Student
0 KNJIŽEVNOSTI, KULTURI I 0 MLADOJ GENERACIJI
PODU2I RAZGOVOR S DOBRICOM ĆOSIĆEM
1. U razgovoru ■ Vama uverlo «”m se da ]e knjlievnost Vaia osnovna briga, da Je Vaša audblna u Vailm knjigama. Da U Je to tačno, tj. da ii proza koju piiete prekriva ceo prostor Vašeg bića? Ne znam da M je neophodno da kažem: od 1951. kada sam ob.javio »Daleko je sunce«, i kada sam poverovao da ima l.judi kpji veruju rao.joj reći, rad na kn.jizi, odnosno romanu, postao je moja osnovna životna preokupacija, zanimanje, hleb. I sve ono što sam iz moralmh i intelektualnih razioga u kulturnom i društvenom životu činio, člndo sam kao p i s a c kome Ijudska sudbina na ovom tlu ni.je samo kn.jiževna tema i siže za roman nego i neophodnost poistovećenja sa njom, kako zboe njenog saznavanja tako i u cilju n.jene izmene. Mišljenja sam da se na našem tlu i u ovom vremenu naročito, ne mogu samo pisati tragedije i komedije, romani i pesme, nego da se m o r a ž/'veti l.judska drama naše istorije, odživeti roman, iskupiti pesma. Inače, kao što se zna, čovek je mnogo širi i viši, dublji i neizvesni ji od svakog svog dela, od svakog svog čina. A ja sam oduvek čin društvenog angažovanja pisca i intelektualaca shvatao, pre svega, kao čin s 1 o b o de, slobode u stvaranju novih sloboda, slobode u afirmaciji afiniteta Imdske Hčnosti, slobode borenja protiv sakog zla, slobode za sve istine u društvu i čoveku, slobode sumnje i provere svakog i svačijeg Ijudskog dela. slobode stvaranja novJh vrednosti. Naravno, i na našu sreću, postoje i dejstvuju u našoj kulturi i drušhoi i druga i drukčija shvatanja društvene uloge i smisla kulture, književnosti, nauke, druga i drukčija shvatanja uloge intelektualca u savremenom društvu, drukčije razumevanje kulturnih i društvenih vrednosti. Vreme će pokazati koje je od tih shvatanja bliže čoveku, Ijudskom i napretku. 0 NAJAMBICIOZNIJEM RAZDOBUU NASE KNJIŽEVNOSTI 2. Pripadate grupi pisaca koja Je pedesctih godlna Izveia našu književncst iz »puste zemljc« posleratnog stvaralaštva. Jedno vreme Ijudl Iz te grupe išli su zajedno ili naporedo, a sada im se putevl uvellko razilaze. Hoću da naglasim da su mnogl od njih sada napravili veliki zaokret. Kako giedate na sadašnje orijcntaclje Vaših drugova? Jedan značajan pisac rekao bi vam u ovoi prilici da se na vaše pitanje može odgovoriti samo knjigom. I knjigama, dodajem. Nadam se, to će se i dogoditi. I još se nadam, da tu biograflju naše književnosti neće pisati samo ignoranti i trafikanti, jalovaci i komfonnisti, nacionalni konzervativci i neostaljinisti, prevrtljivci i osvetnici svojih zabluda i poraza. Nadam se da drama rađanja sooijalističke, tj. demokratske, slobodne, humanističke kulture na našem tlu, i u svim nepodobnostima ovog vremena, neće b : ti ied na stvar nadpisaca i potpisaca jednc konjukture, nego i delo dara, znanja i savesti da se jeclno doba isvinito vidi i zapamti. Moram da vas podsetim da mi je »Student« 1965. godine, u našem poslednjem razgovoru, postavio slično pitanje. Nije ovaj razgovor prilika da književnu situac'ju peđesetih godina razmatramo svestrani.je. Ja se, na primer, ne bih složio sa vama da su posleratne godine bile »pusta zeml.ja« naše književnosti, to i zato što su neki i najistaknutiii