Student

Svetozar Stojanoviđ

SOCIIALISTIČKA demokratija kuca na vrata istocnoevropSKIH ZEMALJA Imene je motivirao jedan niz principa za koje s ponosom mogu da kaiem da su i.emotivno obojeni, Jedan niz principa, o bilo kojoj zemlji da se radi, bilo socijalističkoj ili kapitalističkoj. Cudnom igrom slučaja povod su dogadaji koji se odvijaju dvadeset godina posle 1948. g., „odinc kada je naša mlada i autohtona revoludja još jedanput potvrdila svoj izlazak na svelsko-istorijsku pozomicu. Trebalo je da počeci procesa dcstaljinizacije dođu prvo u Sovjetskom Savezu, pa tek posle toga u nekim istočnoevropskim zemljarna imamo prvi val onoga što bismo mogli da nazovemo nastavkom onoga Što je naš pokret i naša zemlja započela 1948, godine. Najravno, svi dobro znamo da je u prvom redu reč o Mađarskoj i Poljskoj i znamo kako su se stvari završile: nesrečno u prvoj i, bar je tako izgledalo, vrlo srećno, sa puno nade, u drugoj zemlji. Poljska je u to vreme, od svih jstočnocvropskih zemalja, davala najvišc nade progresivno orijentisanim Ijudirna u oiitavom svctu.

Vuko Pavićević

SUKOB SA NAUCNOM MIŠLJU JE OPASAN ZA SOCIJALIZAM Ja mislim da sa ovoga skupa ne Ircba da šaljemo proteste izrazito političke prirode. Zašto ne? Prvo, zato što u ovom trenutku ne znam sjtuaciju u Poljskoj i nc zuam svc mogućc političke stmjc i faktorc koji utiču na polisku situaciju. A kad to ne zmun. onda kao intelektualac ne bih mogao sebi da dozvolim da o tome tako preko sudim, pa da iz toga proizilazi jedna oštra, direktna, izričjto politička osuda situacije. Ja ču vas podsetjti na cletalj u koji sam ne vernjem apsolutno, ali hoču da ga kažem. Jesmo li i ranije čitali da se povodom izraclskog napada na Egipat u Poljskoj znatan broj Jevreja izjasnio za Izrael i da je Gomulka morao đa im kaže: D ovoj situaciji nc možc da.se vodi vannacionalna politika o ovom spoljno-političkom pitanju. Poljska vlada ic za pomoć Egiptu i prptiv je Izraela i mi sada ne možemo dozvoliti da određenc grupe dcluju protiv toga. Vj sc sa tim Gomulkinim stavom možete ili ne možete slo-

Zaga Pešić-Golubović

NAPREDNE SNAGE SOCIJALIZMA SVIH ZEMALJA MORAJU PRUŽITI PODPŠKU ONIM SNAGAMA KOJE ZBOG BORBE ZA NAPREDAK BIVAJU PROGANJANE I U KRILU SAMOG SOCIJALIZMA Danas socoijalizam višc ne možc opstatj samo uz pomoć vojnih snaga i policijskih metoda, On može svoju nadmoć pokazat; jedino ako iizabere novi put stvame demokratizacije u ekonomskom, političkom i kultumom životu. Ali demokratizacija se ne može zamenjivali deklaracijama o dcmokratizaciji niti

