Student
GLAS SLIKARA NAJMANJE SE ČUJE
GOST REDAKCIJE; RADISLAV TRKULJA
Najmlađi član »LADE« (Najstarija i najznačajnija Beograds'ka grupa likovnih umetnika (prim. red.) od pre dvadesetak dana je RADISLAV TRKUUA, jedan od značajnih predstavnika novije generaoije u jugoslovenskom slikarstvoi, slikar koji je na sebe i svoje stvaralaštvo skrenuo pažnju, u prvom redu, izuzetnim lirskim senzibilitetom (odraženim kako u slioi, tako i u crtežu). Nepotrebno je i na ovom mestu nabrajati sve one značajne momente iz njegove bogate stvaralačke biografije (samostalne i grupne izložbe u zemlji i inostranstvu, brojne nagrade, mnoge zanimljive inicijative i akcije...). Poznato Je da ste VI (petnaestak beogradsklh slikara: Maiio Maskareli, Danica Antić, Todor Stevanović, Haill Tikveša, Mlllć Stanković, Petar Mladenović, Zdravko Vajagić, vajar Milija Nešić I drugi) učestvovali u zanimljivoj 1 ambicioznoj akclji »KARAVANU SLIKARA« 1967. i 1968. godine, kojl je oblšao najpre Sandžak 1 Kosmet, a zatim i istoćnu Srblju. OblSli ste scla i gradove, izlagali po uilcama, po drveću, u školama 1 radničkim naseljima, tumačlli ste svoje slike i slikarstvo uopšte, odgovarali na pitanja, posetioclma saml postavljali pitanja, svadali ste se sa njima i oduševljavall ih ... Hoćeie li nam aada reći: Cemu sve to 1 u čemu je smlsao takve akcije? TRKULJA: Dobro je što smo tako nešto učinili. I pored toga što neki smatraju da takva akcija neminovno predstavlja nekakvu »degradaciju«. Ta »degradacija« je stoput životmja i normalnija stvar od onih mrtvački nepokretnih izložbi po mračnim i smrdljivim galerijama, činovničkog formata. Neka podaci govore umesto nas. Naša akoija je pobudila zaprepašćujuće interesovanje po svim mestima koja smo, kako bih rekao, »u dva naleta« obišli (oko 100.000 i slovima; sto hiliada! posetilaca naših pokretnih izložbl na oba karavana). Mi smo tamo, kao drvoseče, nrokrčili jedan mali teren i ideju sproveli u akciju, a za nama neka sada nastave započeto ... Ako se ne varamo, VI ste svojevremeno na »Oktobarskom salonu« iziagali Još onda kada nlste bill
član ULUS-a, a sada kada su Vas primlll u ULUS, odbijene su Vara, eto, slike sa ovogodišnjeg »Salona«, da bi Vas odmah zatlm prlmill 1 u »LADU«. Ne čini 11 Vam se da je takav redosled zbivanja gotovo komičan 1 apsurdan? TRKUUA: Ne! To što se događa samo je jedan normalan put po lestvicama činovničke hijerarhije vrednosti. U jednom ogromnom aparatu koji »barata« slikarima i umetnioima uopšte, slikari i umetnici su tl koji se najmanje pitaju i čiji se glas najmanje čuje. Ako pak nekog od njih slučajno i ima u tom »aparatu«, onda je to ovog trenutka vrlo sumnjiv podatak. Sta Vi, u ovom trenutku, prcđiažete u vezl sa ovim problemima? TRKUUA; U jednoj ovakvoj zatrovanoj situaciji (sa »kianovima«, fičfirićima, »veJikim« umetnicima i pomenutdm činovndčkiim aparatom), raščistiti sve to moguće je samo za jedan vrlo dugi vremenski period ili nlkako... Ono što se, kao što i sami znate, dogodilo sa ovogodiišnjim »Oktobarskim salonom« (a to je; čudan, nedemokratski postupak Organizacionog odbora pri odbiru radova, koji je likovne umetnike podelio na dve klase pozvane i