Student

pedagoški efekat univerzitetske nastave

(ODLOMAK IZ CLANKA ZVGMUNTA BAUMANA »TRI PRIMEDBE NA SAVREMENE PROBLEME VASPITANJA«, OBJAVUENOG U »ТНБ POLICH SOCIOLOGICAL BULLETIN«, BR. 1, 1966) Umođernom industrijskom društvu periođ adolescencije je značajno proširen i u poređenju sa niskim stepenom struktU' ralnih promcna i kultumih adaptacija koje su bile tipične za ranija stoleća, ovakvo proširenje perioda adolescencije dostiglo je veoma visok stepen. To je bila tako jpppmena ajco ie merimo metrom kultum« Mtorije da je naša civ : lizacija bila iznenađena i nesposobiia da iđe ukorak sa tim promenama i da obezbedi takve kultume institucije koje če biti funkcionalno adekvatne novim društvenim problemima. ...U ne-evropskim kulturama. koj c su lehnološki i kulturao stabilne, postignut je u ргоšlosti maksimum saglasnosti između društvene i biološke strukture u toku mnogih stoleća kontinuiranog prilagođavanja. Stoga, po pravilu ova relativno stabiina društva ne POZlia* ju pojavu koja je tipična za našu civilizaciju buran, nelagodni period adolescencije, koji је pun napetosti i mentalnih kriza. Na osnovu istraživanja u kultumoj antropologijd možemo danas pouzdano tvrditi da buntovni stavovi nisu urođena svojstv r a adolescenta, već su ргоiA-od unutrašnjih nesaglasnosti između kulturnih sistema, ili su proizvod rascepa između

kulturmh pravila i funkcionainih zahteva društvenc strukture, pojava koja je opšta u društvima koja se menjaju \ razvijaju. U stvari, produženje adolescencije dzariva konflikte koji se ne ograničavaju na odnos društvo biolopija. Drugi ne manie važan problem. ako ne i važniji. može sc onisati kao »ncdostatak društvene hmkcije mladih«. Ali ovai problem nije samo rezultat opš(ih uslova koji su op’sani kao produžavanie adolescencije... On ie karakterističan za industrijska društva, u kojima koiičina vremena koja se trošj diskretno u radu, opađa u odnosu na količinu vremena koie stoji na raspolaganju đnišlvu kao celinj. То uvcćava slobodno vreme koie mladi naročito koriste u velikoj meri. Sve više se odlaže mcmenat kada dmštvo poverava m'adim Ijudima društveno neophodnu uiogii u dmštvenoj pod«M pix>’zvodnih funkc'ia. Tako postaje sve duži ocrbd u kome mlaći lIUĆU učest\mju tt raspodeli dmštvenog ргојш*оda, ne. učestvujući i u stvaranju tih nroizvoda. Učešde u raspodeli dohara nradeno је naalašavanjem »nrnva« u defin’c’M dmštvene uloc'*, dok ,је uče.šće u proiz\ r odnii no\'e?ano sa »dužnostima«. Stoga se može redi da je u životu individua veoma nrodužen perinđ u kome užiл-aju prava koia im dn.išt\’o daje, a istovrcmeno nemaju dužnost 1 , koie su povezane sa tim pravima— Iznenađni prelaz u pnložaj nune odgovomosti ta prava revolucija koia ie po\'ezana $a skokom u kvalitativno dmkč’ii svct odmslih. revoipcifa koia t-’Vođe dolazi kao mmjtftt kn’ze koie su za mdus'rjjsku rivilizaciju, kri><* ulori odrariop čoveka utohko je bolnrii što ie notpuno nepritpremlien. jer nije logičan rczultat prethodnog perioda. Ch'a poiava ie u celini spccifičnoat naše rivjlizacije. Primitivna dmšt\ r a ob’fino jasno fwmulršu u svoiim knltnmim normama uloec k<> је ofiekuin od mdivid.ua u svakoj starosnol pmoi... HoH’nßshead, eminentni stmfin’Bk za nrobleme američke omladine. nosle ozbiljnih ibtraživania došao ie đo zakliučka da »poprešno definisana n’čr’4 zemlja leži izmrdu zašti* ćene zavisnosti detinistva, gde su rodiielii đominantni. i neravisnog svetn starviih, srde je in« dhddua геlа(ј\то slobodna ođ roditeliske kontrole... Dvosrtilsleni položai ađolescenta it đmšt\oi može biti proizvod ’zmibliene funkci je ол г е sfarosne gmpe u našoj kulturj«. Rtii L^V d ? li^i,a P° kušava da premostii mai iaz? Kada iščezne svoiovrsna dmštvena tunkcija mladih, pos.toje iedino dva načina aa se uspostavi most izrneđu pprioda det;njstva i penoda /relosti pomerajući staroan.u Ргапшц jednoe od ovih perioda. Informacije коцта raspojažemo o s\ r im industrijskim arustv'ma pokazuju da se od ova đva moguca teonjska resenja ,sye više prihvata lendenciia aa vise produži dmštv’na uloga koia jc tradic.'.onalno povezana- sa detinjstvom. To zna. da su , sv ‘ ; stariie starosne сшое oslobođene jasno određemh dužnosti koie očekujemo od odras.ih; tj. društ\4) obezheđuje sve starijim starosnjm gmpama nravo da hudu potpuno zavisne od . hnge roditelja, njjhove finansijskc potpore i uloge; j da inii sve \ r i§« pomeramo momenat na starosnoj skali kada dajemo mlaшт Jjudima odgovorpost za njihove akoije i iti 3 1 1 oditcl и (orestaiu da budu odgovomi, Uki atko, znači da rnladi Ijudi ostaju sve duže

