Student

Objašnjenje službe društvenog knjigovodstva

у vašem listu od 5. novembra 1968. godine, u ćlanku »Priznanje i poštovanje profesoru Raškoviću«, imeto je da je finansijski inspekfor Službe društvenog knjdgovodstva vršio pregled finansijskog poslovanja i izdavačke de•atnosti Sociološkog instiituta. Povodom toga. a radi upoznavanja javnosti o činjeničnom stan ,)u, dajemo sledeće objasnjenje. Osnovni zadatak, a ujedno i ovlašćenje fi nansijskog inspektora kod Sociološkog instiluta bio je kontrola pravilnosti izvršavanja obavcza prema društvenoj zajednici i kontroli raspolaganja sredstvima, cdnosno zakonitosti ostvarivanja i korišćenja sredstava na način 1 za namene koje su predviđene propisima. . Kontrolu primene opštih akata radnc organ£acije. kao i kcntrolu pravilnosti organa upravljanja, Služba vrši iskljucivo na osnovu posebnog zahteva radne organizacije. odnosno njenog organa upravljanja. . Delimično upuštanje inspektora u poslove izdavačke delatnosti i uopštena konstatacija o ' C-du izdavačkog odbora i donošenja odluka od s trane organa upravljanja u pogledu objavlji' anja naučnih i stručnih radova ima više for-

malan karakter, te se na osnovu takve konstatacije ne može steći utisak, niti izvlačiti zakljućak da je izvršena kontrola u radu pravilnosti II radu izdavačkcg odbora, odnosno izdavacke delatnosti. Konstatacija u zapisniku inspektora, da nema nepravilnosti, odnosi se na kontrolu isprav* nosti same dokumentacije u smislu odredaba Pravilnika o jedinstvenora kontnom planu рп* vrednih organizacija kao i na pravilnost obaveza prema društvenoj zajednici koje se odnose na te isplate, ali bez ispitivanja siistmskc strane и pogledu ekonomske opravdanosti г visine isplaćenih iznosa (podvukla redakcija). Prema torae, inspektor se nije upustao u stručne poslove rada izdavačkog odbora, niti se upuštao u politiku Instituta u vezi s odabiranjera i štampanjem radova, izbor autora i sl. Iz navedenog se jasno vidi delokrug i ovlašćcnje finansijskcp inspektora, te i njegov nalaz treba tako shvatiti. SI.UZBA DRUSTVENOG KNJIGOVODSn Л FILIJALA 608

veća odgovornost komunista

lAKO JE VECINA AKTIVA SAVEZA KOMUNISTA U STUDENTSKIM DOMOVIMA PROŠLE GODI\'E RASFORMIRANA, POKAZALO SE DA JE NEOPHODNO NJIHOVO PONOVNO OSNIVANJE Retko smo imali priliku da o studentskim clomovima pišemo pohvalno, da podržimo pozitivan dogovor između stanara i uprave, da pozdravimo poboljšanie opštih uslova za život u njima. Ali, u poslednje vreme, uz uobičajene probleme komfora javio se, verovatno kao poslcdica već navedenih, jedan novi, ozbiljniji i onasniji problem: asocijalna atraosfera, kršenjc discipline i nedostatak elementarne kulture ponašanja u domu. Zato jc na nedavno održanom sastanku komunista koji žive u domovima govoreno o potrebi organizovane političke akcije u domovima i neophodnosti da se u njima ponovo oformc aktivi Saveza komunista. POTREBAN JE NOVI STUDENTSKI DOM, A NEMA PARA N1 ZA ODRŽAVANJE POSTOJEĆIH тт OAisNiaar vz шзихој o U studentskim domovima živi danas oko deset i po hiljada studenata. Životni uslovi u njima, sa izuzetkom novih domova »4. april« i »Slobodan Penezić-Krcun«, veoma su lošd. U domu »Vera Blagojević« ima soba sa po osam kreveta; Studentski grad i »Rifat Burdžević« ncmaju nikakvih objekata za rekreaciju, društvem i kulturno-zabavni život.