nepozvane s tim što je onih prvih bilo oko 150, a onih drugdh najviše dvadesetak; zatim, povlačenje nekih radova (Vida Jocić d Milija Nešić), kao i skandal sa pogrešnim dodeljivanjem I nagrade za slikarstvo, koja je kasnije anulirana, i druge, javnosti nepoznate, stvari), sve to predstavlja pravu sliku našeg likovnog i kulturnog života i njegovog nlvoa. Mislim da je u vezi sa ovogodišnjim »salonom« propuštena prilika da se napravi još veći tzv, »skandal« povlačenjem radova sa izložbe, tako da se konačno jednom i oseti da stvaraoci nisu Ijudi od sekundamog značaja, nevažni pešaci u senci salonskih igara... Smatram da i übuduče, kad god se budu ponavljale slične situacdje, a njih će svakako biti, treba reagovati javno, tako da če jednog dana, jednog trenutka, neminovno dooi do toga da se jedna pogrešna mani-
festaciia ne može uopšte da se održi. U čemu VI, kao stvaralac vidite nove mogućnostl umetnosti, ođnosno sllkarstva? TRKULJA: Znale, u našim gradovmia već ima velelepnih građevina (sajmišta, hoteli, stadioni. muzeii i druge iavne zgrade). To za mene znači da postoji takođe i mogućnosti i potrebe za ogromnim zidnim dekoraoiiama, od freske do mozaika, što bi svakako ostvarivalo izvesnu sintezu lepih umetnosti. Smatram da budućnost slikarstva uopšte leži u slikama velikog formata, koje bi bile skladno uključene u sam tok života. Tako bi štafelajno slikarstvo, čiji je najveći domen jedna galeriia posle koie slika može otići iedino u muzej ili privatnu. odnosno javnu zgradu, ostalo ono što ieste, a sa druge strane dobili bismo i zidno slikarstvo koie je, uostalom, naša nacionalna tradioiia. Smatraiu Vas predatavnikom »Magičnog slikarstva«. Sta ono predstavija? NUe 11 ono samo neka vrsta postnađrealizma? TRKUUA; To slikarstvo je autentično, vezano za iedno određeno tle, tako da se u
izvesnom smislu po prvi put može govorlti o jednoj pravoj beogradskoj školi, ponikloj iz sopstvenih napora i istraživanja i koja ostvaruje jedan novi oblik likovnog izražavania, vezan za mit i 'stinu, istovremeno. Postupak koji ja kao slikar primeniujem jeste tok moga kretania, moj sukob sa vodom, vatrom, vetrom. Ja nalazim jedan predeo koji kao slika treba da nosi u sebi elemente počev od vizuelnih pa do zvukovnih (kao na primer slika »StršIjen« koju sam, u bezbroj varijainti, načinio samo na osnovu zvuka. na osnovu zuianja, koje ie uvek u specifičnoj atmosferi jednog podneblia). To zujanie mora uvek da bude vezano za jednu letnju atmosferu, za iako sunce, za sprženu travu... Međutim, sve to nije samo to, to nije dovoljno. Iza svega toga leža izvesno potpuno poznavanje drug ; h svetova, drugih podneblia, drugih atmosfera. i meni kao takvom dato je da izaberem, i ja biram iz svega toga samo ono što je meni potrebno. Na takav način ja dajem slici autentičnost svoga biča. samu svoju dušu.
RAZGOVOR VODIO; A. PUSLOJIC
OBAVEŠTENJE
ZBOG BUJNOG POLITICKOG ŽIVOTA NA TEHNOLOŠKOM FAKULTETU FOSS TEHNOLOŠKOG FAKULTETA NIJE 810 U MOGUCNOSTI DA ORGANIZUJE RAZGOVOR ZA OKRUGLIM
STOLOM »STUDENTA« KAKO JE TO BILO OBJAVLJENO U PROŠLOM BROJU. SLEDECI OKRUGLI STOSTUDENTAODRŽACE SE NA POZORIŠNOJ AKADEMIJI U SREDU 20. NOVEMBRA U 18 CASOVA.
