Student
Odgovor uredništva „TRIBUNE "
1. »Izjava nekih slovenačkih kulturnih radnika«, obiavljena u DELU dana 8. novembra 1968, zavodi slovenačko javno rnnjenjc sa proklamovanim načelom demokratiije, pod kojim skriva drugačije namere. U ovoj izjavi pogrešno je prikazana društvena uloga studentskog lista TRIBUNA. U konsekvenci ta izjava znači (pored obmane o jednakosti L odricanje unapred od administratifvnih pritisaika) moraln nu diskvalifikaciju i pretvara je u poziv na javno izobličavanje i profesionalnu hkvidaciju uredništva TRIBUNE. 2. Metoda koju primenjuje označeno deklaracija, je savesno falsifikovanje studentske pubiicistike i hterature. Istrgnutim citatima i nereprezentativnim odlomcima iz prva dva broja TRIBUNE autori »izjave« pokušavaju da dokaiu društvenu štetnpst i otvoreno ukazuju na subverzivnu delatnost i paranoju »Tribuninih« saradnika. Diskvzilifikacija, kao što je svrstavanje TfUBUNE u kontekst »rasparve« o tuđim agenturama, analogije o idcjnoj pripadnosti nacističkoj ideologiji, te konkretno upoređivanje sa najmračmjim tvorcima imperijalističke i rasističke prcpagande u nedavnoj prošlosti, te su akcije koje nas duboko ožaloščuju i politički diskvalifikuju i stavljaju nas u položaj u kome je normalan dijolog potpuno nemoguć. 3. Pošto poznajemo fiz.ičku i konkretnu moć potpisanih veterana slovenačkog kulturnog po dručja, : pošto smo već nedavno sa divljenjem primali njihova dela kao autentično zauzimanje za humanizaciju slovenačkog di*uštva, čudi nas govor i instrument »grube kulture«, koja je u temeljitoj protivurečncsti i ncsporazumu sa načelima kulturnog stvaranja i socijalističkog humanizma. 4. Humaniizam i demokratija su mogući, ako je život društva dinamičan i ako je omogučena ravnopravna razmena mišljenje i izražavanje individualne slobode mišijenja i govora. * 5; Pod piaštom borbc za demokratiju i-protiv raspadanjai i njihilizma potpisnici »izjave« upotrebljavaju metode staljinističkog priitiska, te delovanjem pnstaju na nasilje коз obli'k razrešavanja društvenih konflikta u zatišje. Reguiisanje društvenih odnosa predstavljaju kao bezosećajni i birokralski даећаnizam, koji sa prestola natura posleanje istine o društvu, sprečava novo, ne razmišljajući o « pravdanosti takvog apriorističkog stava. 6. TRIBUNA je u nemogućoj situaciji, jer se mora, pritisnuta uza zid, golim rukama boriti protiv do zuba naoružane »humanističke« vojske, promukle od neprestanog pozivanja na lojalnost, koji je samo zagriženi nagon samoodržanja. Reprodukcija tak vih odnosa je agonija nekih društvenih radmka koji su v savremenom procesu političike diferencijacije i samoupravljačkog pluralizma ostald pred, za njih, nerazrešivom zagonetkom društvene dinamike i dijalektike. 7. U strahu da nove generacije ne bi slučajno provalile zatvoro na vrala, iza kojih »zdravi гаzum« vari svoje kulturne monopole, potpisnici »izjave« ograđuju svoje istupanje ц nedostupne i arogantne formule. te izriču prokletstvo nad brojnim i razl'ičitim pokušajima postojećih vrednosti sveta. 8. Pitamo se o pobudama, oni ! koji su napali kulturni program uprajvo u trenutku, kada svet ječi u lancima sovjetskog i američkog imperijalizma i pretećeg totalitarizma, te savremenog nihilizma nad značenjem pravih
VASILUA BIIKCEVA
(NEKIM SLOVENACKIM KULTURNIM RADNICIMA)
humamističkih vrednosti, koje se izražavaju u umiranju vijetnamskag j mgeri iskag naroda, i w duhovnont nasiijn nad ćesima i Slovacima, 9. Novj slaljiniviant u ime koga se diže slovenaćki Olimp, stvarno ostavl.ja utisaK. Hao đa. združuje slovenački narod u jedinstvenu strukluru, mada vrio jasno pokazuje kako se samo od sebc raepada građevina čiji su temelji na govonričkoj jednaki> sti i usiljenoj discipllni. ZamagIjivanjem evidencije o prosti'tuizapom i korumpiranom delu našeg društva, prostitucija i korup cija neće nestati, naprotiv još više če se sačuvaiti iza veštačkih kulisa narodnog zdravlja i poštenja. 