Ljubotnir Tadić

NAZADOVANJE DRUŠTVA JE MOGUCE 1 KADA PROIZVODNE SNAGE MAKSIMALNO NAPREDUJU Ija sam clošao ovde da proLestujem protiv »državnog uma« kao vrhovnog arbitra u pitanjima čoveka i njogove sudbiue, a Ppgotovu o pitanjima slohode naukc. Ako je logika državnog razloga nauka u koju čovek ne smc da zalaz, onda ta nauka nema raison d’etre, po mom najdubljem uverenju. A zna se sta fj.peloj stvari znači državni razlog. Mi možemu mti, možda akademski gradani koii če veli’ Km stepenom učtivosti, kako je to Marks rekao, pokloniti glave pred svetlom vladom, ali u toni slučaju ćemo zaslužiti onaj epitet; ‘fach idioten« (»stručni idioti«)Mislim da se najčešće, na žalost, o kulturi, 9 nauci, o mislj uopšte u sociijalizmu, od kako .ie na čelo tog socijaljzma. log despotskog socijalizma, došao Josip Visarinovič Džugašvili raspravljalo uvek kada ie tome državnom vazlogu kultura smetala. Dakle, kultura se smatrala od samog početka vrhunskim neprijateHem jedpog takvog držanja rezona (uma) i Ima cla iz društva da bi taj državni rezon mogao da svoja merila postavi tomc društvu. 2a'osna je činjenica da i neke njegove nekadašnje žrtve sada oblače to isto ruho. Korenl ko,e pepioriifdikuje staljinizam pokazuju se u ra'iičitim svojim varijantama i veoma su du* boki. Dozvollte da nekoliko reči o tome kažem. °sip VUarionovič DžugaSvili nije početak, ne-20 vrhunac jednog toka mišljenja u nesrećnom ladničkom pokretu kome je Marks dao osnoVe - Ke želim ovdc držati prcdavanja, all ču x ‘is podsetitl nu jedan faktor koji započinje još 0 ujedinjenja Ajzenštanske gmpaeije sa op-

