Student
STUDENTSKA "PEČALBA“
Mnogim studentima je rad preko Student-servisa način da dopune sređstva za školovanje, mnogima je to osnovni izvor, ali mali broj njih ostvaruje i solidne zarade. Godišnji obim studentskih poslova iznosi preko 7 miliona dinara. Studenti obično ne biraju posao, važno je da što zarade za kraće vreme. često rade i u lošim higijenskim uslovima, bez ikakvih zaštltnih sredstava. O studentskim poslovima razgovarali smo sa upravnikom Student-servisa Svetomirom Protićem, nekolicinom studenata sa dužim »radnim stažom«. Prošle školske godine, kaže upravnik Protić, donesen je novi Pravilnik. Bitna izmena J'e ta što je uveden imovinski :riterijum prilikom učlanjavanja. Studenti čiji su mesečni prihođi veći od 500 dinara po članu domaćinstva ne mogu da budu članovi Servisa. To je imalo za posledicu da se broj članova Servisa smanji sa 5 hiljada na 2700. Servis više ne vrši direktno učlanjivanje već na osnovu uputa koji student dobija od svoje materijalne komisije. Uprava Zadruge upoznata je sa pojavom menadžerstva, ali . sami studenti snose krivicu što ne možemo takve pojave da onemogućimo. Kad pozovemo studente koji naširoko i nadugačko pričaju o tome da pojedinci uzimaju za posredovanje deo njihove zarade, obično kažu: jedan crni, jedan plavi i sl. Kad bi studenti koji su ogorčeni na ove »preduzimače« rekli njihova imena, mi bismo ih jednostavno isključili iz članstva u Servisu. Omladinska zadruga sa Novog Beograda do sada nije uticala na obim poslovanja našeg Servisa. Ima, doduše, izvesnih pojava nelojalne konkurenciie. U »Jugofundu«, na primer, bili su voljni da povećaju satnicu za 50 s. dinara studentima. ali su odustali zbog toga što je Omladinska zadruga ponudila jeftinije usluge. Iz istog razloga postoii mogućnost da studenti budu istisnuti sa većeg broja težih fizičkih poslova. Na kraju morali bismo kazati -oida su studenti katkad nediscipli<j,Hovani na radu. Tako su studen!> ti, , koji su radili u preduzeću »Metal«, pokušali da iskoriste »kampanju izvoza« i zatražili su povećanje nadnica računajući da zbog hitnosti posla u preduzeću njihov zahtev neće biti odbijen. Međutim, bili su otpušteni. Sada ovo preduzeće, koje je obezbeđivalo posao za veći broj studenata, više ne traži njihovu pomoć. Sličnih slučajeva ima još Naravno, oni su zaista retki. KAKO SE NALAZI POSAO CVETKO ĐOKOVIĆ, student IV Filološkog fakulteta, već pet godina je u Beogradu. Poslovi preko Student-servisa bili su mu glavni izvor sredstava za školovanje. Kad sam prvi put došao u Student-servis i proveo nekoliko ialovih jutara u čekanju pred . lalterima, učinilo mi se da nikad neću uspeti da dobijem posao. A nisam hteo da se vratim kući. Tražio sam savet starijih kolega, zalazio u pojedina preduzeća. Uverio sam se da je najbolji na-
POSLOVI NA KOJIMA RADE STUDENTI
čin da se dobije posao upoznati se sa Ijudima koji su upućeni u »tajne« dobijanja posla. Naravno, zato što dobiješ posao treba da odvojiš 10 odsto od zarade, na primer, izvesnom Frenkiju u zemunskom »Navipu«. U »Navipu« se radilo noću. Postojala je i velik opasnost od povreda, I još jedna opasnost: ako se posao ne završi na vrerae, propadne zarada zbog toga što je preduzeće plaćalo penale. Neposredno pred moj dolazak bilo je izvesnih izmena u zatvorenoj Frenkijevoj grupi. Ali Fren ki je gođinama ostajao šef i uzimao 10 odsto. Izgleda da je nekoliko procenata davao i poslovođama. Oni su ga zato držali kao svoga, pazili da mu se što ne desi i da im ne ode. Poslovoue su uvažavale upute iz Studentservisa samo ako ih on lično odobri. Uostalom, sa njegovom grupom nikad nije bilo teškoća a kako on to radi, nije njihova briga važno je da posao ide. Ako vam je Frenki hitno zatrebao, mogli ste ga naći pred »Moskvom« ili na nekom otmenom, ekskluzivnom mestu. KO JE FRENKI? »Frenkija« naročito ima 1 »specijalnosti« čišćenja zgrada nastavlja Đoković. Običnom »radniku« koji је uz to još i student, рга vi pravcati, onaj koji posle izvesnog vremena i završi po koju godi nu studija, ostaje da uzme svoju špaklu, tuce žileta i zavežljajčić krpa i da sa dosta napora pripremi stan za useljenje... Zarada od ovakvog »šljakanja« zavisi od kvadrature stana, ali se uglavnora kreće od 6 do 7 hiljada po stanu. To što se priča da ugovarači posla dobiju grdne раге ne može se proveriti јег ko zna kako se ugovara i gde. OSMA SILA Jedan od prvih poslova na kome sam radio i na koji sam se, u krajnjoj nuždi, vraćao jeste prodaja knjiga. U preduzeću »Sedma sila« radio mi je brat. Kad sam se obratio jednom saobraćajcu i pokazao mu adresu koju tražim, reče mi: »Zgrada preko puta, prve stepenice levo, pa kad uđeš übrzo ćeš postati osma sila«. Kao takva sila radio sam na štandu u Studentskom gradu. Knjige su bile ozbiljnog sadržaja i slabe prođe. Zarada 20 odsto od bruto iznosa. Izvukao me je Ce Gevarin Dnevnik i brošura »Ko je ko u Jugoslaviji«. Godinu i po dana bio sam aktivni mlekadžija. Više puta me je kudio i hvaiio »razvodnik« čika Fića. U ovom poslu sve zavisi koji rejon dobiješ. Ja sara radio na Dorćolu. Iz gajbi u mom rejonu često su nestajale flaše. Kad sam na to upozorio čika Fiću, on je slegnuo ramenima i kaazo: »Tvoj posao -- tvoja šteta. čuvaj«. I stražario sam. Mrznuo sam na klupi u parku sa koje sam imao dobar vidik. Sve flaše su bile na broju tih nekoliko jutara. Kad sam prekinuo sa stražarenjem, flaše su ponovo nestajale. Naravno, sve su odbijali od ionako slabe zarade. Übrzo su mi nestala i kolica za rasturemje. Nije mi preostalo ništa drugo nego da kupim plakajzne, točkove, platira švajsovanje i tako skrpim nova kolica. MILIVOJE ĐUKANOVIC
Izveštaj sa jedne konferencije SK
Na Arhitektonskom fakultetu 7. 12. 1968. održana ie podišnja skupština konferncije SK. Od oko 200 članova došlo je oko 130. Konferenciju je otvorio, tačno na vreme, dotadašnji sekretar Ranko Radović sa nekoliko reči dobrodošlice i niolbom za diskusiju. Diskusije nije bilo. Pole 15 minuta ćutanja javio se prvi diskutant, Ranko Radovič. Spomenuo je jun, i junske događaie, i niihov duh, koji se očigledno izgubio. Govorio je o našoj nevoljnosti da sa reči pređemo na akciju. Onda je otišao na mesto, usred tišine која је traiala sledećih 15 minuta Od strane radnog predsedništva dat ie 15 minuta odmor. Da se diskutanti bolje pripreme. Posle odmora, i uvodne pauze od 5 minuta ćutanja ■govorio је Milorad Dimitriiević, docent. Spomenuo je ргоblem prepisivanja i dao nekoliko slikovitih primera. Seo je, okružen ćutniom od oko 10 minuta. Sledila su još dva diskutanta, Dimitriie Mladenović, asistent, koji је pokušao da zainteresuje prisutne za stručne teme, i Đurđe Bošković, profesor, koji је bio pobuđen da napadne jedan članak iz »Borbe« u kome se iznose problemi Kosmeta. Tamooni ćutnie nisu izneverili. Smeh u amfiteatru izazvala je reakciia dekana (Petra Anagnostija) na spominjanie tendenciozne ankete sprovedene od strane Instituta za Društvene nauke, Institut je izgleda iskoristio temu da bi se informisao o nekim drugim stvarima, naročito onim koje su se dešavale u iunu. Dekan nije znao ništa o sadržaju te ankete, i bio je pomalo zbunien. živost je traiala kraće vreme, pa je onđa traiala ćutnia. Student Vladimir Radovančev održao je poduže slovo o problemu kooperacije privrede i fakulteta. Na kraju je drugarica Ješić, student, uzbuđena i pokrenuta plemenitim gnevom, predložila rasformiranie svih društvenih organizaciia na arh. fakultetu, usled evidentne nezainteresovanosti studentskih masa. Nije se našao niko ko bi bio voljan da protivureči, Potora su izbrojani glasovi za nove članove sekretarijata, i posle nekoliko pozdravnih reči od strane predstavnika novoizabranih, skupština arh. fak.bila je završena Ukratko, to bi bio opis onoga što je bilo, i što је viđeno. Sledi kraći opis onoga što je bilo, a nije viđeno.
