Student

Otvoreno pismo volovima Jugoslavije

P šem Vam ovo u nedostatku \ remena da javno sa Vama porazgovaram o nekim suštinskim pitanjima koja nas, sigurno, obo strano muče. Vama je poznato da se na teritoriji naše zemlje nalazi veliki broj volova (nažalost, ne raspolažemo sa statist čkira podacima da bi mogli navesti njihov broj, niti pak ostale podatkc, kao recimo: broj volova na jednog stanovnika, niti pak brpj stanovnika na jednog vola). Nerešenost \aših, bezbroj p tanja, izaziva. doz\’olićete, pravu krizu, na našem gro-planu. Mcne čudi, kako to da vi ni do danas niste našli za shodno, da se organizuje u jednu organizaciju, u recimo, jedno »udniženje jugo-volova«? Cudi me, kako da b'ste uspeli da radite na nekim diskutabilnim pitanjima u vezi sa stvaranjem makar neke slične organiizacije. Istina, hijerarhiju ste postavili na čvrste noge, no stratifikacija i iznijansiranost se, međutim, slabo oseća. Vi se ni đo đanas niste izjasn'li pred oyim dništ\’om, preko postoječih institucija; da li ste za domovinu, da li stc za importe\port preduzeča, republike, nacije? Zbilja, smatrate li vi da ste možda volovi u čisto nacionalnom stilu, ili se pak osećate zađojeni jugoslovenstvom. Da M ste možda uradili nešto na međunarodnom planu? Da li ste ispitali zašto su Italiiani vel'ikim carinama onrmogučili vaš uvoz i tako omogućili plasman italo-volova? Zašto n : ste o tome ndržali jedan skup? Recimo ulične dcmonstracije vas : z sopstvene zemlie žole exportovati u beli svet! Kako bi naš narod bez vas? Ko bi osim domačeg puža imao ioš rogove? Ko bi balegao tako plodonosno po zernlji za koju ie vezana istorija obrade od rala đo traktora? Kako nemamo lavova, kome bi se bacali neposlušn:, ako ne vama na rogove? Poštovani dmgovi! Mi smo obični, samo obični ijudi. I volovi su deo našeg folklomog faktora, ako čemo pogledati istini u oči, pa reoi. Gleclajući doktrine, bez vas se doista ne može iako se više ne ore ralora, iako više ne vučete kolđ, niti nos’te jaraim. A ako ništa, budite spremnl da se žrtvujete za ovaj narod, koji vas gaji i ne samo gaji, več i tovi, timara; jer ste mu vi jedini rcntabilni deo. P. S. N : smo canibali neboj* te se, nečerrlo vas na klanice.