Od 1956. do 1958. imamo period značajne demokratizacije, liberailizacije u kritici,.u kulturno•intelektualnom žlvotu; imamo i pokret spontanog nastajanja radndčkih saveta. Potvrđeno je da kad radne mase dođu na političku pozornicu, da one u stvari spontano stvaraju radničke savete i organe društvenog samoupravljanja. Kmg intelektuaJaca, koji je sada nu udaru u Poljskoj, aktivno je učestvovao u tim događajima, znatno im je đoprineo, a i sami događaji su, naravno, znatno doprineli, kao inspiracija, njiho\ r om in telektualnom radu i njihovom autoritetu međvmarodnom autoritetu. MisUm da sada imamo clrugi vad. Zašto jc do njcga moralo doči stvar je, mislim, prilično jasna. Naime, destaljinizaoija jc u vrhu država i partija stvarno shvaćena samo kao otklanjanjc tzv. kulta ličnosti i najgorih strana kriminalne države, i fcao postizanje izvesnog stepena nacionalnc nezavisnosti pojedinih Komunističkih partija i zemalja na čiijern se čclu onc nalazc. Da je proccs deštaljinizaclje shvačen nu jeclau tako površan način, pokazuje činjenica da sn na vrhu državn i partija u mnogim zemljama ostali staljinisti, čak do poslednjeg dana (primcr Novotnog i njegove ekipe). Dmgim rečima, proces destaljmizacije shva* čen je kao otklanjanje izvesnih ekstrema, ali * kao proces nijc smeo da dime u etatističko-birokratski sistem. On je u suštini ostao birokratski i daljc. Proces desitaljinizacijc zaostao je na samom početku. Poljska stagnira, u pogledu demokratije, libcralizacijc, sloboda itd. žiti, ajj postoji nekakav državni rczon. Na njega $e nije lako naviknuti. Ljude, mlade i poletne, odane jdeji pravde i pravičnosti, nije lako naviknuti uvek na takav državni rczon, ali je potrebno svima onima koji hoće da govore o politiokim pitanjima da jx>kušaiu da uđu u političku logiku u logiku polltlckih situadja i političkih radoga: državnm razloga i međudrzamih razloga. No, ia sada hoču da kažem samo ono zašlo ne bih mogao da se složim da se šalju izjavc Ivoje su direktno političkc prirode, koje su dlrcktno uperene protiv savremenog poretka u Poljskoj, Jer ja ne znam situaciju, a l kada bih je znao, pretpostavljam đa bili našao razumevanja za neke momentc te situacije. Nc znam sada tačno da li bih našao, ali ako hih tu situaciju studirao, možda bih i našao. U svafcom slučaju, ncmam pravo da sada dajem poLitičkc osude, da dajem izjave koje značc političku osudu i režima j llcnosti, Drugo. iako znaan da je socijalističfci svet ušao u jedan proces kretanja (on m.ora da iđe kroz taj proccs), nisam zato da u ovom Irenutku i sa ovoga mesta dajem izjave koje pređstavljaju mcšanjc u stvar druge socijalisUčke države- Nisam zato da se daju izjave koje se moraju karakterisati kao meSanjc. Molim vas, obrnite stvar, uzmite (glas iz publike: Mikis Teodorafcis), na primer, da iz tih zenmlja dođu napadi protiv nas, ondu ćete se pozivati na pravo da sc nrko ne ineša u nase više lojalnost može nuditi kao socijalistička zamena za stvarne, demokratske procesc... Paradoksalno je što se i danas u sociijalističfciim zemljama događa da upravo onj koji su se opredelili za progresivni razvitak socljalizma, bivaju kažnjeni i optuženi za izdaju socijaliizma, što sc doskora tretiralo jpafc kao prevaziđena, staljlnistička praksa. Praksa |e dakle stara l picuzeta iz dobro poznate staliinističke ©pohe. Ali, da Ji može danas socijalU stički svet ćutke preko toga prelaziti? Da U je to stvar samo unutrašnjeg razvitka, kako je to već večeras ovde bilo rečeno, pojedinih socijaUstičkih zemalja, i mogu li se podvesti pod formulu: »specifični putevii razvitka socijali* zma«? Savremeno stanje u socijalizmu pokazuje da je razvijanjc solidamosti između naroda i naprednih snuga u soeijalističfciim zemljama štim nemačkiim radničkim savezom, iz čuvene Kritike Gotskog programa. Nemačka socijaldemokratija, tzv. ortodoksni marksizam, inaugurisao jo jednu na prvi pogled jako benignu ideologiju, ili ideologiju fcoja bi na prvl pogled izgledala par excelence radničkom ideologijom, to jc ideologija rada. Sluteći zlo, Karl Marks se u jednom svom pismu suprotstavio toj ideologijl raxla, govoreći, u svom protestnom pismu prijateljima u Nemačkoj, da Lipkneht i drugovi, inaugurišuei tu ideologiju rada, otvaraju širom vrata buržoaskim frazama. Tu ideologiju rada preuzeli su mnogl drugi kasnije i, na žalost, čak i u revolucionamlm koračnlcama radničkog pokreta stoji »u radu le* Ži naša budućnost«, Qna jc početak onog tehnicističfcog načina mišljenja i one ideologjje koja jc dovela socljallzam do ovog stanja u kome se on danas nalazi i ne može da izađe iz tog začaranog kruga. Međutim, Marfcs je govorio o oslobođenju radničke klase upravo iz okova te ideologije koja radniku neprekidno nameće zadatak ua on misli o svom radu 1 da pognute glave, misleči na taj rad, nema vremena da misli o scbi i o svojim žjvotnim .probjemima. Smatraln se da je taj Marks lud kad je govorio p ukidanju rada, u »Nemačkoj ideologlji«, ili. u najmanju mku, to mu se omaklo. Za kult rada, za tu ideologiju rada nemačkj marksist Valter Benjanhn primetio je upravo da je ta ideologlja stari protcstantski moral rada fcoji sc slav}o u sekularizovanom obllku kod nemačkih radnifca i njihovjh vođa. Upravo vulgarni marksjzam celu svoju ideologiju je stvorio na slavljenju rada i omogućio tehnokratsfcu orjjen taciiu socijalizma, ko'ja se isključivo svela na lo da poveća produktivnost rada i da se sa građanskim društvom isključivo takmiči na terenu trgovine, industrije i ostalog, 1/ tog korenn, u toj ideološkoj prošlosli, koja je IriijumfovaJa sa staljinizmom, treba tražitl poreklo ovoga što se danas dogada u nekim socijalistićkim zemljama. Taj socijalizam je oslao slep zu mogućnost na/adovanja društva. Nazadovanje društva moguće je i Kada proizvodne snage makslmalno napreduju.