? KAKO STE
Milanka Gemovlć, Filološki fakultet: Studiram srpskohrvatski sa jugosloveoskom književnošću. Pe sdmista sam kada je reč o broju updsanih: niseun siguma da čemo svi diplomirati u redovnom roku. Razočarali su me uslovi studiranja, jer sam mislila da sam srednju školu završila. Fakultet sam zamišljala kao iednu mnogo organizovaniju celdnu gde se sve zna šta ko radi. Nadam se (a i dala sam reč) da ću na vreme završiti fakultet, a šta onda? Hoče li biti kao i danas? Miodrag Tarana, Filozofskd fakultet: Razočarao sam se već od prvog dana. Da li ie moguče da u ovakvim uslovima slušamo pre davania? šibicu da bacim ne bi na zemlju pala, eto toliko nas ie u amfiteatru. Mnogo nas je upisano na Filozofski fakultet i nrS'lim da će veoma mald broi diplomirati na vreme. Eto, tu vidim svoju šansu, mada, s druge strane, pomalo i strepim: bojim se da i ia ne budem iedan od tih koji će sa diplomom malo zakasnifl. Ako bude išlo kako sam zamislio moglo bi se dogoditi da upišem i treči stepen. Dušanka Božović, Filozofski fa kultet: Još kao srednioškolka odlučila sam da studiram arheologiiu jer me ova nauka mnogo interesuie. Znala sam da ie ovu grunu do sada upisivao veoma mali broj studenata, međutim. ove godine upisano nas ie preko 600. Nekako mi ovoliki broj sme ta, čini mi se da su se ranogi upisali samo da studiraiu. No, ipak ia veruiem u sebe, učiću sa predviđenim žarom i diplomiraću na vreme. Stojan Aleksič, Filološkl fakultet: Nisam imao nameru da se upišem na književnost, a sada ne žallm što sam se upisao. Brine me jedino da li ću moći da izdržim pored ove svakodnevne gužve. Znate, ia sam iz unutrašnjosti, i ne znair hoću ii se dobro snaći. Beograd je veliki, sredina drugačiia, a društva imam veoma malo, Nisam došao da samo završim fakultet, došao sam da malo i proživim. Kad sutra budem morao u provinciju, imaću utehu da sam koliko-toliko živeo u Beogradu. Vesna Belić, Pravni fakultet; Nisam bila baš mnogo zagreiana za studije, ali tako su hteli mama i tata. Kad već oni hoće da završim fakultet, počela sam da radim od prvog dana. Još uvek imam tremu, ali starije koleginice kažu da će to brzo nestali. C’merke su stariie od mene i niibovi saveti mi mnogo pomažu. One su bile dobri studenti, pa zašto i ia da ne budem. Nadam se da ćii studiie usnešno završ’ti. a posle toga videćemo. Sigumo ie da posla mora biti, ne može valjda ovako ostati. Mirko Štajner, Elektrotehnički fakultet* Nadam se da ću postati nra vi akademski arađanin. naročito ako budem slušao savete stariiih u porodici. Kod nas ie tradiciia da se opredeliuiemo za tehniku i, kao po pravilu svi uspevamo. Nada Popov, Tehnološki fakultet: Da kažem da sam se onako »bez veze« upisala na tehnologiju, nisam. Ali. nisam ni sa namerom da završim na vreme. Jedan se život živi. Završiće se nekako.
MILAN ANĐIĆ DANILO ADŽOVIĆ
PIŠEM, PIŠEM, PIŠEM...
