Student

Otvoreno pismo

Budimiru Lazoviću predsedniku SSJ, Marinu Gerškoviću, predsedniku međunarodne komisije SSJ isvim onim koji vode medunarodnu politiku Saveza studenata Jugoslavije

t>rtgi dmgdVi, Studentski pokret је u svetu danas, iigleda, više nego ikad fanije škfćftUč pažnju П4 sćbć, i izazvao vrlo uoČljiva vfenja u političkofrt životu. Ta vfenja ftlšU ifldglft rftlfndtći ni neke soćjjališiičke žefnlje. zato šte »u poiitičkl iulo> vi 1 1 ftjitna uzfokovall ve.fovamo opravdan bvutt

naprtdn6g študerttškog javnog mnjenja. U ovtnn Opžtem kome Sanju Vl*lo Je teško ocenit! koji •u stavovi u datoj »ituaclji najprlhvatljlviji, koji su to razloži koji mkovode pojedine »tudentske unije đa se postavllaju pi-ema savremenim žbivanjima na ovaj ili onaj način, a po»ebno prema političkom kutsu pojedinih vlada, ne isključujući m »zvanlčnu« politiku sopstvene zemlje. Imkjući u Vidu prcthodne napomenc, тоге nam delimićno biti jasno zašto su neke studentske organižadje u svetu reagovale na događaje vrlo sporo. pa čak i konzervatiVTiO sa jednog Opšteg Ijudskog stanovišta. A nije teško uOčili đa su takve organizacije potpalc poJ razne uticaje, čak i obaveštnjnih službi, jer Su sč hjihOva mkovodfetva na birokraiski način poštavila kaO predstavnička tela која misle za svoje člartstvo i utlču na njega, a što |e najgore. i Па šludetltskl pokret u eel fti U skladu sa želiama njihovih *paslcdavaca«... Vatna fteće biti teško da se setite o kojim sč studentskifti orgaftizoctjama u ovom primem radl jer fcte kktivno formirali stavove Savc/.a študenata JugOilavije prema takvim postupcima. i Ograđivali Se od takve Stvidentske taktike, tj, taktike šitnoburžoaskog mentaliteta... ICAKAV JE UNUTRA3NJI EFEKAT MEĐUNAftODNE POLITIKE S3J Ja sam ovde ропгепио samo jedan primčr. a moglo bi se nabrojati mnogo njih gde Je Skvez studenata Jugoslavije, koliko je meni poznato, igraO znaćajnu ulogu U vradanju ugleda stuđentškom revOlUGionarrtOm pokretu, boreći se protiv pomenutih negativnih tendencik. To ie svakako dobro. MEĐUTIM, zapravo ta komplikovanost u međunvrođnim oano»ima stuđentskih stmja i pOkreta zahteva 1 na rniutraSnjcm nHftu doela napora i umešnOsti, ako* Savez studenata JugoslaViie želi da postane reprezent intendja švnaa clanšlva. žahtcva svakako permanentnti pri’’ чи konsttltovanja (porvđ vama ra noloživlh faktofa) 1 najSireg članstva. Jer na konću, Vi Kte i dužni da konsultuicte to neposmdno sludebtsko članstvo o međunarodnoj politicl Baveza studenata. Naravno. dmgo je nitartje koUkd neobavešteni, Ш slabo Obavčšterti Ijudi mogu đati konslmktivne predloge, ali zapravo takvi razgovori bi, jk> mom friišljenju, imali daleko veći efekat u jednom dmgom smtslu (od toga da vam oni savetuju kako da se ođnosite, na primer, prema organizaciji MSK, koju je finasirala CIA, kad je jasno kako treba reagovati). Takvi razgovori bi u stvari ukazali neobaveštenim Studenlima tta stvamu situadju, i drti bi bili boljč upožiiati ša činjćrtićama, ier biste im ih vi, kojima siu ipak više poznate, i/fičli U koftlekstu kortkfctnih žbivanja. UkratkO, fkdl eć O trtformisanju studenata o zbiVaftjima U međunarođrtom studentskom pokretu i, naravno, meslu i ulozi ŠSJ u tim zbivanjima. KAKVE 8U INFORMACIJE 0 MEĐUNAROD NOJ POLITICI SSJ Nođavno je na ftlenumu. Ćentralnog odbora SSJ UšVojčn pređlog rčzolucijć o međunarođ-

