Student

Okrugli sto „Studen ta" na Filološkom fakultetu

Razgovor za okrugllm stolom održan je 12. decembra na Filološkom fakultetu. 1 ovoga puta služili smo se neautorizovanim stenografskim beleškama, a neka izlaganja smo morali sažeti. TEME ZA RAZGOVOR 1. Da Н nastava književnostj na F lološkora fakultetu odgo vara nivou savremene teorije i tstorije književnosti, savremene estetike? 2. Da li nastava jezika na Filološkom fakultetu odgovara sadašnjem nivou razvoja lingvističkih metoda? 3. Da Li udžbenici Filološkog fakulteta u naijvećem broju pred stavljaju neuspele prevode, knjige zabluda, i da li su dobri udžbenici retkost na Fidološkom fakultetu? 4. Kako je razvijeno samoupravljanje na fakultetu, imaju li studenti prava da postave veće zahteve svoj m nastavnicima kako u pogledu osavremenjivanja naistave tako i u pogledu buljih udžbenika? 5. Odlučuju li studentd o nečera na fakultetu? 6. Ima li predloga za izmenu Statuta, kako bi se i pred stu- j dente i pred nastavnike postavidi veći zahtevi i kako bi fakultet postao samoupravna zajednica koja post'že bolje rezultate na nauonom i pedagoikora planu. Đorđije Vuković, student Očigledno je da je nastava književnosti na ovom fakultetu u icrizi. U poređenju sa šezdeseUra godinama, interesovanje za literaturu je opalo, ne vode se rasprave, vlada sumoma aitmosfera. Po mom m’šljenju, za ovakvo Лапје dobrim delom je kriv i nasitavnički kadar, koji nedovoljno prati raevoj evropske misli. I ne samo to. Za uspešnu nastavu i tumačenje književnosti neophodno je poznavanje i susedn h disciplina antropologije, psihologije, sociologije, i drugih. Sve to n'je prisutno na ovom fakultetu. Nivo nastave ni ži je no u vreme braće Popović i Skerlića. Jedno od rešenja da se ovakvo stanje promeni, po mom mišljenju, jeste u pozivanju Ijudi koji nisu sa Un'verziteta, a koji bd mogli da drže posebna tematska predavanja ili kurseve. Moglo bi da se traži od istaknutih hrvatskih i srps>kih pesnika i književnlka da vode vežbe м etudentima. Mnogi od njlh, übeđen sam, prisnije osećaju poeziju i književnost. Cuo saira da je Andrić pedesetih godina radio sa stuđentima FiloloŠkog fakulteta. Ovo bi, evakako, zahtevalo i neke izmene u nastavnom programu. Isto tako, mnogi profesoГ1 bi moradi da prevaziđu Ličnu sujetu, da omoguće osvedočenim znalc ; ma književnostl da rade »a studentima. Filološki fakultet bl trebalo da postane sredlšte rasprava o literaturi. Mrtvilo l nezainleresovanost to je ono što danas imamo. Mlodrag Popović, profesor: Već je bllo razgovora među nama o pozdvanju predavača, književnika i pesnika, koji bi predavaii pxjeziju i književnost na ovom fakultetu. Ja protiv to- ; ga u načelu nemam ništa, ali raislim da to nije bitno rešenje, da tu nije čvorni probh m, Ono što mene više brine, to je otsustvo zanimanja za ono šlo je naijbitmje, za literaturu, za sama književna dela. Za mrtvilo, koje ' bez sumnje u izvesnoj men vla- 1 da, nisu knvi samo predavači 1 već i studenti. Oni malo u’ie, i ne pokazuju veliko zanimanje za knj ževnost, aza to nisu krivi samo predavači, već i nešto drugo, dal.eko složenije. Predavanje ;