KARLO GULJAS
Molim vas ocenite me, jer bih voleo znati da li sam dostojan spominjati uz svoje ime I reč pesnik? Da li sam vredan i da li zaslužujem tu reč, taj naziv? U ovom pismu Vam šaljem nekoliko oesama iz svojc zbirke pesama »Suton«. Pesme još nigde nisam objavijivao, onda možete znati koliko će mi značiti ako oseiini da su mi pesme ugledale svetlost dana i osećati kako ih hiljade očiju čitaju i osećaju srž njihovog nastanka. S drugarskim pozdravom KARLO GULJAS, STUĐEM , BRACE JERKOVIĆA 82 111/21, BEOGRAO Ovu pesmu posvećujem svojoj prijateljici Mariji Bačiakovoj iz CSSR. POVODOM TVOG 19-OG ROĐENDANA Hladan severni vetar čini te tužnora Jer smo rođeni tada kad živo počinje da mre. Dok se tvoja purpurno plava kosa Leprša pod naletom jesenjeg povetarca Okružena žutim opalim lišćem I tužnim pogledom gledaš u daljinu. Ali nemoj bita tužna Jer ti sa južnim toplim povetarcem šaljem najtoplije reči Sve najlepše što ti u ovom trenutku mogu zaželeti.
BESPOSLIČAR
Raška, novembra Podaci: 20 godina, završio auto-mehaničarski zanat pre tri godine, niigde ne radi. Otac d majka, razvedeni. livi sa majkom i trinaestogodišnjom sestrom. O STANU: stanujem u podrumu. Kiriju plaćamo 15 hiljada. U nju je uračunata struja i voda. Gazdarica se često svađa sa raajkom: veli da preko _ mere trošdmo stmju, da nam sdjalica gore i danju i noću i da radio d rešo nikad ne isključujemo. Podmm je podeljen zastorom. U prednjem delu, na jednom kauču, spavamo sestra i ja. U zadnjem, majka. U podrumu svaka stvar ima svoje mesto. Obuća se stavlja pored vrata. Pored obuče je lavor za umivanje i kantica za vodu. Na zidu prašnjavi vez: »sviče, sviće beli dan je l’ vam bio lep san«. Mali sto za kojim jedemo i sestra piše zadatke. Do prozora, na polici, radio. Majka sluša narodne pesme, sestra »Mirii-maks« i »Mallu prodavnicu ploča«. Ja samo fudbalske prenose, dmgo me ne interesuje, ostalo sve izmišljaju. Do vrata je beli šporet »smederevac«. tznad još jedan vez; »kad muž ne da novac, ostane prazan lonac«. 0 MAJCI I SESTRI; majka radi u fabrici. Ima neku crkavicu, oko 50 hiljada. Razvedena je već 10 godina. Prevarila je oca i on ju je napustio. Sestra ide u peti razred osnovne škole. Do sada ie dva puta ponavljala razred. Sestra kuva, čisti sobu, pere... radi sve kućne poslove. Tako zahtevn raajka. Uveče, od 7 do 10 sestra je na ulici. U to vreme kod majke su švaleri. Majka i ćerka se mrze: iz dna duše, osećam.
Cesto se pospađam s majkom. Ona me nazove lenčugom, bilmezom, neradnikom, titpom... Kaže: Dokle ćeš da Jedeš moj hleb, dokle ćeš da mi sisaš krv? Ja ćutim. Ona nastavlja. Kao da joj niisam sin. Ne raogu da trpim: da si dobra, ne bi te ostavio otac, kažem. Ništa ne radiš. Sestra kuva, sestra pere... šta joj fali, da se nauči da radi, trebaće joj kad se uda, dere se ona. Ja: ne vodiš brigu o njoj. Nema ćitave gaćice, zakrpljenih ide u školu. Ona; šta joj fall, ne vide se ispod haljine. Važno da ne puše vetar po guzici. Dodaje; bolje da sam umesto tebe kamen rodila da se svinja očeše o njega. Pobesnim; dokle ćeš da se gizdaš, ulepšavaš- Dokle će da ti zavodnici dolaze u kuću, kako te nije sramota, ako ne zbog mene, onda zbog sestre. A šta misliš: da sam ja od mesa ili od kamena, zar ako imam 40 godina da odem u grob? Da ne znam više za muškarca? Ja: treba da te ie sramota. Ona poćne da plaće, Suze joj pođu niz smežurano lice. Govori kako nlkog nema na svetu, kako je niko nije voleo. A ona, eto, za svakog se žrtvovala. Meni se smuči. Tzađem napolje. 