtni. Čitaoce nisam oisgurao kod #Z-a. Da dam i po dinar za svakoga, bilo bi mnogo. Bolje bi mi bilo da sam sebe osigurao protiv telefonskih intervencija, unošenja u Мсе, povlačenja po sudu, čitanja neispravnih ispravki i pretnji smrću. Ipak, osdigurao sam samo kola. šta ću im i ja, ako auto nemam! • Naši čitaoci kažu da su imali prilike da neke cake lz TRN-a рге pbočitaju u »Studentovim« INTERPRETAOIJAMA... Verujem vašim čitaocima. Ali, to znači da ne treba više da
verujem nekim drugim vašim Kad već izmišljate, dajte da oitaocima: onima kojii mi ne do- jednom čujemo i vesele odgovonose INFORMACIJE, nego Ш* ге o menzama, stipendijama, zaTERPRETACIJE. Za svaki poda- pošljavanju!
tak objavijen u mojoj rubricl znam odakJe meni, ali ne znatn odakle onima koji mi ga daju. Provorim ga т utvrdira da je tačan, ali ne znam da li ga je već neko objavio. Vidite kako sam se uozbiljio, kad treba da objasnim nešto škakljivo! Jer, znam, sada treba da objasnim zašto ne čitam »Student«. Ne stčignem, a i ne dobdjem ga (na kiosku mog novinara nema ga). Kad bih čitao sve novine iz kojih može da se ukrade caka, ko bi onda pi sao cake? Lopova sve više, л Služba bezbednosti ima sve manje sredstava. Ali, koga uhvatkn, objaviću mu ime na počasnom mestu u TRN-u, umesto na spisku blagajne! . ф Možda bi bilo dobro da se u Vašem nedeljnom Izmišljenom Intervjuu pojavi i student.
Pitanje je neumesno. Intervjuisao sam, i to izmišljeno, mnoge studente. Evo samo nekih imena: Dragan Džajič, Vice Vukov, Radoslav Bečejac, Miki Jevremović, Ivica Osim... Nisite znali da su studenti? Nisam ш ja dok mi nisu pokazali indekse (ja bih i ostale pevače i fudbalere stavio na indeks). S njima nisam pričao o menzama, stipendijama i zapošljavanju, јег sti to sve skromni Ijudi i neće svoje brige đa iznose pred javnost. Kažete: da čujemo vesele odgovore o menzama, stipendijama i zapošljavanju ... Momče, šta tu ima veselo? ТАКО RECI ZVANICNO RAZGOVARAO; L. LAZIč
(CRTEZ RANKA GUZINE)
ni lanci ne pomažu
Ovaj akt (autor: naš fotoreporter D. Cvetanović) bio je jedan od eksponata na poslednjoj izložbi fotografija u holu Doma omladine. Poznavajući psihologiju posetilaca organizatori su ga posebno obezbedili lancima i katancem. Ali, ni to nije pomoglo. Posle nekoliko dana nestao je! Moli se osoba koja je akt pozajmila, ili ukrala iii sl. da ga vrati. Do tada, zaintercsovanim pružamo priliku da fotograliju vide u ~Stuđentu“.
Slikarska izložba u Mažestiku
KOD NAS PRVI PUT
• Ono što ne polazi za rukom mnogim L’kovnim umetnicima da nađu prostoriju za izlaganje uspelo je trojici studenata Akademile za primenjenu u metnost.
RATOMIIR PESIC-RA. ZORAN Đ. JOVANOVIC I TASA RUZMARIN, studenti Grafičkog odseka. otvorili su u jednom
hodniku hotela »Ma/estik« STAI NU prodajnu izložbu slika i grafika. Ovo što mi radimo, rekli su nam mladi slikari, uobičajena je praksa u inostranstvu. \fe-
đutim, mi smo uveren' da je ovo PRVI slučaj u našoj zemlji: da se u hotelu otvori stalna izložba.
INTERPRETACIJE DOBAR POLOŽAJ
Na ispitu iz geografije na Ekonomsko' i fakultetu na pitanje „Zašto Jugoslavija ima dobar položaj?“, student odgovara: Pa, učestvovala je u revoluciji.
INTERPRETACIJE NIJE UPOZNAT
Student Petar na raspustu priča svojim drugovima sa sela da studira nemački Na to će jedan: A јеГ zapadno nemački ili istočno nemački?
? Raspust
Raspust je bio i prošao. Kako ste se proveli? Presreli smo nekoliko kolega i koleginica 1 postavili im ovo pltanje. Pročitajte &ta je zabeležlo naš reporter. Ljubka Dragović, Arhitektonski fakultet: Ceo januar mi je ргорао crtajući diplomski rađ. Na žalost, ne sebi, nego jednom svom drugu. Gedeon Popov, Elektrotehnički fakultet: Dvadesetak dana sam proveo u jednom manastini u Srbiji, rujno vino s igumanom pijuć’. Klara Omčikus, Pravni fakultet: Izvadila sam tri prednja gomja zuba. I kako je naše zdravstvo hitro, ceo raspust sam provela u iščekivanju zuba. Vladimir Mijušković, Filološki fakultet (sada na odsluženju vojnog roka): Posle objavljlvanja pisma jedne devojke u »Ciku«, u rubrici »Vojnici i devpjke«, mnoge su navalile ш mene, pa jedva čekam demobilizaciju. Miroslava Mitič, Ekonomski fakultet: Dala sam jedan važan ispit. I još nešto: najzad sam našla pravu Ijubav i srećna sam, јег volim! Velibor Obradovič, Medicinski fakultet: Januarske ispite lakše sam spremio igrajući se sa svojom malom kćerkicom Biljanom. Mlljana Naumov, Tehnološki fakultet: Мој davnašnji san se ispunio: na prijemu u SIV-u povodom VIII Kongresa SOJ-a imala sam priliku da vidim izbliza druga Tita. Rajko Hanovič, PMF: Rešio sam da se ženim, i zato sam požurio da što pre dam zaostale ispite. Gordana Kocić, šumarski fakultet: Zimski raspust sam provela na Jahorini. I pored mnogobrojnih udvarača ostala sam verna svom dečku vojniku. (Alal ti vera!)