i knj ’ževnosti ne podrazumeva sa • mo interpretaciju književnih deia, već i istorju književnosti. Опа traži da se savlada određena i suma faktografskog znanja. Lnterpretacija bez poznavanja činjenica nije moguća. Godine u Lstoriji knj ževnosti n : su samo puki podaci, več zaistavice na putu Ijudskog duha. Faktografija je važna upravo za darovite studente, jer sama darovitost ne vodd daleko I ne vodi putev ma Univerziteta. Ovde se i uči. Nastava liiterature se neće obogatiti samo dovođenjem pesnika kojl bi govor li o poez jd, već pre svega time što će se sa katedre ne samo predavati već voditd i razgovori i polemika, Ja sam to sam pokušavao. A tu sam naišao na ono što je zai mene porazno i što za mene predstavlja ključni problem. Ima stu denata koji jednostavno ne uče, koje lileratura ne zandma i koji ne mogu da vode dijalog, јег ne znaju. Mislim da oni čak i ne ćitaju. Tu i najbolji nastavnik ne može ništa da uradi. Zaišto je to lako? Na akademijama postoje prijemni ispiti, postoje testovi kojima se utvrđuje znamje i nadarenost đaika koji hoće da ih pohađaju. Mi takvu praksu nemamo, i meni se sve više čini da se na naš fakultet, i na neke druge humanističke fakultete, upisuju đaci kojima je glaivnd c ; ij da završe nekakvu školu, da overe semestar, i kojima ndje na umu ni znanje a kamoli darovitost, Oni nameću sumornu aitmosferu koja onemogućava rad i drugim, dobrm studentdma. Za koga da predajemo i koja rnerila da primenjujemo? Za one koji su dairoviti, iii za potencdjalne profesorčiće? Ne može sc diskutovati i voditi polemika sa studentom kojl ne zna šta ie to jamb, koji ne zna god nu Кагаđorđevog ustanka. O merilima bi trebalo još duže govoriti. Daću jedan primer: jednom je dolazila policija da proveri da li je jedan naš student zaista diplomdrao na ovom fakultetu, jer je u školi tako neznalaćkl predaivao da su se Ijudd zapitali, шје li on možda falsfikovao diplomu... Misl'm da ste u ovora razgovoru za okruglim stolom postavilj jedno temeljno pitanje. To je pdtatnje univerzitetskih udžbenika. Krileriji po kojima se može ocenjivati vrednost jednog profesora, po kojima se mogu rešavati i kadrovska pitanja jesu udžbenici, a takođe i pedagoška sposobnost profesora. To su dva osfnovna problema. / Slavko Vukomanovlć, asiistcot; Hteo bih da kažem nešto o tome zašto studenti malo rade i malo čltaju. Svakaiko da su i razlozi profesora Popovlća zasnovand na člnjenicama. Međutim, možda je i preveliki broj časova oko 40 nedeljno to što sprečaiva da se studentl bave studioznira radom. Treba o staviti prostor studentlma, oslo boditd ih neklh časova u korist sem narskih vežbanja da bi oni mogili da izvrše I svoje obaveze u učenju i da se Istovremeno dublje zainteresuju za književnost Nevolja je u tome ito mi oaša vežbanja pretvaramo u predavanja, umesto da bude obrauto. Zoran Konstantdnović, profesor Početak ovog razgovora bdla je siimpatična kritika svih pro fesora *En general« (tj. uopšte) ali ta kritika nema onu težlnu koju sam ja očeklvao. Očekdvao sam kritdku svog rada (prvi u* slov džentlmenslva je primiti kri tiku). Ja mislim da i među ргоfesorima ima dosta sposobnit Meni su poznatd slučajevi da su našira profesorma nudidi kafedru u inostranstvu, ali su je onl odbili ostavši na našem fakultetu. Na svojim seminarskdm vežbama na prvoj godini ja se uvek trudim da sami studemti Izlažu, a md da ocenjujemo njihov rad.