JOSIP BRDARIC

11. TEZA O MARKSU

(\APISANO U BEOGRADU 1968.) 1 Glavni prigovor dosadašnjem empirijskom socijalizmu jeste taj što nije ispunio svoj gjlavni zadanak oslobođenje radničke klase. Sve je oslalo na kršćanskorenesansno-prosvetileljskograđanskom nivou: oslobođenju rada. »Emancipirano ropstvo«, conditio sine qua non buržoaske epohe, uz bravurozan teorijskopraktički quid pro quo postaje glavna tekovina socijalističkih revoluoija. lako je ukinuto privatno posjedovanje nad sredstvima za proizvodnju, nije ukinut i radnik kao paroijalni čovjek, kao fragment racla, kao polazište građanskog draštva. 2. Pitanje, da li je promjenom karaktera svojinskih odnosa radnk prevazišao i svoi ropski položaj. nostaje osnovno pitanje socijalizma danas. Islina, ozbiljnost i privlačnost socijal'zma dokazuje se samo afirmativnim ođgovorom na ovo pitanje. Dosadašnja praksa nam ni iz hliza ne đaie takav odgovor. Radnik ne nrevazilazi svoj ropski jx)ložaj jednostranom izmienom vlasnika kap tala. On još uvjek egzistira kao kapital jer se nalazi u najamnom odnora snram države. nmišljeriog raorezemanta ončih interesa. Dok je vlasnika viška rada ranije i poznavao mogao je za rođendan da ga udovolji jednim karanfilom sad' l ga više i ne noznaie, iako ga osjeća. 3. To što je kapital sada državno-društvenog karaktera ima dobra stranu u tome što omogućava njegovo lakše prevođenje iz državnog u draštveni ili samo omogućava. Dok to ne učim, radnik je i dalje rob. U najboljem slučaju on ima iluziju slobode često i to nema. 4. Da bi se uspostavila podudamost socijal zma i socdjalist’čke revolucije, nužno ie radikalno snrovesti kontrolu viška rada od samih proizvođača. Glavni zadatak dosadašnjih socijal : stičkih revolucija sastojao se u tome da sociialno biče revolucije svedu na nolitičko biče. 5. Samoupravljanje skida smokvin list sa polif’čkog manipuliranja i etatizma u slučaju da je ono obuhvatdlo i globalnu političku, privrednu, sociialnu i kultumu strukturu; ako taj zahtjev ono nije isjxmilo, tj. ako ostaje samoupravljanje radnika unutar radništva samog, onđa samounravljanie sobom pokriv ftolotinju etatizma. Drugim riječima nerazvijeno samoupravlianje svodi se na sredstvo za ideološko zamagljivanje državne stvamosti. Samoupravljanie dosljedno snrovedeno, kako na raikro tako i na makro nlanu. znači ujedno i likv’dadiu vlasti u klasičnom smislu te riječi, znači destrukciju dr/a\mog aparata; početak liudske historije. To je, antropološki gledano, i ukidanie radnika kao otuđenog biča, kao fragmenta rada. S time i zhog toga to je i epohalni izlazak iz zatvorenog svijeta rada. 6. Država svodi samoupravlianje na rađničko samoupravlianje. Radničko samounravljanie je silovana stvarnost. Radnik je otuđen, parcijalno b : će, fragment čovieka i jedino radmk koji ukida sebe kao radndka, tj. koji se samoukida i time dobiva liudski dignitet može da samoupravlia. Biti sređstvo —za cilj, ti. biti radrmk, neprimiereno je samoupravljanie koje potpuno obuhvaća u svom totaltetu svrhu radnikove djelatnosb. Radnik postaje sebi samom potrebuiući čovjek! 7. Dok postoji radnik kao radnik nostoji i ne-radnik, tj. vlasnik njegovog viška rada. Radničko samoupravlianje tj. samoupravljanje neemancipiranog Ijudskog b T ća ie posljednja uđobna ođora koiom se birokraoiia odijeva. Ins’stiranie na potpunoj, zbiljskoi emancipaciji čovjeka, birokracija če na sva zvona oglasiti kao akt protiv čovjeka. 8. Kako u praksi tako i u teoriji (ova rlg : dna podiela rcvolucionamog pokreta izvršena je nakon i mimo Marksa) »sve ie u naiboljem neredu koii podsieća i koji je primjeren Braunovom gibanj'u (Braunovo gibanje je intenzivno gibanje čestica, a tjelo se pak nalazi u stanju mirovart ia. 9. Zakoni Braunovog gibanja poprimaiu karakterisljike neumitnih .prirodmh zakona. ali to je ujedno i njiljova »Ah lova peta« jer niihova đielotvomost »djeluie« zbratimlienjo sa< neđostatkom svijesti onih koji su ih stvorili. Raskrinkavanje »zakona« Braunovog gibanja danas je na đnevnom redu marksističke kritike. 10. Post-Marksov marks’zam je za izvršenje t°g zadatka. On je, izuzev riietkih primjera, filozofskokritički abortus- uč’njen u korist bujnog razvitka apologetike i scijentifikacije revolucioname ideologje. Za to je sposr-.ban rr"rikrizani bez marks : sta! 11. Ofi Marksa đo danas marksirii stt razh'čito (čit?<i: svakoiako) —k’em’ali svijct. RADT SE O TDME DA SB OVAKAV U 'TNE! frano cetinić V