пбј pGlitići SSJf, koja će biti usvojena na VIIi Kčnferenćiji SSJ, u Skoplju. Vama јл svakako pozrtato da se u tofti predlogu između ostalog kafd I »ledeće: »Internadonalistlčko obrazovan|o studenata osnovna je komponema međunai'odne politike SSJ. Za postizanje demokratskih odn Osa i dalju đemokratizadju međunarođfte aktivnosti bitfti pređuslov! su razvljanje slßtema Informisanja studenata o aktivnostlnia SSJ na međunarodnom planu, kad i aktivttostima i Vnanifestacijama studenata u zetftljl u reagovanju na aktuelna zbivanja u međunarodniiTi poliUčkim odnosima«. Naitia je jasno da se međunarodna politika jeđne organizacije шога odvijati preko odgOvarajućih fOruma, ali isto tako smatrafftO da ti forumi nisli isključlvo nadležni za vođenje takve politike. Naprotiv, oni bi trebali redovno da obaveštavaju studentć tda ne kažerti da polažu račun) o tome kakve onl stavove zaužirtlaju umesto njih. lako radim u redakdji studetUskog lišla. koji ređovno nastoji da pmt,i svp. rbivanja u međunarodnom štuđentškom pokretu, nije mt potnato đa ste vi u tom pravcu imali rtinogo uspeha. Sta vl u etvari smatratc pod tim sietemom informisanja koji ič bilan »za poštlzanje demokralšklh odnosa I dalju đemokratizaciju međunarođne aktivnosti»? Jesu И to samo izveštajl Kojć podnose delegadje SSJ na plenumima Centralnog ođђогл? Nama je, na prlmer, poznato da «u delegocijd SSJ učestvovale na raznim međutiarođnim skupovima u Pragu, Moskvl. Dabllnu, NajrObiju, Clrihu, Lenjingradu, Ulan Batoru, Budirtipešti, Tunisu... ali nam nije poznato da" su te delegacije po povratku u zemlji organizovale u bilo kom visokoškolskom centru razgovor sa studentlma, u vezi sa prohlemom O кОше se raspravljalo na skupu gde su oni bili naši predstavnici. A, moračete se ipak složiti da je

ninogo važno upoznati studeiKo sa stanjćm u međunarodnom studentskom pokretu, i sa aktlvnostima naše studentske »vlade« u njemu. Siguran šarn da bi, na primer, u Studentskotn gradu, gde živi окб seđafh hhiada štuđenata, jeđan ražgovor delecacije koja је učestvdvala аа konferenciji u Ulan Batoru, (siučajno šam odabfaO ttju) t gde је SSjf Ottšlfto nfiđružetti član MSS-a. bio Ođ nenrocettllve kofišti... Išlo takć> nije poznato da |e hllo krtja delegacija po povratku u zemiju organizOvala razgovor sa