pisci starije generaciie, upravo u tim godinaraa objavili svoje najznačajni.je knjige. Ali, nije to možda i na J bb.ni ; e. Zelim samo, vama studentima, vama koji ste u tim godinama rođeni ili učili osnovnu skoJu, da predložim da ne prihvatate sve ocene i csude koje se u našim danima olako i neopoz vo iskazuju o procesu destaljinizacije društva i kulture, o nastajanju i afirmaciji antistaliinistićke koncepcije kvdture i umetnosti, prvi put u jeđnoj socijalističkoj zemlji, i prvo u_ Jugoslaviji. Ta orijentacija i taj čin nisu bili jedino stvar Ijudi književnosti i umetnosti, niti pak niihovo samostalno avangardno delo; reč ie o društvcnoj orijentaciji i ideološkom opredeljenju svih demokratskih i revolucionamih snaga društva i Saveza komunista. U tam godinama nije bila u ideološkom opticaju sadašnja podela na političare i intelektualce, na birokrate i pisce; u tim godinama delili smo se na dogmatičare i antidogmatičare, na staljiniste i antistaljiniste. na konzervativce i revolucionare, na »realiste« i »modemiste«, na pristalice slobode stvaralašlva i protivnake slobode stvaralaštva. Naravno, ovakva konfrontacija Ijudi i ideja predstavlja sužavanje i osiromašenje slike i viđenia pete i šeste deceniie našeg veka. Ali, ako se zauzima društveno-ideološko stanovište, onda, mislim da je ovakva konfrontaciia nase kulture 1 književnosti posebno nieno najbitni.je obeiežje. I, naravno, kao i svaki idejn' proces, kao i svako Ijudsko borenje za novo, suprotstavljanje postojećem iii njegova odbrana, tako i naše kn.jiževne borbe nisu bile »čiste«, »svete«, »dosledne«; bilo je i sektaškog primitivizma, i koterijaštva i klikaštva, i agresije neznanja i zabluda i vrlo, vrlo, »niskih i prljavih udaraca«. Hroniku tog doba ne čine iedino knjiž~vni _časopisi, nikako ne samo »Delo i »Savremenik«, iako su oni reprezentanti tadašnjih književnih prilika. Ako neko želi da sazna polpuniju istinu o tom burnom i, rekao bih, naiambicioznijem razdoblju posleratne književnosti, dobro bi bilo da svestranije prouči kulturai, naučni i idejni život dmštva. Moja uloga u tom dobu i u tim poslovima vrlo je skromna. I želeo bih da se ne sagledava van korica mojih knjiga, naročito »Odgovomosti« i »Prilika«. A kako gledam na sadašnju nriientac'ju mojih tadašnjih drugova, pitate. Nad nekim Ijudskim, književmm i moralnim sudbinama ja sam zabrinut, tužan. rezigniran. Možda su oni i nad mojom. Ali, i ovakvim delima i sudbinama, budite tumači i sudije vi koji dolazite, vi od nas starijih za jednu istinu o nama. 3, Jedno vreme bill ste trv. javni radnlk, mlrlli sle kulturu 1 politlku, posredovall u sporovlma, otklun'ali sukobe. Kako sađa g'.edate na tu delatnost? Jeste 11 neš'o
prepustlll da uradlte? Smatrate 11 da bl 1 sada neko morao da radl te osetljive i teške poslove? U javnom životu nastupao sam kao pisac komunista, boreći se za kulturai i socijalistički progres, smatrajući politiku jednim od sređstava tog progresa, i to sredstvom koje treba neprekidno i demokratski, moraino i intelektualno proveravatd i po rezultatima prakse vrednovati. U našem društvu, kao uostalom i svuda u svetu, politika u formaciji vlasti, kulturu, odnosno umetnost i nauku, još uvek smatra samo sredstvima za ciljeve koje ona imenuje i postavlja Ijudskoj zajednici. 