0 OCU: Otac mi je železnićar. Živi sam. Mnogo pije. Sestra 5 ja ga posetimo po neki put. Ja mu uvek tražim novac. Nekada da, nekada ne. Drekne na menc. Veli: isti si kao malka. Ličiš na nju, beži mi s očiju. Kažem; neću, tvoj sam sin i moraš da me pomogneš. On: mangup si, baraba, propalica, ista majka, niko zato neće da te zanosli. Ja; kad si me pravio bilo ti je slatko i šuplje u glavi. E kad si me pravio. onđa 'zdržavai. On širi mke i besni. Ja ga peckam: vde si bio 41., što nisi uzeo puškn
u ruke pa bi danas Imao sve: kola, vim, penziju od 200 hlIjada... IME: Zovu me besposlacar, grebator (kad nemam cigara), propalica, mangup, baraba, ullčar (zato što sam stalno na ulici), danguba, gilipter (zbog pocepanog odela), frajer, bitls (zbog malo duže kose i kad se ne obrijem), spadalo, pošušnjara, jajara, livra, pačavra, zamzil, elebak, kafanski inventar, šljokadžija, pijanica... Niko ne kaže da sam dobar momak, rairan, odličan, lepo vaspitan, kulturan, dete dobrih roditelja, da sam primeran, situiran. DEVOJKA: Udala se. Za jednog starijeg knjigovođu. On ima kucu na periferiji varoši i hektar zemlje. Cak je i rođak predsednika opštlne često je ponavljala niena raaika za svoga zeta. Svadba je bila u kafam »Borić«. Svirala su tri brata, tri Ciganina. Stolovi su biM pund pećenja, piva i vina. Mlada u beloj haliini, a mladoženja u crnom odelu, beloi košulji i cmoj kravati (jedna žena je često prilazila mladoženji, brisala mu perut i cigaretski pepeo sa revera i govorila: uh, svinja! \i na svadbi ne može da naliči na čoveka). Igrala su kola. Mlađoženja je vodio i vitlao maramicom. Onda je došao fotograf Mileta. Svi su tražili nailepše poze dok ih je on slikao. (Žena inženjera Popovića htela je da bude u prvim redovima da bi ioj se videle nove cipele sa štiklora od 10 sm. Pošto je isnred bila žena dr Cvetkovića, koja je imala novu haljinu, i pošto ona nrie htela đa ustupi mesto gospođi Popović, one su se od tog dana. krvno zavadile). Ja sam se toga đana opio. Ispalo je da sam voleo tu devoj-
ku. Ald gde ću je, šta ću s njom? U podrum? Od čega bisrao žaveli? Društvo me je zadirkivalo: udata, ode tl devojka, aia će večeras drugi da buši junfer. Ja sam im odgovarao: ja sam za nju tiket sa 12 pogodaka. Stalno sam to ponavljao. O RASKOJ: U Raško j postoje Ijudi koji dobro žive i njin je malo, i Ijudi koji loše žive, i nj'ih je mnogo više. Žive dobro svi koji su biM u partizanama. Takođe žive dobro i oni koji su kobajasi bili u partizanima. U Raškoj živi dobro sudija, javni tužilac, predsednik, nekoliko direktora, nekoMko pukovnika je l’ te, molim vas, sve takve profesije. Caruje mito. Ako hoćeš posao, do skora je bio običaj da se glavnom šefu odnese balonce rakije i leđna pečen’ca. Laskavaca ima dosta. Nigđe se tako ne ližu dupeta kao u Raškoj. Ako hočeš oosao, ako hočeš da nemaš problema, govori samo rukovodiooima da su pametni, sveznajući, da su jedind, glavni. Loše se prolazi ako se drugaćije govori. U Raškoj protekcije imaju najviše žene. U varoši jma malo žena i Ijudi svašta cinc ds bi lccli sh ndcotn lcpom u krevet. Mnoge učenice ekonomske škole pričaju da su im obećavali posao samo ako nzadu s niima iedno vece do sooocanskog hotela. A što ne znači da to i niisu radile. U Raškoj ima dosta nepismenih, dosta nrostitutki, i dosta gladnih... Rečju. Raška u svemu Ua na ranogobrojne varoši u Srbiii. . O DEVOJKAMA: Mene devojke izbegavaiu. Mada baš nisam loš dečko. Ali. izbegavaju me, ier ni's3rn Inno obučen. ier sam auto-mehaničar a uz to još i ne-