NEĆU U POZICIJU

Pre nekoliko brojeva pod naslovom »NECU U OPOZICUU« M. Egerić je pisao o nevoljama guranog u opoziciju. Svako svoju muku muči. Moja nevolja je dvostruka jednd me guraju u opoz ci ju, a drugi u poziciju. Ne daju mi da mislim s nama si ili protiv nas. No, da počnem od početka. Sve je počelo sa značkama. Prošlog leta u neko doba pojavile su se znaoke znak raspoznavanja. bedž leta. Ja, eto, nisam mogao da nosim značku čak i kada samnavijao za »Partizan« i tako, nisu me prepoznali. Prosto ne volim značke svode me. Pogotovo ne velike značke mali sam pa sa velikom znaČkom izgledam još manji. Osećam se skučeno nikad nisam sebe mogao da izrazim jednom značkom, niti me je ona vezivala za ono što je trebalo da označava uvek sam je osećao kao neku podvalu. M’sli se grade dugo, a značke menjaju jednim potezom, od nedelje do nedelje: čas je nedlja Crvenog krsta, pa nedelja borbe protiv alkoholizma i sve tako... a ja ne stižem. Moji dušebrižnici upravo to i čine podvaljuju galamom, umuvavaju se, daju sebi mandate, dele anateme kao da se sve događa samo zato da bi on : mogli da govore preko zvučnika dozvoljavaju mi da se opredelim, ali samo ukoliko se opredeljujem za njih oni su nesumnjiTako je počelo: što ne nosiš značku, za koga si ti? Al : zašto drugovi, što ste takvi? I ja sam mlad, dajte i meni da budem malo revoluoionaran, zašto hoćete da samo vi budete revolucionarni. I ja volim da kritikujem i da zviždim, dozvolite mi da se ne složim, da imam svoje mišljenje, da sumnjam. Preslišavali su me, zapitkivali, ironično vrteli glavom i smeškali se zagonetno; za nas ne postoje mđividue postojimo samo mi i oni. Ovi mislioci od danas i aktivisti od sutra nisu mogli prihvatiti da je neko mislio i juče, osim ako je mislio njima za dokaz. Pošto govore u ime naroda, pokreta i kritike, ne mogu đa shvate đa postoji i neko ko govori u svoje ime. 1 tako, stalno me teraju da se dokazujem, za

ili protiv mi ili oni. Ako nešto kažem za koga je to, ko iza toga stoji, ako nešto napišem opet isto. Reči više nisu govor, već samo uputstvo, misli niisu (s)misao, već prosto opredeljenje. Netalentovani me guraju u opozic ju zato što studiram filozofiju, što imam 26 godina i što sam diplomirao na filozofiji Her berta Markuzea nesuvisili 1 bučni me guraju u poziciju zato što ne nosim značku i što sam podneo zahtev za preregistraciju. Pitaju me: da li si plafo čla narinu, a-a, ideš na partijski sastanak vuku me za rukav, cerekaju se i podgurkuju argumenti su im uvek bili jača strana. Ja im kažem; neću u opozicd- ■ ju, a oni mi daju dobronamerne savete, žale me, brinu se za čistotu moje duše, mojih misli i ko zna, možda će me jednog dana i prežaliti. Dobro je samo što se leta i god'ne ne svode na njdh. Dobro je što ideje ne žive na značkama i što od raznovrsnosti uvek preostaje toliko da se može začeti jedna nova raznovrsnost.

DUSAN PAJIV

ČVOR NA DEMOKRATIJI

POVODOM DISKUSIJE O IZGRADNJI NOVE ŽELEZNICKE PUTNICKE STANICE U BEOGRADU

U poslednje vreme vode se velike diskusije u Beogradu o predlogu Direkc'ije za modernizaciju železničkog transportnog preduzeća Beograd za privremeno rešenje beogradskog železničkog čvora, Ono se sastoji u podizan ju nove staniČne zgrade, rnontažnog tipa, u blizini stare, u smanjivanju broja koloseka u stanci uklanjanjem teretne stanice, u modernizaciji rada i pojačanju koloseka kao i u povečanju broja koloseka oko grada. U tim diskusijama svi se slažu đa beogradskoj železn'ćkoj stanioi niije mesto gde je i da predstavlja gradsko ruglo. Međutim. predlog 2TP, koji je prihvatio i Savet za uirbanizam grada Beograda, nedvosmisleno je odbačen od strane stručne javnosti. Stručnjaci argumentovano i objektivno pcbijaju sve navodne prednostl nove privremene stanice. AGITACIJA... Ali, tada se javila Gradska skupština zalažući se svim silama baš za to rešen je. Gradski rukovođioci krenuli su na skupove onštinskih aktivista da od njih, iako nestručnjaka, traže pođršku i da sa nlima podele odgovomost. Političkim aklivistima pitanje železničkog čvora Beograda predstavljalo je kao političko pitanje, koje je tehnlčl;i mihvačeno i sada se samo fraži saglasnost političkih aktivlsta. Oč'gledno je da su gradski oci, "posle neuspeha kod stručnjaka, izabrali liniju najmanjeg otpora, računajuoi verovatno, na »discmlinovanost« aktivista, koji, valjda neče odbaciti predloge »odozgo«. Tako je i bilo, jer su stručnjaci na tim sastancima ostali u manjini. I tako smo proteklih dana imali priliku da u novinama či-

