Student

U devet časova 1 trideset minuta, park kod Studentsikog trga bio je prepun studenata. Iznad njihovih glara šareneli su se mnogobrojni transparenti: »Vijetnam Vijetnamcima«, »Džonsone, Ameniki treba predsednik a ne šerif«, »Vijet* namska deca živeće u miru« parole i parole, koje su osuđivale prljavi rat na Dalekom istoku. Jedva sam se progurao do svo jih kolega sa Filološkog fakulteia. Svi su bili nestrpljivi. Želeli su da što pre krenu. Jedna koleginica imala je na sebi sportsku bluzu, išaranu natpisima i slikama: na leđima.je crnim tušem bila naslikana cokula američkog vojnika, ispod nje - izmrcvarena vijetnamska deca. Druga de\mjka molila je jednog mladića da joj karminom na bluzi napiše »Džonson übica!«.

Polazimo. Reka studenata. Ulice zakrčene svetom. U Vasinoj saobraćaj zaustavljen. Kondukteri se odmaraju u trolejbusima. Iz poprečnih ulica pridružuju nam se grupe radnika, službenika i učenika. Povorka se povećava, sve više širi i grana kako se približavamo Trgu Marksa i Engelsa. Vidik i sunce Zciklonjeni hiljadama transparenata. Na jednom velikom panou karikatura Džonsona: predstavljen je kao fašistički govomik, Jedan plavokosi momak započe pesmu. Tihim, jedva čujnim glasom. Prihvatismo. Jeknu: »Druže Tito, mi ti se kimemo...« Pomešaše se glasovi: muški, ženski, dečji, i sliše se u jedan gromoglasan; »da sa tvoga puta ne skrenemo«. Sa prozora zgrada mahali su nam Ijudi. Stižemo na Trg Marksa di En-

DZONSONE,UBIDO!

gelsa. Trg prepun. Hiljade tran sparenata se njišu u vazduhu. Po krovoviraa okolnih zgrada, na drveću u Ponirskom gradu, načičkani Ijudi. Komešanje, žagor. Preko zvuonika se eraituju borbene pesme vijetnamskih boraca. Zavlada tajac. Miting počinje. Prvog govornika, radnika Srđana Miladinoviča, prekidaju gromoglasni protesti protiv američke agresije u •Vijetnamu. Proteste smenjuju ovacije Tditu, Če Gevari... Svet se talasa. Odjekuje od uzvika koji osuđuju borbu Amerikanaca u Vijetnamu. Odjekuje od poklika upućenh malom hrab rom narodu koji se bori za svoju slobodu. Jedan radnik podiže ruku, preti, steže pesnicu. »Džon sone, dželatu«! Jedna devojčica, raščupane kose, prosipa psovke

na račun Amerikanaca. Nema sti da, crvenila na njenom licu. Neki put se gnev izražava i psov kama. Govori Dragiša Ivanović, rektor beogradskog Univerziteta... »Kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovječno«... Bui'an aplauz! Transparenti sa Džonsonovim likom se zadimiše. Dvojica mladića zgrabiše najbliži paeo sa kariikaturom Predsednika Sjedinjenih Država, izlomiše ga i baciše pod noge. čita se pismo upućeno Frontu nacionalnog oslobođenja u Vijetnamu. Dve devojčice plaču. Kriju očii da ih ne vidimo. Suze naviru. »Živeo herojski narod Vi jetnama!«, ori se na Trgu. Miting je završen. Svet se razilazi. Grupa mladića odlazi prema Američkoj ambasadi. H. I. #

Buran aplauz Adamu Puslojiću

U subotu uveče, u velikoj sali Doma omladine održano je veče poezije beogradskih studenata. Mladi pesnici, uz zvuke harfe ! laute, izgovorili su po jednu svoiu pesmu. Studenti Po/orišne a* kaderaije interpretirali su još po dve njihove pesme. Neki pesnici, kao Adam Puslojič i Radomir Andrić, uspešno su govorili svoje stihove, dok su 7:esme Branka Letića »zazvučale« tek u recitovanju mladih umetnika. Publika je bumim aplauzom pozdravila nastup Adama Puslojića. Reditelj ove originalne i nekovencionalne večeri, Dragoljub Petrović, zaslužuje pohvale.

PIŠEM PESME

Pored jedne ofiioijelne poezije, postoji i jedna vrsta poezije koja obično ostaje skrivena u spomenarima, sveskama, pismima i beležnicama. Ova nezvanična, »skrivena« poezija, pored ostalih odlika, isuviše je lična: pesma je uvek podređena pesnikovom doživljaju. Prva slika takve poezije, koju ćemo objavIjivati na ovom mestu, dobija se iz pisma jedne studentkinje: »Ja nisam pesnikinja piše ona ali ipak pokušavam da to budem u trenucima kada sam potištena i uvređena. Pokušavam da pišem pesme o mladićima koje sam volela.«

NAPUŠTENA

Da li moje srce može pretrpeti tvoj odlazak, da li mogu zaustaviti kapljice suza koje naviru? Moje oči svuda su te tražile, moja usta svuda za tebe pitala. Zbog čega sd otišao? Hteo si da me ostaviš, jer si znao da ludim za tobom. Ali tebi više nema mesta u mom srcu, koje počinje da sagoreva utiske i uspomene, provedene sa tobom. N. D.