PRIČA GLUMICA
МОЈА PRIJATELJICA LJI- jednu koprodukcdju; epizoda, UA živi i umire za film, u- ali savršeno odglumljena«. metnost —po njenim rečima »0, ol« zadivljujem se ja. »Sa nad umetnostima. Od ka- da imam pauzu nastavila ko je znam čitala je od prve je Ljilja. Naši režiseri su do poslednje strane »Filmski totalne neznalice i glupaci. svet«, skupljala fotografije Ne primećuju lepe i darovite glumaca i sa nekima se čak i devojke. Jesi li gledao »Buđedopisivala. Moram priznati nje pacova«? Jesi li video da je Ljilja i likom i stasom kav gabor igra glavnu ulogu, bila nalik na mnogobrojne pa se još i svlači! Da se izzvezde filma (čak su se i bro- bljuješ od muke!« »Da, da!« jevi obima njenih grudi i ku- kažem. Ljilia razvezla; »Mi kova, 98 i 95, poklapali sa bro nemamo talentovane sconarijevima velikih glumdca). U- ste. Svi pišu o seljacima i rad čestvovala je i na konkursi- nicima: vulgarne i bljutave ma lepote, najlepšeg osmeha, stvari. Daj narodu krimina*' najlepših nogu, ali je uvek o- lac, pa da vidiš šta je film! dustajala u finalnira partija- Sta misliš da tvoja Ljiiljkica ma: sve zbog majke koja je igra neku seksi devojku, tapopreko gledala na te ujur janstvenu zavodnicu, šefa krdume. Kada je došla u Beo- voločne bande, a radnja se grad, polagala je prijernni is- događa u nekom besnom, supit na Akademiju za film, po- рег modemom hotelu u piazorište radio i televiziju. Na nini ili na nekoj Jahtd.« Uh, ispdtu je pala i nije se mnogo to bi bilo lačo, Ljdki, to bi bio razočaraia, јег su joj neke filmčina«, kažem da tek nestare i iskusne filmadžije što izgovorim. kako ona kaže rekli da je Zadugo ne sretoh Ljilju niti Akademija škola zaglupljiva- što čuh o njoj. Jedan moj ponja, škola okamenjenih pravi- znanik ispriča, na moje velila i staromodnih profesora. ko zaprepašćenje, da su LjiPravi talent se ne da naučiti, Iju vodali lažni frajeri: i poa pošto je ona darovita i ta- znati režiseri i obične ргораlentovana hvala bogu! lice, nabeđeni glumci. Na kdonda samo treba čekatd na lo su krčmili Ijubav sa njom; poziv nekog režksera. Upisala ona im je bila i glavni adut ie književnost radi Kčnog o- u njihovim divljim pijankabrazovanja i radi sfcranog je- ша. Matori su okrenuli glavu zika radi onoga što je po- od čerke. Ljilja se ofucala, trebno svakoj velikoj svet- izmršavela, stasom i likom skoj glumici. Otkrila je i taj- dobila je izgled barskih danu kako se postiže uspeh: ek- ma. Odala se piću i »kuhurscentričnosću i vezama. Od nom« propadanju. Poćda je tada sam retko viđao Ljilju i da navrača sa nekim mutnim na neki način se tuđio od tipovima »Pod lipu« i kod nje. Ja sam se vukao po Stu- »Zmajka«. dentskom gradu. menjao so- т _ . be od suterena do petog sora p n , e Poverovah poznamku. ta, ilegalisao i imaST illgalce. Рпсе kao рпсе: muskarci jed vurio umaščene džempere. po \ a . c 9 lca J u da l alc 9 nesto tri godine nosio jedno odeio, desi le P ,m - -uobrazemm». curučavao u studentsfcim resto- rarna ; Ljilja tako naivna ranima, јео prebranac i kača- pa v da 9 a^ eda na Iаlс У е pre_ шак u KasinJ. a dotle se Lii- f račne st °sove. Ona ima taIja gizdala i kitida: gulila je lentasvog oca, braću, tetke i osta U malu nedoumicu me baKi rodbinu, lovu i lovu im u- ci razglednica iz Francuske. zimala, odevala sc skupoceno Javlja da se več pola godine i moderno, stanovala za pa- nalazi tamo, da radi u jednoj prenu cenu u samom centru kafani (pere posuđe, briše grada, družila se sa filmskim stolove, šta li?) i da svo slosvetom. odlazila na večere u bodno vreme koristi za uče»Maderu«. »Klub kniiževmi- nje francuskog i engler;kog jeka«, »Mažestk« i u još neke zika i manira koji su pctrebekskluzivne i moderno uređe- ni jednoj svetskoi đami. Nane podmme. Tako mi je go- merava da uskoro outuje u vorila da živi. Ameriku (možda u НоИл-ud). »Како ide sa Шшот?« u- to radi L j«j a “ betem pitao sam kad jednom naleteh na Ljilju. »Snimila sam
MILISAV SAVIć j
10.
STUDENT
19«/*