SLOBODANA SIJANA

Več na drugoj godini, mi pokušavaimo da razvijamo ambicije studenata, da ih izvedemo do prvog samostalnog rada. U tome i jeste lepota našeg poziva. Ja b : h kao portir više zaraiđivao, ali saznanje da nešto stvaram, neodoljivo ше privlači mome p-> zivu. Inače, što se tđče predloga da pesndci predaju poeziju na fakultetu, meni je lično poznait jedan primer koji bi mogao sve to da iJustruje. Na jednom zapadnonemačkom univerzitetu postojala je takođe tendenc ja da profesore zamene pesnioi, ali je to bio potpu/ra promatšaj. Ni jedan književnik nije mogao da Lspun’ ceo semestar sadržajnirn predavanjima pošto knj ževnici shvataju i ocenjuju poeziju subjektivno, Sto se tiče pozivanja profesora sa drugih' fakulteta, kod nas je postojala noka slična tradicija, ah mislim da bi se to moralo drukčije postaviti. Međutim, ova predavanja nisu od tako velike važnosti za studente kao što Đorđije misli. Trebailo bi pozivafci naučnike sa samog vrha evropske nauke a zaifcim im dati pogodan termin, siraultane pre* vodioce, ako je potrebno. Ne vidim zašto bi Filološkl fakultet morao da bude književni centar. Kolarčev univerzitet гаdi zajedno sa nama, kao naša tribina, i ne bl trebalo da postoji nikakva konkurenc ja. Inače među samim studentima bi trebalo razvijati 1 naučni i kreativni rad na književnosti. Đorđije Vukovič, student: КоГко je meni poznato, naj bolje su o pesnicima napisali samd pesnioi. Aleksaindar IMč, student: Svakako da je zahtev za savladavanjem faktografskoa znanja, za učenjem istorije književnostd i istorije naroda u kojoj je ona nasitala, opravdan. Ne treba dozvoliti da jedan diletantski, ne znalački duh, prevlada i na Univorritetu. Akademska strogost i* таа svojlh dobrlh strana. Ali jedna od dobrih strana akaderaizma svakako je i u tome da on nije nespojlv »a onim što Đorđlje Vukovič predlaže. Pesnicd bl mogli uspešno da govore o poezlji l književnosti. Naravno, oni pesnica 1 ond književnicd kojl u-

meju da mlsle o poeziji. Uveren saim da bi Crnjanski imao šta da kaže na Filološkom fakultetu. I ne samo on. Miroslav Josdć Višnjić, student: Hteo bih da dam пакоГко primedbi o pomenutim temama. Za studente je istorija knj zevnosti neobično važna i prirodno je da čovek kojd se bavi naučnim radom i objavljuje knjige u toj oblasti time st če pravo da bude profesor na Univerzitetu. Ali, ukoliko je neko primljen za predavača zbog knjige koju je objavio, on ne srae da ostane nai tome da tu knjigu sada prepričava i čita student ma. To oni mogu i sami da rade. Takav udžbeтк bi morao bitd samo polazna tačka, samo osnov za dadje Izučavanje književnostd, a ne početak i кгај studija. Isto tako, m’srim da fcreba razbLjati dogme o knjdževnostd (a pod dogmom podrazumevam unapred, a priori i trajno date sla vove) boljim upoznavanjem teorije književnosti i estetike. Slo se tiče merila pri određivanju nlvoa predavanja, svakako da ih treba određivati prerna dobrira student'ma, a ne prema rđavlm, Miislim da hi se pitanje opterećenosti studenata preveldk’m brojem časova, moglo rešavati jednim ozbiljnim dogovorom studenata i profesora. Miodrag Popovič, profesor: Vi danas kažete da je nivo predavanja vrlo nizak. Ispričaću šta se meni desilo. Kada sam primljen na ovaj faikultet, u vreme »sindikalnog kriterijuma«, na diplomsikora isrpitu je padalo do 20 odsto kandidata. Pooštrio sam kriterijum, i počelo je da pada i do 50 odsto sfcudenaita, a ja sam postao najomraženiji ргоfesor. Studenti su bdJd vlše nego nezadovoljni, iako je to bilo samo u njihovu korlst. Vi niste zadovoljni nastavom, ali ove dlskusije vode u kritiku kojom se ništa neće rešiti. Mi moramo da podižemo klasični nivo nastave. Moramo dakle voditi borbu za kvalitetne kadrove. Od toga najviše zavisi hoćemo U unati pravu nastavu Ш »kurseve« poezije. Radoslav Joslmovlč, docmt: Ukollko ozbiljno žaTmo da govormo o savremenoj nastavl književnosti, ne možemo se, kao рге desot godina, zadovoljiti sa-