tamo o podršci privremenom rešenju od strane opštinskih aktivista Slarog grada, Savskog venca, Obrenovca, Sopota itd. Istovremeno, potpuno su >zaboravljen'«: Društvo inženjera i tehničara, zainteresovani fakulteti Beogradskog univerziteta (Saobraćajni, Arhitektonski, Gradevinski, Mašinski itd.), Železnioki institut i druge vrlo kvalifikovane tribine, u dogovoru sa kojima bi trebalo rešavati pitanje beogradskog železničkog čvora. NEDEMOKRATSKI METODI Za ovaka/v, u suštini nedemokratski i birokratsko-formalističfci postupak karakteristično je joŠ nekolifco detalja; lako je reč o veoma krupnom i značajnom objektu, nije raspisan nikakav konkurs. 2TP Beograd ovc godine ima gubitak od 130 miliona dinara, a obećava đa če finansirati realizac'ju predloženog rešenja, za koju je potrebno, kako tvrdi, 80 miliona dinara. Predlog se pred građane iznosi potkrepljen velikim brojern prednosti, koje uopšte nisu dokumentovane. Za jedan takav projekt potrebna je obimna tehnička i ekonomska dokumentacija. Njegovi predlagači, međutim, ne iznose nikakvu dokumentaciju pred javnost od koje inače traže saglasnost. OTVORENO I »ZATVORENO« PISMO U takvoj situaciji usledilo je otvoreno p'smo Branku Pešiću. nredsedniku Skupštine grada Beograda, potpisano od 37 najviših naučnih i stručnih radnika, uglavnom sa Univerziteta. U tom pismu još jednom se izražava neslaganje sa predložen'm privremenim rešenjem beogradskog železničkog čvora i insistira na

neophodnosti optimalnog rešenja. Predsedniik Skupštine na to otvoreno pismo odgovara potpisnic’ma pozivom na razgovor, u kome bi, pored njega, učestvovali i predlagači prirvemenog rešenja. Sudeći prema pisanju štampe (»Borba«: sutra veliki duel) cilj tog razgovora je bio übedtti stručnjalte da nisu u pravu. Međutim, potpisnici »Otvorenog pisma« su želeli da pokrenu demokrtasku. ja’/nu diskusiju, pa da u skladu s tim sv! razgovori. pa i übeđivanja, treba da imaju karakter najšire javnosti. Vođeni tom idejom, potpisnici nisu ]X)setil' Branka Pešića, nego su ga pismeno obavestili o svom stavu i predložili da se sastanak odloz.i i ponovo organizuje uz prisustvo svih kom petentnih organizacija, koje bi mogle doprineti svestranora sagledavanju i rešavanju tog značajnog problema. Predioženo is da se organizuje široka diskusiia uz učešće najpozvanijih naučnih 1 stmčnih orttanizacija kao što su: Beograđski univerzitet, Srpska akademija nauka i umetnosti, Jugoslovenska narodna armija, Savez inženiera i tehničara, Savez urbanista, Savez ekonomista. itd. Sutradan smo u novinama pročitali iziavu predsednika da će Srpska akademija nauka i umetnosti presuditl ko je u pravu, Ostali su opet »zaboravljeni« Jako se zna da u Akađemiji nauka f umetnost* tj. nienom Odelienju tehničkih nauka nema ni jedan izričlto saobradajni stručnjak, te da ona sama teško ir/že »presudhi«. Naino\nji razvoj događaja je ovakav: Savet za urbanizam grada ponovo je potvrdio svoju ran'iju odlnku o prihvataniu oredlo??a. Odeljenie tehničkih nauka SAN prihvatilo je saradnju. Me-