»deca« u pravom druStveno.kulturno(m smislu te rečj. Sklon sam da shvatim ovu tendenciju као objektivni problem koji leži u osnovi teSkoca sa kojima se suočavamo danas u vaspitanju. Moje je uverenje da velika učestalost ioše prilagođenosti mladjh životu odraslih Ijudd, bespomoćnost i krize koje doživljavaju mlade porod ce, nedostatak profesionalne stabilnosti kod mlacijh, itd. može biti objašnjena samo delimično neadekvatnošću vaspitanja. Propust društva da reguliše taj prelazni period... je manifestacija inst tucionalne nemoći modernog vaspitanja, a ne kriza vaspitnog modela. ...U modernoj tehničkoj civilizaciji, gdc su oin'oci kako heterogenost društva, tako i mnoŠtvo načina na koje je čo\’ek zavistan od spoIjašnjih faktora. stmkturalni faktori postaju sve važniii u određivanju ponašanja tndividua. Uloga intemal'zovanih uzora ponašanja potisnuta je u pozadinu od strane povečanog pnitiska spoliašnjih činilaca. ukoliko postoji konflikt među njima; ili spoljašnji činiod brišu utcaj internalizovanib uzora, ili se sredemo sa pojavom, koju je Pavlov jednom nazvao »mšcnje dinamičkog stereotipa« a koju savremeni psiholoz l nazivaju »fmstration neurosis«, која vodi ili ka pojačanoi agresiji, ili ka apatiji ili ka eskapizmu. dva načina da se izbegne takav konflikt: Ш podešavajući date uzore spoljašnjoj nužnosti, ili uzimajući suprotan kurs, tj, p>okušavajući da se tako usmeri spoliašnja nužnost da se uklopi u okvir kulturnih detenninanti... S obizrom na to đa ie planiranie i usmeravanje društvenih procesa integralna osobina socijalizma. mi morarao izabrati dmgi od ova dva puta. Izgradnja socijalizraa је рге svega napor da $e stvori ncni tip Coveka kou če biti mnogo plemenitiji, mnogo vredniii u liudskom smislu nego Sto su bijj oni.tipovi ličnosti koje su proizvodili prošli s’stemi. А1 su i soriiallstička društva zanosvana na tehnfčkoj civilizaciji i nose u sebj sve karakterist'ke te civilizacije. Stoga se može reči da i u sociialističkim druŠtvima stmkturalni faktori postaju sve važniji u formiranju Ijudskog ponašanja. Рге nekoliko godina bio sam јако iznenađen iednim rezultatom istraživanja omladine u Varšavi,.. Ovde mislim na značajno neslacanje između ideala škblske omladine i ideala mladih Ijudi koji su napustili školu. Ukratko, ideali koje su imaP ufiehici bili su uglavnom: aktivizam, društvena akcija i pokazlvali su optimizam i uverenje da postoje vclike mogućnosti za Ijudsku volju I nastojanie. IdeaH mlad'h koji su već napustili školu i bili zaposleni, podvrgnuti uticaju ne-školske sređine, b : li su različiti no stmkturi. Biii su mnogo minimalniii. egoističniji, defanzivniji; imao sam utisak dasu ћ Ijudi bili zabrinuti za ono što če za sebe učiniti izvan nesigurnog, neshvatljivog, I što je važn : je, nekontrolisanog sveta za svoj mali privatni svet koji se sastojao iz problema 1 stvari koje su izvesne i koje mogu sami kontrolisati. ...U Poljskoj, čak i ц uslovima plan'ranja. sudbina Ijuđskih bića je јоб uvek prepuštena silama tržišta. I stvami procesi uzajamnog prilagođavania između personalne konstituoije mladog čoveka i zahteva života zavise mnogo vlše od šansj nego ođ teoHijskog modela. .., Ovo sam pomenuo samo kao jedan od mnogih demenata jednog SLreg problema: kon-