N. D.

RASTANAK

Dođe i taj čas koga smo s tugom očekivali Draga moja ti i ja čuh girnljavinu jaku Kao da se neka planina sruši na nas A u tom trenutku videh bistru reku Kako teče kroz živopisnu najlepšu Dolinu na svetu. Kao u snu video sam polazak voza Video sam bistru reku Video sam tvoje suze. Tvoje suze su naše suze.

D. T.

MALO MI JE ONIH KOJI ĆUTE, MNOGO MI JE ONIH KOJI GOVORE

GOST REDAKCIJE: BRANA CRNČEVIĆ

Poznatom humoristi, dramskom i televizijskom piscu Brani Cmčeviću postavili smo nekoliko pltanja: Zar nije Sizifov posao postavljati mišolovke slonovima? Toliki Ijudi su bez posla. a Sizifov posao je, ipak, nekakav posao. šta Vas zaustavlja a šta pokreće? Kad me zaustave, odmorim se. Čim se odmorim, pokrećem se sam.

Pravite li razliku između humoriste i satirdčara? Za sada među njima Ima razlike. Ali i oni će jednog dana biti ravnopravni. U svetu ima puno ružnog. Kažite nešto lepo o toj temi. Čeznem da u svetu bude puno lepog pa da kažem nešto ružno na tu temu. Ogorčeni ste, a smešite se? Nisam ogorčen, ali se i ne smešim. Da li ste napravili neki aforizam koji niste mogli da objavite? Tri. Jedan sam napravio za godinu dana, drugi za dve godine, a treći mi je bio najteži, napravio sam ga za tri godine. Volite da übodete. Bodu li Vas? Bodem volove. I volovi mene bodu. Koja je razlika između revolucionarnog i reakcionarnog humora? Ako jedan vic priča revolucionar vic je revolucaonaran, ako ga priča reakcionar isti vic je reakcionaran. Kako sebi objašnjavate kad nanišete loš aforizam? I to je samo trenutna kriza u razvoju našeg društva, Čuje se da su Vam emigranti poslali sliku kralja Petra uz puno srdačnih pozdrava? Emigranti su mi poslali sn dačne pozdrave, pišu da mi šalju i kralja Petra, a!i nigde ne vele da je u pitanju slika. Da li Vam teže pada da Vas kbriste neprijatelji ili nanadaju prijatelji? Mene, za sada, prijatelii koriste, ne napadaju me. Istina je, međutim, da me ni , neprijatelj ne napada. Na- j pašće me kad bude i vas napao. Mislite li da je u poslednje , vreme smanjen broj onih ko- , ji ćute?

Malo mi je onih koji ćute, mnogo mi je onih kojl govore. Idu dani. Sta očekujete od njih? Idu i noći. Od njih očekujem i više. U svojoj televizijskoj humorističkoj emisiji »Zanati« zaboravili ste na jedan zanat: studentski. Kako da to previdite? U emlsiji »PATRIOTA I SIN A. D.« studenti streljaju patriote koji žale za prošlim ratom. Možda vam se taj zanat ne dopada? šta ne biste"voleli da Vas pitamo? Drugi put me to pitajte. AFORIZMI B. CRNCEVICA © SAMOUBISTVO PORED TOLIKIH DZELATA DIREKTNO JE NEINTELI GENTNO. ® LMESTO CVECA POVREMENO BI TREBALO POLOZITI RACUNE NA OLTAR OTADŽBINE. ® USI SU OSUĐENE NA KRUPNE A USTA NA SITNE RECI. © COVEKU JE LAKSE OBJASNITI DA JE SREĆAN NEGO DA JE SIT. ® KAD SLUŠAM VOLA KAKO DRŽI GOVOR UVEK POMISLIM NA TO KOLIKO SMO ZAPUSTILI ORANJE. © DOKLE CE LUD DA ZAVITLAVA, A PAMETAN DA POPUSTA? © DEBELI LJUDI NE RAZMISLJAJU KO JE ZBOG NJIH OSTAO MRSAV © MRZIM TRKALIšTE, KON.I POBEĐUJE A JAHAC DOBIJA VENCE. © KAKVU KRITIKU VOLITE. ODOZDO ILI ODOZGO? PO TABANIMA ILI PO GLAVI, © NE OCEKUJE SE OD SVAKOG DA U LOVU PUCA, NEKO VALIDA MORA I DA LAJE.

