Student

SAVREMENA PRIČA RATNA PESMA

Kraij podiže glavu iznad svog vojnici?«, upita. Napolju, na Trod čelika i dijamanata. »Sta to, dovraga, pevaju moji vojnici?, upita. Napolju, na Trgu Krunisanja, bataljoni i bataIjooi, marširajući u pravcu granica, zaista su pevala. Njdma je bilo lako, pošto je neprijatelj već bežao, a tamo, na dalekim poljima, za ratničku žetvu nije bilo više ničeg sem slave kojom če se ovenčati pri povratku. Zbog toga se i kralj osečao dobro i bio siguran u sebe. Uskoro trebalo je da ceo svet bude pokoren. »To je njihova pesma, Visosti«, odgovori prvi savetnik, takođe čitav prekriven oklopom i gvožđem, jer je bila takva ratna discdplina. A kralj reče: »Zar nemaju ništa veselije? Sreder je za moju vojsku napdsao prekrasne himne. I ja sam ih slušao. To su prave vojnačke pesme«. »Sta ćete, Visostd«, reče stari savetnik, povijen više pod teretom oružja nego što je to ustvari bio. »Vojnicd imaju svoje strasti, pomalo kao i deca. Dajmo im najlepše himne sveta i oni če opet najviše voleti svoje pesme.« »Ali ovo nije ratna pesma», reče kralj. Cini se čak, kad pevaju, da su tužni. A rekao bih da za to ne postoji razlog.« »I ja bih tako rekao«, odobri savetnik sa osmehom punim laskavih iluzi ja. »A možda je to samo nekakva Ijubavna pesma, ne može biti nešto drugo, po svoj prilioi«. »A kako glase rečd?«, insistiraše kralj. »0 tome nisam obavešten, doista«, odgovori stari grof Gustav. »Tražiču da mi se referiše«. Bataljoni stigoše do prve linije fronta, uništiše neprijatelja

sasvim i obogatiše se novim teritorijama; odjek pobede širio se svetom; topot se gubio u ravnicama, sve dalje i dalje od srebmih kupola kraljevske palate. A iz njihovih poljskih logora, ograđenih neznanim sazvežđima, širila se jedna te ista pesma: nije bila vesela, već tužna, ne pobednička i ratnička, već puna gorčine. Vojnici su bili dobro uhranjeni, nosili su udobna odela, čizme od armenske kože, t°; pla krzna, i konji su galopirali sve dalje, iz bitke u bitku, a jedini teški teret nosio je onaj koji je pronosio neprijateljske zastave. Ali generali su pitali: »Sta to, dođavola, pevaju vojnici? Zar nc postoji ništa veselije?« »Takvi su oni, ekselencijo«, ođgovarali su, u stavu mimo, oni iz Gencralštaba. »Sjajni momci, ali imaju svoje fiks-ideje«. »Ova im je malo sjajna«, zlovoljno su govorili generali. »Dođavola, kao da plaču. šta bi oni još hteli? Reklo bi se da su nezadovolini«. A vojnici pobedndčkih pukova bili su u stvari zadovoljni, svi do iednog. Sta su. zaista, i mogli više da požele? Jedno osvajanje za drugim, bogat plen, mlade žene za zabavu, bliski triiumfalni povratak. Već se moglo čitati na mladim čelima, lepim od snage i zdravlja, da će neorijateli biti konačno zbrisan sa lica zemlje. »A kako glase reči?«, radoznalo ie pitao general. »Ah, reči! Sasvim glupe reči« odeovarali su oni iz Glavnog štaba, po starom običaju, i-vek obaznvi i suzdržljivi. »Glupe ili ne. šta kažu?« »Ne znam tačno, ekselencijo«, odpo'mrio je neko. »Ti Dileme, znaš li?« »Reči one pesme? Baš ne bih znao. Ali tu je kapetan Maren, on 1imm0...« »Nije to moja iaka strana, gosoodine pukovniče«. odgovorio je Maren. »Ali. moeli bismo da upitarro marešala Petersa, ako dozvoUavate...« Kobko bespotrebnih ; priča. Klad ; o bih se da...«, .tli ; generahi više dopalo da ne završi rečenicu.