Zbog ogranićenosti materijalnih sredstava Univerzitet ne može da pniži domovima efikasniju jjomoć. Renoviranje doma »Ivo Lola Ribar« i IV bloka u Studentskcm gradu, za duže vreme iscrplo je fondove namenjene đomovima. Uz sve to, za oko dve hiljade studenata koji imaju sva prava za useljenje u domove trenutno nema mesta, pa se pokazuje da izgradnja jednog novog doma treba da bude prva veća investicija u poboljšanju stu-dentskog standarda. »BUVLJA PIJACA« U STUDENTSKOM GRADU Ovakva situacija stvorila je kod studenata skcptičan cdncs prema svim pokušajima da se život u domu bo!je organizuje. Sve jc manjc energičnog suprodstavljanja pojedincima čiji ekscesi narušavaju red i mir u domu, a često potpuno ruše ugled svih ostalih stanara u domu. Studentski grad je najdrastičniji primer ovakve atmosferc. Nje«ovih 6.000 legalnih i oko 1.000 (prema nezvahičnim proccnama) ilegalnih stanara, čine jcdnu vrlo hetcrogenu sredinu u kojoj se širc šverc, kriminal, oolitička oropaganda. Evo nekoliko ilustrativnih izjava koje su o svcm gradu dali sami njcgovi stanovnici: »Ispred menze otvorena jc orava »buvlja pijaca«. Na njoj može da se nabavi najraznovrsnija švercovana roba: tekstil, nakit, tehnički aparati.« »Citavc grupc bave se preprodajom bonova za menzu. To je dcbro crganizovana i razvijena trgovina.« »Mcđu studentima spontano raste gnev protiv privatne kafane preko puta Studentskog grada koja je zloupotrebila studentsko ime (»Studentski sastanak«). U njoj se okupljaju izgrednici i siledžiic koji noću uznemiravaju ostale stanare. Međutim. tri stotine studenata potpisalo je peticiju jednom gradskom forumu u којој se kaže da je kafana na ovom mestu neophodna jer obezbeđuje studentima »dopunsku ishranu«!?« »U domove česlo zalazc propagatori antisocijalističkih ideja, agitatori maoističkih i kva zirevolucionamih akcija, Pre izvesnog vremena po Studentskom gradu kružili su propagandni materijali anglikanske crkve. Kola sa diplomat skom registracijom sve se češće zaustavijaju pred paviljonima, dovoze ili sačekuju naše studente.« SAVEZ STUDENATA NIJE USPEO NASTUPA SAVEZ KOMUNISTA Organizovana politička akcija u Studentskom gradu postaje neophodna. Organizacije Saveza studenata nisu se dovoljno afirmisale u samoupravnim telima doma, studentski predstavnici u savetima izgubili su vezu sa svojim biračima i najčešće su zastupali svoja sopstvena mišljenja. Ukidanje aktiva Saveza komunista u Studentskom gradu, a i u nekim drugim domovima, bila je grcška. U Studentskom gradu tim povodom čuli su se i ovakvi komentari: »Od studenata i Partija je digla ruke!« Predsedništvo Univerzitetske konferencije SK došlo je do zaključka da aktive SK u domovima treba ponovo osnovati i obavezati па odgovoran stav prema postojećoj situaciji, na doprinos razvoju samoupravnih odnosa, na davanje ličnog primera u suprodstavljanju političkim i moralnim ekscesima. Jedan broj studentskih aktivista koji stanuju u domovima smatra da problemi studentskog standarda, saradnja sa uoravama domova i slična pitanja »nisu u nadležnosti« Saveza komunista. Osim toga, oni sumnjaju u spremnost komunista da se uz svoje redovne obaveze na fakultetu politički angažujrt i u domovima. N1 JEDNA AKCIJA BEZ SAVEZA KOMUNISTA Ipak, većina komunista dobro je shvatila da reorganizacija SK zahteva od članova da se angažuju prvenstveno u mestu u kome žive, da nema pitanja za koje Savez komunista ne treba da se interesuje. Konkretno, da u domu nema ni jedne akcije u koju ne bi mogao da se uključi i SK. »Ne vodimo »visoku« politiku, budimo prisutni u realnom životu« rekao je po malo revoltirano predsednik Odbora Saveza studenata u Studentskom gradu. A to znači: kritizerstvu koje vlada među studentima treba se suprodstaviti i u privatnim kontaktima i ргеко javnih diskusija na tribinama; treba razvijati svest o mogućnostima demokratskog kreiranja politike i uticati na korišćenje prava koje studentima pruža samoupravljanje; obezbediti da studenti blaaovremeno idobiju pravilna objašnjenja svih važnijih događaja na planu unutrašnje i spoljne poli-