10. Samoubistvo o kome se govori u »izjavi« nije i ne može biti posledica »nihiliističke« literature. Moralno ogorčenje i farisejska šentflorjanština, koja kLpi u slovenačkom »humanistič kom« manifestu, jeste pasledstvo jalovih trenutaka slovenačkc književne istorije, kao što je, na primer, Jegličeva lomaiča Can kareve »Erotike«. Nekada je malograđanin zamerao umetniku vino i duvan, danas su potpisani rafinirano izabrali whiski i LSD Vremena i navike se ipak menjaju. 11. Potpismioi su bacili kamen na pesnike. U atmosferi, kada ver balni (pesnički) nihilizam postaje češće pominjan od stvarnog (ekonomskog) nihilizma i ka da se ekonomski »ekcesi« prekrivaju koprenom pesničkog »kriminala«, stvanro je moguć lov na veštice. Nesumnjivo je da će spretni graditelji poNednje istine kad-tad staviti među glavne krivce za okliznuće slovenačke privrede i sludentske publiciste i pesnike, koji uživaju droge, dv bi se slika društva unakaziila u okrutnu i mračnu viziju. 12. Manifest kulturnc revolucije, koji citira »izjaiva« je delo Vojina Kovača —Shubbyja. Taj manifest nije nikakav urednički credo, kako to pokušava da prikaže »izjaiva«, več intlividualni ptilog pplemici која jć poččla s prilogoni dvojice. urednika.■ u prvom broju TRIBUNE, Zađatak uređnišlva je da omoguči polemiku. 13. THIBUNA nije nikada u svojoj istoriii pokušala da glra horbu naših naroda za so. cijahzam i slobodu. Tu borbu je pokušala da nastavi. Aktueliziranjc NGB-a ie vrlo odgovoran i naporan rad i u procesu tak\oga delovanja moguće su greške ■»- ckseesi. Glavna Unija ostaje kao i pre: poštovanje naroclno-oslobodilaćkog rata i ostvarivane onih načela boraca za samoupravljanje, koji otvaraju puteve u savremeno i slobodno društvo. (»PELO«, 14. NOVEMBR \ 1Ш) PREVEO; D. %.
CRTEŽI:
POLITIČKE PESME
DANIMA ТО TRAJE U ime svojih vl<Uh iđeala Gospođa Birokratija ime svojoj publlci Sloboda dala I sada je na uaici V r odi po ulici. Danima to traje, na očigled sveta, Uirokratija so Slobodom e«tal Uzlcom Sioboda dobrovoljno shvaia Koliko kad ireba bitj uniiljaia! Sloboda pametna, zna i neke jgre. Pudlica ima izvrstan pedigre! ИОСЕ U OČJMA Hoce И očima otvorep’m OVOg jotm Smetatl ф koje se već otvor« HUtrt Hoće И nova istina koja stare vpeda Novijoj intini palicom meriti leda Hoeu U moći da tradic'ju prenebegnem Budući otac ruke širlm da sina stegnem KONFOR\IIZAM Tršava kosa zaliže *e seda • Blještava svetlost sebe »atamt Vedre obale zapljusne seta Za uspehe velikih pobeda Revolucionari ae osndujp sami I zatvaraju u ćeiije kahineta Mlt
\IILOVAX VITEZOVIĆ
KORBAČ
Korbač odloži glomazne novine, istrese veliku lulu I ispod oka, kao krvožeđni leopard zaplašcnu antilopu, odmeri gomilu novina na stolu. Obišavši nekoliko puta oko masivnog stola, vešto izvuče novine koje su ga svojim tiskom i formatom najviše privlači'le, dohvati sa regala debelu olovku i uvali se u široku meku fotelju. Librzo se zadovoljno nasmeši, podvuče nešto crvenom olovkom i promrmlja: »Aha!... Zanimljivo! Vrlo zainimljl'vo!« Zatim presavi novine i poče da polako i budno. (Debela tapacuana vrala štitila su ga od redt*kg:}ske vreve i žčnskih pot potic« које su bez prestanka hitale prema uredničkim kaueclarijmna i obezbedivale uslove, neophodne za mteloktualan rad,) Korbač je više od dvadeset godina biu običan novinarčič i sigurno bi tako i završio da se jednog vreiog avgustovskog na nije našag pred diroktgront, Upravo su mi telefonirah. гф kao mu je d'Tektor da se u našim redovima pojavio neki nedobronamerni članak na koji se treba dobronamerno osvrnuti. Korbač је zadatak izvršio tako savesaio da su ga več sutradan postavili za urednika kulturne rubrjke. iMeđutim, novi posao mu izgleda nije ležao (kažu da se ž&Jio na nedostatak borbe mišljenja), i übrzo se vratio problematici koja ga je i proslaviia. Mada nije bio urednik, Korbač je na posao mogao da dolazi kad je hteo. ali on je toliko obožavao svoj posao da je svakog dana (čak i državnim praznikom) već u sedam časova iz