zaposlen, a one žele da idu u Dom JNA i na još neka lepa mesta, a ja tamo ne mogu jer tamo dolazi uglađeni svet, oni koji imaju odela, bele košulje i kravate. 0 PIČU: Zbog toga pijem, odlazim u kafane, u bife, u motel. U kafanama uvek ima usamljerrih Ijudi, 1 svi su oni slični meni. Znam sve ko pije u raškoj. I šta pije. Ja nikada ne plaćam. Ja nemam para. Plaćaju radnici. Ali, ond se ne Ijute, ja sara njihov drug: jer ja, kao oni, grdim državu, pričam masne priče o političarima, govorira kako radnik loše živi i kako sve ovo neće biti dobro. Ma ćuti ) gledaj svoja posla! Otić! ćeš u ćorku i isprebivaćete kao jege. Ja kažem: dobro, ćutaću, gledaću svoja posla ali opet :ovo ne ide na dobro. U kafani slušamo pevaljku. Ćaskamo o ženama. Tako nam prolazi veče. Neki put sa Bumbajom, mojim drugom besposličarem, navratim kod neke šantave Hrane. To onda kad nam oteknu muda, kad smo mnogo pijani. Malo da istrošimo energiju 1 skinemo maglu sa očiju. O IDEALIMA: Nema ideala. Partiija?! Posle rata Ijudi su se upisivali u nju da bi dobili posao, da bi napravili karijeru. Sad i to ne može više. Nema ideala. Život ti je da se što bolie najedeš, naždereš i napiješ. Svako misln na sebe. O RATU: A kad bi bio rat, prvi bih uzeo pušku. Reskirao bih: ild bih bio mrtav ili bih se vratio kao heroj i onda bih dobro ž\’eo. Jer, svi ovi što danas žive đobro, puškom su zaradili u proŠlom ratu. Pa da, dok se ne reskira život, nema dobrog prolaza. JOŠ JEDNOM SAM HTEO DA SE ŽENIM: pronese se glas da neki seljaci pod Golijom udaju svoje ćerke i uz njih daju ogroman novac. žele da im dete ode u varoš i živi varoškim životom. Cerke im nisu bogzna kako lepe i pametne (glupe kao prave Ijanke), ali im ćalkani u varoši kupuju kuće i kompletan nameštaj samo ako nađu nekog muža -varošandna. Bumbaja i ja odosmo nekoliko puta na seoske igranke. Od svega bi da se samo potukosmo sa nekim drvmsečama i traktoristima i da se vratismo razbijenih ćupa. INOSTRANSTVO: Odavno sam nameravao da krenem u Nemačku. Dopisivao sam se sa nek:m rođakom iz Mmhena. On mi je obečao da pošalie garantno pismo i novac za put. Ja sam se na veliko spremao da krenemCak sam se slikao j izvadio lekarsko uverenje. No, u SUP-u mi kazaše da ne mogu da idemVele; ka/niavan sl kod sudiie za prekršaie, sumnjiv si i ne može, Kvit! Da sam otišao u Nemačku. kupio bih kola. Gladovao bih. ieo suva hleba. kavurmu i čvarke, ali bih skupio za tri godine pare za »Mercedes« 2SO, automatik. s belim srumama. I vratio bih se u Rašku iedne nedcIje, recimo uveče. kada ie korzo. Na prednioi haubi, na k’fyu, i na zadnjoj stario bih o° iednu đevojku u bikiniju Pl ot, ° bih ogromne pare, ali bih devoike nabavio. I vozio b ; h orvom brzinom. Nek svet sleda. nek bulii. Nek ka/e: pazi šta oradi onaj besposličar.
ZAPISAO: M. SAVJC
Strana 10
STUDENT
19<W24