frontacije kultumih uslova koji se p. .. ’■>dorn čoveku od strane škcle sa strukturalnim faktorima sa kojima se susreće kada napusti školu. ćim nade posao. mladi čovek koji je bio vaspitavan da obožava nove ideje i da bude hrabar, odjednom se »uoča sa onim birokratskim barijerama prema novim idejama ,o kojima mu škoja nije govor'.la, i on uskoro saznaje iz sopstvenog iskustva koliko hrabrost malo vredi. Mladi ćovek koga su u školi vaspitavali da sledi tradiciju romantičnog heroja, iznenada probuđen nalazi se u krajnje prozaičnoj eituacijl, ge romantizam malo koristi. On je bio predodređen da se str ktno pridržava pravda jednakosti i pravde, ali se povlači pred neočekivanim znacima nezainlerestA'anosti za Ijudsku nepravdn i pred razlikarna među Ijudkna « pogledu prava i dužnosti... Prva iskustva sa kojima se sreće mladi čovek kao odrasla licnost mogu lako da unište sve što su profesori nastojali da ga nauče. ... Ovo hronično stanje stmkturalne š ktdturne dezintegracije savremenog društva leži u osnovi pažnje koju flozofi posvećuju piroblemu »normi koje ne proizlaze iz stvamosti«, kao i emocionalnoj nestabitlnosti savremenog čoveka ... Profesor najpre ohrabmje svoje učenike da pokušavaju i da rešavaju nroblem emocio nalna sigurnost? pomoću tradicionainih sredštava која su đanas neefikasna; a sa druge strane, on ih primorava da sami otkrivaju геlativnost životnih uzora, povlačeći se upravo« momentu koji je naidramatičniji i najodiučniji za formiranie ličnosti kada mladi čorvek doživljava duboki mentalni Bok usled tajcvogj otkrića i kada čitav njegov svet umire. Posledica prve pedagoške greške je da mladi Ijudi počinju da iziednačuiu emooionalnu aš* gumost sa bezličnošću svojih postupaka i po* kušavaiu da izbegnu odgovomost za sopstveni izbor akcile.., Posleđica druge greSke je da mladi lludi pretvaraju svoje otkriće o relativnosti uzora u pobunu haiviSe protiv prinoiipa koii su hegirali »apsolutist’čki« ргеrmšten sebi u momentu kada đoživljava naj. holniie emocionalne krize, čovek koji je otkrio relativnost princ : pa ponašania biće mnogo lahilniii od drugih, prihvatajuoi cinički, nihilističkii stav prema prav : liraa i nrincipima, negi* raiući ne samo apsolutnu istinu već i svalat vrednost svim pravima i akcijama. ...Da bi izašli u susret nov : m zađaolma (da bi približili vaspitanjc životu, tj. da bi učenike npoznavali sa onim osobinama sveta koje će stvamo susresti u životu ZG) profesori ne mogu naglašavati, nre svega, učenje napamet i intelektuaino ovladavanie praviilima i normama ponašanja, več potrebu da sama ličnost kna svoje »meta-nonne« ti. pravila koia oe mu pomoći đa izvrš-’ izbor između ra/bčitih uzo« ra. kriteriiume koji će mu omogućiti da bira izrneđu altemativa i vodič koji će ga osposob:ti da nroceniuie rarhčite tinove situacji«. Najvišc treba nafr'asifi И*тл odgoa'omost irđividue /а sonstveni izbor. Mladi čovek mora biti pripremlien od strane vasp'tača, a ne od straine proste šanse, za to da će se niegov život sattoiati W. čitavog nb.a indivrhiMmh ođb’ka t jzbora, i da ga niko dmgi i ništa drugo, ni božansko nrovidenje, ni istorijska nužnost, neće osloboditi odgovormvui /а niecrova dela. (PREVELA: Z. PESIC-GOLUBOVIC) ZIGMUNT BAUMAN