111 ispoljava ravnodušnost. Izvesna moja nastojanja nisu, nadćun se, imala karakter »mirenja politike i kulture« i »posredovanja u sporovima« u cilju postizavanja jednog neminovnog konformističkog kompromisa, nego su, valjda, predstavljala napor i solidarnost sa težnjama za kvalitatlvnu izmenu položaja i uloge kulture u Ijudskom i dmštvenom životu. Najkraće i najprostije rečeno, ta se izmena sastoji u stvaranju objektivnih uslova u kojima bi kultura bila istovremeno i sređstvo i cilj, bitno ođređenje I sadržaj socijalizma, a inteligencija moralno ravnopravan partner u dmštvenoj strukturi, stvaralački najodgovomiji činilac u nastajanju socijalističke civilizaciie. Pq mom mišljenju, u našim danima moral i aktivizam kulture ne treba da se iskazuje u borbi za r>olitičku moč, koja znamo šta donosi, nitd učeščem u pblitičkoj raspodeli društvenih uspeha i pobeda da bi se one naplatile u novčanim dohocima i svakojakim nadmoćnostima nad neprosvećenim i siromašnim savremenicima. Moral kulture se potvrđuje u spremnosti da se prime intelektualne i radne odgovoraosti za oživotvorenje oslobodilačkih i kultumih cil.jeva našeg naroda, i, sledstveno tome, i neuspesi i promašaii savremenika na zadacima stvaranja socijalističkog dmštva. Takođe, ralslim, pozitivna uloga kulture u našem društvu može danas da se potvrdi i u borenjima za veću slobodu ličnosti, depolitizaciju slobode, potpuniji integritet stvaralačkog subjekta, i zatim: u doslednom ostajanju na svojim naučnim i umetničkim stanovištima u viđenjima i saznavanjima dmštvene i Ijudske problematike, u istrajnom predlaganju dmštvu novih ideja i saznanja, u poštenom naporu stvaranja nove, savremene vizije demokratskog socijalizma i racionalnih projekata budučnostl ove zemlje. TRAGIZAM JE ONO BITNO U LJUDSKIM SUDBINAMA NA OVOM TLU 4. U dva Vaša poznata romana »Korcnima« i »Dcobama« otkrili ste Jednu stvamost Istorlje, svet Aćlma Katića i Uroša Babovlća, Ijudl izbezumljenih 1 stvamih u strančarenju, politlkomana opasnlh strasti 1 Jakih amblcija, svet koji Je izgubio osećaj za ravnotežu Ijudsklh vrednostl. Clni ml se da Je to Jedna sudblnska Unlja mnogih generaclja na ovom tlu, Da II ćete u knjigama koje sada plšete i dalje pokazlvatl taj stravičan soj? Cini mi se da ste malo pojednostavili Ijudsku, odnosno psihološku, moralnu j duhovnu •suštinu tog sveta koji čini protagoniste »Korena« i »Deoba«. Ili, ja imam razloge i potrebu da ih drakčije i drugo u njima sagledavam. Radeći na romanu koji če činatd nastavak »Korena«, na tekstu pisanom pre 15 godina, a istorijski ambijentiranom u 1914/15-toj godini, dakle, u prvim godinama prvog svetskog rata, proučavajuči to doba i Ijudske uslove, sve jače me obuzima osećanje: tragizam je bitnost u Ijudskim sudbinama na ovom tlu. Tragedija je najadekvatniji umetnički oblik našeg Ijudskog i istorijskog bića. Ja sam siguran da je naš Eshil poginuo u jednom od nekoliko ratova koje su vodili naši očevi i mi, njihovi sinovi. No, vi verovatno imate pravo kad kažete da je to »svet koji je izgubio osećaj za ravnotežu l.judskih vrednosti«. Da. to je zaista svet bez ravnoteže, tj. bez mira i harmonije, trajnijeg poretka, dugih puteva, skladnijeg odnosa svetlosti i tame; to