8 PRE RATA IMALI SMO LOPOVE I ŽAMDARME, DANAS, HVALA BOGU, žANDARMA VISE NEMA. (Iz knjige »Govori kao što ćutlš«)

DRUGARSKO VEĆE U DOMU OMLADINE

Cetvrtog aprila, posle svečane akademije, u velikoj i blještavo osvetljenoj Dansing-dvorani Doma omladine, održano je drugarsko veče studenata beogradskog Univerziteta. Prisutne je zabavIjao električni sastav »Samonikli«. Studenti su igrali kako su znali i umeli: neki, ozbiljniji, u <|delima zakopčanim do grla, igrali su tango, drugi, u džempenma i farmericama, demonstrirali su najnovije brze igre. Tu-

ce mladih konobara posluživalo je goste raznovrsnim pičima i sendvičima (većina studenata se grabila da što više popije i što više pojede ćevapčiča studentska posla!). U neko vreme, »Samonikle« je zamenio orkestar KUD »žikica Jovanović Spanac«. Studenti su zaigali kolo. Jan Lapada, član orkestra, pevao je, burno pozdravljen, mađarske narodne pesme.

ŽIVOT?

Kako mladi definišu život i u čemu nalaze njegov smisao i lepotu? Jovan Kovčin, Tehnološki: Da završim fakultet, da imam veliku platu, jednu vilu na moru, da imam para, žene u tome je smisao mog života. Tek kada bih sve to imao, znao bih zašto živim. Blagoje Nikolić, Filološki; Tražiti i definisati smisao života znači izgubiti pravi smisao života. Mi smo samo prolaznici na ovoj planeti. Zbog toga treba da nam svaki trenutak na njoj bude što prijatniji, lepši. Srbijanka Pavlović, Medicinsklt Za mene život nema smisla, teško mi je pronaći smisao života. Život! Zamislite kravu na rolšuama to je život! Milena Zjalić, Ekonomski: Za mene je život raditi, učiti i pokušati da se bude srećan na taj način. Radivoje Cvetićanin, Filološki: Živeti svoj život, ili kao Mićka Karamazov, ili kao Godar. Milan Cvijan, Pravni: U mom kraju kaže se da je smisao svega „u se, na se i poda se“. Gordana Nasradin, Viša škola za socijalne radnike: O životu nikad ne razmišljam. Plašim se kad se sudarim sa njegovim ružnim staranama. Branislav Radoman, Rudarsko-geološki; Lepota života je voleti jednu plavokosu slatku devojčicu. I provoditi se što lepše, jednom rečju: živeti. Simović Mirko, PMF: Život nema smisla ako u svetu vlada zlo. nepravda... U takvim trenucima život se osmišljava jedino kroz revoluciju!

STUDENTI O SEBI NEPOSREDNO

Obuća: dvoje kožnih cipela. Jedne, braon, vurim već više od godine. One su na petama iskrivljene, na vrhovima iskrzane i probušenih đonova. U njima igram fudbal. Kada pada kiša, obuvam dmge, crne, sa plastičnim đonom. Platio sam ih 11 hiljada. Cimer mi je predlagao đa za neko vreme prekinem da pušim i idem u bioskop: od ušteđenih para mogao bih da kupim cipele, elegantne i moderne, od 22 hiljade. Kaže da su italijanske i uvozne. Gluposti, Ne bih prestao da pušim pa bile to cipele sa Marsa. Odela nemam. Mnogo je skupo, a uz njega treba imati pristojnu košulju i kravatu. Ne sviđaju mi se konfekcijska, a za šiveno nemam dovoljno novaca. Kad mi zatreba odelo (kao kad sam jednom bio pozvan na jedan prijem u Domu omladine), pozajmim od prijatelja. Nosdm sOmotske pantalione. Mnogo se lepo osećam u njima. Niti se prljaju niti gužvaju. Imam i još jedne pantalone, od braon štofa. One su nove i njih oblačim kad idem kod strine na ručak, u pozorište i kad polažem ispit: pristojnije su od usjaktelih i isprljanih farmerica.

Garderoba jednog stndenta

Uz farmerice pristaje džepmer. Imam ih dva; jedan na raskopčavanje (kupio sam ga »ispod ruke«) i drugi, od debele vune, kog mi je isp Tela tetka. Uz džemper idu sportske košulje u rainim bojama. Imam ih tri. Nosim ih dugo, jednu po petnaest dana. Kad već počnu da zaudaraju na znoj, jedva se odlučini da ih operem: potopira ih u lav.9 1 sa čarapama, uspem pola kutije »biljane« i trljam. Na Vašaru, pred Novu godinm kupio sam po sniženoj ceni j e ' dan sivi sako. Njega oblačim kad je prohladno vreme. Eto, to je moja garderoba. Svc stane u običnu sportsku torbu. Zaboravio sam da kažem da sam dosad imao i jedan zimski kaput. otrcani i stari. Poslao sam P kući, čvrsto rešen da ću idu ce zime kupiti nov, mada već d' e godine u proleće to isto govorim I. m * * * Govori se i piše o teškom 111 terijalnom položaju studenat • Rubrikom »Studenti o sebi !1 "' posredno« želimo da dobijeni jednu istinitu sliku o studen' skom životu. Citaoci, pišite n li ste gladni, da li imate nova c za garderobu, za knjige i sl.

10.

STUDENT