BRANKA OTASEVIC

Kome dodeljivati univerzitetske stipendije?

KAKO JE DOSLO DO NESPORAZUMA

ŠTA SE MENJA U PRAVILNIKU?

U »Borbi« od 12. marta objavljen je tekst »Stipendije za benzin« u коше se govori o kadrovskim stipcndijama kojima, za vreme redovnih i pKjstidiplomskih studija, Rektorat stimuhše i nagrađuje dobre studente. Komentarišući praviila o dodeli ovih stipendija, autor članka se poziva na izjave studenata koji tvrde »da stipcndije primaju mahom sinovi i kćen rukovodilaca, profesora uniferzketa, lekara, cenerala i Ijudi slobodnih profesija čiji porodićni prihodi prelaze pola miliona starih dinara mesečno«. Isto tako, na osnovu mišljenja poznavalaca zbivanja na Univerzitetu, ističe se da su kadrovske stipendije »doprinele da se polarizacija mcđu studentima pojača i da sve to utiče na političku atmosfeiu na fakultetima« Inačo, povod za ovaj napiis bio je predlog Veća Filozofskog fakulteta da se Pravilnik o dodeli ovih stipendija izmeni: da stipendije dobijaju samo studenti oiija porodica ima meseč ni prihod manji od 50.000 s. dinara po članu domaćinstva, a da se odlični studenti iz bogatijiih kuća priigodno nagrađuju diplomama i plaketama.

U tekstu je napomenuto da će uskoro biti doneta odluka o promeni kriterijuma za dodclu kadrovskih stip>endija. Tim povodom razgovarali smo sa Prorektovom dr .Tovanom Glicorijevićem. Kada je prc nekoliko godina naglo poćeo da se smanjuje broj stipendija koje su radnc i druge organizacije davale studentima, Univerzitet je odlučio da uvede kadrovske stipendi je koje bi najtalentovanijim studentima omogućile da završe studi je i da se u većoj meri bave naučno-istraživačkim radom. Sama ta činjenica pokazuje da socijalni momenat nikako niie bio nevažan pri raspodeli ovih stipendija. U članu 9 Pravilnika jasno Je naznačeno koje uslovc kandidati treba da ispunjavaju da bl dobili sti-

pendiju: da rcdovno i u utvrđenim rokovima polažu ispite; da ima prosečnu ocenu iznad 8,5; da ima povoljno ocenjene samostalne raciove; da ima preporuku odgovarajuće katedre i veća godine; da ima sklonosti za nastavni i naučni rad; da pod jcdnakim uslovima predlost ima kandidat slabijeg materijalnog stanja. Međutim. ove odredbe nisu svi dobro shvatili. Univerzitet je preko saveta fakulteta utvrdivao p>otrebe pojedinih fakulteta za brojem kadrovskih slipendija i odobravao im određeni iznos. Međutim, fakulteti su sami birali stipendisle. Pošto se dešavalo da jc ponogde vrla mali broj siromašniih studenala ispuniavao ostale uslovc konkursa, fakulteti nisu želeli da se odreknu dodeljene kvote, pa su stipendije davali i onima kojima one nisu bile neophodne.