Pre svega, većina od 130 prisutnih su otišli kućama posle više od 2,5 časa ćutnje špikovane pojedinačnim pokušajima da se ona minira, sa uverenjem da je ova skupština totalno neuspela. Ja bih se složio sa ovim, ali bih dodao da ništa nije više neuspela od 5 prošlih godišnjih konferencija SK kojima sam prisustvovao. Razlika је u tome što je neuspeh ovoga puta bio očit, usled odluke dosadašnjeg sekretariiata da inicijativu ргеpusti članstvu, tako da ne bi bilo dirigovane diskusije. Inače ova namera starog sekretarijata, pod vođstvom Ranka Radovića, asistenta, је već ranije bila kritikovana, i to nekoliko puta, od stranie onih koji smatraju da је funkcija mkovodstva da vodi, a ne da služi kao tehničko telo које će da saobraća između želia članstva i njihovog ostvarenja. Uprkos kritici, stari sekretarijat je ostao pri svojoj odluci, smatrajući da је ona direktan odraz stremljenia izraženih u junu. Narod је bio nezahvalan i nije prihvatio inicijativu. Za ovo postoji nekoliko objašnjenja: narod ne valja, nije svestan, leni je, inertan i treba ga bocnuti s vremena na vreme, da vidi gde mu sreća leži. Ili narod nije kadar da shvati da je vlast u njegovim шката. ТИ, pučina je stoka jedna grdna, kako kaže Niegoš Suma toga bi bila: narod nas ie razočarao, očekivali smo više od njega. Neuspeh jedne konferencije meri se količinom njenog ćutanja. Uspeh se meri brojem reči. Kaže se »diskusija је bila plodna« ili »dmg је dobro diskutovao« ili »oštro ie diskutovao, alal mu vera«. Bezgranična vera čoveka kop je dosada ćutao pa može da govori. Slobodnije nego ranije. Međutim, i vera u reč prolaze, uporedo sa utvrđivanjem saznanja da se radi samo o reči, i ništa više. ReČ »diskusija« postaje bomba čije šuštanje prazni amfiteatre i dvorane. Dosta je bilo diskusije. U junu nas је okupila akcija. Ne reči, već akcija. Jedino će nas akcija i dalje sazivati. Zato smatram da 23. godišnja konferencija SK arhitektonskog fakulteta nije potpun promašaj. Ona ie uspela utoliko što je bila poštena, poput golog čoveka, bez laži i baroknih detalja. Takve pojave izazivaju pitanja, a pitanja su uvek dobra.
MOMCILO SELIC
ZAR OPET U VAKUUMU?