je svet strmog uspinjanja i sunovrata, bežanja i skrivanja; to je svet totalne ugroženosti ali i snage da se opstane po svaku cenu. Možda može i drakčije da se razmišl.ja: da li je uopšte postojao i da li postoji svet koji ima svest i osećaj za tavnotežu Ijudskih vrednosti? Takav svet je, po svemu što nam istorija iskustveno nudi, samo humanistički projekat i ideal. Narod, Ijudi ovog tla imali su oduvek, zaista, sve protiv sebe. Izbor mogućnosti putova stvamo nije postojao. OpredeIjenja su se tako imperativno hametala da se samo na nebitnom mogla da ispolji sloboda volje. Egzistencijalne determinacije određivale su, kratile i užile svaku Ijudsku želju, ambiciju, strast. Za čovekov duh postojalo je jedino nebo; Ijubav je proganjana kao slabost i doživljavana kao opasnost; svaka se radost u bol produžila; u sve velike nade zarivao se nož. Nije bilo mogućnosti za građenja i igru, opaštanja u vremenu, ćutanja, gledanja sebe i u sebe. Neka jezovita, tiranska prinuda i disciplina Istorije gušila je Ijude, primoravala na svirepo jednostavne dileme: život lli smrt, sloboda ili ropstvo. Strah se udisao, jeo, pio; strahom se zaspalo. sa još većim strahom se budilo. A sloboda je religija čiji veraici zaneto postaju žrtve. Malo ima reka na ovoj zemlji na čijim su obalama Ijudi skuplje plaćali svoje zablude. I tako dalje. Ali, dozvolite da ne zaboravimo bitno i ne skrećemo pogled od moćnih, plemenitih, umnih Ijudi koji svom vremenu čine Ijudski lik i čija dela tra.ju; ne žmurimo pred istinom Ijudske snage i dobrote. Sve više saznajemo: nijc ih b : Io malo. Sa ideološkim se durbinima malo, cdveć suženo viđi i prošlost 5 budućnost; sa ideološkim naočarima ne treba ići ni u grobIje ni u šumu. Zar vam se ne čini da je mnogo nas koji egoistično i pragmatično. romantično i nihilistično gledamo prošlost bližu i dalju, i, tako sudimo životu, vremenu, mrtvima, i time na ; stu sudbinu osuđujemo sebe? U romanu koji pišem radarim po vremenu i pomrčlni i pokušavam da pojmim teško pojmljivo: s kojim moranjima i htenjima. u ime kojih ciljeva i zabluda svaki treći oko Morava i između Drine i Tlmoka žrtvova sebe u izglnu-
ću prvog svetskog rata? Jer smisao i besmisao te smrti odiučujuće su nas odreddli. Ali nije samo to taj roman i možda u najbitnljean nije to. Roman se piše i zbog romana. I zbog nečeg i za nešto što se ne može čdsto, pojmovno i objektivno odrediti i imenovati. 5. Hteo sam da ukažem na J e d a n aspekt tog sveta, koji ml se s a d a činl aktuelnlm, da upozorlm na Izvesnu neurotldnu opsednutost polltlkom, strančarenjem, na Jedan avramovskl moral irtvovanja, i to žrtvovanja u ima suženog, pragmatlčnog shvatanja IJudskog života, sreče, Ijudskih cUJeva. Mislim da imate mnogo razloga za takvo tumačenje i doživljavanje izvesnih duhovnih i moralnih dominanti Ijudi i sveta Aćima Katiča i Uroša Baboviča. Ako sam vam se malo polemično suprostavio, ako sam se ovako svesrdno založio u odbranu junaka mojih romana, učinio sam to i zato što sam i te romane pisao da bih branio čoveka od njegovog zlog i nesrećnog dela. Jer sam u vinovndcima zla video i žrtvu. No, vi izražavate stav koji mi se čini neobično značajnim za emancipaciju društva i Ijudi našeg istorijskog podneblja od, u mnogim vidovima, od