već skoro deset godina. Cehoslovačka tek sada, prva od istoćnoevropskih zemalja, nalazi izlaz: traži promcnu, duboku radikalnu promenu sistema. Naravno razlika je u tomc što je u ćchoslovačkoj moglo da dođe, sticajcm okolnosti, do javne konfrontacije ideja i Ijudi koji branc pojedinc ideie. Tako da su sc onda masc mogle oprcdeliti za idoje (preko ideja d za ijude) tj. ta polarizacija otvorila je nost da društvo prodrc kroz neprozimi birokratski veo, da viai ko se zašta zalaže, tj. stvorena je mogućnost da se pojavc novi ijudi. Kada se govori o svetskom kontekstu ovih događaja, onda mislim da treba stvari malo pogledati i širc, a ne samo u okvirima socijalističkih zemalja. Naimc, na svctskoj karti danas jc vidljivo angažovanje nove levice: studcntski pokreti, profesori, intelektualci itd. u mnogim zapadnim /emljama, a evo sada i u Cehoslovačkoj i Poljskoj, ne mogu za svojc radikalnc, levc ideie da nadu dovoljno prostora u institucionalnim okvirima. S tom raziikom, Sto je partija u Cehoslovačkoj našla dovoljno snage na vrhu da sc. odbacujući konzervativcc i staljimste, stavi na čelo tc novc lcvice. Međutim, reakciia u Poljskoj sasvlm jc drugačija. Tamo sc izvodi intcrcsantan birokratski manevar. Dok se ranijc mnogo vlšc govoriio o revizionistlma (to je ranija taktika slaljirjista) sada pokušavaju da intelektualcc-marksiste, humanistički angažovane, prcbacc u dcsnicu. Nc u levicu, u nekakve »revizioniste«, nekakvc »apstraktne humanlste« itd., nego u še prilikc. Ja sam za to da sc povodom ovilt dpgađaja organizovanijc istupi. Video bih vas kadf blste stajali na čelu i odgovai'ali za sudbinu jednog haroda, kako biste i sami merilj ono što ćcte da učinitc, a ako nc biste, onda bistc bili ncozbiljni i uiko vam nc bi ni dao vlast. Zato smatrum đa odavdc ne treba da se šalju nikakvc izjavc poJitlčke prirode kojc znače osudu. Uveren sam da mi, i kao nastavnici i kao marksisti i kao inteleklualci (raada intcleklualca ne bi trebalo fetišizimti) itnamo pravo i dužnJ smo da u imc univcrzitctskih traalcija, čiji je rezultat sloboda naučnog rada. i u ime marksizma i u imc socijalizma, da tražimo da sc li Ijudi koji su uklonjeni sa univerziteia, vratc i da se praksa otpuštanja sa univerziteta. kao veoma kompromitujuća za sociializam prekine. Ako socijalizam nc može da trpi nn svojim imiverzitetirna intelektualce, islaknulc profesore koje je do juče smatrao istaknutim marksistlma, ako ne može da ih trpi ih ako zbog trcnutnih političkih razmimoilaženia hocc da ih ukloni. onda socijalizam nijc dobar, ondu takav socijalizam nc valja. Takav socijalizam sam sebi potkopava temelje. Ne može se sve relativizirati u socijalizmu, tako se ne moze relativizirati u ime političkog imperativa. [ma slvari kojc moraju da budu van onoga sto sc zove impcrativ trenutne političke praksc. a lo su slobocia mišljenja, sloboda govorenja neophodan uslov za dalje napredovanje socijalizma, Stoga se