l Nešto uzbuđern, ukručen kao - štap, marešal Peters je odgovarao na pitanja: i »Prva strofa, presvetla ekse- lencd jo glasd : - »Po selima i poljima - odjekivao je doboš : i godine niinuše, j a put povratka, i a put povratka ; niko više ne zna.« i ! A zatdm, druga strofa koja kai že: »Dinde i donde...« »Kako?«, upita general. »Dinde i donde, upravo tako, , presvetla ekselencijo.« »A šta znači Dinde i donde?« »Ne bih to znao, presvetla ekselonoijo, ali upravo tako se peva«. »Dobro, a šta posle kaže?« »Dinde 1 donde, napred se kreće i prolaze godlne, tamo gde te ostavih. tamo gde te ostavih samo krst osta.« »A zatim postoji i treča strofa. koja se međutim skoro nikad i ne neva. Ona glasi...« »Dosta. Dosta je«, reče general i marešal ga vojndčki pozdravi. »Ne izgleda mi mnogo veselo«, prokomentarisao je general, pošto je podoficir otišao. »U svakom slučaju, vrlo malo podesna za rat.« »Zaista, jako malo podesna«, sa dužnim poštovanjem potvrdiše svi pukovnicd Glavnog štaba. Svake večeri, po završetku bor be, dok se zemJja još đdmila, jurili su brzi glasnici da jave dobru vest. Gradovi su bili iskićeni zastavaraa, Ijudi su se Ijubili po ulicama, zvona na crkvama zvonila, a ipak, onaj koji bi noču orolazio pokraj kasanie glavnog I erada, čuo bi kako neko peva: I muškarcd, devojke, žene uvek I »u istu pesmu, nastalu ko zna I kad. Bila je zaista tužna, kao đa I ; e u njoj bilo mnogo rezignacije, I Plavokose devojke, naslonjene na I orozorima, odsutno su je pevaI le. ’ Nikada u istoriji sveta, ma koI liko se vekova vratdli imatrag, I nisu viđene slične pobede, nikaI da tako srećna vojska, tako hraI bri generali, takva brza napredoIvania, toliko osvpjendh zemalja. I Toliko je bilo bogatstava da je I i poslednjd vojmk, na kraju, poI <de deobe plena, postajao bogaI ti gazda. Nade su bile tako be- ; | skrajne. Uveče je u gradovima vladalo veselje, vino je teklo sve do pragova, prosjacd su igrali, A ’zmeđu jednog bokala i drugog, ! Hobro je oristajala pesmica, ma- j M hor prijatelia: »Po selima i po 'iima...«, pevali su oni, uključuI juči i treću strofu. A kada su novi bataljoni, ođlazeći u rat, prelazili Trg Krunisanja, kralj bi malo podizao glavu sa pergamenta i spisa, slušajući tu pesmu, mada nije umeo da objasni sebi zašto ga je ona oneraspoložavala. Ali, iz godine u godinu, pukovi su napredovaH preko brda i dolina, a nikako đa se odluče da krenu jednom i u suprotnom oravcu; gubili su onklade oni koii su se bili ookladild u skori đolazak ooslednje i najsrećndje vesti. Bitke, pobede, pobede. bitke. Armije su već marširale kroz neverovatno uđaliene zemlje, sa imenima tako teškim za izgovor da se nikako nisu mogla ni izgovoriti, I sve tako (iz pobede u pobeđu!), dok ne đođe dan kada Trg krunisanja ostade pust, prozori kraljevskog dvora zatarabljeni, a na gradskim vratima se začu tutanj čudnih stranih kola koja su se približavala sve više; od ne pobedive vojske na udaljenim ravnicama iznikle su šume tamo gde ih ranije nije bilo, jednolične šume krstova koji su se gubiId put horizonta i više ništa. Jer sudbina nije bila zatvorena u mačevima, ni u vatri, ni u besu razjarene konijce, već u pomenutoj pesmi koja se kralju , i generalima, sasvim logično, činila tako malo prikladnom za rat. Godinama, tako uporno kroz te jadne note govorila je sama sudbina, nagoveštavtajući Ijudi- , ma ono što je već bilo odlučeno. Ali, kraljevske palate, i vojskovo- ' đe, i mudri ministri, behu gluvi i kao kamen. Niko nije razumeo ovu pesmu; samo prosti vojnici, ovenčani stotinama pobeda, dok su umorni marširali ulicama ve- j čeri, prema smrti, pevajući. I (IZ KNJIGE: DINO BUZ.ATT »SEZDE- ; SET PRICA«) S ITALITANSKOG: N. CLUVACEVTC - PUSLOJIC

Zidovi imaju reč

ZA VRIJEME MAJSKIH DOGAĐAJA PARISKE ULICE DOBILE SU TKO ZNA VEC PO KOJI PUT REVOLUCIONARNI DEKOR PAROLA I PROGLASA. OVE PAROLE CAVLOM, KREDOM ILI KRECOM PO ZIDOVIMA, MASTILOM PO PAPIRU NEGIRALI SU POLITIKU, »PUNILI FILOZOFIJU, ESTETTKU, POEZIJU, STVARALI SU«! JULIEN BESANCAN ULOŽTO JE TRUD DA BI OVE ISTRGAO ZABORAVU I IZDAO JE KNJIGU »ZIDOVI IMAJU RT.TEC« ODAKLE SMO T DONIJELI OVAJ KRACI IZBOR.