razboljene opsesije politikom, od svođenja politike na borbu za vlast i ličnu kon'st, od teološkog shvatanja politike, od njene, rekao bih, tiranske težnje da totalno vlada Ijudskim životom i bićem. POSLE SVAKE POBEDE RAZMIŠLJAM 0 PORAŽENtIMA 6. Neito o »Bajcl«. Moglo bi se govoritl o izvesnoj sllčnosti između Vaše knjige 1 tckstova jeđnog deta naše humanističke intellgencije, na primer onlh u kojlma se govoriio o radikalnoj humanlzaciji sveta, lii o postvarenju; takve sllčnostl mogu se načl čak i u načinu plsanja. Ta knjlga Je zamišljena vrlo amblclozno, kao »Božanstvena komedlja« dvadesetog veka. VI ređate ziočlne 1 Izopačnnosti IJudske prirode u našoj clvlllzacijl 1 sl. A u vezl s tlm cvo 1 Jedno, možda malo pakosno pttanje: Zašto u toj knjizl nema, pored toilko svetsklh čudovišta 1 gorgona, neko njima srodno biče koje bl bllo »spcclflčno nale« (a da nam stoga i bude draže). 111 ]a lo nisam viđeo. Ne znam da li ima, i kakvih siičnosti ima između izvesnih ideja koje miislim u »Bajci« 1 ideia koje zastupaju intelektualoi iz redova tzv. humanističke inteligencije, moji drugovi i prijatelji. Znam pouzdano to da n'sam tvorac originalnih, samosvojnih filozofskih koncencija, da sam samo čitalac i poštovalac filozofske misli uopšte, i da mi je savremena, kritička filozofija, marksistička po pretpostavkaraa i inspiraciji, deo moje racionalizovane i objektivirane svesti i jedno od bitnih stanovišta pogleđa na savremeni svet. A o sličnosti u načinu pisanja ne može biti nii govora; filozofi, sooiolozi, ekonomisti, istoričari i ostali na koje mislite izražavaju se toldko jasno i übedljivo da ih razumeju svi zainteresovani funkcioneri i svi radnioi našeg ideološkog fronta, a mene u »Baici« ne žele da dočitaju i močitaju ni oni kojima je to zanimanje i hleb. Moie govorenje »Baike« ne čnie veliki broj mojih slušalaca iskliučivo moiom krivicom: govorim »Bajku« ustima punim pepela; tu sam knjigu mnogo noći pisao sa gustom željom da i bukvalno ispunim ugovor sa Anđamom. Ali nemojte, molim vas, pomisliti da sam razočaran u svet, Ijude, doba. ideologiju. partiju, naoiju, žemu, prijatelie. Ne. ne. Može b'ti samo da sam pišuoi »Bajku« tri godine bolovao i mislo neke bolove i poraze našeg svirepog veka, duboko uveren da su to i »specifično naši« bolovi i norazi. Jer, da bih bio razočaran svetom i životom, morao bib prvo biti očaran; a ia to nikad nisam bio. U svom dosada.šnjem životu nikad se nisam osetio pobednikom, niti ■sa oobednicima slavio Dobede. Posle svake pobede razmišliam o Doraženima: trudim se da 5h shvatim. Istorijski optimizam niie moja filozofija. Cini mi se đa sam i za sebe, za svoj trenutak, svojim savremenicima i na našem jeziku da izgovorim, ponovim ono nrastaro Luciferovo; Non serviam! Ta se antiteza u ovom svetu naseljenom mnogim i onasnim bogovima, mislim, mora neprekidno činiti aktivnom. A zatim, građenje strukture forme »Bajke«, ona disoiplina u neograničenoj slobodi imaginacije, stilski i leksički zadaci koie je ta imaginativna realnost i forma nametala, moja potreba da proširim prostore romana i za naš jezik pokušam da osvoiim izvesne duhovne univerzalnosti i... iskreno da vam kažera, u ovom trenutku nemam snage za muku tumačenja »Baj; ke«. To i nije moi zadatak. Ako je uopšte i bilo čiji zadatak. Mogu da vam kažem da bi mi život bio mnogo mučniji da je nisam naDisao i bio >< : h snokoiniii. bih ni smrt pomišljao, kada bih mogao da napišem još jednu »Bajku«. A vaše nitanje zašto u »Bajci« nema i nečeg »snecifično našeg« nije pakosno. Ono je možda malo konformističko. 