Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

174 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

стро-Угарском, а не само да званично не оспорава да Босна припада Монархији,“)

„Краљевска влада не може бити одговорна за манифестације приватнога, каракшера, као што су новинарски чланци и рад друштава, манифестације које се сваки дан догађају у свету, а које, уопште, измичу испод државне контроле. И то у шолико мање што је краљевска влада у решењу читаве серије пишања створених између Србије и Ауетро-Угарске, показали велику предусретљивост, која је помогла да се већи део реши на пошпуно задовољство два суседна народа.“ (Аустро-угарска влада чини овде ову примедбу: „Тврдња краљевске српске владе да чланци и рад друштава имају при: ватни карактер и нису под контролом државе, јесте у пуној противречности с установама модерне државе... То предвиђају и српски закони. Оно што се пребацује Србији, то је што је потпуно занемарила свој надзор над штампом и друштвима, чија "су непријатељска расположења позната.“)

„И зашо је српска влада била болно изненафена да чује да су српски поданици били умешани „у припремама око Сарајевскога Ашентата. Она је "очекивала да ће бити позвана да сарађује на изналажењу истине, и, да би показала своју пуну „корекшност, била је готова да поведе истрагу прдшив лица која би била означена.“ (Овде је аустроугарска влада ставила овакав одговор: „Ова примедба је нетачна. Српска влада је била довољно "обавештена о осумњиченим лицима, која је и могла ти имала обавезу, по својим властитим законима, да одмах стави под истрагу. Влада није ништа предузела.“) „Излазећи на сусрет жељи црк. владе, краљевска влада је гошова да преда суду све срб__-ске Поданшке, без обзира какав Положај заузимају, за које би се доказало суделовање у сара_јевском злочину. Она се обавезује да објави на Првој страни „Сриских Новина“ 13./20. јула ово: Српска „влада осуђује сваку пропаганду која би била упе-