• OVDJE SE SPONTANIRA!

• BOŽE, SUMN.TTCTM TE DA SI LIJEVIINTELEKTUALAC.

• ZNATE LT DA JOS POSTOJE KRETENI?

• NAšA NADA DOLAZI SAMO IZ BEZNAĐA.

• SOCTJLTZAM BEZ SLOBODE JE KASARNA!

• ODBIJAMO DIJALOG SA NASJM PENDREKASIMA! • SVAKI REFORMIZAM SE KARAKTERTZIRA UTOPIZMOM SVOJE STRATEGIJE I OPORTUNIZMOM SVOJE TAKTIKE!

• KADA PRST POKAZUJE MJE SEC, IMBECIL GLEDA PRST!

•NE PISITE TESTAMENT PRIJE NEGO STO ĆETE UMRIJETI ZA NEKI IDEAL. BOUE NAPRAVITE KLINCA KOJI CE BITI DOSTOJAN SVOGA OCA. »BRBUIVOG OCA-AKTIVAN SIN«!

• COVJEK NIJE GLUP ILI PAMETAN: ON JE ILI SLOBODAN ILI NIJE SLOBODAN.

• OD SADA PA DAUE POSTOJAT CE DVIJE VRSTE UUDI: VOLOVI I REVOLUCIONARI. U SLUCAJU VJENCA NJA TO CE STVORTTI REVOL(OVE)UCIONARE! • AMNESTIJA, CIN KOJIM VLADAOCI OPRASTAJU NAJ CESCE NEPRAVDE KOJE SU SAMI POCINILI. • OPCA NEZAPOSLENOST PRI JE ODSLU2ENJA VOJNOG ROKA. NIKAD NECE BITI SUVISE GROBARA ZA KAPITALIZAM!!! • ZAVRSIT CETE SVI CRKAVAJUCI OD KOMFORA!!!

• VOLITE SE JEDNI NA DRUGIMA! • BURŽOAZIJA NEMA DRUGOG UŽIVANJA OSIM DA SVE DEGRADIRA!

• REVOLUCIJA TO JE INICIJATIVA! • NE COVJEK, SVIJET JE TAJ KOJI JE POSTAO ABNORMALAN!!! • BUDITE REALISTI ZAHTEVAJTE NEMOGUCE!!!

• MLADI VODE UUBAV! STARI CINE PROSTACKE GESTOVE.

• OTJELOVUENJE SVAKE MI SLI JE KALDRMA!

• BITI REVOLUCIONARAN TO JE PRIJE SVEGA OSIGURATI TRAJNOST I PRIJEM. TEK POSLIJE TOGA DOZVO UENA JE INTELEKTUALr NA MASTURBACIJA!

• IMAMO PRETHISTORIJSKU UEVICU!!!

• STRAH OD CRVENOG PREPUSTIMO BIKOVIMA!!!

• DE GAULLE CVILI: RADNICI NE RADE, ODGOJITEUI NE ODGAJAJU, STUDENTI NE STUDIRAJU. ALI MI DOBRO ZNAMO DA ON NE KA-2E ONO STO GA NAJVISE MUCI: KAPITALISTI NE KAPITALISU!!! • KADA POSUEDNJI OD SOCIOLOGA BUDE ZADAVUEN CRIJEVIMA POSUEDNJEG BIROKRATE DA LI CEMO JOS IMATI PROBLEMA!!!

• NIHILIZAM TREBA DA POC NE OD SEBE SAMA!!!

• MAZOHIZAM DANAS UZIMA FORMU REFORMIZMA!!!

PRIREDIO I PREVEO: FRANO CETINIC

Tlho tlho tlše ne deri se više Boije idl operi se Tiho tiho tlše

Skloni ruke ne diraj me ja ne mogu više tvoja želja nervira mc tiho tiho tiše

Znam da jesen boje gubi sve se teže diše Idi zbogom operi se Tiho tiho tiše

mladen t. lompar

INTERPRETACIJE

ROKFELER

Cimeru šta bi radio da si Rokfeler? pita Laza. Znam ja šta bih radio da sam Rokfeler, nego ne znam šta bi on radio da je na mom mestu.

STEDNJA

Našla sam divnog mladića, priča Mira Tako je dobar, pažIjiv, štedljiv... Zar i štedljiv, začudi se drugarca. Da, uvek gasi svetlo čim uđem kod njega u sobu.