redakcliama studcntsklh listova, gde bl džtilj. no ižložUi aktuelno stanje, a tittte doprineli đa naj Šira stuđentška lavnošt bude pbtpuno upoznata sa n|lm. Ciili mi se da naši etudentskl predstavnici, koji odlaze na razne međunftrodne skupove ne osećaju mnogo obaveznlm da Informilu studente o svojim »misljama« već to čine lemo onom koji Im ie platio dnevnlćč, tj. Centralnom odboru SSJ. Koliko jo članova raznih delcgaclja učestvovalo u raitgovoru o mcduna rodnlm studentskim zbivaniima, коПко je nj’h u studentsklm listovima napi»alo tekstove 0 istom problemu...? Drugcvl, kao vrlo malo, Ш, čak, ni malo. Ne treba se onda iznebadivati št6 u predlogu teza za reorgani. zaciju SSJ nalazimo i sledeću konstPtaciiu: Л... studenti na stručnoj nraksi nedovolino su obavešten’ л staniu 11 sti’dentskom nokretu i o Stavovima SSJ o notedinim rređunarođnim dojradajima l nroblem|ma.. Moramo takođe pomenuti da ni redakci ie stuđentskib lišlćva nisu odi<rraile očckivanu ulocru u vezi sa ovirrt, ali mislim da su ie тпбсо b6l<e 6đi*rM«! певб naš ki бгбап; Međunarndna kcmisiia SS.T (ovde misltm samo na unutrašnjć efekte međunatod ne оопнке SSJ). Sva ova pitania sb ođ velikč VftžnPSti, i ako se tako ne abvatč tešk6 se тоИе govoriti о «sve većoj đem6kratizaeiii međunafođne c»6l> tike Ssj*. a loviČne ie da će sve više jačati uverenip đa. P6što vodenič medunarddne poli tike SSJ nije iskliučlva nađležnbst predštavtiiČktb organa. treba епеГР*£пМе zahtevati nOtputniU javTiošt U rađu. Sa ovitn nč tvrdirn đa ie potmma javnošt rada u vezi se pomč nntim nitaniima svesno izbevavana. već di nna sa ovim naČinnm niie 66st!iza:nd. ZatO. akv želimo da »intemaciOnalištiČko 6broz6vanie studenata« budo »6<novna kumpnnenta tneđunolitiVc SSJ<» тбгатб £a sVesrdniie 5 patMi’viie rarvniati. Na ktalu, volč6 bih da sč varam u izfečen;m борпата. na ću vam biti тпбаб ikhvMart ako те u vaSem razuvertte u njihoVu ?šnravn6st. t)o lada drugarški Vas u-nvljn fcORISAV P»WEROM<‘

fcOftlSAV MVVtKOVIĆ

Nekulturna interpretacija razgovara o kulturi

Svojiro izlSLganjem u razsovooru koji je, sa Fiiološkom fakultetu, vođen pretproŠlojj utorka Nikola Milošević je pobudio viie govomika đa se suprotstave neknm njegovim gledi Štim«. 0 ovom razgovom, porod drugih beogradsldh listova, »Poliiika« je objavila svoj komentar. Na ovaj komentar je Nikola Milošević u svom plsmu »Politid« od 27. aprila 1968. stavio tri primeđbe. Urednik »Polltike« N. Stavjel odgo vorio je na treću primedbu Nikole Milo Ševića. Međutim, na cmoo Što je najznaćajnije u ovom pismu Nikole MiloSevića n ; je odgovo геоо. ReĆ je o tome da su gledišta Nikole Miloševića najvećim delom prikazano ргеко izlaganja njegovih oponenata. A to je neđopustivo u lole dobrom nov'narstvu. Jer, svojim čdtao dma novine moraju pmžiti mogućnost da sc upoznaiu sa stanovištem koje se kritikuje i sa kritikom tog stanovišta. Ako novine oskudevaju u prostoru, onda se ta oskud'ca ne može ispoljlti samo u đonošenju kritikovanog stanovišta. Koliko se. u ovom slučaju. zabrazdilo u ovom pravcu, najbolje pokazuje činjenaca da je replici sa mesta Zvonka Darrv njanovića na jeđan stav Nlkole M'iloševića dato isto onoliko prostora koliko i polućasov nom izlaganju Nikole Miloševića. Na ovom razgovoru o kulturi u samoupravnom društvu u velikoj meri je vođen dijaJog. I kada novine interpretiraju ovaj razgovor. tužno je i nesavremeno je ostvareni dljalog svesti na monolog. BUo bi dobro ako bi sve ovo bila jeđna tehnićka tti štamparska greška poput štamparske greške koja je ućinjena a odgovoru urednika »Politike« N. Stavjcla, kao i naslovu i koji je, očigledno, uređnik stavio iznad pisma Nikole Miloševića; stoji đa je diskusija održana na FJozofskom a treba na Filološkom fakultetu.