gažcnie osnovnjh prava ličnosti, gusenje slobodc. u bilo kojoj socijalističkoj zemIj' 1 d* W dogodi, baš kao i kada se događa u nesocijahstičkiim zemljama, ne može tolerisati. Napredne snage socijalizma svih zemalia moraju pružiti podršku onim snagama kojc zbog borbe za napredak socijalističkog društva bivaju proganjane i u kHIu samog socijail. zma. (...) Sama fasada socijajističkog druStva ne pio. zc biti prepreka da sc izjasni protiv svega što u bilo kojoj socijalistjčkoj zemlji zadržava kretanje sooljalizma i ugrožava njegov opstarak. A kao marksistički mislioci, dužni smo da podržimo sve one ličnosti i tendencije koje se opredeljuju za humanizaciju sooijalističkog društva bez obzira da li su one priznate ili progonjene u svojoj zemlji, i da se na taj nacm kao intelektualci suprotstavimo i dezinfor* macijama kojima nas obasipa jedan deo naše Ja naravno ne žeJim da ovde kažem da čovek može iz te nevolje da se odjedanput oslobodi, ali kada se od te nevoljc pravi vrlina i kad se pravi ideologija, onda je jedan kprak đo ropstva, onda je jedan korak do ciespotske vlade. Ov'de bjh hteo, na kraju cele ovc diskusije, da kažem da pošto radnik nema vremena da misln jer je prikovan za tu materijalnu nuždu, i kaze mu se da jc to njegova životna sreća, dešava sc da deo proletarijata, proleterska inteligencija, kritički misli u onim situacijama kada je dovedena u krizu ideja istorijskog subjekta. Umesto pokreta radpičke klase koja je pnkovana, na dosledan načln izražava njene mterese j želje kritička intoligencija. Jer je sam Engels istakao da je za radnjčku klasu, za te Ijude koji žive u manuelnom radu i u toj nevoljl i nuždi, bezobzirna kritika svega postojećeg, ono sto je njegova životna stihija i njegova životna potreba. Ta se činjenica bitno zaboravlja, ona je izišla jz celokupnog konteksta u konje se socijaliizam do sada razvijao. Ceo sistem politike je zbog toga mogao Ua budc reduciran na diktaturu jednog malog sloja partijske ollgarhije, kpja je smatrala, j smatra, da je doblla definitivno njebiscitamo ovlaščenje da može raspolagati intereslma 1 sudbinom radničke klase J zauvek, za sva vremena, JegitJmno Jstupatii u ime njenih interesa. Njje slučajno dn su poljski studenti. na koje se primepio stari otrcani šablon da oni istupaju proliv interesa radničke klasc, gde je vlada demagoški pozivala radnike da ustanu protiv sfudenata kao onih koji njih ugmžavaiju, nije sjučajno da su ti studenti jzbacival'ii paroe: ml nismo protlv vas. mj sipo vaši, sa dubokim uverenjem da to čtne u ime samih radnika, Kriviea se najpre prebaeuje na inteligenclju koja ima hrabrosti j smelosti da ist'ni gleda u oči, Da bi paradoks bio veći, ž.elim da podsetim da se iz ovog Jtulta rada rađa i renroducira društveno ropstvo na Zapadu i nn Istoku, i da sn ta clva konkurentsku sirtema jz niepa stvo rili karakterisllčne instltuelje. U Zapadnom Berlinu, koj! se nalazl usred Istočne Nemač,