SLOBODANA AUANA

mo poznavanjem onoga što našd profesori govore na predavanjima. Moramo znati i šta onl pišu. Za proteklih deset godna naš fakultet je stekao impozantan broj knjiga objavljenih u zemlji i van nje. To naša javnost ne prati, nju zanimaju senzacije. Tako је o profesom Ostrogor skom pisao samo jedan student, a o nekoj zbird pesama plše se u »Pol tica« nekoliko puta, po pet stubaca. To merilo, taj poetski rommtizam, ne možemo pre neti u oblast ocenjivanja naučnih dela o literaturi. Могашо se tmdiiti da upoznamo osnovne tokove svetske misli o književnosti, jer je to načLn da vidimo i sebe u nj ; ma. Lenjin je rekao da ne vredi niikakav metod ako se ne poznaju činjemrlce, ali da i č njenice ne vrede mnogo ako se ne poznaje duša metoda. Želim još da isitaknem da izvesni naši radovd i predavanja sve više stiču evropski renome. U to se lako možemo uveriti ako čLtamo evropske časopise. Misl m, isto tako, da pozivanje pesnika i književnika na Univerzitet, u razl čitim oblicdma, može da koristi. Teško državi u kojoj filozofi i diržavnicd ne mogu da nađu zajedinički jezik. Po anadogiji, teško profesorima koji predaju knj ževnost a ne mogu da nađir zajednički jeziik sa književnioima. Slavko Vukomanovič, asistent: Koliiko je pratim razvoj naše literature, v dim da je iz ove zgrade izašlo vrlo malo pravlh taJenata. Cini md se da je to posledica nedostataka naše nastave, koja ne prihvata od početka talentovane studente, ne obraća dovoljno pažnje na njih. Većina

studenata, možda, želi samo da dobije diplomu, ali dobar deo njih želd nešto više. Мл Lm to moramo omogućiti. Sadašnjl nžim studiranja teža ka bezbojnom proseku. STATUT SPUTAVA SAMOUPRAVUANJE Predrag Bogdanoviđ, stuđent! —Misl'm da moramo govoriti 0 našem Statutu. Md smo u Fakultetskom odboru nedavno рк> kušali da rešimo neke probleme, 1 bili smo silno iznenađeni kad smo uv deli koliko je naš Statut okoštao, kol : ko sputava. On se mora najhitnije menjati, ali da bi do toga došlo čeka se novi Zakon o školstvu, koji neće bati sikoro donesen. Ako mi ne po> krenemo па vreme diskusdju o ипегшпа našeg Statuta (neophodna je javna d skusaja), veruјеш da će doći do situaoije kakva je prethodila junu. Kod nas postoji samo formalno samoupravljanje. Studenti treba da se iskazuju preko Saveta i Veća fakulteta, i Veća odseka. Međutim, članove ovih tela sač njavaju ugiavnom profesori, a studenti, uikoliko ih pozovu, najčešće imaju pravo samo da diskutuju, ali ne i da odlučuju. Ili, na pnimer, zborove ne sazivaju studenti, nego dekrjn. To je apsurd. Na ovaj nac n, više je nego povređeno рга vo studenata na samoupravljanje. U junu је zbor svih rađn : h Ijudi fakulteta, kao samoupravno telo, položao ispit. Zato ga rai sada шогашо ozakonit’. Ideje o ovim izmenama moraju potećd od nas, a ne da čekamo zakonc o školstvu. Samo na nama je da defimšemo i prJivatimo novu formu rada.

SLEDEĆI OKRUGLI STO »STUDENTA« ODRŽAĆE SE U CETVRTAK, 19. DECEMBRA U MALOJ SALI DEKANATA MEDICINSKOG FAKULTETA.

CRTEZ

CRTEŽ

MODERAN FAKULTET IZA STARE FASADE

FILOZOFI NESTRPUIVO OCEKUJU ADAPTACIJU ZDANJA U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI

Već tri god’ne u »kas'« Filološkog fakulteta nalazi se milijarda namenjena za preuređenje stare faku'ltetske zgrade, atli radovi nisu mogld počotd zbog odugovlačenja urbahističkh »vlast:« U staroj zgradi Filološkog fakulteta, u Knez-MihaLlovoj ullcd broj 40, odavno je ponestaJo prostora za normalno Izvođenje naistave, to je i zajednica »primila na znanje« kada je još pre tri godine izdvojila mdlijardu (starih) dinara za podizainje nove zgrade, ali radovi nisu počeld nd do danas! Tri godine trajala su nastojanja fakultetskih vlasd da dobiju odobrenje za izvođenje radova! Da ne beše potpredsednika... Naime, deo Knez-M haidove ulice, od Akademije nauka do Kalemegdana, u kojem se nalaizi 1 zgrada Filološkog fakulteta, označen je kao gradsko područje u kojem mora da se vodi računa o zaštiti ambijenta, pa »nadležnl« u ovom slučaju Urbarlistički zavod i Zavod za zaštitu spomenikai kulture Beograd nisu hteli da daju svoj blagoslov za podizanje nove zgrade. Pune dve i po godine novac l ргојека! bill su gotovi, ald dekan Faikulteta dr Dimitrije Vučenov za sve to vreme nije uspevao da