Treba ođmah istaći da je većina delegata na konferenciji bila pasivan posmatrač. Cekali smo petnaestak mučnih minuta da se javi prvi diskutant. Protekli period ocenjen je kao period nedovoljne aktivnosti, što se delimično opravdava prelaskom na novu organizacionu strukturu. Sekretarijat je bio inicijator mnogih akciia, ali baš sve nije uspešno realizovao. Rešavao je ozbiljna pitanja, ali se nije uvek najbolje snalazio. Ogranci su daleko od pravog sadržaia rada. Nastavnički aktiv nije našao svoj metod rada, sa zakašnjenjem je reagovao. Nismo čuli koji su naredni zadaci, a svakako ni to kako ih ostvariti i izbeći slabosti iz prošle godine. Zamereno je što se u izveštaju prećutkuje optužba iznesena u zaključcima Gradskog komiteta i UK da na ETF ima i onih sa ekstremističkim stavovima. Naime, te tvrdnje se kao neosnovane odbacuju. Na dnevnom redu je bila 1 po-
SA GODIŠNJE KONFERENCIJE SK ELEKTROTEHNICKOG FAKULTETA
litička situacija na fakultetu, u vezi sa njom i odnosi u aktivu nastavnika, i određena istupanja i akcije u proteklom periodu. Aktiv nastavnika i Sekretarijat su zaključili da problem od nosa među nastavnicima rešava sam aktiv. Međutim, na zahtev studenata delegata govorilo se i o tome. U vezi sa istupanjem u junu rečeno je da, u odnosu na platformu i opšte stavove SK među članovima aktiva i Sekretarijata nema razlike. Razlike su se jedino ispoljavale u oceni konkretne situacije. Na kraju, umesto zaključka, citiraćemo dvojicu delegata sa ove konferendie: Zašto smo u vakuumu? Stvari se dešavaju van nas. Razni forumi donose zaključke o problemima koje nismo uopšte razmatrali, čak priličan broj članova o njima nema pojma. 7~ Ne osećam se prijatno kad svi ovde ćutimo i ne dižemo svoj glas ni o čemu. Ovakav način rada nc vodi uspešnijem delovanju. s. e.
KOD ORFEJA U 8 TREN ZA VEK
DOM OMLADINE (VELIKA DVORANA) 17. XII 1968. u 20h
VECE -.JS.S4JL»!? LADE pe SNICKE GENERACTJE: RADOMIR AKDRIĆ DRAGOMIR BRAJKOVIĆ ' MOMA DIMIĆ SRBA IGNJATOVIC RAJKO PETROV NOGO ADAM PUSLOJIĆ RADOMIR PUTNIK IBRAHIM HAD2IĆ PREDRAG CUDIC O PESNICIMA I POEZIJI GOVORI MILOŠ CRNJANSKI
LOŠI USLOVI
U posebno lošem stanju nalaze se domovi nekili viših škola koji nisu u sastavu Zajednice studentskog standarda. Vrlo loši uslovi smeštaja u njima naveli su jedan broj studenata sa viših škola čiji su ovo domovi da konkurišu u domove koji su u sastavu Zajednice. Un verzitetski odbor formirao je komisiju čiji je zadatak bio da sa predstavnicima tih domova ispita stanje u njima. Predsedn’k te komisije kaže da je stanje u ovim domovima zaista zabrinjaivajuće. U malim sobama nalazi se i po pet kreveta, nema ni minimalnih h'gijenskih uslova. Uz to, stanarina u nekim od ovih domova prilično је visoka. No, ovi domov ; prinuđeni su da ! tako životare jer nemaju dotacii ja ni od osnivača, ni od škole. Komisija je obišla domove Škole za socijalne radnike, V'še i>edagoške škole u Zemunu. Više i Srednie železničke škole DIF-a, Više škole za med’cinske sestre, škole Centralnog odbora jugoslovenskog Crvenog krsta. Organizovan ie i sastanak sa direktorma ovih škola, studentima i pred stavnicima osnivača. Osnovane su i tri komisije. Jedna će da : život u domu Više škole za sociialne radnike, dmga u domu Više pedagoške škole u Zemunu, a treća u domu Više i Srednie železničke škole. (U domu Više škole za medioinske sestre nekc stvari se popravljaju). DOM ŠKOCE ZA SOCIJALNE RADNIKE Dom je internatskog tipa, Sta narina i ishrana koštaju ukupno
U DOMOVIMA NEKIH VIŠIH ŠKOLA V