proslavljene fotelje izvirivao njegov ratoborni čuperak. Citao je najpre glomazne novine i tek posto bi ih pažljtvo pročitao (lo jest. pošto bi proverio da se utvrđenai hnija nije izvila, iskrivjla Ui, ne daj bože, izmeniia), pro'.azio bi na čitanje ostalih novina, da bi se na kraju sav posvetio studentskim, omladinskim i humorističko-satričnim glcuiilima (na ova poslednja bio je prosto alergičan i ona su mu redovno narušavala ri’tam srčanih otkucaja). Danas Korbač nije imao srece. Pregledao je čitavu gomilu, аЦ nije našao ništa što bi bjio vredno njegovog stava i njegovog рега. Razočaram, svratio je u klub i tamo pokrenuo vejiku diskusiju o omladinskoj štampi i štetnom utigaju kojj una vrši na čestite građane. Dttskusija mu nije donela očekivano olaikšanje. stalno mu se činilo da je propustio nešlo veoma važno, pa se brzo vratio u kancejariju. Ponovo je (još budniie) pregledao jedan satiirčni 1 , jeda« omiadinski i dva studentska Ista i naj’ zad našao jednu sasvim nedobro namernu, neprijateljsku misao. »Bože, pomisli glasno, pai zav se to može dozvolilii? Pa te mangupske listiće treba potpuno zabraniti!« (Kada je u pitapju bio mteres društv&', Korbač nije misUo ni na svoju karijeru ni na svoj h!eb,) »I dokle ee samo tim mangupima dozvojjevati da ra*’
bijaju jedinstvo naših naroda i 1 ncirodnosth i to u ovako sudbonosnim trenueima?« (Više od svega jeđilo ga je saznanje da se ti golobradi huligani izdaju za novinare, njegove kolege. i maštao je o jednom veU'kom centru iz kojeg hj se odlučivalo ! o svim novinatrima i novinama). Pošto je budno pročltao (tri | puta) podvučeni članak, Korbač sede za mašinu. (To je uvek bio najsvečaniji trenutak u njego vom radu) t Za razjjku od obič nih novlnara- koji su kucali sa dva prsta i urednika koji su i*majj dakulografkinjc, on je kueao samo jednim prstom, i to palcem desne ruke. Za 0» no čudo. činio je to tako vešto 1 ј tako brzo da se već mogla j pročitati pr\’a rečenica: Eviden i tna je činjenica da mnogi kva- | zirevalucionan, ne vodeći račuпа o objektiivnoj, reainoj, stvar, ! noj, postoiečoj j vladajućoj si- , tuaciji, kaku kod nas tako i u svetu. pokušavaju da razbiju naše jedinstvo, da podbune naše i čestite građane«. limak&všj se da proverj to što je napisao, zadovoljno eoknu jezikom i na l stavi; »Izvesni eviđentno nedo- j bronamemi mladi kvazirevolu- i ctonar po imenu... « Korbač j ukresa svoju veliku lulu, privuče. novine da nade ime nedobro namernog člaakopisca i preblede. (Clanak je potpisao drug na tako visokom položaju da se u njegovu dobronamemost nijc smelo sunmjati). Pošto se povrartio od groznog šoka, Korbač ustade i poče da besnj (niego pravedni gnev sručio se na vi- j sokog funkcionera koji je dozvo- ; lio da se njegov dobronamemi članak štampa u tako nedobro- i namemim novinamat). Najpre | je pocepao započeti članak i komadiće spalio u pepeljari, a za- i tini je dohvatio novine (huii- ј ganske) i počeo da ih cepka na sitne, sitne komadide, | to mu je u ponoć priteklo proviđenje nai'šao je na knipan naslov: »Meksiko trijumf ili zataškani neuspeh naše ekipe?« Korbač budno (tri pula) ргоčitai članak, ponovo sede za mašinu i, proveravajući ime člankopisca. velikim slovima otkuca naslov: »Neprijatelji otkriveni j priikriveni!« ZadovoIjan naslovom nastavi: »Evidentna je činjenica da mnogi kvazirevolucionari, ne vodeči računa o objektivnoj, realnoj, stvarnoj, postojećoj i vladajučoj situaciji, kako kod nas tako i u svetu, pokušavaju da razbiju naše jedinstvo, da podbune пабе čeatite građane. Izvesni evjdentno nedobronamerni kvazirevolucjonar u ovim sudbonosnim trenucima, poredeci velike usoe he naših olimpijaca sa rezultatima keni'jskih olimpijaca, nastoji da umanji značaj pašeg trn jumfa u Meksiku, ignorižućj sa> mim tim i ugled koji naša zemlja, kao nezavisna i nesvrs>tana, uživa kako kod nas tako u eitaivom svetu. Ovaj prtkriveni razbiiač našeg jedinstva i rprijatelj našeg puta u socijalizam nipodaštava...