OvogodiŠnji konkurs za dodelu univerzitelskih stipendija zakasnio je, jer Zajednica obra zovanja još nije donela svoj finansijski plan i Rektorat nijc žnao kojim će materijalnim sredstvima moci da raspolaže. U ovoj školskoj godini stipendije će se dodeljivati prema novoni Pravilniku čiji je prednacrt donela Komisija za sludentska pitanja Rektorata u kojoj je radilo i šest predstavnika Saveza studenata. Treba, međutiim, naglasiti da sc Pravilnik menja jedino zbog potrebe da se usaglasii sa novim Zakonom o finansiranju visokog školstva. Navedeni član 9 dobija samo jcdnu dopunu: da se izbor kandidata koji ispunjavaju uslove vrši s obzirom na njihovo imovno stanje, odnosno prihod po članu domaćinstva. Da bi se izbegia mogućnost da fakulteti i dalje daju stipendije onima kojima takva materijalna pomoć nije neophodna, Univerzitetski savet će morati da uz broj stipendija za pojedine fakultete precizira i minimalne materijalne uslovc koje kandidati treba da ispunjavaju. в. o

АМО - TAMO PO UNIVERZITETU

Sta se dešava u književno-muzičkom društvu studenata albanske narodnosti na Beogradskom univerzitetu »PERPJEKJA« PRED RASFORMIRANJEM ? Prošlogodišnja aktivnost »Регрјекјс«, književno-muzičkog društva studenata alban ske narodnosti, bila је više nego skromna. Od osam planiranih koncerata održana su samo dva u Zagrebu i Sarajevu. Litcrarna grupa »Migieni« priredila је samo jedno i to neuspelo književno veče (nije bilo publike). Vanredna skupština Društva pokazala je da su glavni krivci za ovai neuspeh članovi uprave kojima је karijerizam bio osnovni motiv za rad u Društvu. želeči da to nopravi, SkupŠtina je izabrala novu upravu, sastavljenu uglavnom od mlađih studenata. Međutim, članovi stare uprave jednostavno nisu hteli da ustupe svoja mesta. Time je situacija postala kritična. Dosadašnii predsednik Rexhep Torta odbio је da i dalje sloji na čelu Društva čiji ie ugled potpuno narušen i kome preti rasformiranje. Novi predseđnik Društva Cakai Mustafa verovatno neče biti u mogučnosti da sam preuzme sav teret sređivanja odnosa, ier se u Upravi i dalje nalazi desetak najviše kritikovanih članova iz njenog starog sastava. A baš u ovo vreme od Društva se očekuje da dostojno obeleži velike nacionalne jubileje: 500. godišnjicu smrti Skenderbega, 60. godišnjicu stvaranja albanskog pisma, a konačno i đesetocodišnjicu osnivanja samog Društva. н. z. PRVA MEĐUFAKULTETSKA STUDENTSKA NAUCNOISTRAŽIVAČKA GRUPA Ideja da se boljim, nadprosečnim studen tima omogući da deo svog slobodnog vremhena provode baveči se naučnim radom, konačno je i realizovana. Pre dvadesetak dana grupa studenata ekonomskih, pravnih i filozofskih nauka osnovala je studiisku grupu koja će se baviti pitanjima društvene teorije. Osnivači grupe su fakultetski odbori ovih fakulteta. Zamisao o ovom obliku naučnog rada potekla je od nekolicine boljih studenata Ekonomskog fakulteta i njihovog profesora dr Radmile Stojanović, Ona je pozdravljena i na simpoziiumu nedavno održanom na Ekonomskom fakultetu, gde je rečeno đa je ovakav oblik vannastavnog naučnog rada veoma koristan i privlačan. Prvi radni sastanak gruoe održače se 22. marta na Filozofskom fakultetu. Referate o temi »Društveni efekti podele rada« podneče predstavnici sva tri fakulteta, svako sa aspekta svoje naučne oblasti. Referati če unapred biti odštampani, pa se očekuie da će se za njih, kao i za rad čitave studijskc grupe, zainteresovati i drugi fakulteti. G. H. Jedan usputni razgovor »OPOJNI« MIRIS STUDENTSKE MENZE ATASI MONSEFA, studenta treče godine fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu, zatekli smo u Klubu međunarodnog ptijateljstva gde je sa svojim drugovima pripremao izložbu povodom Dana oslobođenja Tunisa. U Tunisu postoje svi fakulteti sem tehni čkili, pa su stuđenti koji žele da se bave tehničkim naukama primorani da odlaze u inostranstvo. Naravno, šansa se pruža samo onima koji imaju dobar uspeh u školi i aktivni su u društvenim organizacijama. Monsef je več četiri godine u Jugoslavlji i dosta ie putovao po njoj. Pitamo ga kako se snašao. Prve godine nije bilo lako, trebalo ie pre svega progovoriti. Uz to, kad se od 57