300 novih dinara. Parnog grejanja nema, već se upotrebljava ugalj. Zgrada je dosta ruinirana, instalac'je dotrajale. U sobama nema vode. Nema prostorija ni za klub (kad ima nešto interesantno, televizor se iznos i u hodnik). Tek u junu se planira potpuno renoviranje doma. Za sada ne postoji stručno lice koje bi vršilo popravke instalaoija i sl. To obično rade studenti kaže domar takođe student Više socijalne škole koji vodi bri; gu o održavanju doma, a za taj posao dobija besplatno stan i : hranu. DOM VIŠE PEDAGOSKE ŠKOLE U ZEMUNU i Stanje u ovom domu nešto је bolje (stanarina je ista kao i u Domu za sociiaine radn'ke). No i ovde studenti imaju dosta primedaba na uslove. Hrana je dosta slaba. Ne smemo u sobama da uključujemo radio-aparate. Ne može da nas poseti ni najbliia rodb'na. Predlagali smo upravi da za vreme obroka obezbedi inuziku sa gramofonskih ploča. ali ni to n'ije usvojeno. Prostorije se zagrevaju svakog drueoa dana kaže studentkinja VPŠ. Ovakvo stanje zahteva da sc što pre izvrši potpuna rekonstrukoiia domova ovih škola, Ш da se što рге pripoje novoformiranoj ustanovi studentskog standarda na Beogradskog univerzitetu. V. MILATOVIC
SA GODIŠNJE SKUPŠTINE SS VETERINARSKOG FAKULTETA
Za razliku ođ većine godišnjih fakultetskih skupština SS na ovoj su problemi studenata prve godine bili na prvom mestu. To je i razumljivo kad se zna da је od oko 600 studenata ovog fakulteta više od 300 na prvoj godini. Međutim, iz referata i diskusiie saznali smo da veći broj studenata posle završene prve godine prelazi na Stomatološki i sl. fakultete. U stvari ti studenti su ili pali na prijemnim ispitima na tim fakultetima pa onda položili na prijemnom na Veterinarskom fakultetu koji је znatno lakši, ili su se idući linijora manjeg otpora, odmah upisali na ovaj fakultet, s tim da ga sledeće godine napuste. Većina studenata izrazilo je svoje negodovanje zbog ove iz godine u godinu ponavljane pojave, smatra jući da ti »gosti« na njihovom fakultetu ođuzimaju i tako mali prostor pravim studentima veterine. Drugi problem vezan za prvu godinu studija je ргоblem nastave fizike i hemije. Radi se o tome da Institut za fiziku ima svega jednu prostoriju, jednog profesora i jednog asistenta na preko 300 studenata, a vežbanja se obavljaju na drugim institutima pri čemu se moraju prenositi instrumenti na brzinu pred vežbe i postavljati da bi se odraah posle vežbe vraćali u ovu jedinu prostoriju. Vežbe iz hemije obavljaju se u vežbaonici gde druga godina vežba fiziologiju, treća godina patološku fiziologiju, studenti stomatologije vežbaju fiziologiju, a trka pred vežbe sa instrumentima je ista kao na fizici. Mogućnost za normalnu nastavu očigledno su minimalne. Pored sličnih proble ma na višira godinama, ima
problema i sa udžbenicima pa u tim uslovima teško se može oforraiti veterinar medicinar, tek možda veterinar bolničar. U svojoj diskusiji dekan veterinarskog fakulteta je rekao da ne deli mišljenje da je taj fakultet, tj orva godina utočište izgubljenih studenata navodeči u prilod tome đa se prošle godine od 308 upisanih, zadržalo preko 200. Ističući da sc rad SS u toku prošle godinc nije baš mnogo osećao, dekan je predložio da se ove godine posveti mnogo veća pažnja štampanju skripata јег je tačno da problemi sa udžbenicima postoie. Insistiraiući na učešću studenata u samoupravljanju, on je podsetio đa su dosadašnji studentski predstavnici u Veću bili u velikoi meri nezainteresovani i neefikasni i da se još dosta može i treba uraditi u daliem usavršavaniu organa samouoravljanja. Na Skuoštim se dalje čulo da F>ostoji nezainteresovanost za učešće u samoupravljanju, јег se retko prilazilo sa studentskih zahteva na njihovo ostvarenie. Zamereno je studentima. univerzitetskim stipendistima što se kao odlični studenti i budući nosioci naučne i druStvene delatnosti na fakultetu slabo angažuju u samoupravnim 1 društveno-političkim aktivnostima studenata. Na kraju, od nastavnika smo čuh da oni sa zadovoljstvom prihvataju i traže pomoć studenata, počev od organizovanja nastave do problema udžbenika, te da je pokretanje rešavania fakultetskih problema ođ strane studenata uvek dobro đošlo.
s. SEFER
1968/28
STUDENI
5.