đutim, na iznošenju ovog predloga pred Gradsku skupštinu pričekaće se četiri-pet meseci da bi se dopunila stmčna dokumentaoja. Verovatno je shvaćeno da su potrebni mnogo übedljiviji argumenti za jedan tako veliki a privremeni projekt. Metod iznalaženja najboljeg mogućeg rešenja uz učešće javnosti, koji je najađekvatniji za naše samoupravno društvo, izgleda nije prihvaćen. REC STRUCNJAKA: Zamolili smo dr inž arh. Branka Maksimoviča, redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta, jednog od potpisn ka »Otvorenog pisma« Branku Pešiču, da nam kaže svoje rnišljenje u vezi sa rešavanjem beogradskog železničkog čvora. On nam je rekao: Dosadašnje javne diskusije imaju očigleđno kampanjski karakter. Dobija se utisak nervozne žurbe, rešavanja na prečac. To nikad nije vodilo dobru. Pošto se iz diskusija, u kojima su se čula argumentovana izlaganja stručniaka, moralo zaključiti da predloženo tzv. privremeno rešenje železničke stanice ne treba prihvatiti. Skunšfna grada Beograda pošla je outem dobijanja saglasnosti od nestručnih tela. i>olitičkih aktiva po opštinama. To bi bilo opravdano kada bi se_ raspravljalo o građenju škola, pijaca, dečjih ustanova, stanova. U tira slučajevima mišljenje građana može pomoći da se nađu prava rešenia. Postavljanje pitanja rekonstmkcije železničkog čvora Beograda pred nestručnjake, govori o neshvatanju stručnog značaja pravilnog rešenja tog složenog tehničkog poduhvata. Ako b ; smo taj postupak i dalje primenliva11, mcžemo dočekati i to da se

recimo problem proširenja 1 rekonstrukcije Instituta za nukleame nauke u Vinči takođe iznese pred grupu građana Starog grada Ui Palilule. Problem želeandčkog čvora Beograda proteže sepreko 40 go dina, počevod generalnog plana 1924. Uzrok tome bilo je neshvatanje najodgovomijih faktora značaja togproblema i teških posledica za život i razvoj glavnog grada Jugoslavije. Glavni uzrok nerešavanja tog problema bio je u nejasnoj odgovornosti o finansiranju toga poduhvata. Dmgi važan uzrok je što nijedan projekt čvora nije bio vezan nikakvim zakonodavnim aktom koji bi odredio i način finansiranja i rokove za pojedine etape izgradnje. Radovi takvog obima kao što je izgradnja železničkog čvora Beograda redovno se izvode u etapama, pa je i finans ranje etapno; to svakako olakšava rešenje problema. Složenost problema »beogradskog čvora« (zbog težih prirodnih uslova i zbog njegovog međunarodnog značaja) upučuje na to da se radi dobijanja optimalnog rešenja »čvora« raspiše javni jugoslovenski ili međunarodni idejni konkurs. Ako je to prihvaćonn način za dobijanje idejnih rešenja za pojedine društvene zgrade, pa čak i za stambene zgrade, onda je taj put nesumnjivo ispravan i za rešenje ovog složenog problema, Takođe jc važno rešiti p'tanje kategorije značaja železničkog čvora Beograda u okvim Jugoslavije, da bi se moalo zakonodavniro putem odrediti ono telo koje če m kovoditi svim poslovima rekonstmkc’je č\ora i biti odgovomo za ostvarenje projekta. S obzirom na to da je Beograd glavni erad Jugoslavije i da rešenje železničkog čvora Beograda daleko

prevazilazi okvire komunalnih problema grada, kako je to pošlednjih dana shvaćeno, posiavlja se pitanje odgovoraosti i učešća u rešavanju tog problema od strane republike i Federacije. Citava naša zemlja nesumnjivo je gubila u očima stranaca zbog lošeg stanja glavne železničke stanice našeg glavnog grada. U interesu je ugleda glavnog grada da ne idemo na loše provizor jume koji će stajati decenijama, nego da p>očnemo sa etapnim ostvarenjem konačnog rešenia železničkog čvora i nove železničke stanice, tih moder nih gradskih vrata preko kpjih se uspostavlja veza sa spoljnim svetom. Odgovori, koji su se do sada mogli čuti ili čitati u štampi, da ni republika ni federacija nemaju za tu svrhu sredstava, ne mogu zadovoljit l jer nisu dati od odgovornih faktora republike i federacije. Kad je u pitanju rešavanje tako značajnog problema za čitavu zemlju, tada je čak i neozbiljno tražiti brze odgovore na ta pi; tanja jer normalno da odgovorl mogu biti dati tek oosle ozbiljnih i svestranih analiza, proučavanja, nroračuna, ocene varijantnih rešenja, i postavijanja čitavog probiema pred naše najviše zakonodavno telo Renubličku i Saveznu skupštinu, koja bi, sagledavajući u najširlm okvirima važnost pravilnog rešenja železničkog čvora glavnog grada, mogla doneti potrebne odluke o svim merama za optimalno re " šenje tog problema. Ja sam duboko übeđen da bi oba ta najv’ša tela pokazala razumevanje i dala podršku za pravilno rešenje železn'čkog čvora Beoqrada završio je pro' fesor Maksamovič. I s. SEFER

Strana 2.

STUDENT

1968/29/30