Student

Treća konferencija SK beogradskog nniverziteta ••• TITO Predložen za predsednika SKJ

Sledeći broj „Studenta“ izlazi za 15 dana* Za to vreme redakclja će obaviti šire konsultacije na Univerzitetu o karakteru „Studenta 64

POLITIČKO STANJE NA UNIVERZITETU I ZADACI SAVEZA KOMUNISTA

Ako je pre svih ovih događaja (misli se na proteklih 4 do 5 meseci) i biio pitanja šta je sa mladom generacijom i njenim opredeljenjima, danas u tom pogledu ne®a više dilema: i vf junskira do gađajima i povodom Desete sednice CK SKJ, pokazalo se da mlade generacije nepokolebljivo stoje uz SKJ, i spremne su da se odlučno bore za program i samoupravnu politiku SKJ. (...) Događaji u CSR i Deseta sed°ica CK SKJ ponovo su pokrenuli političku aktivnost na fakultetima u danima kada inače na ima malo studenai nastavnika. Ona je stalno narastaia tako da su njome posle \njih dana obuhvačeni skoro svi studenti i nastavnici. Na Beogradskom univerzitetu je bez tezerve i sa punim odobrava-

njcm prihvaćena Rezolucija Desete sednice CK S7U. (...) Komunistima Beogradskog univerzileta jasno je da očuvanje tekovina naiše revolucije i slobode zavisi od jedinstva naroda izgrađivanog na daljem rarvijanju samoupravnog sistema i neposredne demokratije. U tom ciIju se, uz najširu inicijativu studenata i nastavnika, pnstupilo realizovanju koncepcije svenarodnog odbrambenog rata uz istovreraeno akcentiranje naših zadataka na razvijanju svih elemenata samoupravne strukture. Organizacije SK na Beogradskom univerzitetu dužne su da neprestano rade na razvijanju svesti i znanju o političkom smislu i vojničkoj vrednosti ove (NASTAVAK -NA 3. STRANI)

POLITICKI. 1 PARTUSKI RAD

MILAN IGNJATOVIC

POSETA ZAGREPČANA

Prošle nedelje boravila je nai Unjjverzitetu grupa od sto studenata Zagrebačkog sveučililta, koja je stigla u Beograd s tradicio naikiim Karavanom prijah teljstva. Kolege iz Zagreba posetili su Kragujevac, Bukovičku banju, Oplenac, imali su i nekoliko susreta s beogradskim studentima. Jedna njihova grupa vodila je u Univerrntetskom od boru Saveza studenata razgovor o piitanjima reforme undverziteta i o samoupraiv Ijanju na univerzitetu. Među kolegama iz Zagreba bilo ie i nekoliko članova redakclje zagrebačkog »Studcntskog Mstai«. Oni su posetili redakciju »Studenta«, kojom pnlikom smo se dogovoirli o saradnji, o raeđusobnlm posetama 1 o organizovanju prodaje »Studentskog llsta« u Beogradu »Studenta« u Zagre bu.

TREĆA KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

17. oktobra održana Je treća konferendja Saveza komunista Beogradskog unlverziteta. Uvodno izlaganje o političkoj situaciJi na Univerzitetu podneo je predsednik konferencije Milan Ignjatov'ć. Na konferenciji je bio podnese.. 1 referat o saraoupravIjanju na Univerzitetu. Na konferencijl au se blrali de legati za Deveti kongres SKJ, Sesti kongres SK Srbije i kandidaU za rukovodeće organe kojl će se birati na kongresima. Delegati nisu izabrani pošto konferencija nije Imaila kvorum piillkom glasanja. Prcma odlucl konferencl je, glasanje će se obavitl u sredu, 23. ovog meseca. U ovom broju donosimo izvode iz izlaganja Milana Ignjatovića i Zarka Bulajića, deo referata o samouprvljanju, stenografski zapls izlaganja rektora Ivanovića 1 sažet prlkaz dlskusije.