70RAV BOŽOVIC
Zašto se lipanjska gibanja neće ponoviti
nauCNI ogled
Mpogi strepe da ćć se li panjska gihanja ponoviti ■ i opet. još ozbiijmje no j p>rvi pnt, dovesti n рИапје red na ulicama našeg grada, mir paŠjih parkjvaiišta, prptektirvnost isigga, be«bednost naše dece, i, j iznad svega, naše građanko ; spokojstvo, Takvi mogvt apavati mirno, jer iipanjska se gibanja neće ponoviU, Tq je iako reei, aii, da bi se u nešto moglo poverovati, treba» ga potkrepiti i nekakvim. hUokakviro, dokazima. Tako došli do glavncng predmela OVS tnale rasprave. Njena svrha so iso4"p}juje u iznošenju nekoiikih saroo, ali dovpljno übedljivib, dokatia da do lipanj&kih gibanja neće opet doća. Oni čitaoci koji i sami veru јц da se. lipanjska gibanja neće j ponoviti ne moraju još da se ; odriću daljeg čitanja. ovog tek- j sta koji iro pbeeava samo ono j Što oni već znaju, jer postoji i iavesna, doduše roala, alj ipak vredna pažnje, mogućnost da će se razloii koji slede u ponečemu razlikovati od ordb koji su saglasnog čitaoea doveli do iste prognoze. Јег, ova prognoza poćdva na naučnim razlozima. Prognoza je pair excelance na- i učni posao. mada se veoina na učnika ograničava na dijagnozu i vivisekciju. Ne sme nas zla sreća meteoroloških prognozera odvratiti od ovog posJa, Možda je njihova greška što predviđanja zasnivaju na opštoj pretpostavci o jnehaničkom, večitom vraćanju istog, te ostaju u granicama sivrogo statislačkog, kvantificantnog načina mišljenja. Možda kap mašte ne bi ško dda, već baš naprotiv? Polazeći od dijagnoze, pa zatim i vivisekcije, lipenjjkih gibanja, i dodajući onu završcm kap mašte nalazlmo o prote klom, kakvu sltku o budućnosti dobijaano? , Odmah možemo veći osnovno: LIPANJSKA SE GIBANJA NEČE PONOVITH Prostor nam ne dozvoljava da se potanko zabavimo svjm izvođenjima којјша se stiže do ! osnovnog zakljuek&', te ćemo se ; ograničiti samo na jednu pod vrstu razloga, onu koja je, po opštem roišljeaju, za proučavai nie lipanisk h gibanja poseh-v relevantna: na razlogs psihologijske naravi*). Zadržimo se ov I de samo na nekolikim prostijim j razlozima ove vrste, kao što su I superliminalna frustracija, korn 1 pleks kastracije (s osvrtom na komplekse Elektra i Edip), aj breakcija usled socijalne facilitacije, kognitivna disonanca drugog stepena, i anaklitičk. identifikacija. I. LIPANJSKA SE GIBANJA I NEĆE PONOVITI, JER CE SE FRUSTRACIJA, PO SVEMU SL DEĆI, ODRŽAVATI NA NIVOU NIŽEM OD PRAGA FRUSTP . ј CIONE TOLERANCIJE. Lipanj ' ska se gibanja mogu dogodili | samo jednom, ona samim svojim događanjem ukidaju mo j gućnost replikacije u istoj gene' raciji psiho’.oga (a u sledećoj generaciji mogu biti sve drugo svibanjska, prosinačka, pa čak i listopadska ali nikad ponovo ILpanjska!). To dolazi otud što svaka nova generacija želi da se na sopstvenom iskut\oi uveri u opravdanost klasičnih pravila psihologijskog rada, pa i pravila o subliminalnom ! održavanju frustracije, Svaka ; škola se, naravno, plaća. Za o: vu je cena: gibanje. Sto skuplje