ко kuca, otvoriće mu se

O IZBORU ZANIMANJA

Pred mnoge mlade Ijude postavlja sc, o\dh i narednih dana, problem pravilnog izbora zanimanja. I do uplsa na faKultcl, V erovatno će jedna trećina njlh promcniti od!uku nekoliko puta zbog nepoznavanja rada па fakultctu kao i zbog ncpoznavanja svojlh s PosobnostL Postavlja se pitanje: ko je pozvan đa poniogne mladima u »profesionalnom prosvećivanju«, upoznavanju sa zanimaniima? Tražeći odpovor na ovo pitanje, obratili smo se drugu Dragoljubu Radoniću, stručnom saradniku za Profesionalnu oriientaciju Republičkog zavoda * a zapošljavanje i sekretaru Saveza udruženja га Profesionalnu orijentaciju Jugoslavije. , Г* Uzrok profesionalne dezorijentisanosti ►od mladih, rekao je Dragoljub Radonić, , e ?a tražiti u nedovoljnoj obaveštenosti o uslovima koje pruža Zavod za profesionalnu oriOn daje veliku stručnu i materijalnu P°moc. Greše oni koji smatraju da se pomoč Pnlikom izbora zanimanja sastoji u davanju »ovo studiraj, a ono ne«. Zavod nastoji

da ođredi dotičnu ličnost, da je upozna »sa njom samom«; pokušavamo da utvrdimo da li kod tog čoveka postoji stvarno interesovanje za oblast koju je izabrao, da li on poseduje ođgovarajuđe sposobnosti i sklonosti. Prema to rae, definitivnu odluku o izboru zanimanja mladi čovek ipak donosi sam. Na pitanje: »Da li je Zavođ za profesionalnu orijentaciju jedina ustanova koja pomaže mladima prilikom izbora zanimanja?«. drug Radonić je odgovorio. škola je najkompetentnija ustanova u profesionalnom usmeravanju mladih. Za četrdesetpet minuta, koliko traje razgovor, kojt sa učepicima vodi neki psiholog, ne može sc геšitl jedan od najvažnijih problema mladih. škola je ta koja mora sistematski da radi na usmeravanju interesovania. Sa tim treba početi još u osnovnoj školi, a nastaviti sve do кгаја srednjoškolskog školovanja. Većina profesora smatra da o izboru zanimanja treba razgovarati samo sa učenlcima gimnazija, U tom slučaju su isključeni učenici stručnih škola, iako, oni, i pored uske etručnosti, stečene u srednjoj školi, imaju pred sobom veći broj zanimanja. Nesvesno, veliki uticaj na opredeljivanje mladih za izbor fakulteta imaju profesori, dobri predavači i pedagozi, koji načinom upoznavanfa učenika sa matcrijom određene oblasti, bude kod njih interes za većim znanjcm i upoznavanjem tog predmeta. Ta, nazovimo je »spontana profesionalna orijentacija« je i najbolja. Ali, škole su zatajile u rešavanju ovog problema mladih. Između Zavoda i škola ne po*|f'ji prava saradnja. Mi raspolažemo literaturrtm, ciklusima diia-filmova o izbom zanim.’nja, đokumentarnim filmovima. Međutim, srednjc škole to slabo koriste, iako se sva raspoloživa sredstva daju besplatno za korišćenje. Iz ovog proizilazi da postoje metode i načini za upoznavanje mlaaih sa budućiip pozivom. Zavod za profesionalnu orijentaciju pruža mogućnosti i uslove koji se od njega tra&, ali škole ih ne koriste. Krivica je, dakle, do škola, koje po završenom ispitu na kraju četvrte gođine »predaju« fakultetima veliki broj mladih Ijudi čije sposobnosti i želje ne odgovaraju ovim fakultetima.