7. VI malo izbegavate odgovor, Vi niste kazlvall b a Jk u (ova reč tu i odveć sarktastlčno rvučl) več Jednu savremenu Istorlju koja se u knjizl, i pored alegorijskih obioga, Jasno prepoznaje. Ja nisam pričao bajku za decu predškolskog uzrasta. Ja sam pisao »Bajku« za ostarelu decu, a baika vredi jed r no onda ako se u nju poveruje. Očigledno je da i vi ne verujete mojoj bajci. Najverovatniie s razlogom. I>va kratka pltanja; 8. Koje pitanje sebi najčešćc postavljate? 9. Sta poručujete mojini vršnjacima? STVARATI SVOJU KARIJERU ILI STVARATI LJUDSKU ISTORUU Pr\ r o. Da li ću imati dovoljno vremena i mira da završim započeto. da napišcm zamišljeno? Drugo. Ne vohm poruke. ier one mnono obavezuju one koji ih izgovaraju i čine neravnopravne one kojima se izgovaraju. Jedino što mogu to je da pred yama po malo razmišljam s naporom da se uživim u uslove i polazišta savremenog mladog čoveka. Kao i uvek, i danas se namećc velika, globalna, rekao bih, životno matrokosmička clilema: stvarati svoju karijeru ili stvarati Ijudsku istoriju. 0 tome kako se stvara karijera, tj. kako se »dobro živi« zna naiveći broj Ijudi na zeml.ji; znaiu to i oni koji »dobro žive« i oni koji tako ne žive. Za stvaranje karijere postoje neograničena, punovažna i besplatna iskustva: tim iskustvima oune su ulice, kafane i kancelarije, automobili i postelie. A o tome kakvo se stvara Ijudska istorija, tj. kako se saznaju
Sstine i tajne, stvaraju trainije vrednostl i lepote pobeđuie vreme i razmiču prramce, kako se od bogova kradu vatre i u Ijudske duše naseljavaju nade, odnosno, kako se menia i preobražava svet da bude više čovekov i za više Ijudi Ijudskiji, i kako čovek može bdti I manje zao. manje nepošten, manje glup. manje opasan o tome, meni nisu rnana iskustva koja bih samouvereno smeo da vam ponudim za vaš životni put. Sem iednog: možda su bezbrojnd putevi u stvaralaštvo, ali ie svako prinuđen da pronađe svoi; svoi i do onog zajedničkog, kolektdvnog, opšteljudskog cilja t smera. 10. Kako VI vldite U] kolektlvnl, opšteljudskl cilj? Pristup k tome cilju i smeru, smatram, una pretpostavku u što bistriiem, svestraniiem, istinitljem saznavanju svojih uslova i determinadja svog trenutka i objektivnih mogućnosti. A svet, naročito današnji, opire se Ijudskom saznanju; prikriva se, kostimira, raspolaže neograničenim sredstvima da se iskazuje u pruvidima, drogira nas iluzijama i trivijalnostima, korumpira nas sitnim hedonizmom. teroriše nas lažima. A hipokrizija je dommantni oblik vladajučeg duha i morala. Nije spomo; nikad u istoriji čovek nije imao veću moć i veće mogućnosti. Ali i za zlo. Ni na nasem tlu nikad čovek nije imao veću moć i veće mogućnosti. Ali, i za promašaje. I tako dalje. RAVNODUŠNOST PREMA ZAOSTALOM, SIROMAŠNOM, NEPROSVECENOM... 