Dr Radmila Stojanovi<J

ŠTA SE DOGAĐA U POLJSKOJ?

desnicu, u kouzervativce, u klerikalce i slično. Verovatno najsramnija strana stvari je što se posebno ističe jevrejsko poroklo nekih profcsora, l to u jedrioj marksističkoj partlji, verovatno zaboravljajuči pritom da je marksdstički pokrct osnovao jcdan Jevrcjin doduSe nemački. . . Profesori o kojima jc reč predstavljaju u stvari cvet poljskc marksistlčke misli. To su Ijudl koji su s'o borili za marksističku misao protiv onoc najgoreg u filozofiii i sociologiji. najcmleg đogm'atizma. U pitanju jc kriza jed> nbg sistema. a kao žrtveni jarac treba da posluži marksistička inteligencijo. To je nazalost samo nastavak onoga, što sc povremeno zbU valo u istoriji staiiiniziranog komunističkoa pokrela; jedan Bloh (icdan ud dvojice najvećih marksista-filozofa u ovom veku) morao je da pređe iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku da l>i mogao nastavltl da bude marksist. Dakie, intcresontan fenomcn: neki režimi kojl sebe nazivaju marksističkim nć mogu dozvoliti onaj stepen slobode za marksistc koji mo; že da lolcrišc jcdan sistcm protiv kojih ti marksisti ccloga života ustalu svojim radovima i praktički sc angažu.ju, To ic naime, stari problem, zašto §u jcreticl uvek opasniiji od neprijatelia. Da zaključim: Socijalistička dcmokratija kuca na vrata istočnoevropskih zemalja. Nikakvi birokratski mancvri oko morksističkc inteliscndje nc mogu skrcnuti pažnju sa tc suštinc zbivanja. i prcdavanja, pogotovu kada se vadi o Ijudima kojl su do juče smatrani marksistima, ne samo od svojilt stručnih koiega. ncgg i od zvanične strane. Dakle, u svakom slučaiu, ja znam sigurno cla su smenjeni poljski profesorl đobri slručnjaci, da su razvljali marksističku tcoriju (nc znam apsolutno, ali znam na osnovu niza članaka). Znam takođc da je sukob socijalizma sa slobodnom mišlju, obrazložcnom. naučnom mišlju. veoma opasna stvar za socijajizam sam. i da socijalizam ne bi mnogo vredeo ako bi morao stalno da se sukobljava sa naučnom mišlju. jer bi to značilo da laj socljaUzam počiva samo na autodtelu slle. Otvorcno bih rckao, da ne bib bio za takav socijalizam koji sc služi samo adminislrativnim mclodama. Daklc, ja sam za to da se u formi jcdnog protestnog pismu ustane u zaštltu ovih istaknutih imena u filozoflii i svetskoj nauci, a i u imc zaštite onc karaktenstike socljailzma kojom on ipalc jcdino možc da ima na svojoj strand i onaj ne tako beznačajan deo drujtva kojj se zovc inteloktuaJci. Ali odmah ću reći da nc obožavam intolektualce, naročito nc kada misle da samo oni znaju l da oni koji su na vrhu ne znaiu ništa, da oni (intelektualci) bolje znaju sa kakvim se mukama i problemima bore oni koji su na vrhu. Takav intelektualac koji o sebi tako nešto mjsli pre svega se nc pokazuje dovoljno kao intelcktualac, jer jc sivarnost mnogo složetuja. štampe, a s drugc strane, da sc suprostavdmo pohitici ncutralnosti kakva je takođc posredstvom našc Stampe lansirana, (...) . Nije neumesno postaviti pitanje da li n nas u zvaničnom zauzimanju stavova prema poslednjim događaiima u socijalističkom svetu odiučuje prc svega to kolikb ima izgleda da pobcdj neka struja i da prcuzme viast, ili ono sto bl po mom mišljen’m morao biti jedini princip opredeljivanjo koliiko su ideje za koie se borc određene grupe i pojedinci u socijalističkom svetu humanističke, pa prema tome l progresivne, bcz obzira na to da lil su podržane od svojih vlada ili nlsu. Očigledno je da su procesi u dve socijalistiČke zemlje pošli sasvim suprotnim pravcima što potvrđuje da nije pokazana odlučnost princiipijelnosti u nogledu podržavanja progresivnih kretanja, jer je blizu loglci zdravog razuma da se ne možo podržavatl u Isto vreme I ono što se događa u Cchoslovačkoj J ono što se događa u Poljskoj. ke, stvoren je tzv. »slobodni univerzitet«, a na tom slobodnom univerzitetu koji je trebalo da bude ideološki bastion protiv latoka i socijaliStičkih zemalja, upravo na paradoksalan način, na tom zapadnom slobodnom Berlinskom univeriztetu nose se slikc Ho Si Mina i Lenjina. Tc paradoksalne situacije se pokazuju danas tamo gde su moguće i smatram da so •sistemu koji mladoj generaciii nema više šta da ponudi, koji nema šta d« kože novo, da se tom sitsemu mora po sili samog života spopozicija, koja je na žalost iscezla i na jednoj i na drugoj strani. A bez opozioiije, bez deljenja, nema napretka; bez te društvene opozielje ne može se napravjti ni jedan istinski korak napred. Onaj kbji želi da živl koipotno u svom raipu u svom akademskom statusu; da užlva u tftkvom svetu duha koji ne ume da kaže NE Ijudskoj gluposti. bez obizra sa kojih državnih instapci ona dolazi, taj nema više šta da traži.,.

MODERNA EKONOMSKA MISAO Izlaganje dr RadmiJe Siojanović njsmo uspell da zabeležimo usled kvara na magnetofonu. Aii je važno napomenuti njeno uče.šće u ovom raztjovoru i zbog ioga što je ona izjavila da poznaje dela ekenoBrjusa i da ta dela u ava* kom pogiodu mogu da budu ponos marksističke misll, Ona je takođe rekla da bi i naSl , ekonomisti koji poznaju poljsku eko nomsku nauku trebali da nreduzmu akci•}® sliene »toiji profesora fiiozofije i mvno J?nesu svoje stavove. llzlaganje M. Žlvotiea na strani 8)

lttt/13

STUDENT

7.