DUNJA HERCEGONJA

Jugosloven na svetskom omladinskom forumu u Njujorku

Pr ..h ao 1 ranijih godina. i ove godine jedan ju* učestvovao je na tradi* rrm f} ч?? 3 . Svetskora omladinskom foru* MiHo и Јр г ки* Učesnik iz Jugoslavije je Košir četvrtog razreda gimnazije BeНпгГт, U kjubljani. U toku svog tromesečnog Је^У^ 3 ! u SAD, od 7. januara do 4. aprila, on cuW- i° vao u У®^ т b ro 3 u aktivnosti, ukljur 1 učešće u programu televizijske sta* г;г п u Njujorku. y orum a је da okupi inteligentne i spoiz oko 40 zemaija. da bi im se

pružila prilika da se upoznaju sa američkim si* stemom obrazovanja, kao i da se pojavljuju u ulozi govornika koji će biti sposobni da zastupaju svoje zemlje u javnim diskusijama. Učenik treba da bude star između 16 i 18 godina. treba đa bude upućen u političku, dništvenu i privrednu istoriju svoje zemlje. Zatim je potrebno da kandidat ima razvijeno interesovanje za međunarodne događaje, kao i da mu bude poznata uloga njegove zeralje u tim događa* jima.

izostanaka nema

U SUMATOVACKOJ 122...

Ušumatovačkoj ulici broj 122 nalazi še jedinstvena ustanova u Beogradu. Na tabli pišc KURS VAJARA I CRTACA. Razgovarali smo sa nekoliko učenika i sa jednim od osnivača i organizatora, drugom Radivojem Subotlčkim, koji je sa jednom grupom pre 20 godina osnovao ovu ustanovu. Kapacitet škole je 90 učenika, nastava je svakodnevna, radi sc, popodne, u dve smene (svaka smena ima tri časa). Pohađanje je slobodno, nema opravdanih ni neopravdanih izostanaka. i Na pitanje како se radi u ovoj iEkoli, drueT Subofički |с rekao: Radi se po programu koji svim uČesnld.ma obezbeđuje najosnovnije znanje kako crtanja tako i vajanja. Ovo znanie отоди<?ava naSim polaznicima da konkurišu na vdše škole likovnih umetnosti i na ostale fakultete gde se polaže priiemni iz slobodnog crtanja. ObiČno se na akademiie i Arhitektonski fakultet priiavi 70 odsto naših učem'ka Uglavnom biiđe prirnlieno oko 60 odsto tih koji konkurišu. U svakom slučaiu, ovo je velika pomoć ier је ovo iedina ovakva ustanova u Beogradu. Naš ie zadatak da im omogućimo upis na više škole a ne đa stvaramo nekakve amatere i diietante. Nastava se ođržava u dva ateljea, sa svaIrim učenikom se rađi individualno, tu ie jo£ i velifca stručna biblioteka koja s« može svakodnevno koristiti. U ovoj ustanovi su počeli da se upomajct sa llkovnom umetnošću i neki danas afirmlsani mladi umetnici: Voia Todorović, koji je docent na Akađemiji, Rajko Damjanović, Vergović itđ. ° Da li su ućenid negde izlagali? Ne. Mi imamo na kraju godine svoju izložbu, ( a svake subote se priređuju naše inteme izložbe i to su radovi rađeni kod kuće, ali ima ponekađ zaista zrelih ostvarenja (Stav* ге PopČev, Stanko Grozdenac i dr.) Za ove mladiće i devojke rekli soi пат kađ smo pošli u posetu njihovoj školi, da su snobovi, zapuŠteni, hipid. Sve to ipak nije tacno. Ovo je škola kao i svafca druga.

MILORAD OSTOJId

STtDFNT

15.