R, KUZMANOVIC

mogućnost demokratizacije međunarodne politike ssj

Mćđunarodna aktivnost Sateza studenata Jugoslavije između VII i VIII konferencije se karakteriše izrazitom željom za proširenjem bilateralne saradnje sa studentskim organizaci* jama širom sveta, a najznačajniji događaj je pristupanje SSJ Međunarodnom savezu studenata. KOMPROMITACIJA MEĐUNARODNE STUDENTSKE KONFERENCIJE SSJ je jedno vreme sarađivao sa obc tneđunarodne studentske organizacije Međunarodnim savezom studenata i Međunarodnom studentskom konferencijom iako nije bio u njihovom članstvu. Međutim, razvoj događaja u njima poslednjih godina onemogućio je ovakav odnos SSJ prema njima, jer je razoblićio prave pozicije ovih organizacija. MSK je počela svoj rad neformalnim okupIjanjcm nacionalnih studentkih organizacija, a kasnije se njena aktivnost odvijala kroz češće sazivanje i osnivanje koordinacionih organa. XI konferencija u Krajščerču, na Novom Zelandu, počela Je novu faru razvoja organizadje: uskraćivanjem ulaznih viza za 18 delegadja onemogućeno Je učestvovanje u radu konferendje onima koii su najivše izlazili iz ok*

vifSt kdje je 6đfeđivala politika rakovodeće siruje. MSK je đdbila cvrstć međunarođne Struktufe sa Poveljoiti i velikim kornpcfend.jama ižvršnog organa Sekretarijata u kome je bilo dominantno Nacionalno udruženjc studenata SAD. Ogorčen na ovakve tendćncije u MSK. jedan broj Ćlanica napustid je OfganižaCiju Ćilfte je ona đonekle ugubila u ugleđu. Daleko teži udar, međufim, doživela ie MSK posle izbijanja afere MSKCIA. Kada je obelodanjeno ovakvo političko angažovanje MSK, mnoge Članice napustilc su organbaoiin ili izmenile svoj status u njoj. Orijentaciji MSK suprotstavile su se pre svega one zapadnOevronske nadonalne uniie које uporno brane svoje osnovnu koncepdju »stuđent as Sucs« po kojoj studentl ne treba đa se me§aju u politiČka pitanja. Tako Je MSK dožlvela potpunu kompromltaclju, zboe Čega je SSJ sa njora prekinuo svaku saradnlu đok razvof događaja Пе pokaže kako će se MSK đatje angažovatf. AFIRMACIJA MEĐUNARODNOC SAVEZA STUDENATA Za to vreme MSS je prerastao u šif Oki frOnt progresivnih studentskib organizadja, koje se bore za mir i prosperftet. protiv imperljalizma i neokolonijalizma. Njegova platforma izgubila je blokovsku suštinu i postala đovoljno Šir Oka da okupi sve progresivne, demokratske studentske stuđentske oraarvzacije које se bore za nacionalno oslobođenje, đemokratizaciju obrazovanja. reformu studiia. Tako se u niemu okupilo 87 nacionalnih stuđentskih unija iz svih socijalištičkih zemalja, Irske, Belgije. Franćuske, Spanije, Portugala, Kipra, iz vedne zemalja Latinske Amerike, Azije i Afrike. POZTCIJA SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE Savez studenata Jugoslavije sa statusom nridruženog člana MSS-a ne mora (a i ne mo že u notpunosti) da se složi sa svakodne\Tiom politikom MS$-a. Zalažući se za đemokratizaciju odnosa unutar MSS-a. SSJ zahteva da se smanji irvršna politička vlast Sekretarijata i Trvršnog komiteta, a da se povećaju komoctencije Koncresa, i uz to da se planira više konkretnih i korisnih akcija. Da bi se uključio u stvaranje politike MSS-a SSJ mora prvenstveno da demokratski stvara svoiu sopslvenu. Koliko ie dosad u tome uspeo? Decentrallsaciju i demokrattzadju međunarodnc »aradn.l« SSJ fe do aada ostvarivao kroz univendtetsku i struinu sarađnjti našlh atudenata sa kolegama lx drugth zemaIta. Međunarodna saradnle naith unlvarrlteUkih centara (razmena kulturno-umetnićkih, aportsklh, turistlčkih. atudijtUh grupa, razmena napisa u studenUko] itampi, ltlokbl fotograflla, knjlga, proilrila se na preko 40 imivmitatakih gradova Evrope. Saradnja naših apecijatisovanlh organlzacija sa međunarodnim strukovnbn organilacijama Međunarodnire atudenUkim pokretom ra U\ (ISMUM, Sveukom unlvcnitelskom služhom (WUS), Međimarodnorn fedcracijom onlverziUUkog aporta (FISU), Međnnarodnom studentskom teatarskom unijom (ISTU)