Odgovor

ISPADI beogradske večcrnje i noćnc štampe protiv »Studenta« su primer zaoatalog radlkalnog pamfetizma, one teške bezobzirnosti s kojom se radikalska Štam pai u Srbiijl odnoslla prema protivnidma; to su, dalje, provale balkanske, diluvijalne, kako bl rekao Krleža, grubosti i zoološkc mržnje.

I pored toga što *u Izrečcne goleme optužbe, mi nećemo pokušavati da polemišemo s autorima tih napisa, nećemo analiz:ratl nji hove tekstove, nećemo im postavljati razumska pitanjai. Nema smlsla. Jer, kako bi, na prlraer, novinar »Politike Ekspres-a« pred jednlm skupom zdravih, pribranlh Ijudl i Ijudi koji misle, dokazao da je »Student« protiv studenata, l otkuda on zna kako misli najvećl deo studennata l profesora našeg Univerziteta, Takođe nećemo ni pokazivaiti kako je novinar »Večernjih novosti« preštampao one navode iz članaka objavljemfi u na-

(NASTAVAK NA 2. STRANI)

Stvaralački napori, zanat i šverc

Najpre nekoliko opštih napomena o razlici između racionalnog i stva ralačkog odnosa i odgovornosti čoveka prema svom sopstvenom položaju u savremenom svetu. U našem vremenu preovlađuje racionalno mišljenje koje se, grubo formulisano odlikuje neprestanim (permanentnim) oslanjanjem na proverene postoječe i najverovatnije moguće okolnosd i koje otuda naučno zastupa postavke o ograničenoj, tj. o uslovljenoj ulozi i vrednosti jedinke (ličnosti), pa se zato slaže za određivanje takvih merila odgovomosti koja se u krajnjoj liniji svode na zakonske norme. S druge strane, stvaralački odnos prema sopstvenoj sudbini tek podrazumeva postojeće, verovatno, i sav je u kompleksnoj sferi mogućeg, koja čoveka omamljuje te na razne mačine ispoljava naivno uverenje o neograničenoj ulozi i vrednosti ličnosti, pa otuda odgovomost prema samom sebi kao društve-

nom biću pretpostavlja svakoj drugoj odgovoraosti a samim tim dmgačije shvata i zakonsku odgovoraost. Pod povoljnim okolnostima racionalno delovanje može da postigne stvaralačke rezultate, ali istorija tvrdiči takvim okolnostima, a stvaralačka akcija razvija se baš u nepovoljnim okolnostima i stalno rizikuje svoju sopstvenu sudbinu pa je zbog toga uglavnom osamljena (individualizovana: pojedinac, društveni sloj, klasa, nacija, rasa). Međutim, i racionalno delovanje i stvaralačka akcija mogu da se izrode i izrođavaju se često u manir i prakticizam, dakle, susreću se i udružuju najviše u sfem neodgovoraosti. Nesumnjivo je da su cinizam i malicioznost negativne moralne odlike, ali je isto tako nesumnjivo da su, upotrebljeni kao sredstva, pristojno cfikasni a ponekad čak i konstruktivni. Medveda ne vredi psima terati

od košnica; on je jači a suviše voli međ, ali ako se na njega puste pčele, one ga mogu čak i usmrtiti. To nije samo stvar shvatanja i stila. Nastojeći da u okviru svojih mogućnosti i sposobnosti rasvetlim »strukturalizovane« okolnosti Pulskog festivaa, a delimično i položaj našeg savremenog filma, nastojao sam da realizujem, u izvesnom smislu megalomansku (nepri* hvatljivu) ideju o mogućnosti racionalnog utvrđivanja društvene odgovomosti foruma i stvaralačke odgovornosti pojedinaca u fommima, i to razotkrivanjem načina na koji se lična odgovornost gubi pred društvenim obavezama i izmiče zakonskim: u isprepletene »objektivne« okolnosti, za koje zakon nema propisane norme. U isto vreme nago(NASTAVAK NA 11. STRANI)

ILUA MOUKOVIĆ

T