KONTRACEPCIJA

Razgovaraju dve studentkinje: Cula sam da je pronađeno neko novo sredstvo za kontracepciju. To me ne interesuje, jer mislim da je još uvek najbolji onaj stari lek »ne dam«.

DIPLOMA

Suavaj, spavaj slatka DIPLOMO, tepala je baka iinuci u kolevci. To je čuđno ime. Zašto ste joj dali ime Diploma? Pa to ]e iedino što mi je ćerka donela sa fakulteta, odgovori baka.

KAD GOVORI, NEKA STOJI

U troleibusu sede stuđentibrucoši. Brucoš htede da ustupi mesto iednom proseđom čoveku. Sedi gde si. Kad može da stoji za govomicom, neka stoji i u trolejbusu, reče student brucošu.

SLEDEĆI RAZGOVOR ZA »OKRUGLIM STOLOM« »STUDENTA« ODRŽAĆE SE NA ELEKTROTEHNIĆKOM FAKULTETU, U UTORAK 22. OKTOBRA U 17,30 CASOVA, (SLUSAONICA 6.)

KARIKATURA: I. KARAHAJ

KARJKATURE; CVETKOVIC BORISLAV

KARDCATURA: B. CVETROVIĆ

po TDEJI M. NICIFOROVIC

KARtKATURA: KEMAL RAMUUKIĆ

Brat bratu diže palatu

Danas sam svog mlađeg brata skratio sve do vrata jer mi je jednom rekao tata da pazlm na mlađeg brata

Danas sam svome bratu u nos 1 uši stavio vatu jer strašne su to stvari kad mrtav brat krvarl

Večeras ću svoga brata da spustim sa svoga sprata i uz hrlzanteme bele otpratiču ga do kapele

Sutra ću svome bratu mesto groba dići palatu pa neka zna ceo moj sprat kako se poštuje rođenl brat.

STAN ZI DAN

CIKLUS ZVANI CIRKUS

Sveznalica svirač

Sveznalica svirač na svirala sto svira da mu nebi uzeli za zlo.

Covek koji svira instrumente sve samo svoje note da otvori sme

Instrumenti razni ali note ne zar tl ista pesma ne dosadi bre

Prestadoše zvuci uz aplauz suv al’ ne čuje svirač šteta Sto je gluv.

MIUENKO 2UBORSKI

U sklađu sa polifc’kom reizbomosti ! na osnovu izražene želje nekih organa narodne vlasti, ređakcija »Student« raspisu.je: OPSTI SVENARODNI KOMURS ZA SATIRICARA ■ SOCIJALIZMU JE PONESTALO SMESNIH STVARI ■ Traže se satirlčari koji će biti u stanju da iz skromne svakidašnjice iščačkaju po nešto kako bi se raase opet smejale. ■ Traže se satiričari kofi ne poseduju pasoš. Satiričari koji će biti u stanju da zafedno sa svojom satirom umru za ovu zemlju. ■ Teren je plodan. Uslovi za razvoj satire skoro iđealni. Moralne satisfakcije dobro poznate. Ukoliko skrene na sebe odgovarajuću pažnju smeštaj mu je obezbeđen. ■ Traži se satiričar bez oca, bez mafke, neoženfen i bez dece. Jednom rečju traži se đuboko human satiričar. ■ Svi koji studiraju, koji su nekada studirali, koji su diplomirali i davno zaboravili studentske dane. ■ Traže se izvomi satiričari iako se ovaj konkurs razlikuje od njih time što ostaje otvoren. ■ Javite se! SOCIJALIZMU JE PONESTALO SMESNIH STVARI.

IZLAZI UTORKOM cnT¥T¥rt?TVTT CENA 30 PARA JS¥ ¥J¥r¥2a¥ ¥ poštanski fah 692 UREĐUJE REDAKCIJSKI KOLEGUUM BORISAV D2UVEROVIC, ALUA HOD2IC, ALEKSANDAR ILIC, KEMAL KURSPAHIC, BRANKA OTASEVIC, R.AJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC GRAFICKA OPREMA FLORUAN HAJDU GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVIC IZDAVAC UNFVERZITETSKI ODBOR UREDNISTVO I ~™! N , I n STRACIJA be °GRAD. SVETOZARA MARKOVICA BROJ 79/11. TELEFON 645-894. TEKUCI RACUN UNIVERZITETSK! ODBOR SSJ BU - ZA »STUDENT« 608-8-32^10. PRETPL ATA 8 DINARA; ZA INOSTRAN3TVO 18 DINARA. STAMPA »GLAS« BEOGRAD, VLAJKOVICEVA BROJ 8.