dobije građev msku dozvolu sve dok se ove godine nije ustanovdlo da je zgrada sklona padu. A i tada je odobrenje dobijeno tek uz intervenciju potpredsednika Skupštine Bcograda \Шапа Vukosal Kad smo videOi da u »taroj zgradd viSe ne bd smala da se izvodi nastava, uputili smo plsmo potpredsedn : ku gi'ada i tražili njegovu pomoć. Posebno su bili upomi studenti: uisu hteli da se pomire s tam da novac za novu zgradu leži pune tri godine a oni se još muče u stajroj, saimo zato što nadležni ne žele da Kvare ambijent ovog dela grada kaže profesor Vučenov. (Zanimljlvo Je da su urbanlsti, koji su tako dugo bili »gluvi« za zahteve studenata i fakultetskih vlasti, na dogovoru kod potpredsedntkja Gradske skupštine bili vsoma popuslljivl sporazum je postignut za cepunih pola časa op. ur). —Tu smo se dogovorili da sada&nja fasada zgrade, zbog svoje kuhumo-istorijske vrednosta, ostane ista, uz izvesnc konzervatorske radove, a to za nas 1 nije bilo važno. Glavno je da čemo najz&d početi da zidanrj novu zgradu, pa makar iza starc fasade kaže dekan Vučenov. NAPOKON ZAJEDNIČKI KROV ZA FILOLOGE!

Svima na fakultetu žttrt se da radovi pofnu Sto pre, ali to za sada neče biti moguće po trebno je da se napravl i novl projekt, po§to jc u prvooitnom ojlo predvlđeno da zgrada dobije i novu »l’ce«. U očekivanju novog, кггавx:jenog projekla, raspLsaćeno llcitaciju za izvođačc rad'jva, kaiu u Sckreiarijatu fakulteta. Nnstojaćcmo da radort Bto рге poćnu jer je zaista krajnje vrcme da se okupimo u sopstvenoj kući. StmlerM ovog fakultcta rade, naiiiie, u više zgrada. Na jednom mcsti« slušaju predavanja, a na drugom vefbajiu Svcga loga neće bltl kađ buđe gotova nova zgrada: pređviđen je dovoljan broj pro&torija za ргеЈаvanja 1 vežbe, a, osim toga, fakultet će bitl snabdeven i savremenijim učilima. Bude U sve kako smo гаmislili, übuduće neće bitd ni briga oko prijema novih studenata, primaćemo ih više nego do sada. Ove jesen’, istina, primild smo više brucoša nego što smo proletos predvideld, ali ipak nismo š'rom otvorili vrata, pošto još uvek nemamo uslova za rad sa većim brojem studenata гекао vam je dir DimLtrije Vučenov. Saznali smo, na kraju, da će možda već u jesen 1970. godine Fiiološki fakuiltet početi da radi u novoj zgrađi.

А. ANĐIĆ

SA VI MEĐUKLUPSKE IZLOŽBE FOTOGRAFIJE BEOGRADSKIH STUDENATA

Sesta Međuklup&ka fafložba fotograf'ja studenata Beogradskog univerziteta, kojat je otvorena u Salonu fotografije na Bulevaru revolucije, pokazala je da fakultetskl fotoklubovi uglavnom drematju. Od 150 fotografija sa temom iz studentskog života 1 slobodnom temom žiri nije mogao ga odabere dovoljno dobrih, tako da su, kako bi izdožba ipak mogla da se održi, primljene i fotografije koje ne zadovoljavaju ni najminimalnlje norme za izložbu II ranga. U slaboj konkurenciji najboIji su bill izlagači foto kluba Veterinarskog fakluteta: Aleksan dar Stevanović doblo je dve prve nagrade za pojedinačnu fotografiju (Mreže) i za kolekciju fotografija sa slobodnom temom, Stanimir M'tić prvu nagradu za fotografiju Samostipendiranje, a Simeon Želčevski za kolekciju fotografija sa temom Iz studentskog života. Razočarao je nekada najbolji univerzitetski foto-klub, »Elcktrotehničara«, koji se nije pojavio na izložbi ni sa jednom fotogiraflLjom!?

А. POPIVODA

10.

STUDENT

1968/2*