H. Z

G. H

hiijada dinara stipendije odbije za hranu i dom, ne ostaje baš mnogo. Ali, sada se ovde stvarno osećam kao kod svoje kuće. ■ A šta ti se ne dopada kod nas? pokušali smo da ga iznenadimo. Miris u studentskoj menzi, odgovorio je. И Hrana? hteli smo da budemo precizni. Ne hrana, na nju sam se navikao, čak mi se i dopada, već onaj poseban miris prIjave vode od sudova koji se širi menzama. Zato se uglavnom hranim u ekspres restoranima. s. м. R. Iz Kluba međunarodnog prrjatcljstva OTVORENA BIBLIOTEKA SA CITAONICOM Pokušavajući da strarim studentima stvori bolje uslove za rad. Klub međunarođnog prijateljstva otvorio je biblioteku sa čitaonicom. Biblioteka je snabdevena sa oko hiljadu knjiga iz oblasti filozofije, umetnosti, beletristike i sl. Pored toga, biblioteka je snabdevena stranom i domaćom štampom. brošurama i raznim političkim raaterijalima na stranim jezicima. U udobnim prostorijama bibliotekc шоf.c da se uči. Uslovi će biti još bolji kada se obezbede i potrebni udžbenici. Radno vreme biblioteke jc od 10 do 13 i od 15 do 20 časova, svakog dana sem ponedeljka, Biblioteka sc nalazi u Klubu (u ulici Svetozara Mai'kovića broj 97). Pozajmljivanje knjiga i korišćenje prostorija moguće je samo uz člansku kartu Kluba međunarodnog prijateljstva. Učlanjenje se vrši svakog dana sem ponedeljka, od 11 do 14 ča sova u prostorijama Kluba. . s. м. R. IV kongres sirijskih studenata u Beogradu O POTREBI ZA JEDINSTVO Glavni zaključak Kongresa ie da svi arapski studenti treba da se ujedine u jedin stvenu organizaciju čiji će osnovni zadatak biti da se suprotstave imperiiializmu. Arapski studenti čvrsto stoje iza zahteva da se Palestina vrati palestinskom naiodu koji jedini na nju ima istcrijsko pravo. Kongres је protekao u izražavanju podrške svim oblicima borbe protiv imperiializma, pod parolom «Za ujedinjcnie, slobodu т socijalizam«. Kongres je najoštriie osud'io svaki potez koji bi izazvao proširenje rata u Viietnamu i rasnu diskrdiminaciiu u Južnoj Rodeziji koju priraenjuje rcžim Jana Sraita. G. H. PROTESTNI MITING PROTIV REŽIMA JANA BЛIIТА U velikoj sali Kluba međunarodnog prijateljstva održan je 15. ovog meseca pn> testni mitdng protiv nenarodnog režima Ja na Smita. Na početku mitinga minutom ćutanja odata ie pošta pogubljenim Afrikanci ma u Rodeziji. Predstavnici Udruženia slranih studenata i Saveza studenata BU oštro su osudili rasistički režirn u Rodeziji i, apeluiući na savcst celog čovečanstva, zabtevali da sudbinu Afrike rešavaju sami afrički narodi. Mada zanvšljnn kao protest nrotiv nosrublieлја petorice Afrikanaca. miting se pretvorio u protest protiv imperijalizma uopšte. Pružena ie nuna nodrška oslobodlitačkim pokre tima Afrike, Angole. Mozambika i hcrojskoi borbi naroda Vijetnaraa. Na kraju je usvoiena rezolucija u koioj se narodnocslobodilački pokrot Rodezije podstiče na borbu đo konačne pobede.

s. м. R.

S. M. R

G. II

S. M. R.

1968/10

STUDENT

3.