plati§.. to buc učiš što dublj? i šire gibanje, to br?e se usi potpražno doziranje frustracije je. 2. LIPANJSKA SE GIBANJA NECE PONOVITI, JER JE KASTRACIONI STRAH OSLOBO ĐEN REŠAVANJEM ELEKTRA I EDIP KOMPLEKSA NA MAK SIMALNO GRATIFIKANTAN NACIN UTERICNOM RETURNALIZACIJOM. Uz blagoslov oca. шајка је pustila uznemirenv, ustreptalu,, razbarušenu decu unutra, ц toplo. Sr'nrirn tim je eliminisana i inferiornost kćeri zbog пешапја penisa, i inferiornost sinova zbog itnaдја malog. 3. LIPANJSKA SE GIBANJA NECE PONOVITI, JER SU GLAVNA IJVTENTNA ŽARIŠTA UNUTRAŠNJEG KONFLIKTA КОЈЛ SU SE STVORILA IJU GOTRAJNOM REPRESUOM SVIH IMPULSA U ID OD STRA NE SUPEREGOA ABREAGOVANA DO DNA. DO POSLED NJE KAPI, PROVOCIRANA IZ VANREDNO INTENZIVNOM. I DOSTA TRAINOM, SOCIJALNOM FACILITACUOM TOKOM GISANJA. Efekat socijalne facilitacije se osećai Čak i na aJstivnosti individualnog mrava, dok su još neki pripadnici mrav 1 jeg roda prosto prisutni, a đa ne govoritmo koliki je taj efekat nai Ijudsiku jedinku u prisustvu velikog broja drugih jedinki isste vrste, koje se prazne. U gibanjima kakvo је neponovljivo bilo lipanjsko formira se veoша bogat » dinamičan splet unakrsnih pj-ogresivnih povociranja, čemu ov»kve pojave i treba da zahvaie što se manifestiraju u obliku snažnih gibanja. 4. LIPANJSKA SE GIBANJA NECE PONOVm, JER SE OOROMNA KOGNITIVNA DISONANCA IZMEĐU PRF.DSTAVE O SEBI I SOPSTVENOG PONAŠANJA VRLO USPESNO REDUKUJE TEMEUNIM RENOVIRANJEM STARE PRED STAVE O SEBI, NE BirUhSE NOVO PONAŠANJE PRIROD NIJE SMESTILO U NJU. U toj novoj predstavi razumnost i pro i mišlienost sn clobili »lavne u ! loge, umesto starih i zaboravIjenilh nepromišljenosti i usiј ianoglavslva. Cišćenje fasade i Žikino kolo dobijaju tako svo! je .puno, rruda naknadno, oprav 1 danje. Sve је dobro što se dobi'o svrši, bolje ikad no nikad! 5. LIPANJSKA SE GSBANJA NFCE PONOVITI, JER JE SNAŽNA PRETNJA USKRACIVANJEM LJUBAVI PROIZVELA CVRŠCU N0 IKAĐ ANAKLITIC KU IDENTIFIKACIJU S RO DITELJIMA, MAJKOM I CCEM. Ргеша nalazima mnogih istraživača,, a naročito Uajlmiga i Cajlda 1953. godine, snaga identifikacije je funkcija tipa disciplinskog postupka kojim se roditelji služe pri podružlvljavanju deteta. Pretnja fizičkom kaznom nije tako efikasna kao pretnja usKraćivanjem Ijubavi, a izgleda kako pokazuju najnovija posmatranja da je efekat najsnažniji kc>da sc primeni stanovita kombinacija pretnji. (Iz opširnije studije za almanah »Puffff«)
*Termim »psiholog, psihologija, psihologijski, itd.« se kori* ste ovde u novijem, šlrem гпаčenju koje se u poslednje vreme odomaćilo u zapadnoj varijanti srposkohn-atskog.
LJUBA STOJIć
2.
STUDENT
1968,'25' Zl