11. Ipak, pokušajmo da bliže odredimo ovaj trenutak. Clni II Vam se on po mnogo čemu prelomnlm? Da. Cesto mi se nameće jedan snop asocijadja: ova 1968. ima čini mi se. dosta slično : sti sa 1848. Ta 1848. pored ostalop, bila je i godina bvma i revolucija; rađala se epoha mdustrije i proletarijata. nac : onalnih država i naučnog socijalizma, ideologiia radničkog pokreta, intemadonalizam i romanti/am; Evropom je gazio i grmeo Bakunjin. StudcrjtSK'* bune i pobune po čhavoi zemaliskoj kCT. ove 1968. iako nisu oborile ni iednn viadn. jer sve vlade rasnolažu tenkovima. televizjmm i policiiom koja čuie sve i v di sve sem / škn uma i list’ć srca, te su bune mn/da svitame i kukurikanie jedne nove cpohe. Te bune up’verzalizuju krizu savremenoe sve f a 5 n ,r,or m h ideo'ogija. buncnhi nnv’ i' l '' r ' ri "" > ’ M 'V’V' žoasku, potrošačku, egoističku, nehumanu civilizadju i njene Viietname; ispoli”vajn- penristajanie na primitivne. h'rokratske. nedemokratske, socijalizme. Možda sa k’hemet'kom i atomskom ener p, iiom dola/.i i enoha renesan■se tehničke civilizadje ’ soci'aljz^f; inn- v " J -i nastupa epoha novih viziia koie će se roditi u savezu biblioteka i laboratoriia. radionica i uč : onica. Možda će se ipak i ostvariti radni i moralni savcz rad : onice i učionice. biblioteke i laboratorija; mo/da će oni naizad postati iedno, da bi i Ijndi iz.nuhili iednn bitno razlikovanje i svojstva ko»ri ? b čine non--v«dno inferioraim i nesvrsishodno nadmoćnim. Ako novo i ne nastupa pobedonosno, ako i ne postane muka i život ovih generacija, ispoliava se čežnja za novim svetom i nepristaianiem na postoječi. I niie čudo što su njeni glasnici i klice mladi Ijudi; oni treba najduže da živc na ovom svetu; oni najmanje rizikuiu; oni smeju najviše da rizikuju. Opet budućnost zove i na žrtvovanje. 12. Izgleda da tzv. istorijskl optimizam opct ozarufe IJude? Možda... Ali od ove nade i sumnja mi nije plića. U svakom slučaju tu novu »budućnost« i mogućnost sveta neću da razumem kao ostvarenje starog hilijr.lističkzog sna čovekovog. U raj nikad nisam verovao. I po iskustvu koje nam upravo progres imanentno nudi i nosi obavezni smo da trezveno vidimo i ogromnc neizvesnosti i opasnosti koie se nadnose nad Ijudima ako hi duže potrajale vladaiuće inercije duha. Znam, sa ovakvom il> onštom svešču, ako je to uopšte svest, ako to nije samo literatura, dakle, samo sa ovakvim opštim stanovištima i anstraktnim v’zijama ne može da se grade neophodne pretpostavke za životni start danas i ovde. I ja spadam u one koji često »zaboravljaju« i »predviđaju« ovu našu stvamost, naše uslove i mogućnosti, naše draštvene dužnosti i elementarne potrebe Ijudi i naroda. Ravnodušnost prema zaostalom, siromašnom, neprosvečenom kao da sve izrazitije postaje mentalitet i mlade generacije, naročito mlade inteligenciie. Intelektualnim i intelekualskim razočarenjima, klonućima i malodušnosima, najčešće vidim uzrok u neznanju, neznanju i nerazumevanju svog tla, ove z.emlje, ovog naroda. Ništa nam ne znače velike vizije i veliki protekti. ako ih n : smo zasnovali na dubokom, istinitom i svagda kritičnom saznaniu naše istorije, naših vrcdnosti, našeg materijalnog i liudskog potencijala. Ovo je možda naiop-’sniie neznanje naših dma i mlade generacije. Pa, po svemu, i mnonienih učitelja i orofcsora. A to ic i moie ’”-’-’fčni!e neznanie. (NASTAVAK NA 8. STRANI)
Strana 6.
STUDENT
i mu