тт ukl)ufile )« u rame «ktivno*U Vtie пШћ •tudenata. Ba шо u protekloj godtn) Međunarodno ctudcAUkO udru ženje za razmenu na strufnoj praksi oniogućllo ]t putovanje u InoetraAstvo a 722 atUdenaU. ZAŠTO NE POSTOJ! MEĐUNARODNA KOMISIJA U CENTRALNOM ODBORt? Kada jć, međutim, rcč 0 bilaićralrtifn VćzSma SSJ, i njegovom uččšču na rneđunabodnini skupovima, čak i o šarađnii sa OkO 40 udntže nja (koja okupljaiu oko 4000 stranih studenata koji studiraju u Jugoslaviii) ima se utisak da je veliki deo Članstva SSJ poptuno VWI ovih zbivanja, a da čitavu aktivnost vodi nekolicina Ijudi iz Ćentralnog odhora. Taj se utisak potvrđuja kada se malo boljc pogleda kakO se stvara naša študćntska međunarođna politika. Sve štvail kojč se tiču сл< Oblasti IžrnoSč sa pred Prćdseđništv CO. Pr t6seđnid pojedinih univorzitetskih organitaoij*. koji ta| forum čine, u većinl slučajeva nitu đovoljno upoznati sa simacijom u međunamč nom stuđentskom pokretu, a često za nju nisu naročito ni zainteresovani. Uz to, ova pitanja su retko kad glavna wma sastanaka i najčešče su pod trečom tačkom dnevnog reda, pa se preko njih brzo prelati Predsednlštvo bl, u stvarf, trebalo *ama d» zacrtava osnove međunarodne politike SSJ. • da je vodi 1 realizuje neko kompetentnife tel<* međunarodna komfsija. takva komlstja. me đutim. ne postojf ffl se sastojf samo ođ J«dnog čnveka predseđnika. Vellka slabost ovdg rada je i nerazt*ijeo sistem informisanja. Stavovi se đonose i o staju u uskom krugu, tj. među rukovodečp'mi Mnoai stuđenti verovatno i ne znaiu da SŠJ s»rađuie sa nrogresivmm studentskim unijam* Spaniie, Grčke, Portuuala, Zapadne Nemačk«. upravo sa onim orćranizadjama koje naši stu denti snOntann podržavaiu. Donekle slična situadia је i na univerzštetskom n’vou gd«* svakodnevni problemi studjnmia i stanđarda gotovo uvek potiskuju plamranie sooljnonolitičV'h akćiia. Smatramo xato da VII konferencija SSJ mora de založl; da »ve nniv«rzit«(ske konferenclje Savcra »tuđen* tt osnuju međunarodne sekcije ko)e će Izabratl međunarodn u komlsijti prl Unfverritetskom odboru. da se odmah otormi međunarođna komlslja Г г ' Centralnom odboni SSJ koja će, oslm predsednlkn »IJa na univcrzltetima, okupljati I jedan bro) zalnter** 0 ’ \anib studenata. —da se ito pre osnulu informatlm« slutbc pri koja bl untvendtetske odbore I redakcile studentsklh stova »nabdevala blltcnima. matertjallma I stranom » ,v đentskoro Itampom. Mislimo da se, naročito ooslednjih dan* među studentima ja\ilo poiačano interesovan" za međunarođna zbivanja. Mislimo đa је pravo vreme đa se ovo interesovanje je i iskoristi. '

BRAVKA OTASEVK

4.

STUDENT